Pogled iz Va�ingtona - Za�to SAD jure Karad�i�a i Mladi�a
Krupne ribe i krupni interes
Kao i obi�no, interes za hap�enje Karad�i�a i Mladi�a vezuje se za
mnogo krupniji ameri�ki interes nego �to je "�elja da se pru�i pravda �rtvama u
Bosni"
Pi�e: Obrad Kesi�
Neuspe�ni poku�aj SFOR-a i snaga NATO da uhapse Radovana Karad�i�a
privukao je veliku pa�nju ameri�kih medija i razbio ve� monotonu litaniju
najnovijih zbivanja u ameri�kom ratu protiv terorizma. Mnogi posmatra�i ameri�ke
vlade i politike bili su iznena�eni da je Bu�ova administracija ba� u ovome
trenutku prihvatila jo� jednu rizi�nu vojnu operaciju i to u regionu koji,
sude�i po izjavama visokih ameri�kih predstavnika, sve br�e i br�e prelazi na
periferiju ameri�kih interesa.
Novo interesovanje ameri�ke administracije za hap�enje Radovana
Karad�i�a i Ratka Mladi�a je, me�utim, potpuno u skladu sa ameri�kim interesima
na Balkanu, pa i u svetu. Kao i obi�no, interes za hap�enje Karad�i�a i Mladi�a
vezuje se za mnogo krupniji ameri�ki interes nego �to je "�elja da se pru�i
pravda �rtvama u Bosni".
Postoje tri velika razloga za�to ba� sada Karad�i� i Mladi� postaju
veoma va�ni za ameri�ku spoljnu politiku. Prvo i najva�nije je da u �asu kada
Amerika nastavlja svoj rat protiv terorizma u Avganistanu i kad ima sve vi�e i
vi�e indicija da �e se taj rat kad-tad pro�iriti i na Irak, a pogotovo kad sukob
izme�u Izraela i Palestinaca dobija na zamahu, Va�ington �eli da poka�e da nije
zaratio s celim muslimanskim svetom. Ameri�ki rat protiv terorizma ne sme da
izgleda kao verski rat hri��anstva protiv islama. Zbog toga, Radovan Karad�i� i
Ratko Mladi� postaju sve zna�ajniji za administraciju koja bi njihovim hap�enjem
pokazala da je spremna da �rtvuje ameri�ke vojnike u ime muslimanskih �rtava i u
ime pravde.
Predstavnici Bu�ove administracije svesni su da u Evropi ima sve
vi�e i vi�e otpora prema nastavku i �irenju rata protiv terorizma. Amerika je
sve vi�e usamljena, te je klju�no za ameri�ki uspeh u ratu protiv terorizma da
uspe da zadr�i podr�ku svojih evropskih saveznika, a i svojih muslimanskih
saveznika sa Bliskog istoka i iz jugoisto�ne Azije. Da bi se ova podr�ka
sa�uvala nu�no je da se na�e mirovno re�enje za izraelsko-palestinski sukob.
Na�alost, tog re�enja nema i sukob se naglo
pogor�ava. Amerikanci nemaju mnogo nade u uspeh nove inicijative
Saudijske Arabije za mir u ovom regionu i pla�e se da postoji opasnost da
Amerika izgubi muslimansku podr�ku za nastavak rata protiv terorizma.
Hap�enje Radovana Karad�i�a ne bi re�ilo sukob Izraelaca i
Palestinaca, ali bi dalo izgovor muslimanskim dr�avama za dalju podr�ku
ameri�kom ratu protiv terorizma. Drugi razlog za najnovije ameri�ko nastojanje
da se uhapsi Karad�i� jeste to �to Va�ington �eli da povu�e ameri�ke trupe sa
Balkana. Mnogi u Pentagonu hteli bi da se to povla�enje ubrza. Hap�enje
Karad�i�a simboli�no bi pokazalo da se situacija dovoljno
promenila da ameri�ke trupe vi�e nisu toliko nu�ne za o�uvanje mira
u Bosni.
Tre�e, ameri�ki funkcioneri su stvarno bili iznena�eni burnim
reakcijama posle izru�enja "�estorice Al�iraca" me�u Muslimanima u Bosni.
Najvi�e ih je iznenadila reakcija onih institucija u Sarajevu za koje su
Amerikanci stalno govorili da su proameri�ke i prozapadne. Kritiku bosanskih
muslimana i sarajevskih medija zbog izru�enja Al�iraca Va�ington pripisuje
�injenici da Amerika nije uspela da poka�e da taj potez nije niti
antimuslimanski niti antibosanski. Posle ovog izru�enja, da bi se popravio
ameri�ki imid� u Bosni, poternice za Karad�i�em i Mladi�em, koje je ameri�ka
vlada finansirala, izlepljene su po celoj zemlji. Ovaj simboli�ni gest uspeo je
samo da pro�iri skepsu u Sarajevu prema ameri�kim namerama i zbog toga je Bu�ova
administracija re�ila da ipak poka�e da je ozbiljna u �elji da se uhapse
Karad�i� i Mladi�. Kroz neuspelu akciju Amerikanci su hteli da ponovo vrate
jednu vrstu ravnote�e svojoj politici na Balkanu.
Bu�ova administracija hoda po vrlo tankoj �ici, mora da balansira
svoje regionalne interese na Balkanu (koji nisu od ve�eg zna�aja, ali se
direktno vezuju za zna�ajnije interese) sa svojim globalnim interesima rata
protiv terorizma. To im ne ide ba� lako. Da postoji konflikt izme�u ovih
interesa vidi se iz izjave ambasadora Prospera, specijalnog izaslanika Stejt
dipartmenta za ratne zlo�ine, koji je na saslu�anju u Kongresu SAD najavio da
Amerika �eli da se rad Ha�kog tribunala okon�a do 2007. ili najkasnije 2008.
godine. Tako�e, ambasador Prosper je kritikovao Ha�ki tribunal da je preskup i
da nije efikasan. On je dodao da pravdu treba tra�iti na nacionalnim sudovima.
Nije �udno �to se mnogi �e�u po glavi i potpuno su zbunjeni u vezi
sa stvarnim ameri�kim stavom, jer je Amerika istovremeno najavila novi interes
za hap�enje Karad�i�a i Mladi�a i svoju �elju da zatvori za sva vremena Tribunal
kom bi ova dvojica bila izru�ena. Niti �e Amerika uspeti da razjasni svoje
stvarne stavove na ovaj na�in niti �e uspeti da pridobije politi�ke poene me�u
muslimanskim dr�avama.
