19. februar 2002.
BEOGRAD -- Na Beogradskom sajmu od 26.02. do 1.03.2002.godine odrzace se ovogodisnja smotra mode. Program ce zapoceti sa dve manifestacije: 28.medjunarodnim prolecnim sajmom odevanja i opreme i 24.medjunarodnim prolecnim sajmom koze obuce i opreme. Na smotri mode ucestvovace pored domacih, privrednici iz susednih, ali i partneri iz evropskih zemalja. Na svecanom otvaranju i svakodnevnim modnim revijama predstavice se poznata evropska kreatorska imena, pa bi ovogodisnji sajmovi mogli da predstavljaju prekretnicu, i uspesan povratak nase privrede na svetsko trziste. Ove godine, inace, Beogradski sajam obelezava 65 godina svog postojanja. NOVI SAD -- Na prvom Sajmu medija, koji ce u Novom Sadu biti odrzan od 20.2. do 23.2. 2002. godine, ucestvovace vise od 100 izlagaca, saopsteno je iz Uprave ^ÓNovosadskog sajma^Ô. Na sajmu ce se pojaviti sve znacajnije domace medijske kuce, kao i marketinske i advertajzing agencije, kao i firme koje se bave proizvodjom i prometom audio i video opreme. Sajam ce, kako se ocekuje, otvoriti predsednik Veca gradjana Savezne skupstine, Dragoljub Micunovic, a bice organizovano vise atraktivnih tribina i okruglih stolova. PODGORICA -- Nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnik Nebojsa Pavkovic, najavio je da ce se reorganizacijom Vojske Jugoslavije, brojno stanje vojske smanjiti za 40.000 ljudi. Pavkovic je, u intrevjuu podgorickoj stampi, rekao da ce broj trupa biti smanjen sa sadasnjih105.000 na 65.000 ali nije precizirao kada bi to moglo da se desi. On je naglasio da je cilj reorganizacije poboljsanje borbene gotovosti Vojske. Vojska trenutno ima tri armije, ratno vazduhoplovstvo i mornaricu, a ranije najavljenim izmenama, trebalo bi da prede na korpusni sistem organizacije, sto bi dovelo i do smanjenja broja oficira. BRISEL -- Savet ministara EU, postigao je saglasnost oko finansiranja medjunarodnih policijskih snaga u BiH, koje bi trebalo, da iz nadleznosti UN-a, predju pod komandu Federacije. Sadasnja internacionalna policija ^ÓIPTF^Ô, bice na terenu do kraja godine, a 500 evropskih policajca zamenice ih od 2003. godine. Misija evropske policije, godisnje ce kostati 38 miliona evra, ne racunajuci 14 miliona evra, koje je potrebno obezbediti za operativne pripreme u narednih deset meseci. Medjunarodni policajci u BiH, nadgledaju i obucavaju lokalne policijske sluzbe. Ministari su razmatrali i mogucnost da novoimenovani Visoki predstavnik u BiH, britanski politicar Pedi Esdaun, istovremeno bude i specijalni predstavnik EU u Sarajevu. Ta ideja se obrazlaze cinjenicom da se u Briselu na BiH gleda ^Ókao na zemlju koja je strateski i sudbinski okrenuta prema integracijama u evropske politicke, ekonomske i vojne strukture i da druga, za nju bolja, alternativa ne postoji^Ô. BRISEL -- NATO je danas doneo odluku da produzi operaciju "Cilibarska lisica", u Makedoniji, za jos tri meseca, odnosno do 26. juna ove godine. U saopstenju generalnog sekretara Alijanse, Dzordza Robertsona, navodi se da je odluka o produzenju operacije doneta na zvanican zahtev vlade Makedonije, za pruzanje dalje pomoci u osiguravanju bezbednosti medjunarodnih posmatraca u toj zemlji. Dodaje se da se NATO zahvaljuje Nemackoj, sto je prihvatila da predvodi te snage, u narednom periodu, kao i Italiji na ponudi da preuzme vodjenje misije, ukoliko to bude potrebno VASINGTON -- Dnevnik ^ÓVasington Post, u komentaru sudjenja Slobodanu Milosevicu, pise ^Óda su optuzeni ratni zlocinci vredan izvozni proizvod