> VOJISLAV KOSTUNICA: Sta su teme danasnje konferencije za novinare?
Naravno,
> tema nad temama su krupne promene u nasoj drzavi koje zapocinju politickim
> sporazumom potpisanim 14. marta pod nazivom "Polazne osnove za preuredenje
> odnosa Srbije i Crne Gore". To je prva tema. Ona je prva tema zato sto to
> nije obicna promena u jednoj drzavi, vec nesto sto nagovestava da je
proces
> dezintegracije nase drzave i proces dezintegracije na Balkanu zaustavljen.
> Taj sporazum ima to znacenje. On je po mom uverenju i svim saznanjima
doneo
> veliko olaksanje i u nasoj zemlji, posebno u Crnoj Gori, i na Balkanu,
> naravno, onima kojima je do mira i stabilnosti, i doneo je olaksanje u
> Evropi. O tom olaksanju u Evropi neposredno smo mogli da se uverimo na
> samitu EU u Barseloni.
>
> Postavlja se pitanje sta je to sto se promenilo u odnosu na juce, sta je
to
> novo? Ne govori se vise da savezna drzava i njeni organi ne postoje,
> dogovara se da se donese ustavni dokument, koji ce se zvati Ustavna
povelja
> o odnosima izmedu Srbije i Crne Gore , da se zatim odrze izbori i da se
> zajednici Srbije i Crne Gore da prilika da postane i ostane.
>
> Neko je rekao: to je drzava na probu. Moj odgovor je bolje i drzava na
probu
> nego nedrzava, kakvu danas imamo, ili razbijena, rasturena drzava.
>
> Ali da pogledamo sta su toj drzavi alternative? Prvo, da se sa vlastima u
> Crnoj Gori dogovara unutar podvojene sebe same, da to traje odavde do
> vecnosti, da u nekom trenutku oni koji su za nezavisnost dobiju tesnu
> vecinu. Ili, da se desi obrnuto da oni koji su zajednicku drzavu dobiju
isto
> tako tesnu vecinu i da opet tada zapocnu rasprave o ustavnom preuredenju.
Da
> u meduvremenu budemo potpuno blokirani i zaustavljeni kada je rec o
procesu
> stabilizacije i asocijacije, dakle pridruzivanju EU. To je jedna
mogucnost.
>
> Druga mogucnost je da se Srbija odvoji, po poznatom slovenackom receptu
koji
> bi sada u ovom slucaju glasio "Srbija moja dezela" ili da se dogovorimo da
> se sporazumno razidemo kao Cesi i Slovaci. Niko od nas nije dobio mandat
za
> tako nesto.
>
> Umesto toga mi smo izabrali jedno srednje, kompromisno resenje, da uradimo
> nesto na planu preuredenje drzave, da se smanje napetosti, da pocnemo da
> harmonizujemo nase odnose, uz pomoc, u ovoj stvari zainteresovane EU, da
> harmonizujemo ili uskladimo svoje pravo sa evropskim. Da vodimo normalan,
> civilizovan politicki dijalog u zemlji. Verujte mi da sam na taj nacin i
sa
> velikim zadovoljstvom i uvazavanjem razgovarao sa crnogorskim predsednikom
> �ukanovicem i njegovim saradnicima.
>
> Izmedu zivota i smrti drzave u kojoj zivimo, mi smo se opredelili za
zivot.
> Sta se dobija sporazumom? Prvo, o njemu se izjasnjavaju sve tri skupstine.
> Drugo, kada taj korak predemo ustavna povelja mora da prode kroz proceduru
> sve tri skupstine. Trece, pozvacemo strucnu javnost da predemo i ovu prvu
> stepenicu, da dobijemo verifikaciju za politicki sporazum na sve tri
> skupstine, pozvacemo strucnu javnost da da svoje misnjenje o ovom
dokumentu
> da se jednostavno politicki dogovor zaodene u valjano pravno i ustavno
ruho.
> To dosada nije bio slucaj. Kritikujuci nacin na koji je donet Ustav iz
1992.
> objavio sam u jednom strucnom casopisu, "Pravnom zivotu" tekst pod
naslovom
> "Ustav bez naroda". Uveren sam da ova ustavna povelja nece biti "ustav bez
> naroda". Ova ustavna povelja nece biti takva. Zapravo, o samom politickom
> sporazumu, "Polaznim osnovama" dace u prvoj i poslednjoj instanci svoj sud
> narod, njegovi predstavnici u sve tri skupstine. I podeljena Crna Gora,
sto
> je veoma vazno je sada tu: njena vecina u republickoj skupstini Crne Gore
i
> njena manjina u Saveznoj skupstini. Taj sud naroda je za nas, za mene
licno
> obaveza, jaca od papira koji smo potpisali 14. marta. Drugaciji sud naroda
> od ovoga sto je potpisano na ovom papiru moze taj papir da obesnazi.
> Najneposrednija i prva posledica neprihvatanja ovog sporazuma za mene je
> povlacenje sa funkcije na kojoj se sada nalazim i sa svake javne funkcije.
>
> Kaze se drzava na probu. Ali ta drzava daje izgleda na prezivljavanje
> zajednici, daje priliku za predah i Srbiji. Jedan od veoma radikalnih,
> najradikalnijih nacionalistickih listova u Albaniji "Koha Jone" objavio je
> napis pod naslovom "Sporazum iz Beograda jos vise zamrsio status Kosova".
