19. mart 2002. [ http://www.srs.org.yu/konferencija.htm ] ... Izvolite imate li vi neko pitanje? Novinar: "Ve"cernje Novosti", Danijela Ili'c. Htela sam da vas pitam samo "sto se ti"ce ovog predloga Haga, odnosno koncepta nove dr"zave. Koje je va"se mi"sljenje, da li 'ce taj koncept pro'ci na verifikaciji u Skup"stini i koliko vi dajete vremena, da tako ka"zem, ovoj specifi"cnoj konfederaciji? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Znate, to nije ni konfederacija ni dr"zava, to nije ni"sta. To je samo omogu'cavnje Djukanovi'cevom re"zimu da i dalje eksploati"se Srbiju. Prestavnici Srbije i Crne Gore 'ce se izmenjivati na raznim funkcijama, ministarskim na "sest meseci, u ambasadorskim na "sest meseci itd., a Srbija 'ce sve finansirati. "Cemu to? Koji je motiv za tako ne"sto? "Cak 'cemo imati i posebne vojske, regruti iz Srbije 'ce u Srbiji slu"ziti, regruti iz Crne Gore u Crnoj Gori. Takva nakaza od dr"zave nikad nigde na svetu nije postojala, nikad. "Sto uvek mi moramo ne"sto prvi? "Sto ne prihvatimo neko ve'c isprobano iskustvo, koje se pozitivnim pokazalo u praksi. To ne mo"ze dugo trajati, a pitanje je da li 'ce uspeti uop"ste da se inaguri"se. Da bi uspelo, moraju obezbediti dvotre'cinsku ve'cinu u Ve'cu gradjana. Pretpostavljam da u Ve'cu republika imaju dvotre'cinsku ve'cinu ako im SNP bude glasao za to. U Ve'cu gradjana dosmanlijama i SNP-u, Socijalisti"ckoj narodnoj partiji Crne Gore fali pet glasova za promenu Ustava. Te glasove od srpskih radikala ne'ce dobiti, a nadamo se da ne'ce ni od socijalista i JUL-a, vide'cemo. Bez tih pet glasova nema promene Ustava. Pitanje je da li 'ce i svi medju njima biti spremni da glasaju za tako ne"sto? Devedeset dva glasa su neophodna u Ve'cu gradjana da bi se Ustav menjao. Bilo bi mnogo prirodnije da se prvo ide na izbore, pa da novi skup"stinski sastav o tom pitanju raspravlja. Uostalom, to je "sansa da i Djukanovi'ceva stranka bude zastupljena u Saveznoj skup"stini. On nije hteo na izbore, a u"cestvuje o reformi Savezne dr"zave, kao da mu je stranka parlamentarna na saveznom nivou. "Sta to zna"ci? Novinar: Da li 'ce Skup"stine Srbije i Skup"stina Crne Gore glasati za ovaj predlog? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Ja mogu samo da vam ka"zem "sto se ti"ce Srpske radikalne stranke da mi za to ne'cemo glasati. Da li 'ce glasati Skup"stine Srbije i Skup"stina Crne Gore, ostaje da se vidi, ali ovo su veoma ozbiljne stvari i bolje je poginuti nego se ogre"siti o sopstveni narod i istoriju, i nema tu izgovora "Morao je zbog partijske discipline", to se ne mora. Ovo je veliki zlo"cin i u njemu se ne mora u"cestvovati. Bolje je poginuti nego u"cestvovati u tako velikom zlo"cinu, to je na"s stav. Novinar: Ja bih zamolila samo za politi"cku ocenu va"su o tome za"sto je ovakvo re"senje, otprilike izgleda da je nametnuto uz posredovanje "medjunarodne zajednice"? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Da, to re"senje nametnuto od strane Amerikanaca, NATO pakta i Evropske unije i ono je smi"sljeno kao prelazno dok se prinudi Srbija da Kosovu i Metohiji i Vojvodini da status republike. U najmanju ruku samo Vojvodini i Kosovu, a mogu'ce i Ra"skoj oblasti odnosno Sand"zaku i ko zna gde sve jo"s. A onda, za tri godine, kada se bude raspala zajedni"cka dr"zava, da odu od\jednom i Crna Gora i Vojvodina i Kosovo i da ostane Srbija na nivou beogradskog pa"saluka, pitanje je da li da ostane i na nivou beogradskog pa"sulaka, jer prema ovom projektu ustavnih promena koje je podnela Demokratska stranka Srbije planira se i cepanje te male su"zene Srbije na takozvane regione. Oni planiraju Srbiji da uvedu federalizam. Evo kako su zamislili. Ustav govori o federalizaciji Srbije, svaki region je zapravo federalna jedinica sa svojom vladom, sa svojom skup"stinom, sa svojim sudstvom, i sa dvodomnim parlamentarnim sistemom na nivou Srbije, "sto je odlika federacije. To je ili odlika federacija u demokratskim sistemima ili odlika autokratskih sistema kad je kralj Aleksandar po Ustavu iz 1931. godine uveo dvodomni sistem u Jugoslaviji, uveo je Narodnu skup"stinu i Senat. Funkcija Senata, gde je najmanje jednu tre'cinu senatora imenovao direktno kralj, bila je zapravo da se sputava zakonodavna inicijativa Narodne skup"stine. Umesto da se ja"caju ingerencije parlamenta kao najvi"seg organa zakonodavne vlasti, parlament se razbija na dva doma i ometa u ostvarivanju svoje funkcije - kontrole izvr"sne vlasti. To je su"stina. Parlament mnogo lak"se funkcioni"se kad je sastavljen iz jednog doma, mnogo se lak"se donose odluke i mnogo se lak"se stavlja na tapet izvr"sna vlast. Kad imate dvodomni sistem, onda se najvi"se energije tro"si na su"celjavalje dva doma. Novinar: Povodom ovog zahteva za smenu vlade, da li tu o"cekujete podr"sku drugih opozicionih partija ili stranaka u okviru DOS-a? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Mi o"cekujemo da 'cemo dobiti ve'cinu u Narodnoj skup"stini od sto dvadeset "sest glasova. Kako 'ce se to desiti - vide'cemo. Ako je to dvadest prva ta"cka dnevnog reda, to negde krajem aprila ili po"cetkom maja dolazi na red, a do tada 'ce se jo"s sva"sta desiti u na"soj zemlji. O"cekujemo da 'ce socijalisti svakako glasati za smenu Djindji'ceve vlade, Stranka srpskog jedinstava je takodje nagovestila da 'ce glasati za smenu, o"cekujemo da 'ce mnoge stranke iz DOS-a glasati za smenu. Koje, ostaje da se vidi. A vidite, DOS se cepa ve'c ubrzano iznutra, mnogi se distanciraju od Djindji'ca. Distancira se Dragoljub Mi'cunovi'c, distancira se Neboj"sa "Covi'c, distancira se Du"san Mihajlovi'c, distancira se Goran Svilanovi'c, pa i Mile Isakov, verovatno i Rasim Ljaji'c, tako da se mo"ze desiti da za nekih mesec dana Djindji'c ode na smetli"ste istorije. Mo"ze se desiti da Djindji'c izgubi i ve'cinu unutar samog DOS-a. Vrlo lako se to mo"ze desiti, jer se toliko kompromitovao i svi su svesni da je Djindji'c mafija"s, toga je svestan i Du"san Mihajlovi'c koji mnogo ne zaostaje u kriminalu za Djindji'cem, ali verovatno Mihajlovi'c nije u"cestvovao u ubistvima kao Djindji'c u likvidacijama, a voli da ukrade "sta god mu se nadje pri ruci. Znate, smanjio je policajcima osam ili deset posto platu, smanjio da bi preko svoje firme "Lutra" i jo"s nekih srodnih firmi nabavljao d"zepne no"zi'ce, upalja"ca i sli"cnu opremu. "Sta 'ce to policajcima? Niko ne zna, ali je dobra zarada za Du"sana Mihajlovi'ca. A Djindji'c, ako pre"zivi ide u zatvor svakako, zbog otmice i ubistva Ivana Stamboli'ca, i zbog zlo"cina na Ibarskoj magistrali, i zbog budvanskog atentata, i zbog ubistva Momira Gavrilovi'ca i "citavog niza drugih likvidacija. To su sve njegovi pajta"si po"cinili. Novinar: Ja bih imao dva. Jedno je, kakve