Srbije^Ô i tvrdi da je, za Milosevicevo izrucenje, Srbija dobila 1,2 milijarde dolara pomoci SAD-a. List podseca da je i ove godine Americki Kongres dao Beogradu rok da do 31.3.2002. godine, da preostale haske optuzenike izruci Tribunalu. Tog datuma bi trebalo da Kongres odluci da li ce Srbiji biti odobren novi paket finansijske pomoci, ili ce obustaviti sve donacije, kredite i investicije. Za Srbiju, najveci problem predstavlja sadasnji predsednik Milan Milutinovic. Dnevnik objasnjava, da bi u slucaju njegovog izrucenja Hagu, Srbija morala dobiti novog predsednika, u roku od 60 dana. Za to vreme bi, prema Ustavu, funkciju predsednika Srbije obavljala Natasa Micic, inace predsednik Skupstine Srbije. "Vasington Post" smatra da, pre razresenja odnosa Crne Gore i Srbije, predsednicki izbori ne odgovaraju ni premijeru Zoranu Djindjicu, ni predsedniku SRJ, Vojislavu Kostunici. RIM -- Karla Del Ponte, glavni tuzilac Haskog Tribunala, uspela je da otkrije gde se nalaze Milosevicevih racuna na Kipru, u Italiji i Grckoj, pise italijanski list ^ÓKoriere dela Sera^Ô. Rec je, kako tvrdi list, o oko 250 bankovnih racuna, koji indirektno ukazuju da su njihovi vlasnici Slobodan Milosevic i njegovi najblizi saradnici. Vecina tih racuna je otvorena 1992.godine i 1996.godine. Dnevnik pretpostavlja da je rec o racunima, preko kojih su se finansirale ratne operacije u Hrvatskoj i BiH, u vreme embarga Medjunarodne zajednice. Otkriven je, navodno, i podatak da je 1997. godine Radovan Karadzic uplatio 17 miliona DEM u "Novoj kreditnoj banci" u Trstu. Italijanski list smatra da ce Karla del Ponte ^Ósigurno uspeti da dokaze da je Milosevic bio finansijski rukovodilac ratova na Balkanu. SARAJEVO -- Nakon isteka pritvora od 30 dana, opstinski sud u Beogradu je bivsem ministru unutrasnjih poslova BiH, Aliji Delimustaficu, zbog nezavrsene istrage, pritvor produzio za jos mesec dana, pise sarajevski list "Dnevni Avaz". Momcilo Bulatovic, jedan od Delimustaficevih advokata, je rekao da ocekuje zavrsetak istrage za desetak dana i smatra da njegov klijent moze biti optuzen samo za krivicno delo falsifikovanja isprava. On je dodao da je Delimustafic i priznao da je imao lazne dokumente. "Policija je mog klijenta ovih dana vise puta ispitivala i vodila na informativne razgovore. Pretpostavljam da su ispitivanja u vezi sa njegovim poslovnim kontaktima sa Mladjom Novakovicem, kod koga je Delimustafic boravio i Borislavom Radosavljevicem, beogradskim privrednikom" rekao je Bulatovic za "Dnevni Avaz". On je naglasio da "treba proveriti" sve detalje oko tih kontakata, ali i da se mora utvrditi sta je Delimustafic tacno radio za vreme dvomesecnog boravka u Beogradu. Advokat bivseg ministra u Vladi BiH je rekao i da jos nije doneta bilo kakva odluka, povodom zahteva Kantonalnog suda u Sarajevu za izrucenje Delimustafica. SARAJEVO -- Na redovnoj sesiji Asocijacije nezavisnih intelektualaca-Krug 99, jedan od ucesnika, Milan Papic, je predstavio ekspertsku studiju o dosadasnjoj praksi medjunarodne podrske razvoju BiH, prenosi agencija "Fena". Studija se bavi greskama medjunarodne politike i losim potezima politicara u BiH i zakljucuje da BiH nema bitno drugaciju ekonomsku i socijalnu sliku, iako je od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, cime je i stvorena danasnja Federacija, proslo vise godina. Prema Papicevim recima, procenjuje se da su ulaganja Medjunarodne zajednice u BiH od 1992. godine do 2000. godine, iznosila izmedju 71 milijarde i 81 