> Lideri kosovskih Albanaca traze da se promeni, ili tacnije receno zameni
> Rezolucija 1244 SB UN, zato sto sporazum, cak i u slucaju naknadnog
> odvajanja Crne Gore predvida da drzava-sukcesor bude Srbija. Ovim
sporazumom
> zastitili smo, ili smo ucinili sve sto se moglo uciniti da se zastiti
> integritet i Srbije, kao sto je to ranije ucinjeno na Jugu Srbije, kao sto
> je ucinjeno sporazumom o drzavnoj granici sa Makedonijom, kao sto je to
> ucinjeno zajednickim dokumentom sa Unmikom. To je sve ono sto ovim
"Polaznim
> osnovama" dobija Srbija. I dobija jos nesto: mogucnost ustavne
> rekonstrukcije, donosenja novog ustava i diskontinuiteta sa prethodnim
> Milosevicevim ustavom iz 1990.
>
> Dakle imamo ustavni diskontinuitet u zajednickoj drzavi i Srbiji. Sa
starim
> rezimom se ne raskida samo personalno, vec institucionalno i pravno, sto
je,
> slozicete se, mnogo vaznije. Srbija i Crna Gora su do sada na tri
razlicita
> nacina uredivala svoje odnose u tri prethodne Jugoslavije. Sada imaju
> priliku da to urade na jedan sasvim nov nacin, izvlaceci pouke iz
prethodnih
> zabluda i gresaka. Ono sto se nudi, dakle, nije samo ustavni, vec i u
> najdubljem smislu reci istorijski diskontinuitet. Otuda, ne samo kao
> rezultat kompromisa, i naziv ustavna povelja za nove odnose Srbije i Crne
> Gore. Sa ustavima u zajednickoj drzavi dosada bas nismo imali mnogo srece.
>
> I otuda, ne pre svega kao rezultat kompromisa, novo ime Srbija i Crna
Gora.
> I to novo ime je izraz novog pocetka i refleks onoga sto ova drzava jeste,
> odnosno sto je zapravo stvarno cini. Sve drugo je prekomplikovano i
> anahrono. Nema jugoslovenske drzave bez jugoslovenske ideologije, a te
> ideologije nema bez svih njenih konstitutivnih naroda kada je Jugoslavija
> nastala 1918 godine ; neki od tih naroda nisu vise u drzavi u kojoj
zivimo.
> Tako sada Srbija i Crna Gora unose svoja puna imena u drzavnu zajednicu.
Za
> to ime sam se, inace da podsetim, zalagao jos pre skoro deset godina,
> 1993.godine u jednoj Deklaraciji koje su tada potpisale NS i DSS. Danas,
> cini mi se, samo prakticni i pragmaticni razlozi govore u prilog ocuvanju
> jugoslovenskog imena. Idejnih i dubljih razloga vise nema, izuzev mozda
> sasvim razumljive ljudske nostalgije.
>
> Ako skupstine prihvate "Polazne osnove" onda cemo nasu drzavu sacuvati pod
> drugim, uveren sam njenim pravim imenom.
>
> Ali javili su se vec i duhoviti kumovi, da zapapre celu stvar, i oni
> nadenuse ime drzavi "Solanija" po Visokom predstavniku za zajednicku
spoljnu
> politiku i bezbednost EU. Nije ovde samo rec o sali i doskocici, rec je o
> necemu mnogo ozbiljnijem. Sve tri Jugoslavije nastale su ili rasturene
> voljom medunarodne zajednice. Svaka od njih mogla bi se isto tako nazvati
po
> svom stranom, medunarodnom graditelju ili razgraditelju. U stvaranju prve,
> svojim idejama o samoopredeljenju naroda veoma mnogo je uticao americki
> predsednik Vudro Vilson. Mogla bi se ta prva Jugoslavija nazvati
> "Vilsonija". Na stvaranju druge Jugoslavije ucestvovali su trojica a ne
> jedan politicki lider: Ruzvelt, Staljin i Cercil, premda je ovaj poslednji
> bio u svemu najvestiji i najvise je uticao na nasu potonju sudbinu. Mogla
bi
> ta druga Jugoslavija biti "Cercilija". A ona treca nastala je voljom
jednog,
> u sirim krugovima ne preterano poznatog francuskog pravnika, koji je u
svom
> poznatom izvestaju konstatovao da Jugoslavija ne postoji, da je ona zemlja
u
> raspadanju i disoluciji, i to je uvelikoj meri pored ostalog doprinelo
> rasplamsavanju daljeg rata na ovim prostorima. Bio je to Robert Badenteri.
> Ova treca Jugoslavija bi se mogla nazvati Badenterija. Ma kolika bila
> zainteresovanost EU da se nasa drzava ocuva, ona je u razgovorima koji su
> vodeni ovih proteklih nekoliko meseci dopustala i rasturanje Jugoslavije.
> Svako od nasih ucesnika u razgovorima zna da se sporazum nije morao
> potpisati, pogotovo je bilo problema oko njegovog ekonomskog dela do
> poslednjih casova pregovora. Potpisali smo zato sto smo mislili da je to u
> interesu drzavne zajednice, ali i Srbije i Crne Gore. Mene svakako niko
nije
> na ovo pritiskao. A itekako je ovaj sporazum u interesu mira na
nestabilnom
> Balkanu, i Evrope ciji je on deo.
