Nemacki istoricari raspravljaju o stvarnim namerama Staljinovog predloga
iz 1952. godine
Preduhitrio Gorbacova za 40 godina?
;)
Berlin - U ponedeljak, 10. marta 1952. godine, Andrej Gromiko, prvi zamenik sovjetskog ministra inostranih poslova, pozvao je ambasadore SAD, Velike Britanije i Francuske i urucio im notu koja je sadrzavala potpuno neocekivan predlog: da se Savezna Republika Nemacka (BRD) i Nemacka Demokratska Republika (DDR), koje su vec tri godine postojale kao dve odvojene drzave, ponovo ujedine, da organizuju mirnodopsku privredu, pa cak i industriju naoruzanja, koja bi bila pod kontrolom. Jedini uslov, uz nemacko ustupanje u korist Poljske i SSSR teritorija s one strane Odre i Nise, bio je da ujednjena Nemacka ne moze biti clan bilo kojeg vojnog saveza, "usmernog protiv nekog od bivsih protivnika u ratu".
Od tog martovskog dana pre pola stoleca, u nemackim politickim i strucnim, istoricarskim, krugovima, traju rasprave o pravim namerama i ciljevima ove sovjetske ponude Zapadu. Da li je Staljin ozbiljno mislio na ujedinjenje Nemacke ili je, kao sto tvrdi jedna ‘skola’ istrazivaca, predlogom o neutralizaciji ujedinjene Nemacke samo pokusao da osujeti plan o integraciji Zapada? Ili je, kao sto misli ruski istoricar Aleksej Filitov, sovjetska nota bila manje upucena Zapadu, a vise rukovodstvu DDR, kojem se htelo staviti do znanja da je njegov ‘rok upotrebe’ ogranicen?
Ni najnovija saznanja, objavljena u tromesecniku minhenskog Instituta za savremenu istoriju, koja se temelje na dosad nedostupnim dokumentima iz ruskih arhiva, ne daju potpun i definitivan odgovor na ove dileme. Istoricar Vilfrid Lot, koji je izucio kljucne ruske dokumente, koji su prethodili nastanku Staljinove note, tvrdi da su Staljinove namere bile ozbiljne. Prateci razvoj ideje o mirovnom ugovoru za Nemacku, koju Lot pripisuje rukovodiocu odeljenja za nemacki govorece zemlje u Trecem odeljenju sovjetskog MIP Mihailu Gribanovu, Lot je konstatovao da su nacrti note permanentno bili ‘cisceni’ od detalja, koji bi mogli navesti Zapad da je odbije.
Lotove kolege, Herman Graml i Gerhard Vetig smatraju, medjutim, da je ideja o ujedinjenju dosla od strane rukovodstva DDR. Njome se, po Gamlu, htela prebaciti krivica za podeljenost Nemacke na Zapad, dok je Vetigova teza da je namera bila da se, ocekivanim odbijanjem note od strane Zapada, pokrene propagandna kampanja protiv zapadnonemacke vlade i zapadnih sila.
U svakom slucaju, Zapad je odbio sovjetski predlog, smarajuci ga, kako se izrazio tadasnji nemacki kancelar Adenauer, "manevrom ometanja" zamisljene integracije Zapada. U svojim memoarima, Andrej Gromiko, od koga je "sve pocelo", zapisao je da je "Adenauer lakomisleno propustio istorijsku sansu".
Ni posle zanimljive rasprave istoricara u strucnom casopisu, nije do kraja jasno da li je Nemacka mogla biti ujedinjena i celih 38 godina pre nego sto se to, zaista, dogodilo. Koliko god da se razlikuju u odgovorima na ovo pitanje, sva tri istoricara se slazu da je za pouzdan odgovor potrebno raspolagati dokumentima sovjetskog Politbiroa iz onoga vremena.
Kad ova dokumenta postanu dostupna, znace se tacno da li je uludo procerdano gotovo cetiri decenije u hladnoratovskom natezanju oko jedinstvene nemacke drzave.
