Kariće čerupaju za još 700.000 maraka
Pored 67,8 miliona maraka, koliko im je razrezano po osnovu poreza na ekstraprofit, od Bogoljuba Karića i kompanije traži se i 20,7 miliona dinara. Tolika je nadoknada Zoranu Markoviću za dobit koju mu Karići nisu isplatili kao suvlasniku firme „Bel padžet“. Povrh svega, Marković tvrdi da je jedini vlasnik firme
Autor: Marko Lj. Petrović
Bogoljub Karić zavisno od procene dobiti firme koju bude prihvatio Četvrti opštinski sud u Beogradu treba da isplati 13.785.927,60 dinara, odnosno 20.701,878,87 dinara suvlasniku „Bel padžeta“ Zoranu Markoviću u sporu koji je Marković pokrenuo protiv Preduzeća za pružanje informativnih usluga radio-vezom i telefonom i posredovanje „Bel padžeta“, Novi Beograd i Kompanije BK, Novi Beograd. Tako piše u nalazu sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Branka Manojlovića, iz januara 2002. godine po predmetu spora P. broj 595/01.
U poređenju s onim što je Bogoljubu i kompaniji razrezao republički ministar finansija Božidar Đelić, koji potražuje 67,8 miliona maraka po osnovu poreza na ekstraprofit, ovih par stotina hiljada maraka u sporu sa Zoranom Markovićem moglo bi da se posmatra kao zanemariva, gotovo sporedna stvar. Da li će celu stvar i Karić tako da shvati, videće se uskoro, posle odluke suda koja bi trebalo da bude doneta ovih dana.
Markovićevo potraživanje bi jednog dana moglo da bude mnogo veće, jer je računica sudskog veštaka obračunata samo na osnovu 30 odsto Markovićevog suvlasničkog kapitala koje mu Karići ne osporavaju. Marković, međutim, tvrdi da je jedini vlasnik „Bel padžeta“. Osnivanje tog preduzeća vraća priču na 1990. godinu, a Markovićevi neraščišćeni računi s Karićem na sredinu devedesetih.
- „Bel padžet“ mi je otet decembra 1995. godine kada je imao više od 20.000 korisnika i vredeo više od 20 miliona dolara - kaže Marković za „Blic News“.
Naglašavajući da je jedini osnivač preduzeća „Bel padžet Beograd“, Marković dodaje i da je jedan od akcionara kanadske firme „Bel Pagette Corporation“ odnosno vlasnik 21,5 odsto.
- S akcionarima iz Kanade potpisao sam 1990. godine Ugovor o zajedničkom ulaganju u beogradski pejdžing sistem. Trebalo je da za deset godina ulože milion i 500.000 dolara. Međutim, uložili su samo 200.000 dolara, jer su usledile sankcije. Da bi ih nekako obeštetio, vratio sam im 100.000 dolara više - priča Marković. Pitanje je, međutim, da li je i ova priča tako jednostavna. Jer na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju između „Bel padžet Beograda“ i kanadske „Bel Pagette Corporation“, trebalo je da Kanađani ulože već pomenutih 1,5 miliona dolara i na osnovu toga dobiju 70 odsto profita, dok bi ostatak od 30 odsto pripao Markoviću na osnovu uloga od 1.100 maraka!
Karići su 1995. godine kupili „Bel Pagette Corporation“ za 1,2 miliona dolara, a „Bel padžet Beograd“ je raskinuo ugovor s kanadskim partnerom, jer nisu uložili dogovorenih 1,5 miliona dolara, već je do januara 1994. stigla roba u vrednosti od svega 238.883, 41 dolara, zbog sankcija. Raskid ugovora, međutim, nije potvrdio nijedan sud.
Tada se, kaže Marković, u celu priču umešala i vlast, jer je „Karić u to vreme bio dobar sa Slobodanom Miloševićem“. - Osetio je da je mobilna telefonija koju sam nameravao da uvedem u Srbiju unosan posao i želeo je da zavlada telekomunikacijama. Preko svoje firme „Komet“ oteo mi je „Bel padžet“ i tako, na tacni, dobio dobro obučene ljude, menadžere, stručnjake i razrađene standarde - objašnjava Marković.
U „Kometu“ je radio i Veljko Vukota koji je potom, tvrdi Marković, samo u prisustvu zapisničara, advokata Mirka Jovanovića, samog sebe proglasio za predsednika Upravnog odbora „Bel padžet Beograda“, potom i za v.d. direktora, ali i da je vlasnik 70 odsto, a Marković samo 30 odsto preduzeća.
