Vlast odlu�ila: carstvo Kari�a u Srbiji bi�e definitivno uni�teno
Na
popodnevnom sastanku u Palati federacije 14. februara, kojem su, uz srpskog
premijera Zorana �in�i�a, prisustvovali republi�ki i savezni ministri za
ekonomska, privredna i finansijska pitanja, glasanjem je odlu�eno da pri�a o
imperiji bra�e Kari� mora biti dovedena do
kraja - njihovog
Autor: Marko R. Petrovi�
Carstvo Kari�a u Srbiji bi�e definitivno uni�teno - odlu�eno je u �etvrtak 14. februara na zajedni�koj sednici ekonomskih timova savezne i republi�ke vlade.
Kako �Blic News� nezvani�no saznaje u vrhu DOS, na kasnom popodnevnom sastanku u Palati federacije, kojem su prisustvovali republi�ki i savezni ministri za ekonomska, privredna i finansijska pitanja, uz srpskog premijera Zorana �in�i�a i direktora Republi�ke uprave javnih prihoda i �efa Komisije za zloupotrebe u privredi Aleksandra Radovi�a, glasanjem je odlu�eno da pri�a o imperiji bra�e Kari� mora biti dovedena do kraja - njihovog.
Rezultat izja�njavanja u�esnika �tajne ve�ere� ipak nije bio jednoglasan, tvrdi na� sagovornik iz vrha DOS koji �eli da ostane anoniman. Neki od prisutnih bili su protiv ideje o totalnom uni�tenju Kari�a, dok su neki, �ak vrlo uticajni ljudi u dr�avnom rukovodstvu, bili uzdr�ani. Iako na� sagovornik nije �eleo da precizira kako je ko ta�no glasao, antikari�evski deo vrha savezne i republi�ke vlasti o�igledno je bio ja�i i ubedljiviji. Nije tajna da su predvodnici i najuticajniji predstavnici tog dela dr�avne elite upravo ve� pominjani Radovi�, srpski ministar finansija Bo�idar �eli� i guverner NBJ Mla�an Dinki�.
U javnosti ceo sastanak pokriven je �turim saop�tenjem kako su ��lanovi savezne vlade i Vlade Srbije razgovarali o zakonskoj regulativi u oblasti ekonomije i uskla�ivanju saveznih i republi�kih propisa sa zakonima Evropske unije�. �Precizirano je oko 40 ekonomskih projekata i dogovoreno da do kraja juna bude zavr�eno sve �to se ti�e zakonske regulative iz oblasti ekonomije�, navodi se u tom saop�tenju, koje je potom ministar �eli� dopunio izjavom da �u narednih nekoliko nedelja prioritet treba da budu zakoni o �eleznici, hartijama od vrednosti, o investicionim fondovima, ali i o telekomunikacijama�.
- Va�no je da bude donet i jedan prigodan savezni zakon o telekomunikacijama. To je prethodna radnja, a posle toga treba pre�i na srpske zakone u tom domenu, uklju�uju�i i zakon o radio-difuziji. Mislim da je pitanje frekvencija, RTS i drugo va�no ne samo za medije ve� i za na�u zemlju - rekao je �eli� za B92.
Sagovornik �Blic Newsa� nije mogao da ka�e koji su motivi naterali predstavnike vlasti da krenu u poslednji boj protiv Kari�a, ali, po njegovim pretpostavkama, dva su mogu�a - slaba naplata ekstraprofita (prema podacima od 23. januara, napla�eno svega 55 od utvr�enih 270 miliona maraka) i sporo punjenje bud�eta, �emu nije pomogla �ak ni januarska ujdurma s astronomskim ra�unima za struju.
Bogoljub Kari� nije �eleo za �Blic News� da komentari�e ove informacije, rekav�i u telefonskom razgovoru da se ne nalazi u zemlji i da on s time nema veze.
- Niti sam �uo, niti me interesuje - rekao je Kari� za na� list.
On je tako�e obe�ao da �e se na�oj redakciji javiti Zoran Pavlovi�, predstavnik BK Kompanije za odnose s javno��u, kako bi nam dao sve podatke koji bi nam bili potrebni o tome koliko je ova firma platila poreza na ekstraprofit, ali do zaklju�enja ovog izdanja �Blic Newsa� Pavlovi� se nije javio.