>
> Tvrdi se da je ono sto je ponudeno konfederacija a ne federacija. Svako ko
> nesto malo zna o drzavnim oblicima, o drzavnom uredenju zna da je
> konfederacija onaj oblik slozene drzave koji je zasnovan, doduse na
ustavu,
> a ne na ugovoru kao unija, ali se taj ustav primenjuje na drzave clanice a
> ne na njene gradane. U federaciji, a ovo jeste federacija, ustav i zakoni
se
> primenjuju na gradane cele zajednice, i ova drzava Srbija i Crna Gora ce
> imati mnoge zakone, i oni se nece odnositi na Srbiju i Crnu Goru, vec ce
se
> odnositi na sve gradane bez razlike. Neke stvari. naravno, regulisace se
> zakonima republika.
>
> Uostalom ne postoje sasvim cisti oblici drzava . Danas zivimo u jednom
svetu
> gde ti klasicni oblici slozenih drzava vise u cistom obliku ne postoje.
Sta
> je zapravo danas spanski regionalizam ili sta je belgijski federalizam, u
> koji drzavni oblik bi se moglo udenuti ustavno uredenje BiH, ili neki
obrisi
> ustavnog uredenja Makedonije, koji se u ovom trenutku naziru? Sta sa
> stanovista nasih starih koncepcija o drzavama znaci ta neobicna, sve vise
> naddrzavna struktura EU?
>
> Primedbe ekonomskih eksperata previdaju samo jednu stvar: da razlike sa
> kojima su i pod kojima su zivele Crna Gora i Srbija, kojima su i oni dali
ne
> beznacajni doprinos, treba da se umanjuju, a ne uvecavaju. Te razlike ce
se
> smanjivati u ovom procesu harmonizacije unutar zemlje i harmonizacije sa
> propisima i standardima EU .
>
> Previdaju ekonomski eksperti isto tako da smo, na ekonomskom planu, i
jedni
> i drugi, i Srbija i Crna Gora u rdavoj situaciji. Gradani to osecaju na
> sopstvenoj kozi, i u Srbiji, i u Crnoj Gori, i tu im nisu od pomoci
nikakve
> ekonomske teorije. Da ne bude kao u onoj prici o coveku koji je ucio
magarca
> da ne jede: naucio ga a magarac je na kraju krepao. I jedna i druga
> republika imaju stranu pomoc kao stavku na koju se oslanjaju. A
proizvodnjom
> se ni jedni ni drugi, ni mi ni oni u Crnoj Gori, ne mozemo podiciti.
>
> Zato smo pribegli jednom srednjem, jedinom razumnom resenju, kompromisu.
> Naravno da ima ekstremizma i politickog i intelektualnog koji ovo ne moze
da
> prihvati i da odobri. Ko su politicki i stranacki ekstremisti i u svetu i
u
> ovoj zemlji je poznato. Intelektualni ekstremisti su oni koji nisu
zapamtili
> najprostiju mogucnu definiciju politike - da je ona vestina moguceg. I
ovaj
> sporazum je zapravo izraz toga. On je vestna moguceg, onoga sto se u datim
> prilikama moglo postici.
>
> I najzad, sve je ovo zasnovano na teskom nasledu. Tog nasleda sada
dobijamo
> priliku da se oslobodimo uceci se na greskama nasih prethodnika i naravno
> nasim vlastitim, do sada pocinjenim greskama.
>
> Ima i jedna druga tema pored ove osnovne o kojoj cu nesto reci. Na neki
> nacin je ona vezana sa pitanjem drzave, njenog opstanka i njene
bezbednosti.
> Rec je o spijunskoj aferi neslucenih razmera koja je otvorena. Mi smo s
> jedne strane imali sporazum koji smiruje situaciju, stabilizuje prilike u
> zemlji i pruza osnov za stvarno pretemeljenje drzave, da bi smo kao po
nekom
> nepisanom pravilu odmah potom imali slucaj koji najozbiljnije potresa
> temelje drzave.
> Slucaj generala Perisica ima nekoliko aspekata i ovde cu se samo na nekima
> od njih zaustaviti. Vi znate da je juce, nocas zapravo, bio odrzan
sastanak
> najviseg drzavnog i vojnog rukovodstva posvecen tom slucaju. Znate i da je
u
> pitanju krivicna prijava za tesko krivicno delo, jedno od najteze
dokazivih,
> inace, ali istovremeno delo za koje organi bezbednosti ne krecu u akciju
ako
> nemaju vise nego cvrste dokaze. Nije rec ni o kakvom novom Iliji
Cvorovicu -
> da pomenem ovde jednu od maestralnih uloga Bate Stojkovica koji nas je,
> nazalost, ovih dana napustio. Rec je o vrlo konkretnom slucaju i koliko
smo
> imali prilike da se upoznamo sinoc, a ponavljam, sigurno je da smo iz
> procesnih i bezbednosnih razloga mogli da vidimo samo vrh ledenog brega,
rec
> je o sasvim konkretnom slucaju i materijalima.
