B I L T E N V E S T I
22. FEBRUAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA PRIMIO AKREDITIVNA PISMA TRI STRANA AMBASADORA U SRJ
BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Predsednik SRJ
Vojislav Kostunica primio je danas akreditivna pisma izvanrednih i
opunomocenih ambasadora Islanda Svavara Gestsona, Tunisa Ridha Tnanija i
Palestine Badera Sulejmana Akela.
Na ceremoniji u palati federacije, prilikom predaje akreditiva
ambasadora
Islanda, predsednik Kostunica je naglasio da je za SRJ dragoceno
iskustvo
te zemlje koja je postigla znacajne rezultate na putu stvaranja
demokratskog drustva zasnovanog na univerzalnim, ali i na specificnim
islandskim vrednostima, izgradnje moderne industrijske drzave ali i
visokog stepena socijalne zastite i sigurnosti stanovnistva.
Naglasavajuci da od razresenja odnosa u Federaciji i resavanja
situacije
na Kosovu i Metohiji, zavisi nas buduci razvoj, ali i mir i stabilnost
u
citavom regionu, predsednik Kostunica je izrazio uverenje da ce
medjunarodna zajednica istrajati u podrsci ocuvanju teritorijalnog
integriteta i suvereniteta SRJ, postovanju rezolucije UN 1244, uz
neophodno stvaranje uslova za povratak nealbanskog stanovnistva na
Kosovo
i Metohiju i njegov bezbedan zivot na tom podrucju.
Prilikom predaje akreditiva ambasadora Tunisa zajednicki je ocenjeno da
postoje realne mogucnosti i nesumljivi interes na obe strane za snazan
uspon u bilateralnim odnosima i ozivljavanje saradnje na mnogim
poljima, a
narocito na ekonomskom.
Na svecanosti prijema akreditiva ambasadora Palestine obostrano je
izrazeno uverenje da ce prijateljske veze dva naroda i saradnja koje
postoje vec dugi niz godina biti jos vise ojacani, saopstio je Kabinet
predsednika SRJ.
SRJ-EU-LABUS: KANDIDATURA SRJ ZA EU ZAVISI OD RESENJA UNUTRASNJIH
ODNOSA
BEOGRAD, 21. februara (Tanjug-Beta) - Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub
Labus izjavio je veceras da, ukoliko se postigne dogovor o ustavnom
preuredjenju zajednicke drzave, postoji realna mogucnost da SRJ potpise
Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji s EU polovinom 2003. godine.
Nakon treceg sastanka Konsultativne radne grupe za pridruzivanje SRJ
EU,
Labus je, u izjavi novinarima, rekao da postoji realna mogucnost da
Sporazum bude potpisan godinu dana pre ocekivanog termina, primetivsi
da
je EU uputila jasnu poruku SRJ da "od nas zavisi da li cemo brze ili
sporije pridruziti 'evropskoj petnaestorici'".
"Mora svima da nam bude jasno da moramo imati zajednicko (jugoslovensko)
trziste i efikasne institucije sa nadleznostima na citavoj teritoriji
zemlje da bi EU znala sa kime da pregovara", rekao je Labus, ocenivsi da
je
"kljuc brzeg ili sporijeg prikljucivanja EU u nasim rukama". Labus je
ocenio da aktuelna situacija u jugoslovenskoj federaciji "na
tehnickom nivou trenutno nije odrziva na duzi rok i moramo sto pre da je
resimo", primetivsi da je to jedan od razloga sto je EU angazovala svog
visokog predstavnika Havijera Solanu, "jer zeli da Jugoslaviju vidi u
svom
drustvu".
Najvise primedaba delegacija EU imala je u oblasti primene
zakonodavstva,
jer postoji konkurencija izmedju republickih i saveznog zakonodavstva,
rekao je Labus i naveo da se na sastanku raspravljalo o uskladjivanju
pravosudja, unutrasnjih poslova, industrijskoj politici, konkurenciji,
zaposljavanju i socijalnoj politici, privrednom i gradjanskom pravu,
racunovodstvu i intelektualnoj svojini.
SRJ je, po recima Labusa, prvo dobila priznanje da ima sposobne
strucnjake
i velike ljudske resurse, a drugo, upozorenje da je za ulazak u EU
potrebno
zajednicko trziste u SRJ sa slobodnim protokom kapitala i roba i
efikasne
savezne institucije koje na celoj terirotiji vrse svoja oblascenje kako
bi
EU tacno znala ko joj je partner u pregovorima.
On je rekao da su na danasnjem sastanku razmatrane slicnosti i
razlike sa EU u oblasti: pravosudja, unutrasnjih poslova, industrijske
politike, konkurencije na trzistu, zaposljavanja i socijalne politike,
privrednog i gradjanskog prava, racunovodstvenih standarda i
intelektualne
svojine.
Sto se situacije u Jugoslaviji tice, utvrdjeno je da se u Crnoj
Gori u nekim slucajevima jos primenjuju federalni zakoni, u nekim
republicki zakoni, a u nekim slucajevima nije poznato kakvo je stanje.
Direktor Odeljenja za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhard Pribe
potvrdio je da je postignut visok strepen saglasnosti sa jugoslovenskim
delom Komisije o vecini pitanja. Pribe je upozorio da neizvesnost u
resavanju odnosa u jugoslovenskoj federaciji bitno doprinose usporavanju
procesa stabilizacije i asocijacije odnosa EU i SRJ.
MICUNOVIC RAZGOVARAO SA FISEROM
BEC, 21. februara 2002. (Beta) - Predsednik Veca gradjana
Savezne
skupstine Dragoljub Micunovic, koji ucestvuje u radu dvodnevne Prve
zimske
sednice Parlamentarne skupstine OEBS u Becu, razgovarao je danas po
podne
sa predsednikom austrijskog parlamenta Hajncom Fiserom.
"Nastavili smo razgovor koji smo imali u Beogradu i Bratislavi.
Njega je interesovalo kako nasi privredni odnosi napreduju, kao i
pitanja
federacije, saradnje sa Hagom, ali i oko priprema, sledece, letnje
konferencije Parlamentarne skupstine OEBSa", rekao je Micunovic nakon
susreta sa svojim austrijskim kolegom.
Micunovic je kazao da je Fiser ocenio da SRJ treba podrzati,
posebno njene demokratske napore, kao i da Evropa treba da se iskupi za
svoj udeo u greskama koje su se ticale Jugoslavije.
Micunovic je istakao da taj susret predstavlja nastavak dobrog
odnosa izmedju jugoslovenskog i austrijskog parlamenta.
Micunovic, koji predvodi Stalnu delegaciju Savezne skupstine na
zasedanju Parlamentarne skupstine OEBS, sastace se jos sa predstavnicima
britanskog, americkog, ruskog parlamenta, kao i sa predsednikom
parlamentarne skupstine Evrope Peterom Siderom.
Sa Siderom Micunovic ce razgovarati o procesu prijema SRJ u
Savet
Evrope.
