SAT, 16 MAR 2002 10:29:32 GMT
Zdravlje nacije
Zemlja bolesnih ljudi
Ljudi su deprimirani, umorni, pod hroni�nim stresom,gotovo svaki �ovek pati od neke vrste potisnute depresije.To stvara katastrofalnu sliku mentalnog zdravlja nacije. Broj samoubistava kod svih kategorija stanovni�tva, a pogotovo mladih i penzionera je u porastu. Bolesti zavisnosti (alkoholizam i narkomanija) uzimaju maha. U proseku dve tre�ine dece od 13 godina ve� proba neku vrstu "trave".
AIM, Beograd, 16.3.2002.
U Srbiji godi�nje umre 100 hiljada ljudi. Oko 60 odsto uzroka smrtnosti �ine bolesti srca i krvnih sudova.Na drugom mestu su maligni tumori, od kojih svake godine umre blizu 20 hiljada stanovnika. Za poslednjih deset godina smrtnost od kardiovaskularnih i malignih oboljenja pove�ana je za 25 odsto.
U poslednjoj deceniji broj poku�aja samoubistava kod mladih do 25 godina porastao je za 200 procenata .Svaki drugi �ovek pati od nesanice.
Medicinski stru�njaci takvu sliku zdravlja nacije dovode u direktnu vezu sa uslovima �ivota,sa onim �to su ljudi pre�iveli za poslednjih desetak godina,ali i sa odnosom dru�tva,odnosno dr�ave prema unapredjenju zdravlja stanovni�tva.
Na primeru kardiovaskularnih oboljenja pomenuti faktori rizika doveli su do naglog porasta smrtnosti, naro�ito kod mladjih ljudi od 30 do 40 godina.U Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici je 2000.godine primljeno 800 bolesnika sa akutnim infarktom, a 2001.g. �ak 1100. Profesor dr Dragan Benc, direktor kardiologije obja�njava da je re� o situaciji egzistencijalnog tipa i da je takva slika karakteristi�na za zemlje sa ni�im standardom.Ljudi koji, na primer, pate od povi�enog krvnog pritiska ili dijabetesa, moraju da izdvoje pozama�nu sumu novca za uredno le�enje. U na�im uslovima, tu je i problem sa nesta�icom lekova i nabavkom insulina. Na sve to dolazi jo� i stalna izlo�enost akumuliranom stresu koji je, opet, posledica na�e ekonomske situacije.Ni prognoze nisu optimisti�ne, jer iskustvo zemalja u tranziciji(Rumunija, Bugarska, Rusija) pokazuje da procenat oboljenja i dalje raste.
Sli�na je situacija i sa malignim oboljenjima."Svake godine oboli oko 30 hiljada ljudi, a umre oko 20 hiljada. Pove�anje smrtnosti iznosi oko 10 odsto i u najve�oj meri je posledica �ernobila, ali i procesa starenja stanovni�tva. Sa posledicama uslova i na�ina �ivota tek �emo se suo�iti.Predvidja se da �e broj obolelih i umrlih od raka do 2021.g. porasti za 30 odsto", upozorava prof. dr Miodrag Djordjevi�, direktor Centra za nauku u KBC "Be�anijska kosa".
Na� narod davno nije do�iveo jedan du�i period mirnog vremena u kome mo�e da bude u potpunom fizi�kom, psihi�kom i socijalnom blagostanju. Ljudi su deprimirani, umorni, pod hroni�nim stresom. Gotovo svaki �ovek pati od neke vrste potisnute depresije.To stvara katastrofalnu sliku mentalnog zdravlja nacije. Broj samoubistava kod svih kategorija stanovni�tva, a pogotovo mladih i penzionera je u porastu. Bolesti zavisnosti (alkoholizam i narkomanija) uzimaju maha. Polovina gradjana povremeno ili stalno konzumira alkohol. U proseku dve tre�ine dece od 13 godina ve� proba neku vrstu "trave>. U Srbiji pu�i polovina mu�karaca i tre�ina �ena, 40 odsto stanovni�tva se nepravilno hrani.
Rezultat pada �ivotnog standarda i nemogu�nosti obolelih da se le�e je sve prisutniji strah od bolesti. Novosadrska agencija SKAN ve� 12 godina se bavi istra�ivanjem strahova. Od 1996.g. na prvom mestu, od svih strahova, je strah od bolesti.Njega kao najprisutniji prepoznaje skoro 80 odsto ljudi. To je podatak koji name�e potrebu krajnje ozbiljnog i odgovornog pristupa celog dru�tva tom problemu, u smislu prevencije.
Institut za zdravstvenu za�titu "dr Milan Jovanovi�- Batut", kao dr�avna institucija, zapo�eo je nacionalnu kampanju za unapredjenje zdravlja i prevenciju faktora rizika. Cilj je da se gradjani edukuju i motivi�u da sami u�ine ne�to za svoje zdravlje, da promene navike i spre�e pojavu bolesti ili ih odlo�e za docnije periode svog �ivota. Oslanjanje na svest i savest pojedinca, medjutim, te�ko mo�e da garantuje bolje i trajnije efekte. Za to je neophodan nacionalni program kojim bi se obezbedila dobra koordinacija , ali i finansijska sredstva.
Prevencija bolesti je, na posletku, ekonomska kategorija, a u Srbiji je ve� du�e vreme upra�njeno mesto ministra zdravlja.
Olivera Staji� (AIM)