milijarde dolara. Senka Nozica, jedan od ucesnika sesije je konstatovala "da BiH jos uvek nije dobila demokratsko civilno drustvo", navodeci primere otkrivanja mnogih islamskih teroristickih grupa, koje predstavljaju konstantnu opasnost po stabilnost u regionu. HAG -- ^ÓSrpske vlasti pretile su jos pre cetiri godine Albancima da ce ih proterati sa Kosmeta, ukoliko ne budu prihvatili vlast Beograda^Ô, rekao je juce Mahmut Bakali, kao prvi svedok optuzbe na sudenju Slobodanu Milo^Úevicu, pred Tribunalom u Hagu. On je rekao da je o mogucnostima za resenje tada postojece krize na Kosmetu, razgovarao sa Milosevicem ,a da mu je na opasnost od etnickog ciscenja pokrajine od Albanaca, ukazano iz Resora drzavne bezubednosti. Bakali je do pocetak osamdesetih godina bio visoki komunisticki funkcioner na Kosmetu, a od nedavno je clan Alijanse za buducnost Kosmeta, bivseg lidera teroristicke OVK, Ramusa Hajradinaja. Bakali je, inace, poznat i po tome, sto je za vreme dok je on bio predsednik Saveza komunista Kosova, izvrsena velika pljacka u rudniku Trepci, iz koje je ukupno izneto 85 kilograma srebra. Sumnja se da je od toga finansiran razvoj albanskog separatistickog pokreta. LONDON -- Pod naslovom "Crna Gora odustaje od nezavisnosti", "Gardijan" pise da je Milo Djukanovic, pod snaznim pritiskom EU, ukljucujuci i pretnju ukidanjem pomoci, na domaku odustajanja od ^Ósvog sna o nezavisnoj drzavi^Ô. Zaokret u Djukanovicevoj politici dogodio se, tvrdi Gardijan, na nedavnom sastanku vrha DPS-a, mada, zvanicno, ta stranka i dalje od Havijera Solane trazi dodatne ustupke. Djukanovic je, navodno, spreman da prihvati ceo program preuredjenja odnosa u Federaciji, koji je predlozio Havijer Solana, pod uslovom da Crna Gora zadrzi, kao sredstvo placanja, evro. Crnogorska vlast, pise dnevnik, zahteva i dodatna razjasnjenja buduce uloge Jugoslovenske armije. Najproblematicnije je, ipak, ocenjuje "Gardijan", pitanje dugo obecavanog i najavljivanog referenduma. List navodi da bi, zbog ocuvanja svog rejtinga, Djukanovic mogao da organizuje referendum o predlozima Brisela, pise "Gardijan". LONDON -- Ruska mornarica izvukla je visoko eksplozivni torpedo, za koji smatra da je glavni uzrocnik potonuca nuklearne podmornice Kursk, pre 18 meseci. Komandant ruske mornarice admiral Vladimir Kurojedov saopstio je ovo na konferenciji za novinare u Murmansku, na kojoj je istraga o nesreci zvanicno zavrsena. Admiral Kurojedov je priznao da je gorivo torpeda sadrzavalo hidrogen peroksid, koji je, kad procuri, lako zapaljiv. Ruski general tuzilac Vladimir Justinov rekao je da ce dokazni materijal, prikupljen tokom istrage, biti upotrebljen u krivicnom postupku protiv onih koji se smatraju odgovornim za nesrecu, u kojoj je poginulo 118 clanova posade, - prenosi BBC. RIM -- Papa Jovan Pavle drugi ce ove godine posetiti Hrvatsku, prenela je italijanska drzavna televizija "Rai", koja ima ekskluzivno pravo za prenosenje papinih putovanja po svetu. Navodi se da ce papa posetiti Hrvatsku u septembru, pri obilasku biskupija u Bugarskoj , Kanadi i Juznoj Americi. To bi bila treca poseta poglavara Katolicke crkve, nakon boravka u Hrvatskoj 1994. godine u Zagrebu, Mariji Bistrici i Splitu 1998. godine. Sada se pretpostavlja da bi papa mogao posetiti Rijeku i Trst. Nedavno su se, inace, i u Jugoslaviji pojavile neke nezvanicne informacije da ce papa Jovan Pavle drugi posetiti i Beograd, tokom ove godine. VASINGTON -- SAD i Izrael su, prosle nedelje, ponovo blokirali pokusaj