|
Kako �e se zvati dr�avljani nove zajedniceDr�avni diskontinuitet verovatno zna�i da �emo imati novu himnu, grb i zastavu"Polazne osnove za preure�enje odnosa Srbije i Crne Gore" veoma su �tur dokument na osnovu kojeg se ne mogu doku�iti mnogi detalji o tome kakva �e nova zajednica, u stvari, biti. Zato preostaje da sa�ekamo dono�enje ustavne povelje Srbije i Crne Gore. O tome koliko je nepoznanica u vezi s novom zajednicom mo�e se naslutiti i podse�anjem na sada jo� va�e�i Ustav SR Jugoslavije. Naime, u prvom �lanu ovog pravnog dokumenta navedeno je da je SRJ "suverena savezna dr�ava", pa se name�e pitanje da li �e i Srbija i Crna Gora biti definisane kao "dr�ava" ili, pak, kao "dr�avna zajednica", koja se pominje u "Polaznim osnovama". �ta �e biti sa simbolima Isto tako, u va�e�em Ustavu pi�e da ova dr�ava ima zastavu, himnu i grb, kao i glavni grad. Ta�no je navedeno kako izgleda zastava i koja je himna, dok je saveznim zakonom ustanovljen grb SRJ. Da li �e i dr�avna zajednica Srbije i Crne Gore imati ove simbole? U "Polaznim osnovama" o tome se ne govori, mada bi bilo nelogi�no da ih nema. Jer, i Evropska unija ima svoju zastavu, kao �to je imaju i Ujedinjene nacije. A sama �injenica da �e nova zajednica imati "jednu stolicu" u UN svakako pretpostavlja postojanje dr�avnih simbola. �to se glavnog grada ti�e, mo�e se o�ekivati da �e ustavna povelja to pitanje regulisati, po�to se i u "Polaznim osnovama" navodi da pojedine savezne institucije "mogu imati sedi�te u Podgorici". To, valjda, zna�i da �e ve�ina biti u Beogradu. Profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Dragor Hiber ka�e da je va�no i pitanje dr�avljanstva. U Ustavu SRJ pi�e da postoji jugoslovensko dr�avljanstvo i da je jugoslovenski dr�avljanin istovremeno i dr�avljanin republike �lanice. Republi�ko dr�avljanstvo je, dakle, izvedeno iz saveznog, mada je, ka�e Hiber, Crna Gora svojim zakonom ovaj odnos druk�ije regulisala. Da li �e u novoj zajednici pored dr�avljanstva republike �lanice postojati i dr�avljanstvo dr�avne zajednice? Hiber ka�e da je na to pitanje te�ko odgovoriti. Jer, s jedne strane, re� je o savezu dve dr�ave, pa je, iz tog ugla gledano, zajedni�ko dr�avljanstvo sporno. Ali, s druge strane, dr�avna zajednica �e u mnogim me�unarodnim institucijama biti predstavljena kao jedan subjekt, tako da �e svet prepoznavati ovda�nje gra�ane kao dr�avljane jedne dr�ave. I vojska �e biti jedinstvena, pa se i na osnovu toga mo�e zaklju�iti da �e jedinstveno dr�avljanstvo biti zadr�ano. O statusu Kosmeta Hiber ka�e da se name�e i pitanje da li �e nova dr�avna zajednica imati zakonodavnu funkciju i koji �e biti obim te funkcije. On pretpostavlja da �e Skup�tina donositi zakone i mnoge druge zajedni�ke propise, jer svet �e imati potrebu da uspostavlja �to jednostavnije kontakte s ovim prostorom. Dakle, samo s jednom a ne sa dve institucije istovremeno. U sada�njem Ustavu, ina�e, pi�e da je "teritorija SRJ jedinstvena i da je sa�injavaju teritorije republika �lanica". Da li �e ustavna povelja imati istu odredbu, ili �e, mo�da, druk�iji fakti�ki status Kosova i Metohije biti pomenut? Hiber ka�e da o tome nema ni govora, iako albanski politi�ari izjavljuju da se "Polazne osnove" na Kosovo ne odnose. Jer, podse�a Hiber, u dokumentu je re�eno da "u slu�aju istupanja Crne Gore iz dr�avne zajednice me�unarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, posebno Rezolucija 1244 SB UN, odnosili bi se i u celosti va�ili za Srbiju kao sukcesora". U sada�njem saveznom ustavu gra�anima je zajam�ena i sloboda politi�kog, sindikalnog i drugog udru�ivanja i delovanja. U skladu s tim, u Saveznom ministarstvu pravde sada je registrovano oko 130 politi�kih stranaka i �ak oko tri hiljade udru�enja gra�ana. U novoj zajednici, me�utim, tog registra ne�e biti. Stranke �e se upisivati samo u republikama, �to �e biti u skladu i s novim na�inom formiranja zajedni�ke skup�tine. �to se udru�enja gra�ana ti�e, u Saveznom ministarstvu pravde procenjuju da �e biti omogu�eno formiranje njihovih saveza na nivou zajedni�ke dr�ave, a pretpostavlja se da �e ih registrovati budu�e ministarstvo za za�titu ljudskih i manjinskih prava. Profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Ni�u dr Dragan Stojanovi� ka�e da je na osnovu ponu�enih "Polaznih osnova" te�ko ne�to vi�e re�i o karakteru budu�e dr�avne zajednice. Ipak, on ima utisak da �e ta zajednica biti sli�na Bosni i Hercegovini. To se mo�e zaklju�iti i po istim nazivima nekih organa (ministarski savet). Dodu�e, u BiH postoji jedinstvena moneta, �to ovde nije predvi�eno. Dr Stojanovi� ka�e da zajednica Srbije i Crne Gore svakako ne bi
trebalo da ima manje zajedni�kih funkcija od Bosne i Hercegovine kao unije
dva entiteta. Srbija i Crna Gora su, ka�e, dr�ave dva veoma bliska naroda,
iste veroispovesti, dok u BiH �ive tri manje bliska naroda, razli�ite
veroispovesti. Izme�u ostalog i zato bilo bi pomalo �udno da entiteti
Bosne i Hercegovine imaju vi�e zajedni�kih funkcija od nove dr�avne
zajednice Srbije i Crne Gore. Regruti i oficiri U "Polaznim osnovama" je navedeno da �e "regruti vojni rok slu�iti na teritoriji svoje dr�ave �lanice, uz mogu�nost da slu�e i na teritoriji druge dr�ave �lanice, ako to �ele". Ovo pravilo �e, me�utim, stvoriti pomalo neobi�nu situaciju me�u profesionalnim pripadnicima VJ, dr�avljanima dve republike �lanice. Naime, ako regruti budu podeljeni po republikama �lanicama, onda �e se oficiri razli�itih dr�ava �lanica verovatno neobi�no ose�ati ako su dr�avljani jedne republike �lanice a njihovi regruti su iz druge republike �lanice. Mada je vojska, kako proizilazi iz dokumenta, jedinstvena. Branislav Radivoj�a |
vrati.gif
Description: GIF image
