Nikola Aleksic, direktor Ekoloskog pokreta grada Novog Sada
POSTACEMO EVROPSKO SMETLISTE RADIOAKTIVNOG OTPADA! Imam osnovane sumnje da je radioaktivni otpad bio uvozen u nasu zemlju od 1979. godine i preradivan u nekim institucijama. Osnovana je sumnja da se to radilo i u Vinci i u RTB Boru. Stavise, avgusta 1989. godine je bilo jedno kratkotrajno radioaktivno zagadenje Beograda enormne jacine. Podaci koji su izneti o tom zagadenju su drasticno negirani, odnosno, izvori tih informacija su zestoko ucutkani. Ja takode imam podatak o cak visemesecnom radioaktivnom zagadenju nase republike, prvih meseci '90. godine, sto nije imalo veze sa Cernobiljem. To samo pokazuje da se u nasu zemlju nuklearni otpad uvozio daleko ranije nego sto je to ovaj sada vazeci zakon omogucio. U proslom broju naseg casopisa pisali smo o velikoj pretnji koja se opasno nadvila nad sve stanovnike nase zemlje - mogucnosti da od razvijenih zapadnih zemalja pocnemo da "uvozimo" nuklearni otpad, jer je to uslov za dobijanje znacajne finansijske pomoci i svojevrsna "ulaznica" za Evropsku uniju. Posto bi jedan takav aranzman imao nesagledive posledice po zdravlje i buducnost ovog naroda, odlucili smo da se podrobnije posvetimo ovoj temi i da problem radioaktivnog otpada osvetlimo iz vise uglova, odnosno da zamolimo jos neke kompetentne ljude da iznesu svoje misljenje i sud. Jednostavno, tako ozbiljna problematika zahteva ozbiljne i strucne sagovornike. U zelji da to ispostujemo, obavili smo intervju sa gospodinom Nikolom Aleksicem, direktorom Ekoloskog pokreta grada Novog Sada i jednim od najpoznatijih aktivista i boraca za zastitu zivotne sredine u nasoj zemlji. Razgovor smo zapoceli pitanjem da li je tacno, odnosno, da li ima dokaza da se nasoj zemlji sprema veliko zlo u vidu uvoza nuklearnog otpada na sta je gospodin Aleksic odgovorio: "Mozda najubedljiviji dokaz, doduse posredan, da se nesto tako sprema jesto ono sto se desava nasem pokretu i drugim slicnim nevladinim organizacijama koje se bore za ocuvanje zivotne sredine. Naime, mi smo vec duze vreme izlozeni ozbiljnim ucenama i pretnjama, od kojih su neke, nazalost, i ostvarene, i to cak uz upotrebu vatrenog oruzja. Na svaki nacin nastoje da sprece normalno odvijanje naseg rada: blokiraju nam ziro-racun, obijaju prostorije, hapse nase goste iz inostranstva (!), prekidaju nam izvore finansiranja... U vezi s tim treba spomenuti i zloupotrebu takozvanog 'eko-dinara' koji svaki gradanin izdvaja iz svog dzepa, a od cega mi nismo videli ni paru, iako je osnovna namena tih sredstava da se finansiraju upravo projekti za kakve se, izmedu ostalih, zalaze nas pokret. Recimo, mi redovno, svake godine, u nasem gradu odrzavamo eko-konferencije medunarodnog karaktera, stampamo brojne knjige i publikacije, ali nemamo nikakvu pomoc od Skupstine grada, iako bi upravo to trebalo da bude njihova briga. Cak mogu reci da nam je bilo mnogo bolje pod bivsim rezimom. Dakle, sve sto sam pomenuo ima za cilj da se potpuno onemoguci svaka ekoloska aktivnost u ovoj zemlji, da se eko-pokret smakne sa drustvene scene. Iz toga nije tesko zakljuciti da se zaista sprema nesto ozbiljno pa se pravi 'cist teren' za bogzna kakve radnje, u kojima najvise mogu da zasmetaju ekoloski aktivisti... * Ali, zar nije u pripremi novi Zakon o zastiti zivotne sredine; zar on ne bi trebalo da regulise i problem radioaktivnog otpada? Upravo suprotno! Javnost bi trebalo upozoriti na opasnost od novog Zakona o zastiti zivotne sredine koji je u potpunoj saglasnosti sa saveznim zakonom iz '97. godine a po kojem je moguce uvoziti radioaktivni otpad i graditi nuklearne centrale. Ukoliko se taj zakon usvoji, ova zemlja nece imati buducnost. Sramotan je nacin na koji se promovise novi zakon, vodenjem jednog cirkusa iz grada u grad