PREMIJER PESIC OD 27. FEBRUARA U POSETI LIBIJI
BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Savezna vlada danas je usvojila Osnove
za
razgovore predsednika Savezne vlade Dragise Pesica prilikom radne
posete
Libiji 27. februara do 2. marta, gde ce razgovarati o stanju i
perspektivama bilateralnih odnosa i o najvaznijim pitanjima
medjunarodnih
odnosa od obostranog interesa. Poseban znacaj bice posvecen pregovorima
sa
najvisim libijskim zvanicnicima o unapredjivanju ekonomske saradnje, o
donosenju odgovarajuce ugovorne regulative i efikasnom resenju problema
poslovanja jugoslovenskih preduzeca u Libiji.
U delegaciji ce biti i jugoslovenski privrednici, koji imaju znacajne
poslove u ovoj zemlji koja je dugi niz godina vazan jugoslovenski
ekonomski partner, narocito kroz investicione radove. Ocekuje se da ce
ova
poseta oznaciti nastavak radova jugoslovenskih preduzeca u velikim
projektima u Libiji.
Savezna vlada usvojila je Protokol o sporazumu izmedju Privremene
misije
UN na Kosovu i Metohiji i Koordinacionog centra SRJ i Republike Srbije
za
Kosovo i Metohiju o tehnickoj saradnji u oblasti katastra i geodezije u
Pokrajini. Sporazum predvidja povratak geodetskih strucnjaka srpske i
nealbanske nacionalnosti i njihovo zaposljavanje u opstinskim sluzbama
za
katastar nepokretnosti na Kosovu i Metohiji.
Vlada je usvojila Informaciju o realizaciji humanitarne pomoci Vlade NR
Kine u iznosu od 30 miliona juana (oko 3,6 miliona dolara). Sredstva se
rasporedjuju izmedju Republike Srbije i Republike Crne Gore u
proporciji
90:10 odsto, kao i u dve prethodne godine, kad je NR Kina odobrila
pomoc
nasoj zemlji od 80, odnosno 20 miliona juana, a koristice se za nabavku
medicinske opreme i farmaceutskih sirovina iz Kine, prema potrebama
koje
utvrde nadlezna republicka ministarstva.
Savezna vlada prihvatila je Izvestaj sa pregovora jugoslovenske
delegacije
i Medjunarodnog udruzenja za razvoj, koje je odobrilo razvojni kredit
za
Projekat razvoja skolstva (Republici Srbiji) u visini od 10 miliona
dolara, s tim sto ce se kredit vracati iz budzeta Republike Srbije. Iz
sredstava predvidjenih saveznim budzetom za 2002. godinu Savezna vlada
izdvojila je za prvi kvartal 36.000.000 dinara za zdravstveno
zbrinjavanje
ranjenika iz bivsih republika SFRJ, za pomoc socijalno ugrozenim licima,
pokrivanju troskova smestaja i ishrane u kolektivnom smestaju i za
povratak izbeglih i raseljenih lica. Savezna vlada je razmotrila
i
usvojila Zavrsni racun Saveznog budzeta za 2001. godinu i dostavila ga
na
kontrolu Narodnoj banci Jugoslavije - Zavodu za obracun i placanja.
POCELA MEDJUNARODNA KONFERENCIJA O OTVARANJU TAJNIH DOSIJEA
BEOGRAD, 21. februara 2002. (Beta) SMIP Goran Svilanovic
izjavio
je veceras otvarajuci Medjunarodnu konferenciju o otvaranju tajnih
policijskih dosijea, da je moguce da sluzbe drzavne bezbednosti jos uvek
"koriste i zloupotrebljavaju politicke stranke". On je, otvarajuci skup,
naglasio da jos uvek nije proslo vreme da se sa sigurnoscu moze
potvrditi
da sluzbe bezbednosti ne proveravaju gradjane ili ministre, dodavsi da
parlament mora da kontrolise rad tih sluzbi. "Dok se ne budu otvorila
sva
tajna dosijea, sve je moguce", kazao je Svilanovic.
Direktor Fonda za otvoreno drustvo Sonja Liht naglasila je da
otvaranje dosijea treba da odnosi na period od 1945. godine.
"Predmilosevicevsko nasledje je ugradjeno u kasniji period vladavine
Slobodana Milosevica, i bio je osnov njegovog sistema". Ona je kazala da
nisu tacne tvrdnje da je period pre dolaska na vlast Milosevica bio
demokratski, istakavsi da je tada Jugoslavija predstavljala primer
policijske drzave.
Nemacki ambasador u Jugoslaviji Joahim Smit rekao je da se
njegova
zemlja u proteklih 50 godina susrela sa dva perioda otvaranja dosijea,
jednim posle 1945. godine i svragavanja nacista sa vlasti, i drugim
posle
ujedinjenja Nemacke 1989. godine, kada su otvoreni dosijei
istocnonemacke
tajne policije "Stazi". On je naglasio da se u Nemackoj jos uvek vodi
rasprava sta uraditi sa tajnim dosijeima.
Glavni i odgovorni urednik Radija B92 Veran Matic kritikovao je
vlast, rekavsi da "jos uvek ne postoji politicka volja, ni raspolozenje
javnosti za suocavanjem sa tajnim dosijeima". "To je posledica
razlicitih
politickih gledista u vladajucoj koaliciji", zakljucio je Matic.
Medjunarodna konferencija o otvaranju tajnih policijskih
dosijea
nastavlja sutra trodnevni rad.
Specijalizovane sluzbe ministarstva unutrasnjih poslova Srbije
od
18. juna prosle godine omogucile su gradjanima da se licno obaveste o
postojanju tajnih dosijea. Uvid u dosijee koji su vodjeni o njima imaju
samo oni gradjani koji su zavedeni kao "unutrasnji neprijatelji" ili u
novije vreme kao "ekstremisti ili teroristi".
BEOGRAD, 22. FEBRUARA (TANJUG) - Ucesnici Medjunarodne
konferencije o otvaranju tajnih policijskih dosijea danas su, drugog
dana
rada, istakli da je vazno da se svakom gradjaninu omoguci uvid u
policijski
dosije koji je vodjen o njemu.
MUP Srbije Dusan Mihajlovic smatra da kod nas treba sto pre
doneti
zakon o otvaranju tajnih dosijea, kao i nove zakone o Ministarstvu
unutrasnjih poslova (MUP) i o obavestajnoj agenciji, koji bi regulisao
rad
Drzavne bezbednosti.
Mihajlovic se rekao da se uvek zalagao za otvaranje
tajnih dokumenata, kako bi ona bila dostupna gradjanima na koje se
odnose,
smatrajuci da treba biti i oprezan i kritican prema tim podacima. On je
kazao da dosijea sadrze niz netacnih podataka.
U nasoj zemlji bivsa sluzba drzavne bezbednosti je od Drugog
svetskog rata do sada uglavnom bila tajna politicka policija, koja je
progonila gradjane zbog njihovih drugacijih politickih ubedjenja, naveo
je
Mihajlovic. Posle demokratskih promena u nasoj zemlji, naglasio
je Mihajlovic, ukinut je deo sluzbe MUP koji se bavio
politickim neistomisljenicima, a pitanje rehabilitacije gradjane
potrebno
je zakonski regulisati. Bivsi savezni komesar za dosijea Sluzbe
drzavne bezbednosti nekadasnje Istocne Nemacke Hans Gauk govorio je o
iskustvima svoje zemlje u otvaranju tajnih policijskih dosijea,
navodeci
da tih dokumenta ima toliko da kada bi se poredjala jedan do drugog
njihova duzina bi bila 180 kilometara.