>
> Opasna je tendencija da se briga za bezbednost zemlje unapred proglasi
> paranojom. Saopstenje sa nocasnjeg sastanka je vrlo svedeno i to je onaj
> minimum oko koga smo se svi, bez izuzetka, slozili. Bilo je reci, i to je
> ono sto ja ocekujem, da general Perisic treba da podnese ostavku na mesto
> potpredsednika Vlade Republike Srbije i da stvar, kako je uostalom u
> saopstenju i navedeno, treba prepustiti pravosudnim organima. Naravno da
ce
> se ispitati i svi drugi bezbednosni i porcuduralni aspekti ovog slucaja i
u
> tom pogledu podsecam na cinjenicu da ce za nekoliko dana biti sednica
> Vrhovnog saveta odbrane .
>
> Nemam nameru da odgovaram na bujicu krajnje neodgovornih izjava koje su se
> ovim povodom mogle cuti u javnosti. Hocu da kazem samo to da izlazak
zemlje
> iz izolacije nikako ne moze i ne sme znaciti da drzava prestaje da bude
> drzava, da ne postoje vojna i drzavna tajna, ili da te tajne mogu da
postanu
> roba na trzistu. Drzava ne moze biti na prodaju. Da se ne zavaravamo:
> obavestajne sluzbe postoje, postoje i pokusaji sluzbi da dodu do odredenih
> podataka koje nijedna odgovorna vlast ne iznosi u javnost, ali postoje, i
> moraju da postoje, nacini da se ti pokusaji sprece. Vlast podrazumeva
> odgovornost. Transparentnost, onosno javnost rada organa vlasti nije
sinonim
> za neodgovornost. To je prosto jedna crta koja se ne moze preci, ako se,
> razume se, vodi racuna o drzavi i njenoj bezbednosti. Kako ovde stoje
> stvari? Najveca zamerka koja se upucuje odnosi se na to sto jedan broj
> drzavnika, jos vise partijskih funkcionera DOS-a nije bio obavesten. Tvrdi
> se cak da je rec o nekakvoj zaveri uperenoj protiv generala Perisica. Nije
> jednostavno tako, to je klasicna zamena teze, kao i nebrojeno puta dosad.
> Operativni rad organa bezbednosti, svejedno civilnih ili vojnih - a vojni
su
> ovde umesani po dva osnova, prvo zato sto je prvi trag upucivao na vojna
> lica, i drugo sto se radi o vojnim tajnama. Zar je moguce da iko ozbiljno
> zastupa tezu, ko zna iole o necemo sta je bezbednost, da policija treba,
kad
> naide na neki trag i krene u pracenje, da u tom operativnom delu stvari
> iznosi u javnost? Da li je mozda trebalo odrzati sednicu predsednistva
DOS-a
> i potanko upoznati politicke lidere sa operativnim podacima?
>
> Na ovom sastanku koji je bio vrlo znacajan, smo prosto vrsili jednu
analizu
> celog slucaja, i analizu normativne regulative koju imamo u zemlji, bilo
da
> je rec o pravilima sluzbi, bilo da je rec o zakonskim propisima. Jos
> jedanput smo konstatovali da je potrebno formirati Savet za nacionalnu
> bezbednost kako bi se institucionalizovala puna saradnja svih sluzbi
> bezbednosti. Ali baveci se ovim pravilima (i tu treba jos da dobijemo
> dodatne odgovore na neka pitanja koja se nisu odmah mogla dobiti), kada je
> rec o tome, sta sve tu postoji, koji se sve arhivski zakoni i zastareli
> anahroni propisi, jos primenjuju, naletali smo, naravno, i na nesto sto
smo
> dobro znali da postoji: na propis recimo, Zakon o osnovama sistema drzavne
> bezbednosti, donesen jos sedamdesetih godina, jos za zivota Josipa Broza
> Tita koji i dan danji vazi u ovoj zemlji. Dakle iz onog vremena kad se
> drzava ustavom rastakala a niko nije ni smeo da pomisli da ce Broz, mozda,
> jednog dana i da umre. Dakle ovaj slucaj otkrio je i neke druge aspekte,
> pored samog slucaja, i njima se zbog drzavne bezbednosti toliko vazne u
svim
> ovim okolnostima o kojima sam govorio, moramo pozabaviti. O njima je
> odgovorno na jucerasnjem sastanku razgovarano.
>
> Ali, naravno, moram da vas podsetim, kada je rec o ovom nedostatku u
> regulativi ili ovim anahronim propisima, da mnogo sto- sta do sada nije
> moglo da se uradi, prosto zato sto mi nismo imali sporazum izmedu saveznih
> organa, Srbije i Crne Gore. Tek sada, kada smo na putu da donesemo taj
> ustavni dokument, ustavnu povelju i ovaj sektor ce moci da bude pretresen
i
> temeljno reformisan.
> Neverovatno je koliko se kod nas o ozbiljnim stvarima raspravlja u duhu,
> nemojte mi zameriti sto cu upotrebiti tu rec - zute stampe.
>
> Kada su nedavno, u javnosti procurile fotografije koje su mogle biti
> snimljene samo od sluzbenih lica, ili kada je jedan upravnik zatvora izdao
> svoje dnevnicke beleske sa gomilom sluzbenih podataka, niko nije zvanicno
> pozvan na odgovornost, vec je sve zaodenuto upravo tim bulevarskim duhom.
