Kako i �ime leti nova elita u Srbiji
Predstavnici aktuelne vlasti zaziru od poslovne VIP avijacije jer se pla�e javnosti i medija koji su svojevremeno �tran�irali� �in�i�a zbog kori��enja aviona Stanka Suboti�a. Zato se politi�ari uglavnom dr�e Avio-slu�be savezne vlade, a usluge �neinstitucionalne� poslovne avijacije koriste samo ako idu u nezvani�ne ili privatne posete i ako tro�kove pokriva strana firma ili doma�in koji ih poziva
Autor: Zoran Luki�/Branimir Gaji�
Veoma va�ne li�nosti iz sveta politike, biznisa, sporta, estrade (poznatije pod skra�enicom VIP - very important person) i u Srbiji sve �e��e koriste usluge poslovne avijacije ili imaju svoje avione. To su mali (za VIP putnike), srednji (za VIP-VIP putnike) ili veliki avioni (za VIP-VIP-VIP putnike), preure�eni u lete�e salone sa svim mogu�im luksuzom - egzoti�no drvo, najkvalitetnija ko�a, kristal, srebrni escajg, najsavremenija komunikaciona oprema, uz odgovaraju�i izbor hrane i pi�a.
Doma�i VIP-ovci sve re�e se usu�uju da se po izraubovanim JAT-ovim avionima guraju s estradnim zvezdama koje idu na tezge. Avioni su postali statusni simbol, gde nema foliranja. Novac za takvu zabavu ili se ima ili se nema. Zato doma�im VIP-ovcima na raspolaganju stoje avio-slu�be savezne i crnogorske vlade za kra�e i srednje rute, a za interkontinentalne koriste se specijalne usluge Jugoslovenskog avio-transporta koji bez problema mo�e da preuredi standardni putni�ki avion (recimo �boing 727-200�) u lete�i salon.
Pored ove institucionalne ponude, u zemlji rade i tri ovla��ene kompanije koje se bave poslovnom avijacijom: JAT-ova pilotska akademija (taksi-servis) u Vr�cu, �Prins aviej�en� u Beogradu i �Pelikan blu lajn� u Crnoj Gori. Koga ne zadovoljava ova ponuda (tipovi aviona i luksuz opreme), mora sam da na�e neko drugo re�enje. To je pre nekoliko meseci uradio srpski premijer dr Zoran �in�i�, kada je prihvatio ponudu kontroverznog biznismena Stanka Suboti�a Caneta da zbog bud�etske u�tede, kako je izjavio, koristi savremeni i superluksuzni Suboti�ev poslovni avion �cesna sajtej�en 10�. Kako Suboti�a prati medijska afera iz Hrvatske, gde su ga nazvali kumom balkanske duvanske mafije, javnost u Srbiji nije bila odu�evljena �in�i�evim izborom prevoznika, pa je premijer obe�ao da vi�e ne�e da �tedi na avio-prevozu. Upu�eni se, me�utim, pitaju za�to je Suboti�eva �cesna sajtej�en 10� stalan gost sur�inskog aerodroma.
Sam �in�i� je kori��enje Suboti�evog aviona pravdao tvrdnjom da se �tim avionom pet puta vozila ameri�ka ambasada i isti taj avion je ameri�ka vlada pet puta koristila da ide do Podgorice i nazad�.
- U celu tu situaciju do�ao sam tako �to izvesno vreme, zna�i dok ta afera nije pokrenuta, kada smo �eleli da putujemo kao vlada, ja bih nazvao Aerodrom i pitao bih da li imaju neki privatni avion na aerodromu. Bila su dva ili tri ponekad. Ja sam zamolio da nazovu vlasnika i da ga zamole da mi se javi. Nekoliko puta je bio pomenuti gospodin, dva ili tri puta. Ja sam ga pitao da li bi on imao ne�to protiv da Vlada Srbije koristi taj avion, a mi �emo nadoknaditi tro�kove, s idejom da �e on re�i - ne morate da nadoknadite, kao �to se i desilo - obrazlo�io je tada srpski premijer svoje afinitete prema Suboti�evoj �vazdu�noj limuzini�.
Ko�tunica je na me�unarodna putovanja naj�e��e i�ao JAT-ovim avionima. Od �eneve i Pariza u koje je odleteo �boingom 737�, preko Pekinga sa �irokotrupnim DC-10 do Va�ingtona sa �boingom 727�, putovanja predsednika SRJ su, ipak, mnogo intrigantnija nego �to to na prvi pogled izgleda. Zakup velikih JAT-ovih aviona kojima su sa predsednikom leteli i brojni �lanovi delegacije i novinari, prema ra�unici, mnogo je skuplji nego da je na tim relacijama leteo recimo �falkonom� Avio-slu�be savezne vlade.