On je rekao da je u njegovoj zemlji podneto pet miliona zahteva
za
uvid u tajne policijske dokumente. Otvaranje policijskih dokumenata
pocelo
je u jesen 1989. godine i to je bilo regulisano zakonom, naveo je Gauk.
On je kazao da se smatralo da ce otvaranje policijskih
dokumenata
u njegovoj zemlji dovesti do nasilja nad onima koji su ih vodili, ali da
se
to nije dogodilo, dodavsi da su svi bivsi sluzbenici i agenti Stazija
izgubili posao i da im je onemoguceno da rade u vladnim sluzbama u bilo
kom
svojstvu.
SRJ-OEBS: SASTANAK O PITANJIMA BEZBEDNOSTI
BEOGRAD, 21. februara 2002. (Beta) - Predstavnici Misije OEBS u
SRJ i Kancelarije nacionalnog koordinatora Pakta za stabilnost
jugoistocne
Evrope sutra ce odrzati prvi zajednicki sastanak iz delokruga tzv.
Radnog
stola broj tri Pakta.
Sef Misije OEBS u SRJ Stefano Sanino, nacionalni koordinator
Pakta
za SRJ Jovan Ratkovic i koordinator Radnog stola broj tri, ambasador
Prvoslav Davinic otvorice taj sastanak.
Osoblje OEBS i predstavnici federalnih i republicki institucija
razgovarace o saradnji u odgovarajucih oblastima.
Radni sto broj tri posvecen je pitanjima bezbednosti, reformi
odbrambenog sistema, kontroli naoruzanja i njegovog nesirenja,
razminiranju, lakom i teskom naoruzanju, policiji, borbi protiv
organizovanog kriminala, korupciji i ostalim pitanjima.
To ce biti drugi takav sastanak nakon sto su Misija OEBS u
Beogradu i koordinator za Pakt stabilnosti za SRJ u novembru 2001.
potpisali memorandum o saradnji.
MINISTAR ODBRANE SA BRITANSKIM AMBASADOROM
BEOGRAD, 21. februara 2002. (Beta) - Savezni ministar za
odbranu
Velimir Radojevic susreo se danas sa ambasadorom Velike Britanije u SRJ
Carlsom Krafordom, sa kojim je razgovarao o aktuelnoj politickoj
situaciji
u zemlji.
Radojevic je izrazio ocekivanje da ce uskoro biti resen
drzavnopravni status federacije, cime ce biti stvoreni uslovi za reforme
u
svim segmentima drustva. On je dodao da postoji nedvosmisleno
opredeljenje
za intenziviranje vojnopoliticke saradnje sa evropskim zemljama i za
aktivnije ukljucenje u regionalne inicijative.
Kraford je izrazio ocekivanja o skorom pristupanju SRJ programu
Partnersvo za mir, isticuci da je SRJ neophodna Evropi u izgradnji njene
celovite bezbednosne strukture.
WFP: NOVI PROGRAM POMOCI ZA 174.000 IZBEGLICA I RASELJENIH
BEOGRAD, 21. februara 2002. (Beta) - Predstavnici nevladine
organizacije Svetski program hrane (WFP) predstavili su danas novi
program
pomoci za oko 174.000 najugrozenijih izbeglica u SRJ. Sef Kancelarije
WFP u
Srbiji Robert Hauzer kazao je da ce program trajati 18 meseci, od jula
2002. godine. Dodao je da je pomoc u hrani vredna oko 16,5 miliona
dolara.
Hauzer je naveo da se program sprovodi u saradnji sa UNHCR i
domacim vlastima.
On je najavio da ce program vremenom biti redigovan, ali da
njegovo sprovodjenje pre svega zavisi od pomoci sponzora.
Prema njegovim recima, ekipe WFP su na terenu utvrdile ko su
najugrozenije kategorije stanovnistva i ko od izbeglica i dalje mora da
prima pomoc u hrani.
Hauzer je naveo da ce pomoc WFP dobiti samo najugrozenije
kategorije izbeglica i raseljenih lica.
Visoki zvanicnik UNHCR u Beogradu Fabricio Hohsild Dramond
(Fabrizio Hocscild Drummond) najavio je da ce pomoc koja ce dolaziti u
Srbiju, od humanitarne, sve vise prerastati u razvojnu podrsku domacim
vlastima.
SRJ RAZGOVORI O FEDERACIJI
SAVET EVROPE: SOLANINI PREDLOZI NAJBOLJA ULAZNICA ZA DEMOKRATSKU EVROPU
STRAZBUR, BRISEL, 21. februara 2002. (Beta) - Ministarski
komitet
Saveta Evrope u Strazburu danas je podrzao predloge visokog predstavnika
EU
Havijera Solane za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore u saveznoj
drzavi, naglasivsi da to "pruza najbolje izglede za njihovo zajednicko i
brzo ukljucivanje u strukture demokratske Evrope, pocev od Saveta
Evrope".
Ministarski komitet Saveta Evrope je istakao da je "ubedjen da
su
predlozi visokog predstavnika EU Solana u skladu s interesima Srbije i
Crne
Gore" i ponovo naglasio podrsku "demokratskoj Crnoj Gori u sklopu
demokratske Jugoslavije".
U saopstenju celnog tela Saveta Evrope se podseca da je
Venecijanska komisija za demokratiju putem prava, sto je jedno telo
Saveta
Evrope, "vec dala svoj doprinos procesu pregovora, u vidu pravnih
saveta"
za ustavno-institucionalna resenja ustrojstva preuredjene savezne drzave
Srbije i Crne Gore.
MIP EU su podrzali nastojanja Solane da se dodje do "razumnog i
od
svih u Crnoj Gori prihvatljivog resenja za odnose sa Srbijom u okviru
jugoslovenske federacije".
Nezvanicno je receno da to znaci da EU "apsolutno zeli da rasplet
dijaloga
o buducim odnosima Beograda i Podgorice znaci i da se mora voditi racuna
o
raspolozenju svih sektora gradjana Crne Gore, a to znaci i da Crna Gora
i
Srbija i ceo region ostanu i budu jos stabilniji".
KOSTUNICA I SOLANA DRUGI PUT DANAS
BEOGRAD, 21. februara 2002. (Beta) - U Palati federacije u
Beogradu nesto pre 21 sat poceo je drugi danasnji razgovor predsednika
SRJ
Vojislava Kostunice sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom o
preuredjenju odnosa u jugoslovenskoj federaciji.
Prethodno je Solana o buducim odnosima Srbije i Crne Gore
razgovarao sa sefom jugoslovenske diplomatije Goranom Svilanovicem i
potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom, a pre toga i sa
crnogorskim predsednikom i premijerom Milom Djukanovicem i Filipom
Vujanovicem.
Djukanovic je posle razgovora sa Solanom rekao da ce se on i
Vujanovic veceras ponovo sresti sa visokim predstavnikom EU.
Havijer Solana razgovarao je ranije danas, takodje u Palati
federacije, sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom, ali
nakon
tog susreta nije bilo izjava novinarima.