Ne
> mozemo tako, ako hocemo normalnu i stabilnu drzavu. Ne mozemo dopustiti da
> kriminal cveta, obicni i organizovani, terorizam je u sprezi sa njim,
moramo
> jednostavno, sve okolnosti ispitati. Ja sam svestan da se opet moze naci
> neki dosovski revolucionar koji ce reci da ove svoje tvrdnje - notorne
> cinjenice uostalom - moram da potkrepim dokazima. E pa, dajte da stvari
> isteramo sasvim na cistinu: dokazi nisu ono o cemu treba raspravljati na
> DOS-u. Njih prikupljaju organi bezbednosti a dalje se na osnovu njih vodi
> sudski postupak. Jedna od najvecih zamerki koju nam narod s pravom
upucuje,
> a i strucna javnost, odnosi se na nevidene politicke pritiske kojima je
> sudstvo podvrgnuto. Primeri su maltene svakodnevni i odnose se ne sve
vidove
> sudova, i privredne i redovne i vojne. Koliko se secam, obecavali smo
> demokratiju. Nje nema bez nezavisnog sudstva. Koliko juce, u jednoj od
> rasprava o zakonu o saradnji sa Hagom, tacnije, raspravi o tome kako
izbeci
> donosenje zakona i direktno i sasvim proizvoljno primenjivati pravila,
> odnosno primenjivati Statut Tribunala, culi smo drzavnog funkcionera,
> pravnika inace, kako kaze da nasi sudovi tu nisu nadlezni. To je zaista
> neverovatno: cak je i sam Hag svojevremeno trazio od nadleznog naseg suda
> dozvolu da njegovi istrazitelji prisustvuju ekshumacijama na nasem tlu.
> Dakle, Tribunal nasim sudovima priznaje nadleznost, samo je mi ne
> priznajemo. Mozda u osnovi svega toga lezi jedno za mene potpuno nezdravo
> verovanje da se treba odrezci i drzave, i nacionalnih interesa, i
istorije,
> i buducnosti, zato sto se sve to moze dovesti u vezu sa bivsim rezimom. Pa
> toliko je rezima bilo i otislo, zemlja je ostala. I mi cemo naravno otici.
> Treba li sve za sobom da unistimo, potop za sobom da ostavimo poput onog
> francuskog kralja.
>
> I da kazem na kraju jos nesto, sto mozda nema veze sa ove dve krupne teme,
> ali opet iz njih proizilazi. Pogotovu je povezano sa drugom temom, ali se
> ponovilo nebrojeno puta, skoro da ne prestaje. Rec je o napadima upucenim
na
> adresu mojih saradnika u kabinetu i na kabinet u celini, maltene kao da se
> radi o nekoj zlehudoj, tajnoj, zaverenickoj organizaciji. Rec je pre svega
o
> mom sefu kabineta Ljiljani Nedeljkovic, savetniku za ljudska prava
Gradimiru
> Nalicu, savetniku za bezbednost Radetu Bulatovicu i savetniku za medije
> Aleksandru Tijanicu. Ti napadi, koji dolaze od pojedinih toboznjih
dosovskih
> boraca za demokratske promene u Srbiji, zbir su primitivnih podmetanja u
> kojima se clanovima Kabineta, pored zlih namera i toboznjeg postojanog
> antidrzavnog delovanja cak prekrajaju i falsifikuju biografije. Naravno da
> ja stojim iza svojih saradnika u kabinetu, i za njihove postupke i izjave
> date u svojstvu clanova kabineta, odgovaram. Naravno da bi bilo bolje da
se
> kritika usmeri na pravu, moju adresu, a da nezadovoljnici ne okolisaju,
vec
> ukoliko smatraju da u onome sto cinim ima elemenata povrede Ustava pokrenu
> ustavom predvideni postupak kada je rec o mojoj odgovornosti ili mom
> razresenju. Sve drugo izraz je njihove neodgovornosti i odsustva
> elementarnog postenja i hrabrosti.
>
> USKOKOVIC - RTS - BEOGRAD: Sa cime se to sinoc na sastanku upoznao
premijer
> Srbije Zoran �indic da bi podneo ostavku koju je danas zatrazio
> potpredsednik Vase stranke, gospodin Marsicanin? To je jedno pitanje.
> Drugo, zbog cega se svi bitni sastanci za ovu drzavu odrzavaju nocu?
Hvala.
>
> KOSTUNICA: Nema nikakve misterije, oko ovog vaseg drugog pitanja. To sto
se
> sastanci odrzavaju u poznim vecernjim casovima, prosto je rezultat nase
> zauzetosti, a u jucerasnjem slucaju, cinjenica je da je premijer �indic
bio
> na putu po Srbiji - u Somboru.
> A sto se tice ovog drugog pitanja, ono je postavljeno na stranackoj
> konferenciji. Tice se, naravno, polozaja i sudbine vlade u kojoj je,
> jednostavno, otvoreno pitanje, i to jedno tako ozbiljno pitanje, jednog
> njenog ministra, tacnije receno potpredsednika.
> Ja cu vas podsetiti na to da je u jednom drugom slucaju, kada je bilo reci
o
> jednom drugom potpredsedniku, samo zbog objektivnih posledica jedne afere
> koja je otvorena u javnosti, taj potpredsednik razresen. Ti isti razlozi
su,
> ne sumnjam, rukovodili i to da se na stranackoj konferenciji koju ste Vi
> pomenuli, iznese to sto je izneto, i nista vise od toga.
>
> KATARINA ADAMOVIC - AGENCIJA FONET: Dragan Marsicanin je danas izjavio da
Vi
> od sinoc imate informacije, da je Perisic izvrsio krivicno delo spijunaze,
> pa me zanima sta ce biti sa americkim diplomatom, da li njega treba
> proterati iz zemlje?