Irana da se prikljuci Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), prenose americki mediji. Za ulazak u WTO je, naime, potrebna saglasnost svih clanica ove organizacije. Zbog protivljenja Vasingtona, iranski zahtev za clanstvo u WTO, nije jos dosao ni do faze u kojoj bi trebalo formirati radnu grupu, koja bi sa Teheranom pocela pregovore o uslovima pristupa WTO-u. Americke diplomate priznaju da je iranski zahtev blokiran zbog svrstavanja te zemlje, od strane predsednika SAD, u drzave, "osovine zla". Nezvanicno se saznaje da "zeleno svetlo" za ulazak u WTO nece dobiti ni Libija i Sirija, zbog izrazito antiizraelske politike rezima u tim zemljama. EU se, medjutim, zalaze za sto skorije primanje Irana u WTO, ali je utisak da medju clanstvom EU ne postoji politicki konsenzus oko suprostavljanja Vasingtonu, po pitanju prijema Irana u WTO. U Briselu se, usled toga, najavljuje nastavak pregovora sa Teheranom, ali samo o bilateralnoj liberalizaciji trgovine. LONDON -- Britanski obavestajni izvori su nedavno potvrdili da postoji opasnost od napada irackih terorista -"kamikaza" na brodove zapadne flote, u arapskom moru, pise londonski "Sandej Ekspres". Isti izvori otkrivaju da teroristi planiraju samoubilacke napade hemijskim i bioloskim oruzjem, ali i dodaju da se britanski ratni avioni nalaze u stanju pune ratne pripravnosti. Opasnost od napada terorista preti i Britaniji, pise list, i dodaje da su tajne obavestajne sluzbe, navodno, vec sprecile pokusaj terorista da se u London, preko Temze posalje brod pun eksploziva. Taj teroristicki plan, iza kojeg stoji Al- Kaida, navodno i dalje postoji. Prema njemu, eksploziv je trebao da bude aktiviran, kada brod bude prolazio kroz londonsku stambenu i poslovnu zonu "Doklands". Britanska policija je, inace, zaplenila, u januaru, brod u kanalu La Mans, ali na njemu nije nadjen eksploziv. Neke informacije govore da je britanska tajna sluzba "MI6", u saradnji sa americkom "CIA"-om, vec sprecila najmanje dva napada na britanska diplomatska ili druga predstavnistva u Africi, planirana prema uzoru na velike napade na americke ambasade u Keniji, Tanzaniji i Somaliji. GROZNI -- Devet ruskih vojnika je ubijeno u napadima cecenskih terorista, dok su jos tri vojnika ranjena, saopstila je Komanda Ruske armije u Groznom, a prenosi agencija "Interfaks". Pet vojnika je ubijeno u Vedenom, mestu 50 kilometara jugoistocno od Groznog, u eksploziji bombe postavljene pored puta, koja je aktivirana u trenutku kad je prolazilo oklopno vozilo sa ruskim vojnicima. Cetiri vojnika su poginula, a tri ranjena, u razmeni vatre sa cecenskim pobunjenicima u regiji Urus Martan, 30 km jugozapadno od Groznog, stoji u sopstenju Ruske Vojske. Stanje u Ceceniji je, inace, pogorsano nakon Nove godine, a ruski izvori tvrde da je samo tokom prosle nedelje ubijeno preko 150 pobunjenika. | vesti | anketa | saopstenja | kontakt | o nama | linkovi | BEC -- Nadlezne austrijske vlasti zvanicno su danas obavestile predsednika Srpskog nacionalnog preporoda u inostranstvu, knjizevnika Petra Milatovica Ostroskog, da su demonstracije ispred jugoslovenske ambasade u Becu, koje ce se odrzati 9. marta 2002. godine u 14 casova, zvanicno odobrene. Demonstracije, u organizaciji Srpskog Nacionalnog Preporoda i srpskih udruzenja u Austriji, odrzavaju se zbog «uskracivanja ustavnog prava glasa u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima u inostranstvu, drzavne pljacke naroda iz inostranstva, kriminala i korupcije u zemlji koji