Izvor �Blic Newsa� blizak Kari�ima koji je �eleo da ostane anoniman ocenio je, me�utim, da je ova �nezainteresovanost� Bogoljuba Kari�a samo delimi�no stvarna jer je, kako ka�e, �on sve javno u�inio kako bi uspeo da spasi Kompaniju, ali ni�ta nije urodilo plodom�.
Osim �to je na tome radio javno, Kari� je, kako �Blic News� nezvani�no saznaje, na tome radio i tajno. Vi�e puta, naime, poku�avao je da se sastane sa srpskim premijerom Zoranom �in�i�em i u zgradi vlade i van nje. Nekoliko puta se i sreo s njim, ali ga je skoro uvek primao neko ni�eg ranga. Jedno je ipak bilo sigurno. Svaki put kada je dolazio u zgradu vlade u Nemanjinoj ulici, a naro�ito leti, �in�i�a je �ekao u �stakleniku� - maloj, tokom celog dana osun�anoj prostoriji staklenih zidova, bez ventilacije i klima-ure�aja, koja maltene direktno iz premijerovog kabineta vodi na Milo�evu ulicu.
Ne�to vi�e uspeha imao je u kontaktu s Aleksandrom Radovi�em, do kojeg je �ak uspeo i da do�e. Rezultat razgovora, me�utim, bio je nikakav.
Na� sagovornik iz BK Kompanije me�utim dodaje i da Kari�u ne zna�e mnogo poslovi u zemlji jer mnogo ve�e i va�nije poslove ima u inostranstvu, kao i da �esto ume da ka�e: �Mi u Jugoslaviji ni�ta ne radimo. Sve na�e �to radi u zemlji nije profitabilno�.
Ovakva ocena, me�utim, trebalo da bi se uzme s velikom rezervom, s obzirom na to da i Ljubomir Mad�ar, rektor Univerziteta �Bra�e Kari�, u intervjuu za ovaj broj �Blic Newsa� o mobilnoj telefoniji govori kao o �dijamantskom rudniku�.
I upravo bi �Mobtel� mogao da bude slede�a meta boraca protiv ekstraprofita iako je ve� delom to i postao posle likvidacije �Astra banke�, koju je guverner Mla�an Dinki� nazvao �kancerom na�eg bankarskog sistema�. Ova banka bila je nesumnjivo jedan od najunosnijih Kari�evih poslova u Jugoslaviji. Posle njene likvidacije pla�anje njenog duga od 67,8 miliona maraka po�elo je da se obavlja jednostavnim svakodnevnim skidanjem para sa ra�una �Mobtela� kao najve�eg akcionara �Astra banke�, �to mu daje status povezanog lica, i po zakonu ga �ini solidarnim jemcem za naplatu poreza.
Kako je 23. januara izjavio Ljubodrag Markovi�, zamenik direktora RUJP, do tog dana napla�eno je 34,9 miliona maraka, a celokupan dug �Astra banke� trebalo bi da se izmiri ako se nastavi tim tempom do kraja marta.
Prema nekim procenama, �Mobtel� bi mogao da pogodi i novi, kako ministar �eli� ka�e, �prigodan savezni zakon o telekomunikacijama�, sa �ijim se dono�enjem prakti�no stalo jula pro�le godine posle pada vlade Zorana �i�i�a. Bitno je i kako �e biti re�en spor oko toga koliko zaista deonica Kari� ima u �Mobtelu�, zbog �ega je stopirano i zaklju�ivanje posla s najve�im britanskim mobilnim operaterom �Vodafonom�.
Uz sve to, Kari�u je razrezano i sedam miliona maraka poreza na reprezentativne objekte i stanove. Ina�e, ukupan do sada utvr�eni porez po ovom osnovu iznosi 12,3 miliona maraka, a posle Kari�a, najve�i du�nik je kompanija �Pink� sa 2,4 miliona DM. I Kari�i i �Pink� su, kako je rekao Bo�idar �eli�, do sada uplatili utvr�ene rate.
Sagovornik �Blic Newsa� blizak Bogoljubu Kari�u ka�e da on i dalje ne mo�e da shvati zbog �ega su se predstavnici nove vlasti, a pre svega Dinki�, �eli� i Radovi�, okomili ba� na njega pored tolikih drugih �ekstraprofitera�, me�u kojima naj�e��e spominje �Simpo� Dragomira Tomi�a, kome je porez smanjen sa skoro 25 miliona maraka na oko �est miliona.
