"Nezavisna svetlost",
2-3.mart 2002.
Ponasanje Cedomira Jovanovica, njegov nastup, imidz u javnosti, sve vise pocinje da se lupa o glavu samog Djindjica, veli Djordje Vukadinovic, politicki filozof. Premijer, medjutim, hirove sog mladog kolege i dalje tumaci kao "sitnice"
U ovoj zemlji, kazu, samo clanovi Demokratske stranke mogu da rade sta hoce, samo preeksponirani Cedomir Jovanovic, sef DOS-ovske vecine u Skupstini Srbije, moze da predje ulicu gde hoce - sto govori, na delu, o bahatosti vlasti i njenom prilagodjavanju raznih zakona svojim potrebama. I dok se mladjani Jovanovic cudom cudi sto su mediji "slucaj zebra" deset dana tretirali kao glavno drzavno pitanje, oni koji drugacije misle isticu kao alarmantno to sto ga policija nije na licu mesta kaznila sa hiljadu dinara i pokazala da joj autoriteti na funkcijama ne znace nista ako krse zakon. Ovako, sve neodoljivo podseca na onu nusicevsku: "Kad naidje vlast, a mene nesto strecne i sama mi se ledja povijaju".
Posle 5. oktobra, ljudi su mislili da smo konacno dobili moralno cistu vlast. Slucaj Cedomira Jovanovica i zebre to, na zalost, demantuje. Veruju li i ovi politicari da su, zaista, mali bogovi?!
- Naravno da veruju, kaze novinar Petar Lukovic. I naravno da se nista u mentalnom sklopu nije promenilo - ni pre, ni posle 5. oktobra. I mislim da je svaka nasa nada da ce sad doci neka nova vlast, koja ce raditi posteno, normalno, racionalno - iluzorna. Sve te naivne primisli pretvorile su se u nesto sasvim obrnuto. Smatram da slucaj Cede Jovanovica i ove zebre nije, principijelno, toliko bitan, ali je paradigmatican upravo zbog toga sto se vidi dokle jedna vrsta bahatosti vlasti moze da ide. Prema tome, ako neko moze da uradi to po svojoj volji, plasim se da pomislim sta bi ti ljudi mogli da urade s nekim drugim stvarima i nekim drugim zakonima.
Po recima Nebojse Medojevica, direktora podgorickog Centra za tranziciju i clana G17, sve dok se ne promeni odnos gradjana prema politicarima i dok gradjani ne pocnu da ih dozivljavaju ne kao bogove, nego kao sluge javnosti - sve dotle ce se politicari ponasati po principu: dokle je ovaca, dotle je i onih koji ih strizu.
- Politicari, izgleda, uvek misle da su mali bogovi, a pogotovo onda kada im mi, kao gradjani, dopustimo da to misle, kaze Djordje Vukadinovic, politicki filozof. I to je jedna logicna sklonost. Prirodna teznja vlasti je da se siri koliko god je to moguce - sve dok ne naidje na protivtezu, na neku drugu moc koja ce joj se suprotstaviti. Posto u postoktobarskim zbivanjima takve kontramoci nije bilo, sasvim je logicno sto su onda politicari umislili da su to sto nisu - neka vrsta malih bogova.
Jelena Vlajkovic, klinicki psiholog, smatra da se u javnosti digla velika prasina oko postavljanja zebre, da citave strukture podrzavaju jedno apsolutisticko ponasanje politicara. Bilo bi normalno, kaze, da kada je Ceda Jovanovic, ili bilo ko drugi, prelazio na mestu koje nije obelezeno, pridje milicajac i naplati kaznu. Kao sto bi bilo normalno da su Jovanovic i ljudi iz njegove stranke vec sutradan trazili da se ta zebra skloni.
- Mislim da nisu bas sva ocekivanja od 5. oktobra izneverena i da je ova vlast postena koliko to moze da bude u vremenu posle Slobodana Milosevica, veli istoricar Bojan Dimitrijevic. Smatram da se tek uspostavljaju mehanizmi kontrole vlasti i da jos uvek moramo na neki nacin pokloniti poverenje aktuelnoj vlasti. Jer, trenutno nemamo alternativu. Sto se tice Cede Jovanovica, verujem da je to vise medijski potez nego nekakav poseban problem.
Pod zastitom premijera
Koliko je u pravu Milosevicev najomiljeniji opozicionar Vojislav Seselj kad kaze da "ako su zakon i Ceda u koliziji, primenjuje se - Ceda"?