gde gospodin Srda Popovic, savetnik premijera za zivotnu sredinu, izigrava klovna imitirajuci gospodina Dindica. Dakle, iduci iz grada u grad, oni hoce da ubede javnost kako dobijaju apsolutnu podrsku za taj njihov koncept novog zakona koji su svi strucni i naucni krugovi ove zemlje, izmedu ostalih i Srpsko hemijsko i Srpsko fizicko drustvo - osudili. * Sta to konkretno znaci za problem koji razmatramo? Da li ce radioaktivni otpad moci da se uvozi? Pazite, po saveznom zakonu iz '97. godine privatnim radnim organizacijama je omoguceno da uvoze radioaktivni otpad, da ga transportuju nasim drumovima, da ga preraduju i da ga lageruju gde oni hoce po uslovima iz tog zakona. A u novom predlogu Zakona o zastiti zivotne sredine nema ni reci o zabrani izgradnje nuklearnih centrala... * A da li se spominje radioaktivni otpad? Ne, ne spominje se. Radioativne materije se uopste ne spominju. * Postoje li neki podaci o tome da je radioaktivni otpad vec dolazio u nasu zemlju? Ja imam osnovane sumnje da je radioaktivni otpad bio uvozen u nasu zemlju od 1979. godine i preradivan u nekim institucijama. Osnovana je sumnja da se to radilo i u Vinci i u RTB Boru. Stavise, avgusta 1989. godine je bilo jedno kratkotrajno radioaktivno zagadenje Beograda enormne jacine. Podaci koji su izneti o tom zagadenju su drasticno negirani, odnosno, izvori tih informacija su zestoko ucutkani. Ja takode imam podatak o cak visemesecnom radioaktivnom zagadenju nase republike, prvih meseci '90. godine, sto nije imalo veze sa Cernobiljem. To samo pokazuje da se u nasu zemlju nuklearni otpad uvozio daleko ranije nego sto je to ovaj sada vazeci zakon omogucio. Strucnjaci koji su na sve to ukazali, dr Nadezda Ajdacic i dr Milenko Martic, najbrutalnije su uklonjeni sa drustvene scene. Gospoda Ajdacic je prisilno penzionisana uz objasnjene da nije psihicki normalna osoba iako je i dan-danas sasvim zdravog razuma i rezona. Cak joj je zapreceno ubistvom dece ako ne prestane da informise javnost! Dr Milenko Martic je cetiri godine bio bez posla jer niko nije smeo da ga zaposli u tom periodu. Eto kako se obracunavalo sa ljudima koji su pokusavali da upozore javnost. A sto je najgore, ti isti ljudi koji su ucestvovali u obracunu sa ovo dvoje strucnjaka danas ucestvuju u farsi vezanoj za preradu radioaktivnih materija u Boru. Oni su dosli u Bor da ponovo potvrde da u Boru nema nikakvog zagadenja, umesto da su samo otvorili zapisnik sa sednice Skupstine Srbije iz 1989. godine gde se raspravljalo o toj tematici. Nazalost, nas institut u Vinci ima najnegativniju ulogu u sakrivanju istinitih podataka. Uostalom, postoji osnovana sumnja da se radioaktivni otpad preradivao upravo u Vinci i Boru. * A ima li dokaza za to? Rekao sam vec, o tome je vodena skupstinska rasprava i potrebno je samo otvoriti stenograme sa tog zasedanja iz '89. godine. * Imate li neke novije podatke o slicnim dogadanjima? Da li se nesto promenilo otkad se vlast u ovoj zemlji promenila? Ne, nemam podatke. Danas se istina jos vise krije nego ranije. Ko ucestvuje u dijagnostikovanju zagadenja zivotne sredine? Oni koji po zadatku kriju prave podatke. Vi danas nemate samostalnog strucnjaka koji ima strucnog i moralnog kredibiliteta da iznese podatke u javnost. Ne postoji institucija od integriteta koja moze da stane iza nekog podatka, nazalost. * Znaci, javnosti nedostaju prave informacije... Kod nas nema mogucnosti da se gradani na pravi nacin informisu o bilo kojoj vrsti zagadenja. Mi nemamo agenciju, koja bi bila apsolutno nezavisna od dnevne politike, za ispitivanje stepena zagadenosti zivotne sredine, kakve inace ima ceo svet. Jedna Albanija ima takvu agenciju, a mi je nemamo. Mi smo sa strukovnim udruzenjima - Srpskim hemijskim i fizickim drustvom, geografskim drustvom i drugim