DJUKANOVIC, VUJANOVIC I SOLANA RAZGOVARAJU DRUGI PUT DANAS
BEOGRAD, 21. februara 2002. (Beta) - U Palati federacije u
Beogradu oko 21.30 poceo je drugi danasnji razgovor crenogorskog
predsednika i premijera Mila Djukanovica i Filipa Vujanovica sa visokim
predstavnikom EU Havijerom Solanom o preuredjenju odnosa u
jugoslovenskoj
federaciji.
KOSTUNICA: OZBILJNI IZGLEDI ZA KONKRETAN POLITICKI DOGOVOR BEOGRAD, 21.
januara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izjavio
je veceras, po okoncanju razgovora sa visokim predstavnikom EU za
spoljnu
politiku i bezbednost Havijerom Solanom, da je "uveren da postoje
ozbiljni izgledi da u narednih desetak dana izadjemo pred javnost
sa konkretnim politickim dogovorom o buducnosti federacije". "Razgovori
se nastavljaju i mislim da je to samo po sebi dobro", naglasio
je Kostunica u izjavi agencijama Tanjug, Beta i Fonet. Ocenjujuci
razgovore kao "ozbiljne i konstruktivne", jugoslovenski
predsednik je istakao da je "ocigledno nastojanje svih ucesnika da se
postigne resenje problema koje ce biti zadovoljavajuce za sve",
dodajuci
da "to, naravno, nije lako ni jednostavno". "Meni je posebno vazno sto
se
i dalje krecemo u dogovorenim vremenskim okvirima i sto citav proces,
ocigledno, dobija na dinamici", podvukao je Kostunica.
DJUKANOVIC: CRNA GORA NE ODUSTAJE OD STOLICE U UN
BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic
rekao je da su danasnji razgovori s visokim predstavnikom EU Havijerom
Solanom predstavljali kontinuitet dijaloga, i izrazio uverenje da ce se
resenje odnosa Srbije i Crne Gore naci u planiranom roku - do kraja
ovog
meseca ili pocetkom marta.
Pozicija Crne Gore u ovom pregovarackom procesu dobila je punu
valorizaciju, kazao je Djukanovic nakon drugog danasnjeg susreta sa
Solanom u Palati federacije i dodao da se ne odustaje od dve stolice u
UN. Ostajemo na svojoj ideji da je optimalna forma odnosa Srbije i
Crne
Gore obnova drzavnosti i jedne i druge republike, kao i
puno predstavljanje u UN i drugim medjunarodnim organizacijama i mislim
da to pravo pripada i Srbiji i Crnoj Gori i da nemamo razloga da
budemo inferiorni u odnosu na druge, rekao je on. Ali, kada i na koji
nacin i u kom aranzmanu cemo koristiti to pravo i da li ce biti neko
vreme
da se to pravo iskoristi, o tome razgovaramo, naglasio je Djukanovic.
Crnogorski predsednik je, takodje, rekao da su danasnjim razgovorima u
Beogradu sa Solanom dati elementi dramaticnosti u domacoj javnosti, sto
nikako ne odgovara pravom stanju. Danas je bio jedan u nizu razgovora
koji
cine jedan proces i na cijem kraju cemo doci do demokratskog resenja,
ma
kakvo ono bilo. Opredelili smo se da iz razloga bolje sanse za
pregovaracki proces ne obavestavamo javnost o svim elementima o kojima
se razgovara, rekao je Djukanovic i dodao su danasnji razgovori
bili uspesni i da bi se u planiranom roku do kraja ovog ili prvih
dana narednog meseca moglo naci resenje.
Kada je rec o referendumu, Djukanovic je kazao da referendum nije bauk
i
da njime ne treba nikoga plasiti. On je takodje rekao da to ne znaci da
nece biti referenduma, jer je to demokratska i ustavna procedura i u
Srbiji
i u Crnoj Gori. Djukanovic je dodao da nikome u medjunarodnoj zajednici
ne pada na pamet da osporava Crnoj Gori pravo na izbor buducnosti.
SOLANA: POSTIGNUT PROGRES U RAZGOVORIMA
BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Visoki predstavnik za spoljnu politiku
i
bezbednost EU Havijar Solana, posle danasnjih petocasovnih odvojenih
razgovora s jugoslovenskim i crnogorskim zvanicnicima, rekao je da je
postignut progres u razgovorima.
Solana je novinarima u Palati federacije kazao da je imao veoma dobar
razgovor s predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom. Isticuci da se
susreo
i sa crnogorskim predsednikom Milom Djukanovicem i potpredsednikom
Savezne
vlade i jugoslovenskim MIP Miroljubom Labusom i Goranom Svilanovicem,
Solana je kazao da je napravljen progres i izrazio nadu da ce biti
postignut pozitivan rezultat.
Solana je naglasio da se nada da ce krajem iduce nedelje imati nove
kontakte i da ce biti napravljen novi progres. dodao je on nastavlja da
radi i da ce biti u kontaktu s Kostunicom i Djukanovicem.
BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Visoki predstavnik EU za spoljnu
politiku
i bezbednost Havijer Solana izjavio je veceras, pred polazak iz
Beograda,
da su razgovori sa najvisim jugoslovenskim i crnogorskim funkcionerima o
uredjenju buducih odnosa u federaciji protekli u dobroj atmosferi i da
se
nada da ce se okoncati krajem ovog ili najkasnije polovinom sledeceg
meseca. Solana je istakao da je postignut napredak u razgovorima,
ocenisi da je to
dobra vest za sve, pa i njega licno.
On je, na konferenciji za novinare na Aerodromu Beograd, rekao da se
ranije veceras dva puta odvojeno sastao sa jugoslovenskim predsednikom
Vojislavom Kostunicom i predsednikom Crne Gore Milom Djukanovicem i
dodao
da ce i tokom sledece sedmice biti u kontaktu sa jugoslovenskim
zvanicnicima, ili telefonom ili licnim susretom.
Visoki predstavnik EU je kazao da ne moze sada da kaze kakav ce biti
konacan ishod razgovora, kao i da ne bi bilo dobro da se pregovori
oduze i
dodao da se nada da ce se oni okoncati do kraja ovog ili najkasnije
sredinom sledeceg meseca. Naglasasavajuci da je u danasnjim razgovorima
postignut pomak u politickom smislu, Solana je rekao da ce se i za
tehnicke probleme, kao sto je postojanje dve razlicite valute u Srbiji
i Crnoj Gori, naci resenje.
Upitan kako komentarise politicki pritisak koji na Djukanovica vrse
partije
koje su za otcepljenje, Solana je odgovorio da Djukanovic "radi dobar
posao, pokusavajuci da pronadje konstruktivno resenje".
Komentarisuci
mogucnost promene imena SRJ, Solana je rekao da ce do toga
najverovatnije
doci. Solana je rekao da bi jedan od mogucih naziva nase drzave mogao
biti
Unija Srbije i Crne Gore.
"VIJESTI"-SOLANA: UNIJA SRBIJE I CRNE GORE
PODGORICA, 22. februara 2002. (Beta) - Visoki predstavnik EU za
spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana predlozio je crnogorskom
predsedniku Milu Djukanovicu formiranje Unije Srbije i Crne Gore.
Solana je taj predlog izneo u autorskom tekstu koji danas
objavljuju podgoricke "Vijesti".