Branislav Milosevic (Sense)
Preduhitrio Gorbacova za 40 godina?
Berlin - U ponedeljak, 10. marta 1952. godine, Andrej Gromiko, prvi zamenik sovjetskog ministra inostranih poslova, pozvao je ambasadore SAD, Velike Britanije i Francuske i urucio im notu koja je sadrzavala potpuno neocekivan predlog: da se Savezna Republika Nemacka (BRD) i Nemacka Demokratska Republika (DDR), koje su vec tri godine postojale kao dve odvojene drzave, ponovo ujedine, da organizuju mirnodopsku privredu, pa cak i industriju naoruzanja, koja bi bila pod kontrolom. Jedini uslov, uz nemacko ustupanje u korist Poljske i SSSR teritorija s one strane Odre i Nise, bio je da ujednjena Nemacka ne moze biti clan bilo kojeg vojnog saveza, "usmernog protiv nekog od bivsih protivnika u ratu".
Od tog martovskog dana pre pola stoleca, u nemackim politickim i strucnim, istoricarskim, krugovima, traju rasprave o pravim namerama i ciljevima ove sovjetske ponude Zapadu. Da li je Staljin ozbiljno mislio na ujedinjenje Nemacke ili je, kao sto tvrdi jedna ‘skola’ istrazivaca, predlogom o neutralizaciji ujedinjene Nemacke samo pokusao da osujeti plan o integraciji Zapada? Ili je, kao sto misli ruski istoricar Aleksej Filitov, sovjetska nota bila manje upucena Zapadu, a vise rukovodstvu DDR, kojem se htelo staviti do znanja da je njegov ‘rok upotrebe’ ogranicen?
Ni najnovija saznanja, objavljena u tromesecniku minhenskog Instituta za savremenu istoriju, koja se temelje na dosad nedostupnim dokumentima iz ruskih arhiva, ne daju potpun i definitivan odgovor na ove dileme. Istoricar Vilfrid Lot, koji je izucio kljucne ruske dokumente, koji su prethodili nastanku Staljinove note, tvrdi da su Staljinove namere bile ozbiljne. Prateci razvoj ideje o mirovnom ugovoru za Nemacku, koju Lot pripisuje rukovodiocu odeljenja za nemacki govorece zemlje u Trecem odeljenju sovjetskog MIP Mihailu Gribanovu, Lot je konstatovao da su nacrti note permanentno bili ‘cisceni’ od detalja, koji bi mogli navesti Zapad da je odbije.
Lotove kolege, Herman Graml i Gerhard Vetig smatraju, medjutim, da je ideja o ujedinjenju dosla od strane rukovodstva DDR. Njome se, po Gamlu, htela prebaciti krivica za podeljenost Nemacke na Zapad, dok je Vetigova teza da je namera bila da se, ocekivanim odbijanjem note od strane Zapada, pokrene propagandna kampanja protiv zapadnonemacke vlade i zapadnih sila.
U svakom slucaju, Zapad je odbio sovjetski predlog, smarajuci ga, kako se izrazio tadasnji nemacki kancelar Adenauer, "manevrom ometanja" zamisljene integracije Zapada. U svojim memoarima, Andrej Gromiko, od koga je "sve pocelo", zapisao je da je "Adenauer lakomisleno propustio istorijsku sansu".
Ni posle zanimljive rasprave istoricara u strucnom casopisu, nije do kraja jasno da li je Nemacka mogla biti ujedinjena i celih 38 godina pre nego sto se to, zaista, dogodilo. Koliko god da se razlikuju u odgovorima na ovo pitanje, sva tri istoricara se slazu da je za pouzdan odgovor potrebno raspolagati dokumentima sovjetskog Politbiroa iz onoga vremena.
Kad ova dokumenta postanu dostupna, znace se tacno da li je uludo procerdano gotovo cetiri decenije u hladnoratovskom natezanju oko jedinstvene nemacke drzave.
Branislav Milosevic (Sense)
null.gif
Description: GIF image