svetaju kao u vreme Milosevica, rasprodaje vitalnih objekata u drzavi, ekonomskog siromasenja naroda, nacionalne izdaje aktuelne vlasti u zemlji». Demonstrante ce predvoditi knjizevnik Petar Milatovic Ostroski, - navodi se u saopstenju SNP-a. HAG -- Bivsi predsednik SRJ Slobodan Milo^Úevic osporio je odgovornost za zlocine pocinjene u sukobima u Hrvatskoj i Bosni. «Srbija nije proterala ni jednog jedinog Hrvata, a za vreme rata u Bosni 50 000 Muslimana zatrazilo je za^Útitu u Srbiji», - izjavio je Milo^Úevic. Bivsi predsednik SRJ smatra da su zapadne vlade potpirivanjem nacionalnih konflikata na prostoru biv^Úe Jugoslavije htele da pojacaju svoj uticaj na Balkanu i posebno optuzio nemacku saveznu vladu. BUKUREST -- Oko 40 000 demonstranata okupilo se danas na centralnog gradskom trgu u Ki^Únjevu protestujuci zbog "rusifikacije" Moladavije, i posebno njenog obrazovnog sistema. Dana^Únji protest najmasovniji je od kada je svakodnevno okupljanje gradjana pocelo pre vi^Úe od ^Úest nedelja. Demonstranti su izvikivali parole protiv predsednika Moldavije Vladimira Voronjina i zahtevali ostavku vlade premijera Visile Tarleva. KATMANDU -- Najmanje 180 ljudi, mahom policajaca i vojnika, poginulo je tokom vikenda u napadima maoistickih gerilaca na nekoliko vladinih centara u himalajskoj kraljevini Nepal. Vlasti Nepala pokrenuli su kontra-ofanzivu protiv pobunjenika, koji se godinama bore za ukidanje monarhije i ustanovljenje socijalizma. TOKIO -- Predsednik SAD Dzorz Bu^Ú odbacio je medjunarodnu kritiku pojma «osovina zla». «SAD ce se i dalje odlucno boriti protiv drzava koje podrzavaju teroristicke organizacije i proizvode oruzje za masovno uni^Útavanje», - izjavio je Bu^Ú, na zajednickoj konferenciji za novinare sa japanskim premijerom Junihirom Koizumijem, danas u Tokiju. Predsednik SAD je izrazio nadu da ce se ostale drzave prikljuciti Va^Úingtonu u antiteroristickoj borbi. VASINGTON -- Americki ministar spoljnih poslova Kolin Pauel odbio je kritike koje je EU uputila na racun politike SAD prema Iraku. Evropljane bi trebalo da pla^Úe pretnje rezima u Bagdadu, istakao je Pauel u jednom intervjuu. On je dodao da SAD nisu preduzele samostalne korake, iako je predsednik Bu^Ú, Irak, Iran i S.Koreju oznacio kao "osovinu zla". BERLIN -- Nemacka ne racuna da ce Irak biti sledeci vojni cilj SAD u medjunarodnoj borbi protiv terorizma. «Postoji obecanje iz Va^Úingtona, da u vezi Iraka ne postoje konkretni vojni planovi» - izjavio je portparol nemacke savezne vlade Uve Karsten Hej danas u Berlinu. «Savezna vlada ne moze da zamisli da je administracija SAD zainteresovana za avanture. SAD su, kao i Nemacka zainteresovane za odrzanje medjunarodne koalicije protiv terorizma. Osim toga, nema dokaza za to da je Irak integrisan u teroristicke mreze», - izjavio je portparol nemacke savezne vlade. KABUL ^Ö Kako javlja AP, americki bombarderi napali su polozaje pobunjenika na istoku Avganistana, gde se vec tri dana vode oruzane borbe izmedju dva zaracena plemena. Prema navodima agencije, americka vojska ocigledno namerava da napadima podrzi oruzane snage lokalne vlade koja se sukobljava sa vojskom generala Dostama. KABUL -- Predsednik prelazne avganistanske vlade Hamid Karzai izrazio je zabrinutost zbog pogor^Úane bezbednosti u Avganistanu. «Ukoliko vlada to bude smatrala neophodnim, zatrazice da medjunarodne mirovne snage budu pojacane», - izjavio je Karzaji novinarima u Kabulu. BRISEL -- Nemacki ministar inostranih poslova Jozef Fi^Úer pozvao je