>
> KOSTUNICA: Mi smo se jednostavno na sinocnom sastanku bavili mnogo vise
> pravnim aspektom i regulativom, koja se odnosi i na ovo krivicno delo, i
na
> delovanje sluzbi bezbednosti, nego samim cinjenicama. Same cinjenice su
> predocene u medijima onoliko koliko je do njih moglo da se dode u
medijima,
> a zapravo, dalje, tim cinjenicama ce se pozabaviti odgovarajuci sudski
> organi. U rad sudova, ni na koji nacin politicke stranke i drugi delovi
> drzave ne mogu da se mesaju.
> Nazalost, u ovaj slucaj je nepotrebno i krajnje neodgovorno ukljuceno ime
i
> stranog diplomate sa kojim je general Perisic bio u kontaktu. To je
uradeno
> pogresno, to ne odgovara praksi do koje dolazi u ovakvim slucajevima.
Ovakvi
> slucajevi nisu retki. Nama je veoma stalo da imamo dobre, solidne odnose
sa
> drzavom iz koje je ovaj diplomata. Da su okolnosti drugacije i da se nesto
> vise zna o tome kako se u ovakvim stvarima postupa, i da se odgovornije
> postupa, onda se ne bi znalo ni ime drzave ni ime diplomate.
> Ali, u svakom slucaju cemo naci, odgovarajuci nacin. Kontakti i u pismenom
i
> u usmenom obliku i komunikacija su uspostavljeni, i na svaki nacin cemo
> uciniti sve da se ova afera ni na koji nacin ne odrazi na bilateralne
odnose
> SAD i SRJ. U tom pogledu, prema sadasnjim saznanjima i uveravanjima, to ce
> tako i biti. Dakle, nece biti nikakvih implikacija na nase bilateralne
> odnose.
> AUSTRIJSKA TV: Imam dva pitanja. Prvo, ako su dokazi protiv Perisica tako
> jaki, da li Vi mislite da Perisic treba odmah da podnese ostavku kao
> potpredsednik Vlade i kao poslanik u Saveznoj skupstini?
> I drugo, odmah posle afere, ocigledno Vi i general Pavkovic i drugi
> predstavnici Vlade Srbije i Vlade Jugoslavije ste rekli da oni nisu znali
> unapred o hapsenju generala Perisica. Da li Vi stvarno mislite da je ova
> cinjenica, ako to je cinjenica, dobra za ulaganje stranih investitora, ako
> ocigledno drzavni vrh nista ne zna o predstojecim hapsenjima velikog
> zvanicnika u Srbiji?
>
> KOSTUNICA: Kada je rec o ovom hapsenju i o pravilima koja vaze za rad
Sluzbe
> bezbednosti, pa i vojne bezbednosti, ne postoji nikakva obaveza da bi
> drzavni zvanicnici bili unapred o tome obavesteni. Svako radi svoj posao.
> Policija radi svoj posao, sudovi rade svoj posao. Naravno, kada je doslo
do
> hapsenja, trebalo je obavestiti drzavne organe. Do tog obavestavanja je
> doslo nesto kasnije, nesumnjivo, nego sto je trebalo da dode, i to je,
> naravno, pored nekoliko drugih cinjenica, jedan propust koji se,
nesumnjivo,
> u svemu tome pokazuje.
> Hajde, ako idemo u demokratski svet, da postavimo sebi pitanje - sta bi se
> desilo u nekoj drugoj drzavi da se takva afera otvori? A naveo sam jedan
> primer. Imali smo jednu aferu, stvarnu ili nestvarnu, u to da ne ulazim,
> kada je rec o jednom drugom potpredsedniku Vlade, i tada je, samo zbog
> posledica tog slucaja, potpredsednik o kome je rec, razresen. Ja mislim da
> ce se ova stvar, i kada je rec o potpredsedniku Perisicu, na odgovarajuci
> nacin resiti. Izrazio sam ocekivanja i imam osnova za ta ocekivanja, da ce
> to on i sam uciniti.
>
> MILICA CUBRILO: Da li je gospodin Bulatovic bivsi funkcioner JUL-a, i ako
> jeste, zasto ste ga Vi izabrali za savetnika?
>
> KOSTUNICA: Gospodin Bulatovic nije bivsi funkcioner JUL-a, a delimicno sam
> na to Vase pitanje odgovorio, ukazujuci na jednu pojavu napada na
saradnike
> u kabinetu, na falsifikovanje njihovih biografija. Ovo je jedan od takvih
> primera falsifikovanja biografije jednog coveka koji nikada nije bio clan
> JUL-a. Ali, rekao sam - zasto ici okolo, zasto �kao kisa oko Kragujevca�?
> Ako ima nesto, bilo sta da prigovori na rad Kabineta, onda neka uputi to
na
> moje ime. Ali, naravno, tu cemo se onda suociti sa jednim problemom. Mnogi
> od onih koji upucuju kritike imaju nekakve veze sa, ako ne sa JUL-om, onda
> sa partijama koje su se zvale SPS ili Savez komunista Jugoslavije. Nekim
> slucajem ja spadam u onu retku vrstu politickih lidera koji nikakve veze
ni
> sa jednom ni sa drugom organizacijom nije imao, ni u smislu clanstva, ni u
> smislu bilo kakve saradnje. Zasto ne pokucati na prava vrata?