Iz kabineta predsednika SRJ pru�ena su obja�njenja kako je taj avion nedovoljno veliki da bi u njega stali svi koji su morali da putuju s njim. Ali u sveop�tem medijskom podmetanju propagandnih �tabova stranaka premijera i predsednika najspektakularnija je bila tvrdnja o preure�enju JAT-ovog DC-10 iz kojeg je, tvrdilo se, zbog Ko�tuni�inog puta u Kinu bio izba�en deo sedi�ta i umesto njih stavljen �Titov salon�.
Me�utim, iako se pomenuti �falkoni� savezne vlade vi�aju na mnogim aerodromima gradova u kojima borave visoki �lanovi republi�ke i savezne vlade, od Davosa u �vajcarskoj gde je bilo zasedanje Svetskog ekonomskog foruma do Pariza (pregovori oko otpisa jugoslovenskog duga), kada su putnici bili Miroljub Labus, Bo�idar �eli�, Goran Piti� i Mla�an Dinki�, ovim avionima ve� neko vreme ne lete samo doma�i politi�ari. Od dono�enja odluke da se avioni mogu iznajmljivati privatnim licima, pre tri godine nekoliko poznatih imena iz sveta doma�eg biznisa tako�e se pominju kao redovni korisnici usluga avio-slu�be. Politika ove slu�be je da se ne otkrivaju imena korisnika aviona, ali mnogi o�evici su na nekoliko raznih svetskih aerodroma, Larnaki na Kipru i u Atini, videli i poznate biznismene Miroslava Mi�kovi�a, Milana Beka i bra�u Rodi� kako izlaze iz elegantne letelice sa jugoslovenskom trobojkom na vertikalnom stabilizatoru i dr�avnim grbom na kljunu.
Direktor Avio-slu�be savezne vlade, iskusni kapetan Bo�ko Cviji� je u kratkoj izjavi za �Blic News� rekao da je �u toku obnova flote novim avionima�.
- Sada nije vreme da se pi�e o trenutnoj floti jer je njena zamena u planu. Raspisan je tender za nabavku novih vazduhoplova, a na�i �falkoni� i �lird�eti� bi�e prodati i time �e se finansirati delimi�no obnova flote. Kada budu do�li novi avioni, oni �e biti u upotrebi narednih petnaestak godina i to �e biti pravi trenutak da se o tome pi�e - rekao je Cviji�.
Prema njegovoj izjavi, novi tip letelice u Avio-slu�bi bi�e moderni i pouzdani �lird�et 31A�, poslednji model iz serije �uvenih poslovnih aviona. Cena nove �tridesetjedinice� iznosi 6,5 miliona dolara i u njega mo�e da se smesti sedam putnika, od kojih troje na velikom divanu, sli�nom onom u �falkonu�.
Letenje je u Srbiji po�etkom 90-ih postalo privilegija isklju�ivo mo�nih i bogatih osim ako se izuzmu vojni i JAT-ovi piloti. Tako je i danas, jer sat letenja na najmanjem, jednomotornom avionu u nekoj od avio-�kola ko�ta oko 170 maraka ili 85 evra, a za dozvolu sportskog pilota (osnovna dozvola koja i ne pru�a neke velike mogu�nosti letenja) potrebno je 50 sati prakti�nog letenja i obuka na zemlji, odnosno u u�ionici. Prevedeno u evropske pare, sportska dozvola u Srbiji ko�ta oko 6.000 evra. Kako �Blic News� saznaje, ljudi iz pro�le vlasti mnogo su voleli da lete, ali i da sami upravljaju avionima i helikopterima. Me�u politi�arima veliki ljubitelji malih poslovnih aviona bili su Zoran Lili�, nekada�nji predsednik SRJ, i Milan Milutinovi�, predsednik Srbije. Ali, pri�a se u krugovima sportske i poslovne avijacije, niko nije vi�e voleo avione i letenje od policajaca iz Resora dr�avne bezbednosti. Najpoznatiji pilot iz ovih krugova je general Radomir Markovi� (trenutno u Centralnom zatvoru), nekada�nji na�elnik srpske tajne policije. Za policajca i pilota Markovi�a pri�a se da je �naskakao� na sve �to mo�e da leti (helikopteri, avioni, motorni zmajevi) a na sportskom aerodromu Lisi�iji jarak kraj Beograda �esto je upravljao avionom �pajper vorier 28� Radojice Nik�evi�a, biznismena koji je po�etkom 90-ih ubijen u lancu do sada nerazja�njenih ubistava. Pri�a se da je avion pokojnog Nik�evi�a jedno vreme bio lete�a reklama MUP Srbije (tako je bio ofarban), a da sada reklamira koka-kolu. U ovim krugovima tako�e se pri�a da je veliki fan letenja i Franko Simatovi� Frenki, prvi komandant Crvenih beretki, koji je, poput Jovice Stani�i�a, poku�ao da ljubav prema letenju prenese i na sina koji je, kako smo saznali, zavr�io obuku za pilota, ali trenutno ne leti ni u jednoj doma�oj ili stranoj avio-kompaniji.