strucnim udruzenjima - javno promovisali predlog za tu agenciju, prosle godine na Dan planete Zemlje 22. avgusta i nikakav odgovor nismo dobili. Mi sada imamo i ljude i ustanove koji ispituju zagadenost, ali koji nemaju strucnog integriteta i kako im politicari naloze, oni tako obmanjuju javnost. Kao sve je u redu, a ljudi umiru. Ja zaista moram da sumnjam u verodostojnost zvanicnih merenja radioaktivnog, ali i svih drugih zagadenja jer pouzdano znam kako se aljkavo ona vrse i mnogo puta sam bio svedok da se "frizirana" serviraju javnosti. * Recite nam, molim vas, posto je ocigledno da se takve stvari zataskavaju i pomno prikrivaju i da je tesko obezbediti konkretne dokaze, kakvo je vase licno misljenje: da li se kod nas uvozi radioaktivni otpad? Da! I uvozi, i skladisti i preraduje! To je moje duboko uverenje. * A da li se pri tom skladistenju i preradi postuju neke svetske norme i standardi, predvideni u takvim situacijama? Svetske norme mogu da ispostuju samo ekonomski i tehnoloski najrazvijenije zemlje, a mi tu ne spadamo. Mi cemo postati evropsko smetliste radioaktivnog otpada! To ce, doduse, biti najunosniji posao, ali i najskuplje placen - buducnoscu i zdravljem ovog naroda... * I za kraj, mozete li nam reci sta treba da se uradi da bi se taj problem, za koji smatrate da postoji, ublazio i sanirao, odnosno, da li postoji mogucnost za izlaz iz te situacije? Postoji mogucnost. Bio bih zaista kompletan idiot kada ne bih u to verovao. Ali, osnova ili preduslov svega jeste iznosenje prave istine pred javnost. Bez pravih informacija, mi ne znamo cak ni o cemu bismo mogli da razgovaramo. Mora se izaci pred lice javnosti, mora se reci ko je uvozio otpad, sta se radilo sa njim, gde se odlagao, gde se lagerovao... I tek na osnovu takvih, potpunih i pravih informacija strucni ljudi ce reci sta se moze raditi. * A kako ih naterati da izadu sa istinom? Samo pritiskom javnosti. Ali, sa ovom represijom i bivseg i sadasnjeg rezima mi, a tu mislim na Ekoloski pokret i slicne organizacije, nemamo uticaja niti mogucnosti da stvorimo onu kriticnu masu koja ce izvrsiti pritisak da se te informacije iznesu. Zato bi nam mediji bili od velike pomoci u ostvarenju tog cilja, ali nazalost mi gotovo da nemamo kontakta s njima. Evo najdrasticnijeg primera: Ekoloski pokret grada Novog Sada nema apsolutno nikakav pristup svojoj takoreci maticnoj medijskoj kuci - RTV Novi Sad, i to jos od 1996. godine. Ipak, sve to nas nece spreciti da se i dalje svim silama borimo da nasi gradani saznaju pravu istinu o svim vaznim stvarima vezanim za zastitu zivotne sredine pa tako i o radioaktivnom otpadu. TIMOCKA KRAJINA CE BITI RASELJENA! Gospodin Aleksic je kao vrlo "simptomaticnu" naveo sledecu informaciju: "Koliko sam upoznat, prema Prostornom planu Republike Srbije, Timocka krajina je predvidena za raseljavanje. Ja imam takve informacije i zato postavljam pitanje: Ko to moze da iseli citav jedan kraj Srbije i kakve namere ima sa tim regionom?" Zaista, ako je ova informacija tacna, onda takvo pitanje zahteva neodlozan i nedvosmislen odgovor. MORATORIJUM NA IZGRADNJU NUKLEARNIH POSTROJENJA Interesantno je da je jos pocetkom 90-ih godina Savezna vlada, na inicijativu i pritisak tadasnje Zelene stranke Dragana Jovanovica, proglasila Moratorijum na bilo kakvo planiranje i izgradnju nuklearnih postrojenja. U vezi s tim, gospodin Aleksic smatra da je Odluka Savezne vlade o uslovima za lokaciju, izgradnju, probni rad, pustanje u rad, koriscenje i trajan prestanak rada nuklearnog objekta - krivicno delo! Ta odluka je inace objavljena u Sluzbenom listu SRJ od 15. avgusta 1997. godine, iako je Moratijum jos bio na snazi. Time je, po Aleksicu, Savezna vlada nezakonito prekrsila odredbe Moratorijuma koji je sama donela nekoliko godina ranije!