Izraelce i Palestince na prekid vatre. "To je jedini put da se nastave pregovori o re^Úenju sukoba mirnim putem", - izjavio je Fi^Úer na sastanku ministara inostranih poslova u Briselu. Situacija na Bliskom istoku je pored Avganistana i Zimbabvea glavna tema savetovanja u Briselu. Na ovom sastanku ce visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana informisati ^Úefove diplomatija zemalja EU o toku razgovora o redefinisanju odnosa Beograda i Podgorice. BEOGRAD -- Unija poslodavaca Jugoslavije, u saradnji sa Medjunarodnom organizacijom rada (MOR) organizuje sutra u Sava centru konferenciju sa temom ^ÓUloga unije poslodavaca u tripartitnom dijalogu u uslovima tranzicije^Ô. U radu Konferencije ce, pored predstavnika Unije poslodavaca Crne Gore, Unije Srbije i Jugoslavije, ucestvovati i predstavnici republickih ministarstava za rad i zaposljavanje, za privredu i privatizaciju i za finansije i ekonomiju. Skupu ce prisustvovati i predstavnici Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalnu politiku. Ucesnici iz inostranstva su Zan-Mari Stander, predstavnik MOR-a i Lidija Horvatic, predstavnik Medjunarodne organizacije poslodavaca i predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom, pri Hrvatskom udruzenju poslodavaca. Konferenciji ce prisustvovati i clanovi Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, predsednici regionalnih Privrednih komora, opstih udruzenja, kao i predstavnici znacajnijih privatnih i drustvenih preduzeca, clanova Unije poslodavaca. HAG -- Prema pravilima Haskog suda, Tuzilastvo ce se, svedoku koji je pozvan da svedoci u sudskom procesu, obracati pod pseudonimom, i to ce trajati sve dok je svedok pozvan da svedoci. Takozvanim ^Óprijateljima suda^Ô se, prema pravilima, obelodanjuje ime svedoka, ali se njegov identitet optuzenom otkriva 10 dana pre ocekivanog svedocenja. Tuzilastvo moze zahtevati razne mere zastite identiteta svedoka, kao sto je uredjaj za izoblicenje slike i zvuka. Identitet i drugi licni podaci o svedocima se ne smeju obelodanjivati medijima. U medijima se, medjutim, vec uveliko spekulise o svedocima Tuzilastva u ^Óslucaju Milosevic^Ô, pa se tako pretpostavlja da ce prvi svedok protiv Slobodana Milosevica biti Mahmut Bakali, bivsi komunisticki lider sa Kosmeta. BEOGRAD -- Predsednik Demokratskog centra i Predsedavajuci Predsednistva DOS Dragoljub Micunovic, zakazao je za sutra, u 18, 00 casova, sednicu Predsednistva DOS-a. Predsednik Micunovic predlozio je sledeci dnevni red - Funkcionisanje Republickog i saveznog parlamenta, i pod tackom dva-razno. Sednica ce biti odrzana u sedistu DOS-a, u Siminoj ulici, stoji u saopstenju Sluzbe za informisanje Demokratskog centra. Ovo ce, inace, biti prvi sastanak lidera DOS-a, posle nekoliko meseci. Tim povodom je, danas, premijer Zoran Djindjic rekao "da ne postoji sukob unutar DOS-a, vec samo sukob DOS-a i DSS-a". HAG -- Sudjenje bivsem predsedniku SRJ, nastavlja se danas, pred Trbunalom u Hagu, okoncanjem se odnose na Kosmet, trajati do pocetka jula. Gore i Srbije u proces evropskih integracija. HAG -- Ricard Goldston, jedan od tuzilaca Tribunala u Hagu je, u intervjuu radiju "Slobodna Evropa", rekao da ne zna hoce li Tuzilastvo uspeti da dokaze krivicu Slobodana Milosevica za ratne zlocine na podrucju Hrvatske, BiH i Kosmeta, ali da je, po tom pitanju "optimista". On je dodao da smatra da su dokazi koje je Milosevic izneo u svom izlaganju pred sudom, "irelevantni za ovaj proces, jer se bombardovanje Srbije dogodilo