Solana pise da bi "Unija imala nekoliko nadleznosti,
ostavljajuci
dovoljno prostora republikama-clanicama da upravljaju sopstvenim
poslovima". Unija bi imala jedno mesto u UN, ali bi "omogucila znacajnu
medjunarodnu ulogu Crnoj Gori".
"Postojace zastitni mehanizmi kako bi se obezbedilo da Srbija
vise
nikad ne dominira Crnom Gorom kao u Milosevicevim danima. Postojace
garancija da nijedna republika ne moze biti obavezana da vrati unazad
vec
ostvarene reforme", pise Solana.
On je, takodje, izneo da njegov plan sadrzi "postojanje odredbe
koja omogucava svakoj republici, nakon nekoliko godina, da preispita
ovaj
aranzman i da odluci o svojoj buducnosti".
Solana je naglasio da "ostaje obaveza da se mnogi aspekti ovog
paketa preciziraju u pregovorima izmedju Podgorice i Beograda".
Visoki predstavnik EU je, takodje, napisao da "EU nije
zaboravila
kljucnu ulogu Crne Gore tokom mracnih Milosevicevih godina" i da "svoje
poglede na pitanje buduceg statusa" Crne Gore nudi "kao istinski iskaz
brige iskrenog prijatelja i buduceg evropskog partnera".
EU OCEKUJE REZULTATE DO SREDINE MARTA
BRISEL, 22. februara (Tanjug) - EU ocekuje da ce razgovori
visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Haviera Solane
o
buducim ustavnim odnosima izmedju Srbije i Crne Gore, odnosno o
transformisanoj federaciji, biti okoncani do sredine marta ove godine,
izjavila je danas za Tanjug Solanim portparol Kristina Gajak.
Priznajuci da se radi o "kupovini jos malo vremena", Gajakova
je
bila kategoricna u stavu da se "razgovori moraju okoncati u sledecih
nekoliko sedmica".
Ona nije mogla da precizira kada ce Solana ponovo doci u
Beograd,
ali je izvesno da ce se to dogoditi do polovine marta. Kako je rekla,
Solana za vikend putuje na Bliski istok, gde ce boraviti nekoliko dana,
ali ce, istice Gajak, ostati u kontaktu, najverovatnije telefonskom ili
preko svojih savetnika, sa kljucnim jugoslovenskim akterima u
razgovorima
o buducnosti jugoslovenske federacije.
OEBS SRJ
AMB.DAVINIC: USPESNA SARADNJA SRJ I OEBSA
BEOGRAD, 22. februara 2002. (Beta) - Saradnja SRJ sa Misijom
OEBS
u Jugoslaviji do sada je "pokazala izuzetno uspesne rezultate" na polju
poboljsanja u oblasti unutrasnjih poslova, pravosudja i bezbednosti,
ocenio
je danas ambasador Prvoslav Davinic.
On je na radnom stolu predstavnika SRJ i Misije OEBS u Beogradu
naveo da je najvise rezultata pokazano u reformi unutrasnjih poslova
Srbije
i dodao da je postignut dogovor da OEBS bude glavni koordinator procesa
promena u oblasti policije.
Davinic je naveo da je saradnja SRJ sa OEBS na polju
bezbednosti i
pravosudja znacajna kao deo "snazne politicke podrske" Jugoslaviji na
putu
reintegracije u Evropu.
Prema njegovim recima, OEBS je veoma doprineo obucavanju nove
generacije policajaca i osposobljavanju sluzbi MUP za borbu protiv
organizovanog kriminala.
Dodao je da je ta evropska organizacija pokazala interesovanje
za
pruzanje aktivne pomoci prilikom realizacije projekta kojim Vojska
Jugoslavije treba da prenese kontrolu granica na policiju.
OEBS je, takodje, spreman da pomogne drzavnim institucijama
koje
se bave suzbijanjem korupcije, jednim od problema od cijeg resavanja
zavisi
spremnost stranih investitora da ulazu u jugoslovensku privredu.
"Na dnevnom redu nalaze se i druga vazna pitanja, kao sto su
reforma sistema odbrane i vojske, razminiranje, konverzija vojne
industrije, malo i lako naoruzanje, spremnost i pripreme za vanredne
situacije, pitanja azila i migracije i trgovine ljudima, pitanja od
posebnog znacaja za SRJ, ali u kom pogledu saradnja sa OEBS jos nije
poprimila konkretne forme", rekao je Davinic.
Sef Misije OEBS u Beogradu Stefano Sanino izrazio je
zadovoljstvo
postignutim reformama u SRJ, ali je naveo da se jos mnogo mora raditi na
izmenama u policiji i pravosudju.
Sanino je naveo da poslednja ispitivanja javnog mnjenja u
Srbiji
pokazuju da gradjani najmanje veruju sudovima i policiji.
On je dodao da je u Srbiji potrebno raditi i na stvaranju
okruzenja u koje ce strani investitori zeleti da ulazu.
Sanino je kazao da je, takodje, nuzno raditi na obnovi saradnje
izmedju zemalja regiona i da se ne treba plasiti da ce to imati
negativan
politicki uticaj.
BEOGRAD, 22. februara (Tanjug) - U beogradskoj Palati
federacije
jutros je, razmatranjem tema koje se odnose na vojsku, pravosudje i
unutrasnje poslove, zapoceo sastanak jugoslovenskih predstavnika u
Paktu
za stabilnost jugoistocne Evrope i Misije OEBS u SRJ.
U uvodnoj reci koordinatora Treceg radnog stola Pakta, koji je
nadlezana za ta bezbednosna pitanja, ambasadora SRJ Prvoslava
Davinica, naglaseno je da se saradnja sa Misijom OEBS smatra delom
snazne
politicke podrske Jugoslaviji i da se, takodje, ocekuje i konkretna
strucno-tehnicka pomoc za planirane reforme.
Sef misije OEBS u SRJ, Stefano Sanino, ocenio je da je, uprkos
dosad postignutim uspesima, neophodno jos truda kako bi se kroz procese
reformi povratilo poverenje gradjana u pravosudne i bezbednosne organe
i,
time se, istovremeno, stvorili preduslovi za ocekivane domace i
inostrane
investitore u privredu. "Mora se jos raditi na unapredjenju civilne
kontrole oruzanih snaga", rekao je Sanino, podsecajuci da na Balkanu
"nema
izolovanih ostrva" i da Pakt za stabilnost nastoji da se sve
drzave regiona, pored opredeljnosti za spovodjenje nacionalne
strategije razvoja, u punoj meri ukljuce i u siri kontekst u okruzenju.
Na sastanku koji nije otvoren za javnost, razgovara se o
reformi
sistema odbrane, kontroli naoruzanja i sirenja oruzja, razminiranju
terena, pitanju "malog oruzja" i "lakog naoruzanja" i transformaciji
vojne
industrije i objekata. U okviru "podstola 2", razmatra se reforma
pravnog
sistema i oblasti unutrasnjih poslova, reforma policije, borma protiv
organizovanog kriminala i protiv korupcije, kao i problemi migracije i
azila i "trgovina ljudima".
Ovo je drugi sastanak predstavnika OEBS u Beogradu i
koordinatora
Pakta za stabilnost za SRJ otkako je proslog decembra potpisan
memorandum
o saradnji. Prvi sastanak bio je posvecen aktivnostima u oblasti
medija.