- To je duhovita konstatacija u kojoj, na zalost, ima i dosta istine, tvrdi Djordje Vukadinovic. Ne znam da li se to moze generalizovati za sve clanove DS, ali se plasim da se za Cedu, zaista, moze reci nesto slicno. I mislim da se to njegovo ponasanje, njegov nastup, imidz u javnosti - sve vise pocinje da lupa o glavu samog premijera Djindjica. Nebojsa Medojevic smatra da je to posledica jednog odnosa prema vlasti, gde vladajuca struktura bliska DS nije uradila nista na demontazi centara moci iz Milosevicevog rezima, vec ih je samo nasledila i nastojala da ih koristi na slican nacin.
- Mislim da to spada u domen opozicione borbe protiv trenutne vlasti, kaze Bojan Dimitrijevic. Naravno, ne slazem se s najomiljenijim Milosevicevim opozicionarom. Prosto, to je stil Radikalne stranke da uvek ide s ekstremnim komentarima. Inace, konkretan slucaj bio je samo povod da radikali progovore na onaj svoj stari nacin iz epohe '94, '95. i kasnijih godina.
Petar Lukovic primecuje da ovo nije prvi put da je Seselj uspeo da bude duhovit. I cinjenica je, veli, da se primenjuje - Ceda. Ali je, takodje, cinjenica da nije u pitanju samo DS. Ono sto je najbitnije, to je, naprosto, osecanje gradjana da se vlast vrlo cesto ponasa na isti nacin kao vlast koja je bila u ovoj zemlji do 5. oktobra.
I zaista, umesto da bar javno izgrdi sefa sopstvene poslanicke grupe zbog nedolicnog ponasanja, premijer Djindjic "Cedin slucaj" tumaci sitnicom zbog koje se ne treba nervirati.
Recidivi proslosti
Jelena Vlajkovic tvrdi da ovakav premijerov pristup svakako vodi losim rezultatima na narednim izborima. Smatra da je Djindjic, kao predsednik stranke, morao da vodi racuna o tome da se na takvim "sitinicama", gradi odnos gradjana prema Demokratskoj stranci.
- Nije ovo prvi put da se premijeru spocitava nekakvo "problematicno" ponasanje Cede Jovanovica, kaze Bojan Dimitrijevic. Mislim da, generalno, gospodin Jovanovic privlaci paznju zato sto se u javnosti probio kao studentski lider - u jednom nonsalantnom dzemper stilu. Sad, odjednom, ljudi tesko razlikuju ovog Cedu Jovanovica, kao jednog od nekoliko vodecih politicara. Taj nesklad izmedju one i ove slike cesto dovodi do ove medijske prasine. Verujem da Djindjic to dobro uvidja i da nema razloga, bar trenutno, za nekakvu posebnu korekciju Cedinog ponasanja.
Petar Lukovic veli da nije u pitanju sitnica. To premijerovo pokroviteljstvo govori o duhu vlasti, o tome da ova vlast, koliko god se trudila da pokaze kako je moderna, demokratska, pragmaticna, drugacija - jos uvek vuce recidive proslosti, iz onog vremena kada se Milosevic prema svojim saradnicima ophodio na isti nacin kao sto se premijer Djindjic ophodi prema svom mladjem kolegi. Prema tome, u pitanju je nesto sto je vec postalo tradicija srpske politike i ne veruje da ce se u dogledno vreme radikalno promeniti.
- Kao sto to obicno biva na nasoj politickoj sceni, sledbenici su u velikoj meri, zapravo, imitacije, a cesto i karikature svojih sefova, kaze Djordje Vukadinovic. Drugim recima, Cedino ponasanje, ma koliko upadljivo, samo je jedna pomalo karikaturalna verzija samog premijera Djindjica. Stoga Djindjic, verovatno, nije u stanju ni da shvati koliko mu ruzan nastup Jovanovica moze da skodi. To je prirodna posledica sistema u kome imamo vlast bez prave opozicije. U takvim situacijama se razmahnu neke vrste megalomanije, narcisoidnosti... To je kod Cede, koji je mladji i impulsivniji, samo vidljivije i, prosto, transparentnije nego kod nekih drugih. Ali, mislim da se tako nesto, generalno, moze reci za ovu novu dosovsku elitu.
Analiticari takodje primecuju da su novi vlastodrsci sigurni u sebe, u svoju moc u zemlji, u medjunarodnu podrsku... Pobednici su skloni tome da budu bahati. Prosto, ne mogu da zamisle da ce doci vreme kada oni nece biti tu gde su - sto je svojstveno svim vlastodrscima na Balkanu. No, stara i uvek aktuelna Platonova misao govori da je vlast kao morska voda: sto je covek vise pije, to je zedniji
spacer.gif
Description: GIF image