Marković sve to objašnjava znakom jednakosti koji je Bogoljub Karić, uz pomoć vlasti, stavio između Ugovora o ulaganju između „Bel padžet Beograda“ i „Bel Pagette Corporationa“ i Ugovora o osnivanju „Bel padžet Beograda“.
- Čak su i sudiji Privrednog suda Lidiji Marković pokušali da podmetnu da to potpiše, što je ona odbila. Da tako nešto sprovedu u delo, pomogli su im, nažalost, sadašnji predsednik tog suda Goran Kljajević i sudija Radomir Lazarević. Tako je Vukota postao i direktor „Bel padžeta“. Potom su pokušali da to rešenje sprovedu u delo, odnosno „direktora“ Vukotu uvedu u posed, ali nisu uspeli - objašnjava Marković.
Marković je ranije govorio kako je vlast BK kompaniji pomogla tako što su se sudovi ponašali kao da je iznos od 1,5 miliona dolara uložen i kao da je reč o firmi koja je imala 70 odsto vlasništva firme, ali on negativno odgovara na obe tvrdnje. Advokati BK kompanije tvrdili su, međutim, da su Kanađani uložili ne baš 1,5 miliona dolara, ali „nešto manje od milion“, pozivajući se na reviziju kanadske kuće „Anderson“.
Zbog upada oko 20 momaka s „heklerima“ u prostorije „Bel padžeta“ u noći između 17. i 18. decembra 1995. godine, Marković je, posle promene vlasti, odnosno 18. januara 2001. godine, Okružnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv Bogoljuba Karića i Veljka Vukote - „zbog podstrekivanja na razbojništvo, krivičnog dela prevare i zloupotrebe službenog položaja“.
Marković je, krajem 1995, posle „upozorenja“ da „valjda zna kako danas završavaju mladi biznismeni“, pobegao u Rumuniju - i to u mrtvačkim kolima. Kada se posle dve godine vratio u zemlju, proveo je 38 dana u zatvoru, jer je Karić protiv njega podneo krivičnu prijavu zbog „otimanja imovine ‘Bel padžeta’“. Da je prethodno prihvatio ponudu od tri miliona dolara, vilu na Dedinju, direktorsku fotelju i suvlasnički odnos u „Bel padžetu“, kaže da ne bi završio iza rešetaka. Presudom Okružnog suda oslobođen je krivice. Ipak, zbog dana koje je proveo u zatvoru, tražiće naknadu štete i od države.
- Privrednom sudu u Beogradu podneo sam tužbu radi utvrđivanja činjenice da je Marković jedini vlasnik preduzeća, a pred Četvrtim opštinskim sudom postupak radi naknade štete, jer od 1995. godine, čak ni kao suvlasnik, nije dobio nijedan dinar. Sudija u ovom predmetu, eto slučajnosti, bio je Radomir Lazarević, ali se sam izuzeo. Međutim, tu je Kljajević koji je, nažalost, predsednik Suda - kaže za „Blic News“ Markovićev advokat Vlado Pavićević.
Marković napominje da je Predstavku o zloupotrebama Kompanije BK u „slučaju ‘Bel padžet’“ juna prošle godine predao Ministarstvu finansija Republike Srbije. - Kada je Karić od Skupštine Srbije zatražio da se formira Anketni odbor zbog stečaja „Astra banke“ i sam sam od srpskog parlamenta zatražio da formira Anketni odbor koji bi utvrdio da mi je Karić oteo „Bel padžet“ - dodaje Marković.
Od Skupštine je, za sada, dobio odgovor da je predmet, „na dalju nadležnost“, upućen republičkom javnom tužiocu i Ministarstvu za privredu i privatizaciju.
- Sve dok su u Privrednom sudu oni koji su pomogli u otimanju privatne firme, odnosno Lazarević i Kljajević, znam da su mi šanse male. Ipak, kad tad dokazaću da sam jedini vlasnik „Bel padžeta“ - veruje Zoran Marković.
Bogoljub Karić, međutim ni ovim povodom, nije želeo da daje izjave za „Blic News“, rekavši da on nema nikakve veze ni sa Markovićem ni sa „Bel padžetom“.
- Nemam ja nikakve veze s njim, već on ima veze sa mnom - kratko nam je u telefonskom razgovoru izjavio Karić.
Na potezu su, dakle, sudski organi, odnosno nadležni sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu koji bi trebalo da, na osnovu izveštaja sudskog veštaka, džep Karića optereti sa još oko 450, odnosno oko 700.000 maraka - zavisno od procene suda koliko je Markovićevo učešće u dobiti firme, s obzirom na to da mu za sve ove godine, iako mu se ne osporava deo vlasništva nad „Bel padžetom“, nije isplaćen nijedan jedini dinar profita.