OEBS-GAMA: PODELJENOST U CRNOJ GORI, NA KOSMETU
BEC, 21. februara (Tanjug) - Predsedavajuci OEBS Zaime Gama ukazao je
danas
u Becu da je stanovnistvo Crne Gore podeljeno izmedju onih koji zele
nezavisnost i onih koji zele ostanak u Jugoslaviji i da su zbog
toga pregovori u kojima EU ucestvuje sracunati da predsednik Milo
Djukanovic odlozi planirani referendum o nezavisnosti.
Gama je govorio na zimskom zasedanju Parlamentarne skupstine OEBS, koje
je
danas pocelo u Becu u prisustvu 250 poslanika iz 55 zemalja clanica. Na
dvodnevnom zasedanju ucestvuje i stalna delegacija Savezne skupstine
pri Parlamentarnoj skupstini OEBS, na celu sa predsednikom Veca
gradjana
Dragoljubom Micunovicem.
Ministar Gama je u izlaganju obavestio prisutne o njegovoj ovonedeljnoj
turneji po Balkanu tokom koje je boravio u Beogradu, Podgoricu i
Pristini. Gama je upozorio da ce Kosovo "narusiti svoj ugled" ukoliko
se njegovi
politicari brzo ne saglase oko predsednika i vlade, koji nisu izabrani,
mada su parlamentrarni izbori odrzani jos proslog novembra. Kako je
javila
nemacka novinska agencija DPA, Gama je izneo da je sadasnji sef
UNMIK Mihael Stajner predlozio da lokalni izbori u juznoj
srpskoj pokrajini budu odrzani u septembru, ukoliko do tada budu
izabrani predsednik i vlada u Pristini.
Gama je, takodje, govorio o inicijativi njegove zemlje za "kodeks
ponasanja" u borbi protiv terorizma, sto bi trebalo da bude glaavna
tema
konferencije u Lisabonu 12 juna.
Predsednik austrijskog parlamenta Hajnc Fiser je tim povodom primetio
da
nije dovoljno samo boriti se protiv terorizma, "vec moraju da budu
prouceni i prevladani njegovi koreni".
Predsednik Austrije Tomas Klestil, koji je, takodje, upozorio da ne
smeju
biti prenebregnuti "uzroci mrznje, ocaja i beznadja," zalozio se za
"cvrst
stav" prema terorizmu i za jacanje osnovnog koncepta OEBS o
"bezbednosti
kroz saradnju".
SRJ KOSOVO MAKEDONIJA - GRANICA
PREDSEDNIK JUGOSLAVIJE UPUTIO PISMO GENERALNOM SEKRETARU UN BEOGRAD, 21.
februara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica uputio
je danas generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu pismo povodom izjava
predstavnika Kfor i UNMIK kojima se neosnovano i neovlasceno osporava
zakonitost Sporazuma o granici izmedju Jugoslavije i Republike
Makedonije. "Obracam Vam se povodom izjava predstavnika Kfor i
UNMIK, datih sredstvima javnog informisanja, u kojima se osporava
legalitet
Sporazuma o granici izmedju SRJ i Republike Makedonije i istice da za
njih
ovaj Sporazum nije vazeci. Zeleo bih da Vas podsetim da je taj Sporazum
o
granici izmedju SRJ i Republike Makedonije sporazum dve suverene i
nezavisne zemlje, clanice UN, i njime je potvrdjena ranija
administrativna
granica izmedju dve republike bivse SFRJ. On je zakljucen 23. februara
2001. godine i ratifikovale su ga skupstine obe zemlje. Stupio je na
snagu
16. juna 2001. godine.
Uz pismo koje Vam je uputio Stalni predstavnik Makedonije pri UN,
Sporazum je objavljen kao dokument Generalne skupstine UN i Saveta
bezbednosti UN 16. marta 2001. godine" istice se u Pismu predsednika
Kostunice. UN i drugi faktori u medjunarodnoj zajednici su, istice se
u pismu, stalno podsticali vlade SRJ i Makedonije da preduzmu sve mere
kako bi se sporazum postigao u cilju jacanja bilateralnih odnosa i
medjusobnog poverenja.
Posle potpisivanja, taj dokument su pozdravili svi relevantni
medjunarodni
faktori, ukljucujuci EU i SAD.
Pored toga, u Saopstenju predsednika Saveta bezbednosti od 12. marta
2001.
godine naglaseno je da "Savet bezbednosti podseca na potrebu postovanja
suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bivse Jugoslovenske
Republike Makedonije. U tom smislu, on istice da Sporazum o granici
izmedju SRJ i Republike Makedonije, koji je potpisan u Skoplju, 23.
februara 2001. godine i koji je Skupstina Bivse Jugoslovenske
Republike Makedonije ratifikovala 1. marta 2001. godine, svi
moraju postovati".
Sporazum su pozdravili i ucesnici Samita sefova drzava i vlada zemalja
jugoistocne Evrope u Skoplju, 23. februara 2001. godine, kome su
prisustvovali i Komesar za odnose sa inostranstvom u Evropskoj
komisiji,
Generalni sekretar Saveta EU (Visoki predstavnik za zajednicku spoljnu
i
bezbednosnu politiku i Specijalni koordinator Pakta stabilnosti). U tom
prilikom usvojenoj Deklaraciji, sefovi drzava i vlada su "sa
zadovoljstvom konstatovali da su predsednici Trajkovski i Kostunica
potpisali Sporazum o granici izmedju SRJ i Republike Makedonije". "Sa
najvecom zabrinutoscu i iznenadjenjem sam primio izjave visokih
predstavnika Kfor i UNMIK na Kosovu i Metohiji, koje dovode u pitanje
zakonitost ovog Sporazuma. Celokupna medjunarodna zajednica smatra da je
ocuvanje postojecih granica u regionu uslov bez koga se ne moze jacati
mir,
bezbednost, poverenje, regionalna stabilnost i priblizavanje
evropskim integracijama. Zbog toga, ovakve izjave nisu u duhu principa
Zavrsnog Akta iz Helsinkija ni odredaba Rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti,
kojima se potvrdjuje da je Kosovo i Metohija integralni deo SRJ",
istice
predsednik Kostunica.
Mandat UNMIK i Kfor na Kosovu i Metohiji detaljno je preciziran u
Rezoluciji 1244 i ona ih ni u kom slucaju ne ovlascujeu da se uopste
odredjuju prema Sporazumu koji su sklopile dve suverene clanice UN.
"Molio bih Vas da, poznajuci Vase principijelne stavove, uticete na
predstavnike UNMIK i Kfor na Kosovu i Metohiji da postuju odredbe
ratifikovanog Sporazuma o granici izmedju SRJ i Republike Makedonije i
da
ubuduce ne daju slicne izjave u javnosti, jer je jasno da one nisu u
funkciji ukupnih napora medjunarodne zajednice na jacanju stabilnosti u
regionu, vec idu u prilog onim stranama koje zagovaraju neprihvatljiva
resenja.
Predsednik Kostunica je zamolio generalnog sekretara UN da sa sadrzinom
pisma upozna Savet bezbednosti UN posto je u njegovoj nadleznosti
sprovodjenje Rezolucije 1244.