su realne "sanse da uskoro dodje do izbora i na koji na"cin se mo"ze uop"ste to izdejstvovati, s obzirom da tra"ze to i Vuk Dra"skovi'c, i SPS, "sta ja znam to je jedno pitanje. Drugo pitanje, danas je za gospodina Nikoli'ca pisalo u "Nacionalu" da je ekstraprofitar i da treba sto osamdest hiljada maraka da plati, pa bih zamolio odgovor. Prof. dr Vojislav "Se"selj: Vidite, Srpska radikalna stranka je spremna na saradnju sa svim drugim opozicionim politi"ckim partijama po pitanju realizacije na"seg zahteva - vanredni izbori odmah i na svim niovima. Ja li"cno imam kontakte sa Mirkom Marjanovi'cem, sa Vukom Dra"skovi'cem, povremeno sa Vukom Obradovi'cem, nemam ni"sta protiv eventualnih kontakata sa Slobodanom Vuksanovi'cem, pretpostavljam da je on sa Dra"skovi'cem bli"zi, dosad nije bilo kontakata. Dakle, spremni smo na saradnju sa svim ozbiljnim politi"ckim partijama po tom pitanju. Naravno, svaka od na"sih partija samostalno deluje. Svi odr"zavamo samostalno mitinge, ti su mitinzi u principu dobro pose'ceni. "Sto se ti"ce "clanova Srpske radikalne stranke, mi smo im svoj stav rukovodstva saop"stili. Svako mo"ze da ide privatno kao gradjanin, bez ikakvih problema od strane Stranke na miting bilo koje opozicione partije. Svima nam je u interesu da ti mitinzi budu "sto masovniji. Da li 'ce biti nekih konkretnih oblika saradnje, ostaje da se vidi. Ostaje da se vidi i kako 'ce se stvari unutar DOS-a dalje razvijati. Ne treba tu mnogo "zuriti, ne treba praviti ishitrene poteze, ali oko jedne ideje - vanredni izbori odmah na svim nivoima - mislim da se mo"ze okupiti cela opozicija. To, dakle, nije programska ideja, nije ideolo"ska ideja. Novinar: Nije novi DOS, ho'cete da ka"zete? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Ne, novi DOS, to nam ne pada na pamet da radimo, da formiramo. Srpska radikalna stranka ide samostalno na izbore, ako izbori ostanu po proporcionalnom principu. Jedini razlog koji bi nas natereo da se udru"zujemo s drugim strankama, da pravimo koalicije je ako slu"cajno promene proporcionalni izborni sistem u ve'cinski. "Sto se ti"ce zakona o ekstraprofitu, on je protivustavan. Ali Djindji'c je prvo ukinuo Ustavni sud u Srbiji, pa je onda taj zakon donosio. I to je pokazatelj kriminalne prirode Djindji'cevog re"zima. Blokiran je i Savezni sud u pogledu progla"senja tog zakona neustavno, ali i takav kakav je Zakon o ekstraprofitu se ne odnosi ni na jednog "clana Srpske radikalne stranke. Ljudi koji su bili ministri u Vladi Srbije ispred Srpske radikalne stranke i dobili stanove, te stanove su dobili na osnovu vladinog Pravilnika koji postoji vi"se od deset godina i objavljen je u Slu"zbenom glasniku Republike Srbije. Mogu oni da donose bilo kakva re"senja, ali zakon je - i njihov taj protivustavni zakon - je jasan. Ekstraprofit 'ce se naplatiti ukoliko stan iznosi vi"se od devedeset kvadrata, osim u slu"caju da je nekim podzakonskim aktom predvidjeno da mo"ze i ve'ci stan. Srpski radikali, koji su najve'ce stanove dobili, dobili su upola manje stanove nego "sto je predvidjao taj Pravilnik, jer taj Pravilnik je predvidjao stanove trista, "cetiristo kvadrata. Mom"cilo Peri"si'c je dobio trista kvadrata, i mnogi drugi. I postoji jo"s jedan momenat, Vlada nijedan od ovih stanova nije kupovala, nego ih je ve'c dobila, na odredjen na"cin s njima raspolagala i oni su dodeljeni