nakon svih zlocina, za koje se sumnja da je odgovoran Milosevic". Goldston je rekao i da ne vidi kakvu svrhu moze imati eventualno svedocenje Ricarda Holbruka, Bila Klintona i drugih bivsih i sadasnjih drzavnika, koje je prozvao bivsi predsednik SRJ. On je odbacio tvrdnje da je Tuzilastvo, na pocetku sudjenja, odrzalo politicki govor, rekavsi da je "nacin na koji je tuzilac otvorio proces bio prikladan, a prikazani istorijski kontekst relevantan i znacajan". RIM -- Lamberto Dini, bivsi italijanski sef diplomatije, je rekao da u sudskom procesu protiv Slobodana Milosevica "ne postoji opasnost od bilo kakvih politickih posledica", prenose strane agencije. On je dodao da su sve odluke NATO-a, vezane za agresiju na SRJ, donesene jednoglasno. "Bombardovanje je bilo reakcija na genocid, i preduzeto je sa namerom da se pocini sto je moguce manja steta", rekao je Dini. On je uveren da "bombe nisu Milosevica naterale da popusti, vec je presudno bilo to, sto mu je Rusija, u kljucnom trenutku, uskratila podrsku na ekonomskom i vojnom planu". Dini se osvrnuo i na kupovinu akcija "Telekoma Srbija", od strane italijanskog telekoma, rekavsi da nije moguce povezati sudski proces u Hagu sa ovim poslom. "Ugovor je potpisan 1996/97. godine, kada su sve zapadne zemlje podupirale ulaganja u Beograd, jer su verovale da ce time doprineti demokratskim procesima u Srbiji", objasnio je on. Tuzilastvo u Torinu je, inace, pokrenulo istragu oko finansijskih malverzacija u kupovini akcija "Telekoma Srbija", jer se sumnja da je italijanska strana primila mito za potpisivanje ugovora. predstavnistva hrvatske Turisticke organizacije u Nemackoj, Zlatko Dezeljin, je rekao da Hrvatsku, ove godine, moze posetiti oko 1,3 miliona Nemaca, prenosi zagrebacki "Vjesnik". Dezeljin je dodao da se Hrvatska, medjutim, po svojoj turistickoj ponudi, ne moze meriti sa ostalim mediteranskim zemljama. Procenjuje se, naime, da ce, od ukupnog broja Nemaca koji ce odmor ove godine provesti van svoje zemlje, 15% otici u Spaniju, 8% u Italiju, a 7% u Austriju. U Turskoj ce odmor provesti oko 6% Nemaca, a u Grckoj 4%. Predvidja se, sa druge strane, da ce se u svim zemljama bivse SFRJ, odmarati svega 1% Nemaca. Podaci, inace, govore da ce se, zbog recesije svetske ekonomije, cak 52% Nemaca odmarati u svojoj zemlji, dok je prosle godine, tek 30% gradjana nije provelo odmor van Nemacke. LONDON -- Predsednik SAD, Dzordz Bus, boravi u poseti Japanu i sa vodecim japanskim drzavnicima ce razgovarati o ekonomskim temama, pise list "Indipendent". List istice da ce Bus ^Ómorati da pazljivo balansira, kako bi javno pohvalio plan japanskog premijera Koizumija, da sprovede ekonomske reforme, a da istovremeno svom domacinu privatno poruci da je reforme neophodno sprovesti sto brze, kako se ekonomski problemi Japana ne bi preneli na druge zemlje pa i na SAD. U Japanu,inace, kao drugoj po velicini privredi u svetu, problemi u oblasti ekonomije postoje vec vise godina. Recesija, milijarde dolara izgubljene u losim zajmovima, pad prometa na berzi i rekordno visok nivo korupcije i nezaposlenosti su samo neki od poteskoca sa kojima se susrecu ekonomski strucnjaci u Japanu. LONDON -- Britanski "Gardijan" tvrdi da je medju izraelskim narodom vlada sve slabije uverenje da je krizu na Bliskom Istoku moguce resiti vojnim putem. List pise da sve vise Izraelaca smatra da strategija premijera Ariela Sarona, da na samoubilacke palestinske napade, odgovara bombardovanjem palestinskih ciljeva, nema izgleda