TRAJKOVSKI: SPORAZUM O GRANICI NIJE SPORAN ZA UN, NATO, EU
SKOPLJE, 21. februara 2002. (Beta) - Makedonski predsednik
Boris
Trajkovski izjavio je veceras da za vodece medjunarodne organizacije UN,
NATO i EU, proslogodisnji sporazum Makedonije i SRJ o medjudrzavnoj
granici
nije sporan.
Trajkovski je skopskoj TV A1 rekao da nakon spornih izjava
zvanicnika Kfor i UNMIK na Kosovu vodi inetenzivne razgovore sa
zvanicnicima vodecih medjunarodnih organizacija i da je, izmedju
ostalog,
vec imao kontakt sa generalnim sekretarom NATO Dzordzom Robertsonom a da
ce
tokom veceri razgovarati i sa generalnim sekeretarom UN Kofijem Ananom.
Makedonski predsednik je preneo da su ga dosadasnji sagovornici
uveravali da su izjave o nepriznavanju sporazuma o drzavnoj granici bile
"nespretne".
UNMIK ZA DIPLOMATSKO RESENJE ZA GRANICU SRJ I MAKEDONIJE
PRISTINA, 21. februara 2002. (Beta) - Zamenik sefa UNMIK Tom
Kenings ponovio je danas da civilna Misija UN na Kosovu ne priznaje
medjugranicni sporazum izmedju vlada Jugoslavije i Makedonije, potpisan
pre
godinu dana, i zatrazio diplomatsko resenje tog problema.
Kenings je u Kosovskoj Vitini rekao da je za UNMIK "granicni
sporazum o odredjivanju granice izmedju Jugoslavije i Makedonije potpuno
neprihvatljiv i da taj spor treba resiti jedino diplomatskim putem",
prenela je pristinska agencija "Kosova live".
EU: LE ROA SMATRA DA CE EU I UN RESITI SPOR OKO GRANICE
SKOPLJE, 21. februara 2002. (Beta) - Izaslanik EU u Skoplju
Alen
le Roa izjavio je veceras da ce eksperti EU i UN ubrzo resiti
nesuglasice
oko priznavanja medjudrzavnog sporazuma o razgranicenju Makedonije i
Jugoslavije.
Upitan da za skopsku TV "A1" decidno odgovori da li je
utvrdjena
granica izmedju vlasti u Beogradu i Skoplju legalna, Le Roa je rekao da
EU
nije deo tog dogovora, iako je prosle godine pozdravila sporazum.
Le Roa je naveo da se legalnost dogovora sada proverava u UN i
Savetu bezbednosti, smatrajuci "da nece biti nikakvih problema".
"EU je pozdravila sporazum oko granice izmedju Makedonije i
SRJ,
potpisanog prosle hgodine, kao pozitivan korak o normalizaciji izmedju
dveju zemalja", podsetio je francuski diplomata. "To je bio pozitivan
korak, a sada saznajemo da UN imaju problema pri prihvatanju tog
dogovora.
Siguran sam da ce se diskusija koja se pojavila ovih dana resiti i da
nece
vise nikoga uznemiravati", podvukao je predstavnik EU u Makedoniji.
Alen le Roa se nada da ispoljene nesuglasice oko granice SRJ i
Makedonije nece biti povod novih trvenja u regionu ili vecih incidenata.
NATO: ROBERTSON POTVRDIO DA NATO POSTUJE SPORAZUM O GRANICI SKOPLJE, 21.
februara (Tanjug) - Predsednik Makedonije Boris Trajkovski
izjavio je veceras u Skoplju da mu je GS NATO Dzordz Robertson danas, u
telefonskom razgovoru, potvrdio da NATO postuje sporazum o granici
izmedju
Makedonije i Jugoslavije, koji su pre godinu dana potpisali sef
makedonske
drzave i predsednik SRJ Vojislav Kostunica.
Trajkovski je naglasio da mu je Roberton potvrdio da iza izjave
americkog
generala iz sastava Kfora Kejta Hubera kojom je, kao i UNMIK, stavio
pod
sumnju sporazum o granici, ne stoji NATO i da je ne treba uzimati kao
politicki stav.
Jedinice Kfor, dodao je Robertson, krecu se sa kosovske strane uz
granicnu
liniju koja je odredjena tim dokumentom, a generalni sekretar je
posebno
naglasio, kaze Trajkovski, da Makedonija, kao suverena zemlja, ima
pravo
da zakljucuje sporazume sa drugim drzavama, pa i o granici. Sef
makedonske drzave ce, kako je najavio, o izjavi Hubera i UNMIK
razgovarati telefonom i sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom, a
ocekuje i zvanican stav svetske organizacije.
"Sporazum o granici, koji sam potpisao sa Kostunicom, medjunarodno je
priznat i bez dileme je validan", naglasio je predsednik Makedonije.
NATO-SERI: IZJAVA O GRANICI NEPRIJATAN INCIDENT
SKOPLJE, 21. februara 2002. (Beta) - Direktor Direkcije za
operacije i resavanje krize NATO Robert Seri danas je ocenio kao
"neprijatan incident" izjavu americkog generala o
makedonsko-jugoslovenskoj
granici. "Ovo je neprijatan incident. Mi ne zelimo na bilo koji nacin da
osporimo ono sto ste vi dogovorili sa SRJ. Ako pogledate saradnju Kfora
i
vaseg ministarstva odbrane, saradnja se bazira na privremenom dogovoru.
Osnova tog dogovora je isti dogovor koji je je vasa vlada potpisala sa
SRJ", rekao je Seri nakon susreta sa makedonskim presednikom Borisom
Trajkovskim i premijerom Ljupcom Georgijevskim.
Seri je, medjutim, konstatovao da makedonsko mnjenje smatra da
ta
izjava ohrabruje albanski separatizam i apetite za stvaranje Velikog
Kosova.
SAD-"GLAS AMERIKE": ZA STEJT DEPARTMENT SPORAZUM O GRANICI NIJE SPORAN
SKOPLJE, 21. februara (Tanjug) - Predsednickom izjavom Savet bezbednosti
UN
zatrazio je 12. marta prosle godine da svi postuju Sporazum o
obelezavanju
granice izmedju Makedonije i Jugoslavije, potpisan 23. februara 2001, a
Vlada SAD je podrzava tada kao i sad, saopstio je danas Stejt department
posredstvom Radija "Glas Amerike" na makedonskom jeziku.
U saopstenju se dodaje da SAD imaju dugorocnu politiku podrske
teritorijalnom integritetu drzava u regionu kojem pripada i Makedonija,
i
da se konsultuju sa UN o pitanjima vezanim za Kosovo, imajuci u vidu i
Sporazum o obelazavanju granica.
Stejt department poziva sve strane da izbegavaju javne izjave u vezi sa
pomenutim slucajem jer mogu da ugroze lokalne i regionalne odnose,
navodi
se u saopstenju.
VASINGTON, 21. februara (Tanjug) - Portparol Stejt dipartmenta Ricard
Baucer se slozio sa konstatacijom komandanta americkih snaga na Kosovu
da
sporazum Makedonije i SRJ o granici nije validan. Upitan da li se slaze
sa
stavom americkog generala Kejta Hubera i UNMIK da ne priznaju taj
sporazum
Baucer je rekao da se slaze.