srpskim radikalima jer su ispunjavali vi"se uslova od socijalista. Da radikali nisu hteli da uzmu, dobio bi neko drugi te stanove. Oni su ve'c postojali. Dva stana je Vlada dobila nekim kompenzacijama u "Ju-biznis centru", a jedan stan na Vra"caru, kad je umrla udovica Marka Risti'ca. Ona nije otkupila stan, i stan je ostao u vlasni"stvu dr"zave. Marko Risti'c je "ziveo u tom stanu od sto "sezdeset kvadrata sa svojom "zenom, bez dece. Dragan Todorovi'c: Imao je k'cerku. Prof. dr Vojislav "Se"selj: A koja nije tu "zivela? Dragan Todorovi'c: Umrla je. Prof. dr Vojislav "Se"selj: Da, onda, znate, ako useli neko ko ima "cetvoro poodrasle dece u taj stan, a ranije nije imao nikakav stan, je li to predstavlja neki problem u odnosu na prethodno stanje? Novinar: Oko ovih izbora koji se najavljuju na saveznom nivou, navodno da posle ovog dogovora bi trebalo da se ide na izbore i za Ustavotvornu skup"stinu i za savezne izbore. Pa kako se to tuma"ci sad po vama, s obzirom na ovo "sto ste ve'c rekli? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Mogu'cnost sazivanja Ustavotvorne skup"stine nije predvidjena u Saveznom Ustavu. Kako tu pravno stoje stvari? Da bi se eventualno mogla sazvati Ustavotvorna skup"stina potrebno je da se donese ustavni zakon o njenom sazivanju po proceduri koja je predvidjena za promenu Ustava, ili amandman na Ustav, na sada postoje'ci Ustav da se donese amandman, da se zakazuje Ustavotvorna skup"stina tada i tada. To je jedini na"cin sazivanja Ustavotvorne skup"stine. Dakle, moraju obezbediti, kao za svaku promenu Ustava, dvotre'cinsku ve'cinu u jednom i drugom ve'cu. Ako se se'cate devedest druge godine, sada"snji Savezni Ustav je donesen u aprilu mesecu, u maju su bili izbori, u junu mesecu je konstitusana Savezna skup"stina, u jesen te godine postignut je politi"cki sporazum da se ide na vanredne izbore na svim nivoima; da bi se to ostvarilo na saveznom nivou promenjen je Ustav, pa je uba"cen "clan da 'ce nakon "sest meseci mandata prvog skup"stinskog saziva da se dr"ze vanredni parlamentarni izbori, to vam je sad jedna slobodnija interpretacija sadr"zaja tog ustavnog "clana, ali su"stina je identi"cna. Nije se moglo i'ci na vanredne izbore u decembru devedeset druge godine dok nije promenjen Savezni Ustav, tek done"sen Savezni Ustav. Tako se ni sad ne bi moglo i'ci na izbore za Ustavovotvornu skup"stinu dok se ne promeni Savezni Ustav u tom smislu, po odredjenoj proceduri. Novinar: A za to, kako ste rekli, nema dovoljne ve'cine? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Za to nema ve'cine. Znate, kad bi to bio neki normalan projekt, ozbiljan projekat, ne bismo imali ni"sta protiv toga, ali da nam neko na legalan na"cin rastura dr"zavu - s tim ne mo"zemo da se slo"zimo. Novinar: Ako sam vas dobro razumela, vi se zala"zete za to, odnosno ne biste se protivili da Ustav bude menjan na taj na"cin "sto bi bili raspisani novi savezni izbori za, evenutalno, Ustavovotvornu skup"stinu, koja bi potom usvojila Ustav? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Mi nemamo ni"sta protiv. Pazite, na"s Ustav ne poznaje instituciju ustavotvorne skup"stine, jer svaka redovna skup"stina po na"sem Ustavu mo"ze da ga menja, mo"ze da donosi novi Ustav, ali po predvidjenoj proceduri. Potrebna je dvotre'cinska ve'cina, za"sto sazivati Ustavovotvornu skup"stinu kad svaka skup"stina mo"ze biti Ustavotvorna. O Ustavotvornoj skup"stini najvi"se govore oni koji nemaju pojma "sta to zna"ci, poput Vladana Bati'ca i sli"cnih. Svaka na"sa skup"sina mo"ze da bude Ustavotvorna. U nekim sistemima ne mo"ze svaki saziv parlamenta da menja Ustav. Jedan saziv mo"ze da dobije da izglasa nacrt Ustava, pa se onda taj saziv skup"stine raspu"sta, pa se sazivaju novi izbori, tako je bilo u Kraljevini Jugoslaviji. Inicijativa za promenu Ustava i"sla je na Narodnu skup"stinu i na Senat, pa ako prihvate i Narodna skup"stina i Senat odmah se raspu"staju i Narodna skup"stina i Senat, raspisuju novi izbori, pa novi skup"stinski sastav, ukoliko raspola"ze odgovaraju'com ve'cinom, donosi Ustav. Prof. dr Vojislav "Se"selj: Ja vas u potpunosti razumem, ja vas samo pitam... Prof. dr Vojislav "Se"selj: A vidite, ovi dosovci ni"sta ne razumeju. Novinar: Zato "sto je predlog gospodina Vojislava Ko"stunice bio vi"se... Prof. dr Vojislav "Se"selj: Ni Ko"stunica tu ni"sta ne zna, treba malo da nau"ci te stvari, odavno, izgleda, nije "citao. Novinar: Dobro, ali vi se ne biste protivili takvom predlogu i takvom re"senju? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Slu"sajte, svaka izmena Ustava iza koje stoji dvotre'cinska ve'cina poslanika u Ve'cu gradjana, dvotre'cinska ve'cina poslanika u Ve'cu republika je legalna; svaka eventualna promena Ustava, iza koje ne bi stala dvotre'cinska ve'cina u oba ve'ca Savezne skup"stine je nelegalna, protivustavna, kriminalni akt, ka"znjiv po krivi"cnom zakonu. Da se ide na izbore, neka svako svoj program iznese u predizbornoj kampanji. DOS ima jedan ustavni projekat, DPS drugi ustavni projekat, SNP tre'ci ustavni projekat, Srpska radikalna stranka "cetvrti ustavni projekat, pa neka se narod izjasni. Ako oni tada dobiju dve tre'cine, neka donose Ustav kakav god "zele, a bez toga ne mo"ze. Novinar: I ako bi sada, po ovom novom konceptu dr"zave kakav je danas potpisan, bili raspisani savezni izbori, vi biste u"cestvovali sa va"sim ustavnim projektom i sa va"sim programom, bez obzira "sto se ne sla"zete sa takvom dr"zavom? Prof. dr Vojislav "Se"selj: S kojom dr"zavom? Novinar: Ovom koja se sada formira. Prof. dr Vojislav "Se"selj: Sad se ne formira nikakva dr"zava. Novinar: Reformi"se, recimo. Prof. dr Vojislav "Se"selj: Ovo se sastavila grupa budala i tvrde da formiraju neku dr"zavu. To je sve protivustavno, dr"zava postoji i priznata je u Ujedinjenim nacijama. U toj dr"zavi je mogu'ce menjati ustavno uredjenje, ali samo na Ustavom propisan na"cin. A ovo "sto rade mimo Ustava, to je kriminalni akt. "Sto mi s kriminalcima o tome da raspravljamo, kriminalce treba u zatvor. Postoje duvanski mafija"si, oni Djindji'cevi; postoji alkoholna mafija, ovog Zabunovi'ca, isto Djindji'cevog "coveka; postoji nafta"ska mafija, isto Djindji'ceva; postoji narkomanska mafija, isto bliska Djindji'cu, sur"cinski klan, sur"cinska banda itd. I postoji sad i politi"cka mafija, koja bi na protivustavan na"cin da nam menja Ustav. To je neformalna grupa ljudi, "cvrsto iznutra organizovana, koja ispunjava nalog iz inostranstva da nam rasturi dr"zavu i ve'c progla"savaju, ka"zu, od danas se na"sa dr"zava zove "Srbija i Crna Gora". To je danas Sonja Drobac u pet do dvanaest na "BK televiziji" rekla. Sva u histeri"cnom nekom raspolo"zenju, eufori"cnom. To je stra"sno, neverovatno.