> Prava vrata su moja, i naravno, postoji za to predviden postupak. Ja sam
se
> pozvao i na njega. Postoji amandman 7. na Ustav SRJ. On predvida da, ako
je
> predsednik, eto, nagomilale su se tolike primedbe - ako je predsednik
> povredio Ustav, onda zna se na koji nacin se preko Ustavnog suda i
> odgovarajuce skupstinske procedure pokrece zahtev za njegovo razresenje.
>
> PITANjE: Da li Vi kao predsednik Demokratske stranke Srbije stojite iza
> danas iznetog zahteva gospodina Marsicanina da premijer �indic treba da
> podnese ostavku zbog ovoga sto se desilo?
>
> KOSTUNICA: Pa, znate, o tome je bilo reci na stranackoj konferenciji. Ja
ne
> bih komentarisao. U svakom slucaju, i ne znam do kraja kako je ta
> konferencija tekla i kakve su izjave bile gospodina Marsicanina. Ali, ono
> sto znam jeste da neke konsekvence Vlada Srbije mora da podnese. Do sada
> nije podneta ni jedna. Nije ni Perisic podneo ostavku. To je prosto
> cinjenica.
> Sigurno da onog trenutka, ako ne bi doslo, a ja se nadam da ce ta
posledica
> biti povucena, ako ne bi doslo do Perisiceve ostavke ili razresenja, onda
se
> naravno otvara pitanje i cele Vlade i to je potpuno logicno. Takva su
> pravila parlamentarne igre, da ne govorim naravno da ima zemalja koje su
> malo rigidnije kada je rec o postovanju demokratske procedure, pa u
slucaju
> jedne takve afere moze i prva mera da bude, zapravo, da cela Vlada padne.
>
> LjILjANA BULATOVIC - MOSKOVSKA OPSCAJA GAZETA: Mi smo obavesteni da je
> gospodin savezni ministar inostranih poslova uputio izvinjenje. Da li
> Sjedinjenim Americkim Drzavama ili Vladi? Komentar je, cini se ishitren,
> mozda nije, ali nas interesuje Vas komentar.
>
> KOSTUNICA: Pa, rekao sam, cini mi se u prvom reagovanju na ovaj slucaj. S
> jedne strane, imamo vrlo delikatan trenutak u nasim odnosima sa SAD i
prosto
> to treba dobro odvagnuti. S druge strane, vojna tajna je vojna tajna. I to
> je isto cinjenica. Ako bih govorio o nekoj vrsti fer pleja, onda moram
reci
> da bi sa jednom zemljom koja je izvrsila tolike demokratske promene, koja
se
> za tako kratko vreme toliko otvorila prema svetu, koja je stvari resavala
na
> demokratski nacin (uzmite sve ovo sto je uradeno do sada : Jug Srbije,
> Kosovo i Metohiju, razgovore o Crnoj Gori i sve ostalo), u kojoj je, s
druge
> strane, pitanje saradnje sa severnoatlanskim strukturama, ukljucujuci
> Partnerstvo za mir, potpuno otvoreno i u debati, cini mi se, sa tom i
takvom
> zemljom bi trebalo saradivati na drugaciji nacin, a ne na ovaj nacin kako
je
> saradnja u slucaju generala Perisica i americkog diplomate ostvarena.
> Prema tome, imate razloga za nezadovoljstvo. Ima i sa ove strane i zasto
to
> ne reci. Ali, podvlacim jos jedanput, nama su dobri, postojani i stabilni
> odnosi sa SAD veoma vazni i prosto o toj cinjenici se mora voditi racuna.
>
> PITANjE: Da li nam bar delimicno mozete reci nesto o karakteru podataka
koji
> su bili prenoseni navodno, odnosno, da li je tacno da to ima neke veze i
sa
> procesom protiv bivseg predsednika Slobodana Milosevica?
>
> KOSTUNICA: Pa, znate, trebalo bi da cinim deo tog bezbedonosnog aparata
ili
> sudskog aparata, da bilo sta o tome mogu da kazem. Naravno da ne mogu da
> kazem i da sve ono sto cemo saznati, kako postupak i kako procedura
nalaze,
> na kasicicu, koliko treba, od casa do casa, od strane onih koji taj
postupak
> vode, u jednom trenutku od istraznog sudije, i mislim, nikakvi dalji
detalji
> i pojedinosti u tom pogledu nisu mi poznati.
>
> PITANjE: Vi ste dosta rekli da je citava procedura tekla dosta korektno.
Da
> li mozete reci nesto o cinjenici da je americki diplomata zadrzan 15
casova
> i da li je to bilo korektno ili ne?
>
> KOSTUNICA: U najvecoj meri mislim da je taj postupak bio korektan.
Naravno,
> vec sam istakao, kada je rec o informisanju, mislim da je ono moralo da
ide
> brze, da odgovarajuci organi budu brze obavesteni. S druge strane, voleo
bih
> da je zadrzavanje americkog diplomate trajalo krace, a jos vise bih voleo
da
> se ne zna ni njegov identitet, ni zemlja iz koje dolazi. Tako je
uobicajeno.