"Mislim da se slazem sa tim ali ne znam okolnosti," rekao je portparol
Stejt dipartmenta.
GRCKA: SPORAZUM SRJ I MAKEDONIJE O GRANICI NIJE STVAR NATO
ATINA, 22. februara 2002. (Beta) - Predstavnik MIP Grcke
Panajotis
Beglitis izjavio je danas u Atini da bilateralni sporazum SRJ i
Makedonije
o utvrdjivanju medjusobne granice "nije stvar NATO", a da ga vazecim
smatraju UN i EU, kao i Grcka, koje su ga i pozdravile kada je prosle
godine potpisan.
On je rekao da "za EU, te i za Grcku, vazi bilateralni sporazum
o
utvrdjivanju granice izmedju BJRM i SRJ, koji smo pozdravili kao
izuzetno
pozitivan za punu nomalizaciju bilateralnih odnosa i za smirivanje
napetosti".
O sporazumu "ni u kojem slucaju do ovog trenutka nije bilo
razgovora u NATO jer to i nije stvar NATO", rekao je Beglitis.
"Ne smatramo da je moguce da dodje do intervencije da se taj
sporazum ponisti", jer to je "bilateralni sporazum sa medjunarodnim
vazenjem koje su naravno prihvatile i UN", izjavio je predstavnik grckog
MIP.
REPUBLIKA SRBIJA
SKUPSTINA: USVOJEN ZAKON O BUDZETSKOM SISTEMU
BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Skupstina Srbije donela je danas Zakon
o
budzetskom sistemu, koji uredjuje planiranje, pripremu i donosenje
republickog budzeta i budzeta teritorijalnih autonomija i lokalnih
samouprava.
Usvojeni zakon koji je pripremila vlada Srbije predvidja osnivanje
trezora
republike i lokalnih vlasti koji ce sprovoditi realizaciju budzeta,
zaduzivanje, izdavanje garancija, upravljanje dugom, budzetsko
racunovodstvo, odnosno kontrolu i reviziju javnih prihoda i
rashoda. Zakon regulise i sva pitanja koja se ticu finansijskih
planova
republickih zavoda za zdravstveno osiguranje i trziste rada i
republickih
fondova penzijskog i invalidskog osiguranja.
DJINDJIC: U RTB VISAK 5.000 RADNIKA
BOR, 21. februara 2002. (Beta) - Republicki premijer Zoran
Djindjic izjavio je danas da tehonoloski visak u Rudarsko-topionicarskom
basenu (RTB) Bor cini oko 5.000, od ukupno 13.000 zaposlenih u baznom
delu
RTB.
"Drzava je za te radnika pripremila celovit socijalni program i
za
to su obezbedjena sredstva od 800.000 miliona dinara", rekao je Djindjic
dodavsi da ce radnici moci da se "dobrovoljno izraze" da li prihvataju
program.
Na tribini u Boru kojoj su prisustvovali predstavnici
sindikata,
rukovodstva RTB i zaposleni koji su dobili propusnice za skup, premijer
Srbije naveo je da jedna tona bakra na svetskom trzistu kosta oko 1.600
dolara, a da proizvodnja iste kolicine u RTBu kosta blizu 2.000
dolara. "To je cist gubitak i da bi se smanjili troskovi proizvodnje
neminovno je otpustanje jednog broja radnika", rekao je on.
DO SREDINE GODINE UGOVOR O SLOBODNOJ TRGOVINI DVA SUSEDA
BEOGRAD, 21. februara 2002. (Beta) - Ministar trgovine Srbije
Slobodan Milosavljevic i potpredsednik Vlade Bugarske Nikolaj Vasilev
saglasili su se danas da ugovor o slobodnoj trgovini izmedju dve zemlje
bude potpisan do kraja prve polovine godine, saopstio je Biro za
komunikacije Vlade Srbije.
Milosavljevic i Vasilev su se susreli tokom Ekonomskog foruma
"Nis-Sofija-Skopje" u Sofiji.
OTVORENA KANCELARIJA OEBS U RTS
BEOGRAD, 21. februara 2002. (Beta) - Sef misije OEBS u SRJ
Stefano
Sanino otvorio je danas kancelariju te organizacije u glavnoj zgradi
Radiotelevizije Srbije (RTS) u Aberdarevoj ulici u centru Beograda,
saopstio je OEBS.
Ambasador Sanino i direktor RTS Aleksandar Crkvenjakov izrazili
su
uverenje da ce kancelarija OEBS pri drzavnoj televiziji olaksati
saradnju
evropske organizacije sa upravom RTS u procesu transformacije te
medijske
kuce u javni servis. "Ovo je narocito vazno sada kada je medjunarodna
revizija RTS, za koju je OEBS prethodno obezbedio sredstva po
standardima
evropske zajednice, vec zapocela. Reviziju od strane medjunarodne
zajednice, koju finansira Evropska agencija za rekonstrukciju sprovesce
tim
od 12 medjunarodnih revizora iz kompanije 'Andersen Konsalting'", navodi
se
u saopstenju.
Sanino kazao je da su "vidljive promene", od stupanja na
duznost
nove uprave RTS, ali je neophodno da budu poznati buduci potezi, kako bi
RTS postao ekonomski odrziv i visoko profesionalni javni servis.
Sef misije OEBS kazao je da ne moze vise da bude odlagano
donosenje zakona o radiodifuziji, koji je pripremljem pod okriljem OEBS,
Saveta Evrope i jugoslovenskog ministarstva za telekomunikacije.
KOSOVO - METOHIJA
SKUPSTINA-DACI: KOSOVO CE ZA DVE NEDELJE IMATI SVE SVOJE INSTITUCIJE
PRISTINA, 21. februara 2002. (Beta) - Predsednik kosovskog
parlamenta Nedzat Daci izjavio je veceras, nakon razgovora u Pristini sa
novim sefom UNMIK Mihaelom Stajnerom, da ocekuje da Kosovo za dve
nedelje
dobije sve svoje insitutucije.
Daci je rekao da su intenzivnim aktivnostima proteklih mesec
dana
uklonjene sve barijere koje su blokirale politicki proces i obecao da ce
se
institucije Kosova konacno izgraditi u najskorije vreme.
On nije obelodanio formulu koja izgleda da je prihvacena od
svih
parlamentarnih politickih stranaka, ali je upozorio da bi neprihvatanje
takve formule imalo nesagledive posledice za Kosovo.
Mihael Stajner je danas razgovarao sa predstavnicima manjih
politickih stranaka zastupljenih u kosovskom parlamentu, dok bi sutra
trebalo da se odvojeno sastane sa vodecim politickim liderima Kosova
Ibrahimom Rugovom, Hasimom Tacijem, Radom Trajkovic i Ramusom
Haradinajom.
Cilj ovih razgovora je da se konacno deblokira politicki proces
izgradnje kosovskih institucija, odnosno da se, pre svega, izaberu
predsednik Kosova i vlada. Izvori iz politickih stranaka tvrde kako je
saglasnost postignuta prema formulo dva prema jedan, po kojoj ce
Tacijeva
Demokratska partija Kosova dati premijera, pod uslovom da on bude
prihvatljiv i za druge politicke snage, dok bi predsednika Kosova i
predsednika parlamenta dao Rugovin Demokratski savez Kosova.