Strast prema letenju, me�utim, nije svojstvena samo pripadnicima tada�nje politi�ke elite. U upu�enim krugovima pri�a se da se za vreme Milo�evi�eve vladavine Zoran �in�i�, u to vreme samo predsednik DS, vozio privatnim avionima svojih prijatelja Dragoljuba Markovi�a, vlasnika firme �Krmivo produkt� i ergele trka�kih konja u Sur�inu, i Miodraga Kosti�a Koleta, vlasnika firme MK �Komerc� i velikog ljubitelja malih aviona. U toj pri�i o prijateljima i zajedni�koj ljubavi prema avionima i letenju naj�e��e se pominje model aviona �bi�kraft djuk� (turbo-elisni dvomotorac sa 4-5 putni�kih sedi�ta, brzinom oko 600 kilometara na sat i doletom od oko 1.800 kilometara). Premijer �in�i� je, pri�a se me�u pilotima, pre nekoliko godina seo na mesto kopilota i gotovo samostalno leteo od Topole (iako je dejstvovala protivgradna odbrana, �to je sli�no kao da vas ga�a protivavionska artiljerija) preko Valjeva, Dobanovaca, Obrenovca i sleteo na aerodrom u Beogradu. Kapetan aviona je, ka�e pri�a, �in�i�u predlo�io da pro�e kompletnu pilotsku obuku jer ima kliker za letenje. Premijer mu je odgovorio da bi to mnogo voleo, ali da od politike nema vremena za letenje.
Da ljubav prema letenju mo�e da li�i na intimni kult i u novoj vlasti, pokazuje i primer �edomira Jovanovi�a, potpredsednika DS. Popularni �eda je ve� nekoliko puta vi�en na platformi aerodroma Sur�in kako sa osobom koja je poznata kao instruktor letenja ulazi u malu �cesnu 172� namenjenu obuci sportskih pilota. Prema o�evicima, Jovanovi� i instruktor bi odleteli ka severu i vra�ali se posle sat i po vremena. Niko, me�utim, nije video nekada�njeg harizmati�nog lidera studentskog bunta da svojeru�no upravlja malom letelicom, pa tako sve dok jednog dana ne bude eventualno izdata zvani�na pilotska dozvola na njegovo ime ne mo�e da se pouzdano tvrdi da Jovanovi� uzima �asove pilota�e kod privatnog instruktora.
Pa ipak, predstavnici aktuelne vlasti, kako saznajemo u pilotskim krugovima, mnogo zaziru od poslovne VIP avijacije jer se pla�e zlonamerne javnosti i medija koji su svojevremeno �tran�irali� �in�i�a zbog kori��enja aviona Stanka Suboti�a. Zato se politi�ari uglavnom dr�e Avio-slu�be savezne vlade, a usluge �neinstitucionalne� poslovne avijacije koriste samo ako idu u nezvani�ne ili privatne posete i ako tro�kove pokriva strana firma ili doma�in koji ih poziva. Strah od javnosti zatvara vrata novinarima koji istra�uju ovu temu. Jedini koji je pristao da javno za �Blic News� govori o poslovnoj avijaciji u Srbiji je Boris Aleksi�, nastavnik letenja u kompaniji �Prins aviej�en�, koja se, pored poslovne avijacije, bavi i �kolovanjem pilota od sportske do profesionalne dozvole.
- U ovom trenutku �Prins aviej�en� - ka�e Aleksi� - radi sa oko 40 odsto kapaciteta, a na�e usluge uglavnom koriste vrlo ozbiljni strani i doma�i poslovni ljudi. Relativno �esto vozimo i na�e sportiste na potpisivanje raznih ugovora u inostranstvo. Ponekad, ali mnogo re�e, vozimo i estradne zvezde. Njima je, me�utim, ovaj na�in prevoza skup (oko 2.000 dolara za sat letenja).