Velike nade Kari� je polagao i u Savezni ustavni sud, koji je razmatrao ustavnost Zakona o ekstraprofitu. Krajem decembra pro�le godine, Kari� je izrazio nadu da sudije Ustavnog suda �ne�e biti upla�ene pretnjama koje upu�uje guverner Narodne banke Jugoslavije Mla�an Dinki� i da �e taj zakon biti ukinut, uz vra�anje novca koji je do sada po tom osnovu oduzet od njegove kompanije.
- Ube�en sam da bi sudije Ustavnog suda zaista, pod uslovom da su zavr�ile Pravni fakultet, morale da po�tuju Ustav i da takav zakon, zbog retroaktivnosti, ili poni�te ili odre�ene odredbe dovedu u red - rekao je Kari� 25. decembra ponoviv�i kako je taj zakon �pravljen pre svega za BK i jo� par kompanija u Srbiji�. On je najavio i da �e u slu�aju progla�enja ovog zakona neustavnim, kao predsednik Udru�enja industrijalaca Jugoslavije, pozvati 1.200 biznismena da pomognu u realizovanju ideje republi�kog premijera Zorana �in�i�a za organizovanje doma�e donatorske konferencije.
- Okupilo bi se vi�e od 500 srpskih kompanija i biznismena. Postojalo je raspolo�enje pre dono�enja Zakona da se za 2001/2002. obezbedi oko milijardu maraka. S tom donacijom bilo bi daleko vi�e efekata nego s ovim zakonom koji je, zbog svoje retroaktivnosti i pogubnosti, najve�a pretnja stranim investitorima - ocenio je Kari�.
�etvrtak 14. februar, me�utim, o�igledno je bio crni �etvrtak za Bogoljuba Kari�a. Osim ve� pomenutog dogovora u Palati federacije, oglasio se i Savezni ustavni sud ocenom da samo neke odredbe ovog zakona nisu po Ustavu, ali me�u njima nije i ona o retroaktivnosti zakona.
Utvr�eno je da je neustavna odredba o oporezivanju privilegovane isplate stare devizne �tednje i �tednje u piramidalnim bankama, zatim odredba o solidarnom jemstvu �lana upravnog odbora za poreski dug, potom �lan kojim se reguli�e podno�enje poreske prijave i odredba o �albi protiv re�enja o zahtevu za pla�anje poreza na rate.
Pre ne�to vi�e od godinu dana, po�etkom pro�le godine, Kari�i su pompezno, uz mnoge zvanice i bogato, �da se vi�e rasko��, proslavili 35 godina postojanja porodi�nog biznisa. Ve� krajem pro�le godine, prilikom obele�avanja godi�njice BK Televizije, pompe a ni zna�ajnih gostiju iz dr�avnog vrha nije bilo. Danas sve to izgleda kao daleka pro�lost. Pitanje je da li �e nemogu�nost i nesposobnost vlade da u potpunosti naplati ekstraprofit i popuni bud�et platiti svojim postojanjem i drugi ekstraprofiteri. Lista je podu�a - �Pink�, �Stankom�, �Simpo�, NIS, �Dibek��
|
Bati�
nije mogao da u�e |
Ekonomski timovi savezne i republi�ke vlade u�inili su sve da sa�uvaju tajnost svog sastanka. U�injeno je sve da informacija o dogovoru o sudbini Kari�a ne do�e do javnosti. Zato je i su�en broj ljudi koji je trebalo da prisustvuju sastanku. Neki koji nisu bili pozvani, me�utim, na�uli su da se ne�to doga�a u Palati federacije na Novom Beogradu, pa su odlu�ili da �svrate u prolazu�. Tako se i dogodilo da srpskog ministra pravde i lokalne samouprave Vladana Bati�a radnici saveznog obezbe�enja ne puste da prisustvuje sastanku.
- Niste na spisku. Ne mo�ete unutra - rekao je radnik obezbe�enja Bati�u, na �ta je ovaj uzvratio iznena�enim pogledom i �u�enjem:
- Kako? Za�to?
Posle intervencije Bati�evih kolega iz vlade, srpski ministar pravde ipak je u�ao na sastanak.