da uspe. "Gardijan" prenosi i pisanje izraelskog lista ^ÓMaariv^Ô, koji ocenjuje da "u ovom trenutku Palestinci gube bitku od supreriornijih vojnih snaga ali da Izrael gubi rat". VASINGTON -- Americki ministar spoljnih poslova, Kolin Pauel, odbio je kritike koje je Evropska Unija uputila na racun politike SAD prema Iraku. ^ÓI Evroplljane bi trebalo da plase pretnje rezima u Bagdadu^Ô, istakao je Pauel u jednom intervjuu americkim medijima. On je dodao da SAD jos nisu preduzele samostalne korake u daljoj borbi protiv terorizma. Beogradski nedeljnik ^ÓReporter^Ô inace, navodi da je Pauel, u americkoj administraciji relativno usamljen po pitanju mirnog resavanja konflikta sa Bagdadom i navodi da se potpredsednik SAD, Dik Cejni i Donald Ramsfeld, ministar odbrane zalazu za vojno angazovanje Amerike u Iraku. predstavljaju pretnju bezbednosti SAD i citavog sveta. BERLIN -- Nakon sto je ustanovljeno da su mnogobrojne privatne laboratorije, u Nemackoj, dale pogresne rezultate testova bolesti tzv. "kravljeg ludila" (BSE), ministarka za pitanja zastita potrosaca, Ana Kunast, nalozila je ostriju kontrolu govedine. Ona je naglasila da se ne moze dozvoliti neopreznost i nepostovanje standarda u kontroli ove bolesti, kod proizvodnje mesa u Nemackoj, jer je ova zemlja duzna da o sprovedenim kontrolama i postovanju kriterijuma sprovede izvestaj Savetu ministara za poljoprivredu Evropske Unije u Briselu. FRANKFURT -- Nemacki ministar odbrane, Rudolf Sarping, ponovio je, prema pisanju magazina "Bilt", da ce se Nemacka, kako je planirano ukljuciti u proizvodnju 73 aviona Erbus-A400M. S tim u vezi "Bilt" podseca na kritike ovog velikog projekta, koji od pocetka prate razlicite afere. STUTGART -- Katolicka biskupska konferencija u Nemackoj, koja ce se uskoro odrzati u Stutgartu, diskutovace o zakljuccima nemackog Bundestaga, o uvozu embrionalnih celija za kloniranje. Prema izjavi stutgartskog biskupa dr Firsta crkva je spremna da se ukljuci u diskusiju, oko opravdanosti primene kloniranja i najnovijih dostignuca biotehnike. LONDON -- Prelazak sa nacionalnih valuta na evro, kao sredstvo placanja, evropske banke je kostao, koliko i ukupni jednogodisnji profit koji one ostvare, pise "Fajnensel tajms". Udruzenje evropskih banaka napominje da su ovo samo grube procene koje ce, ipak, smatra Fajnensel tajms, ponovo otvoriti debatu o tome da li su drzave zemalja koje su uvele evro trebale finansijski da pomognu svojim bankama i olaksaju im troskove transporta i obezbedjivanja dovoljnih kolicina nove valute. List dodaje da ce ove procene o visini troskova prelaska na novu valutu, pazljivo analizirati i banke u Danskoj, Svedskoj i Britaniji, zemljama koje jos uvek razmisljaju da li da uvedu evro. Francuska je, inace, juce, posle 641 godine upotrebe, iz platnog prometa povukla francuski franak. BERLIN -- Posle kritika koje je ministar inostranih poslova Nemacke, Joska Fiser, uputio na racun americkih planova u vezi sa napadom na Irak, kritici su se pridruzili i predstavnici nemacke partije FPD, koji su podrzali zakljucke i kritike Fiserove partije "zelenih". Americki predsednik, Dzordz Bus, je prilikom posete Japanu obecao podrsku posrnuloj privredi ove zemlje. Izmedju ostalog Bus je ponovio svoje pretnje :"osovini zl"«, i odlucnost SAD-a u borbi protiv terorizma. On je rekao da njegova zemlja ne iskljucuje nikakve opcije u antiteroristickoj borbi i zapretio Iraku, precutavsi, da s tim u vezi, postoji velika razlika izmedju SAD-a i evropskih saveznika.
