|
GLAS istra�uje |
Ko sve kod nas prikuplja obave�tajne podatke i za koga?
I mi �pijuna za trku imamo
Pukovnik Redl, Austrijanac, ubio se u Beogradu da prikrije "rad" za Rusiju. "Kerovi" humanitarci uhap�eni, pa pu�teni u Australiju. Stranci se sastajali u beogradskom "Kazbeku", u Zagrebu �pijuni za istok
Hap�enje potpredsednika Vlade Srbije i jednog ameri�kog diplomate, pod sumnjom da su se bavili �pijuna�om, predstavlja najkrupniji ulov jugoslovenske Slu�be vojne bezbednosti u poslednjih 15 godina. Ovako za "Glas" komentari�u slu�aj "Peri�i�-Nejbor" upu�eni u strogo poverljive vojne stvari i ovo ilustruju �injenicom da je prvi put uhap�en strani dr�avljanin koji je u ime svoje dr�ave, SAD, obavljao du�nost prvog sekretara u ambasadi u Beogradu, �to je zasad jedino i pouzdano.
Da li je D�on Dejvid Nejbor zaista kriv i koliko su mu u obavljanju zadatka pomagali Miodrag Sekuli�, potpukovnik i informati�ar u kabinetu sada�njeg na�elnika General�taba, kao i kakva je uloga bila Mom�ila Peri�i�a, biv�eg na�elnika General�taba, upravo utvr�uje nadle�ni sud.
Ipak, ovo nije prvi ni poslednji slu�aj da vlast jedne zemlje optu�i strance da su do�li da bi se bavili obave�tajnim poslovima. Ali, jeste prvenac kad se radi o diplomati visokog ranga, s �im se ne mo�e porediti nijedno dosad zabele�eno hap�enje zbog �pijuna�e na prostorima SRJ ili SFRJ. Fakta ka�u da su na�e slu�be dosad hvatale mnogo manje ribe. Na primer, trojicu humanitarca iz australijske organizacije "Ker", 31. marta 1999. godine na granici s Hrvatskom. Stiv Prat, Australijanac, vo�a operacije "Kera" u Jugoslaviji, Peter Valas, tako�e dr�avljanin Australije i Branko Jelen, Jugosloven, uhap�eni su sa detaljnim mapama, satelitskim telefonom, i portabl-kompjuterom, u kolima, a krenuli su, kako su naveli na saslu�anju - u Crnu Goru! Prat je pred kamerama RTS-a izjavio da je kriv, a kako pi�e D�ered Izrael u "Novom carevom ruhu" (Internet), Stivova majka Mevisa ispri�ala je i �ta je radio u Iraku: "On je javljao UN �ta je Irak radio, bio je posmatra�. Irak je raspisao poternicu za njim, pa su morali hitno da ga evakui�u" Ovo su �elnici "Kera" odmah demantovali, posle izvesnog vremena Prat i Valas su i oslobo�eni.
Tokom NATO agresije, tako�e zbog �pijuna�e, biv�a vlast li�ila je slobode i novinara Miroslava Filipovi�a. Vojni sud osudio ga je 26. jula na sedam godina zbog krivi�nih dela "�pijuna�e i �irenja la�nih vesti". Celokupna jugoslovenska i svetska javnost, posebno kolege iz medija, protestovali su. NUNS je komentarisao da �e, ukoliko ga zaista proglase krivim, "on biti prvi �pijun u svetu koji je sakupljao informacije i objavljivao ih u novinama i preko Interneta". I Filipovi� je oslobo�en...
Da i mi imamo svoje �pijune me�u strancima, pokazali su nedavni lomovi u NATO-u. Jedanput su SAD morale da demantuju izve�taj o �pijunu u NATO koji je tokom kosovskog rata slao poverljive izve�taje Moskvi. Pozivaju�i se na izvore u NATO, edinbur�ki dnevnik "Skotsmen" naveo je da su podaci koje su Rusi preneli Beogradu uklju�ivali detalje napada "nevidljivih" bombardera koji su jugoslovenskoj odbrani omogu�ili da obori jedan F-117. Jedan visoki ameri�ki funkcioner, me�utim, rekao je da takvi detalji ne ulaze u kanale NATO. Jo� sve�iji primer jeste upravo pri�a po kojoj je za totalni debakl Sfora u �elebi�u, prilikom hap�enja Radovana Karad�i�a, kriv jedan francuski oficir, koji je Srbima "otkucao" NATO planove... Uostalom, francuski oficir Pjer Binel ve� robija zbog ljubavi prema Srbima, koje je tokom NATO agresije upozoravao koje �e mete biti ga�ane. Pre toga, zapadna �tampa pisala je o Erveu Gurmeleonu, oficiru za vezu francuskog kontingenta Sfora, koji je Srbima sa Pala otkrio francusko-nema�ki plan za hap�enje i likvidaciju Karad�i�a.
U vreme Kraljevine Jugoslavije, steci�te �pijuna u Beogradu bilo je u tada
poznatom restoranu "Kazbek", u sada�njoj Ulici srpskih vladara. Ta praksa se
nastavila i posle Drugog svetskog rata, s tim �to su se u "Kazbeku" sakupljali
obave�tajci i �pijuni iz zapadnih zemalja, a Zagreb je bio centar Isto�nog
bloka. Da su koreni strane �pijuna�e na na�em prostoru duboki, svedo�i i pu� 27.
marta 1941, koji je izveden pod patronatom britanske obave�tajne slu�be, �iji je
saradnik bio Du�an Simovi�. Godinama pre toga, nacisti�ka Nema�ka je planski po
Kraljevini Jugoslaviji naseljavala svoje dr�avljane, koji su se bavili
najobi�nijim poslovima da bi �to bolje prikupili podatke i informacije, a zatim,
preko no�i 1941. obukli nacisti�ke uniforme.
Izme�u ostalog, za lik
popularnog agenta 007 Jan Fleming je koristio stvarnog �oveka - Srbina Du�ka
Popova, koji je radio kao obave�tajac za britansku slu�bu...
Najpoznatija �pijunska afera je bila po�etkom 20. veka, kad je gospodin Redl, general�tabni pukovnik austrougarske armije, uhap�en na delu dok je u po�ti podizao novac koji su mu poslali Rusi za koje je radio. Pukovnik Redl se ubio da bi izbegao skandal, a postoji i nedokazana pri�a da je prvo bio zavrbovan od obave�tajne slu�be Kraljevine Jugoslavije, kojom je rukovodio Dragutin Dimitrijevi� Apis, jedan od vo�a "Crne ruke". Naga�a se i da je zahvaljuju�i podacima koje je Apis dobio od pukovnika Redla, Srbija spremno sa�ekala napad Austrougarske preko Drine, mada su sve vojne pretpostavke govorile da �e biti napadnuta iz pravca Vojvodine, gde je povoljniji teren. Za Redla je kasnije ustanovljeno i da je bio homoseksualac i da je zbog �uvanja tajne bio prinu�en da radi za strane slu�be.
Istinita je anegdota da je Dra�a Mihajlovi�, dok je bio na slu�bi u Poljskoj kao vojni izaslanik, uspeo da se u uniformi poljskog oficira ubaci na manevre sovjetske vojske, na koje nisu bili pozvani ba� svi strani izaslanici, pa ni on sam. Na kraju manevara, kao i svi prisutni strani oficiri, dobio je zlatnu tabakeru na poklon s posvetom: "Gospodinu Dragoljubu Mihailovi�u", �to je bio dokaz da sovjetska kontraobave�tajna slu�ba ipak nije spavala...