Aleksi� jo� ka�e da je �interesantno da od 5. oktobra 2000. me�u na�im klijentima nema politi�ara, za razliku od ranije�. Vremena se menjaju i na nebu.
|
Udes
Dragoljuba Markovi�a |
Biznismen Dragoljub Markovi� iz Sur�ina, vlasnik firme �Krmivo produkt�, svojevremeno je bio na �elu aero-kluba iz beogradskog naselja u kome �ivi. Osim �to je taj klub obu�avao sportske pilote, u njegovom sastavu je bio i avion �cesna 310� koji je koristio Markovi�. �Tristadesetka� je dvomotorni avion sa elisnim motorima, koji prima �est putnika i sur�inski biznismen ga je naj�e��e koristio za svoje odlaske na Jadransko more. Taj avion je nekada u SFRJ bio vlasni�tvo firme �Energoinvest� iz Sarajeva i postao je �uven kada se u njemu 1979. godine na aerodromu u Puli slupao bez posledica tada�nji visoki funkcioner BiH Branko Mikuli�. Nakon tog udesa letelica je dugo le�ala u Puli, odakle je preba�ena za Beograd, gde je popravljena i vra�ena u saobra�aj. Po�to je Markovi� kupio taj avion, imao je jo� jedan manji udes u Tivtu, nakon koga je ponovo popravljen. Krajem 90-ih, sur�inski biznismen se definitivno odvojio od uklete �cesne�, prodav�i je nepoznatom biznismenu van SRJ.
|
Domet
Milana Pani�a |
Osim Stanka Suboti�a, jo� jedan biznismen poreklom iz Srbije u Beograd dolazi svojim avionom. Re� je o Milanu Pani�u, vlasniku ICN �Farmasjutikalsa�, koji izme�u SRJ, Kalifornije i Londona putuje svojim specijalnim �boingom 727�. Taj tip aviona koji se koristi u redovnom komercijalnom saobra�aju posebno je preure�en za Pani�a, pa je tako, umesto stotinak sedi�ta, koliko �727� ima u bazi�nim verzijama, napravljen raspored za samo 19 masivnih ko�nih fotelja. Ostatak prostora u ovom zaista specijalnom avionu preure�en je u Pani�ev radni kabinet, salu za konferencije u letu, dve luksuzne spava�e sobe i fitnes-salu. �itav avion je opremljen posebnom opremom koja uklju�uje satelitske telefone, video, kompjutere, stereo i DVD sistem. Umesto velikog prostora za prtljag, u ovaj avion je uba�eno jo� nekoliko dodatnih rezervoara za gorivo, �ime mu je pove�an dolet, tako da Pani� mo�e bez ijednog sletanja iz Beograda da dobaci do SAD i tako u�tedi ne samo vreme ve� i skupe takse za sletanje na usputnim aerodromima gde bi morao da tankuje kerozin. Cena koju je Pani� platio za tako preure�en vazduhoplov nije poznata, jer se ta vrsta opremanja serijskog aviona ne nalazi u katalogu �boingove� fabrike, ali na osnovu pretpostavljene cene standardnog �727� (koji se vi�e ne proizvodi) i dodatnih intervencija koje su u ovom slu�aju uklju�ivale i posebne motore, kao i unapre�enu opremu u pilotskoj kabini, nije te�ko ustanoviti da je taj avion ubedljivo najskuplja letelica koja sle�e na pistu sur�inskog aerodroma.
|
Kapetan Vuk Stani�i� |
Mnogima je zanimljiv podatak da je kapetan-pilot �cesne� Stanka Suboti�a Vuk Stani�i�, sin Jovice Stani�i�a, nekada�njeg na�elnika Resora dr�avne bezbednosti MUP Srbije. Za�to je Suboti� izabrao ba� Stani�i�a mla�eg pored desetina nezaposlenih mladih pilota iza�lih iz nekada presti�ne JAT-ove pilotske akademije? Stani�i� mla�i je 90-ih prve pilotske korake napravio u beogradskoj privatnoj avio-kompaniji �Prins aviej�en�, koja se, pored prevoza putnika, bavi i �kolovanjem pilota: od sportske do profesionalne dozvole za takozvanog saobra�ajnog pilota. Letenje i posao u ovoj kompaniji, me�utim, nisu zadovoljili ambicije mladog Stani�i�a, pa je krajem 90-ih oti�ao u Ameriku i zavr�io obuku za �cesnu sajtej�en 10�, �to je njega, njegovog oca ili mo�da Stanka Suboti�a ko�talo oko sto hiljada dolara.