>
> Okolnosti su, naravno, moram i to istaci, bile takve da u pravom smislu
> reci, to da li je neko diplomata, moze da potvrdi Savezno ministarstvo
> inostranih poslova. Da li, i kakva je tu komunikacija uspostavljena,
> pogotovu zato sto se sve desilo u nocnim casovima, ja ne znam. Mozda,
> naravno, tu postojala neka mogucnost da taj ceo postupak bude kraci, ali
za
> mene, ova druga stvar je vaznija. Voleo bih da do svega toga u ovom
> trenutku, kada je rec o odnosima izmedu SRJ i SAD, pogotovu u ovoj
situaciji
> na Balkanu, nije doslo. A kada je doslo, naravno, neka elementarna pravila
> su nalagala da se pojedinosti, kada je rec o identitetu diplomate, ne
iznose
> u javnost.
>
> PITANjE - �B 92�: Gospodine predsednice, da li ste bili obavesteni da je
> Momcilo Perisic pracen od strane Vojne sluzbe bezbednosti? Da li ste
> obavesteni da je on uhapsen, i ako mozete da razjasnite, kome je Aco Tomic
> nadreden, Vama ili generalu Pavkovicu?
>
> KOSTUNICA: Obavesten sam o hapsenju generala Perisica, zapravo tokom samog
> boravka u Barseloni, a potpuno zvanicno po povratku iz Barcelone. Bilo je
> pokusaja da me obaveste pred sam polazak, ali je vec bilo kasno i nije
bilo
> nacina da se ta poruka prenese. Dakle, to je sto se tice samog
informisanja.
>
> Sluzba vojne bezbednosti predstavlja jedan sistem u okviru sebe i naravno,
> postoji hijerarhija u okviru tog sistema, u okviru Vojske Jugoslavije. Na
> celu tog bezbednosnog sistema se nalazi general Tomic. U okviru, naravno,
> cele VJ je Generalstab i njegov nacelnik i u smislu opsteg komandovanja
sve
> institucije i svi organi su podredeni Generalstabu, ali, to podrazumeva
> istovremeno i odredeni stepen samostalnosti u obavljanju odgovarajucih
> poslova, kada je rec o pojedinim sluzbama, pa i Sluzbi bezbednosti.
> Onog trenutka kada postoje odgovarajuca odobrenja ili saglasnost da se
> odredeni postupci i radnje preduzimaju, to radi, prosto, sluzba na osnovu
> prethodnog odobrenja, i ona u tom pogledu deluje samostalno, i kada svoj
> posao zavrsi ona obavestava, naravno, svoje pretpostavljene, dakle,
> nacelnika Generalstaba, itd. Na taj nacin se taj sistem obavestavanja
> odvija.
> Znao sam jednostavno da postoji nesto sto me je frapiralo. I to je jedino
> sto treba da znam, to je mozda cinjenica koju nisam dovoljno istakao u
onome
> sto sam govorio - da podaci iz Generalstaba VJ cure. Govorio sam o
> bezbednosti, pominjao sam pojave ili probleme kao sto su Jug Srbije,
Kosovo
> i Metohija, terorizam, ekstremizam, organizovani kriminal, Makedonija,
> teskoce u resavanju sporova sa Crnom Gorom, i odjednom, u svemu tome, u
> jednom prelaznom i teskom trenutku, vi imate taj podatak da podaci, ni
manje
> ni vise, nego iz Generalstaba oticu. To je ono o cemu sam obavesten, i
> naravno, da se preduzimaju odgovarajuce mere da se to sazna. To je nesto
sto
> mi, sasvim prosto, s obzirom na mesto na kome se nalazim, pripada i nesto
o
> cemu treba da budemo obavesteni.
> Posto, sa druge strane, naravno, i moj odnos prema VJ u okviru Vrhovnog
> saveta odbrane, sve komunikacije koje se obavljaju, i sa Saveznim
> ministarstvom odbrane podrazumevaju, jednostavno da od ove Sluzbe o kojoj
je
> rec, Sluzbe bezbednosti, ocekujemo jednostavno da se stara o bezbednosti,
da
> se ponese sa jednim zlom koje je zahvatilo Vojsku Jugoslavije, a zove se
> korupcija i kriminal, i to su neki moji nacelniji zahtevi i ocekivanja od
> tih sluzbi, i naravno, informacije koje dolaze da su takve.
>
> DAVOR LUKAC TANJUG: Rekli ste da je u ovaj slucaj, krajnje neodgovorno i
> nepotrebno ukljuceno i ime stranog diplomate i da je uradeno pogresno. Da
li
> cete pokrenuti odgovornost i smene u VJ, onih koji su to ucinili, s
obzirom
> da je to saopsteno iz Generalstaba?
> Drugo pitanje : rekli ste da izlaz zemlje iz izolacije nikako ne sme da
> znaci da Drzava prestaje da bude drzava. Medunarodne konvencije predvidaju
> da se strani diplomata koji je uhvacen u spijunazi, proglasi personom non
> grata . Vi tvrdite a imate materijalne dokaze. Da li ce biti taj americki
> diplomata proglasen personom non grata?
> KOSTUNICA: To se moze resiti na vise nacina, od kojih jedan ne mora imati
> formalni karakter proglasenja diplomate za nepozeljnu osobu. Dakle,
postoje
> situacije u kojima drzava moze preduzeti odredene korake, a naravno i sam
> pojedinac, i onaj kome je on podreden, i njegov ambasador moze preduzeti
> korake. U te okolnosti necu da ulazim, neka ostane nesto sto je u celosti
u
> nadleznosti Saveznog ministarstva inostranih poslova.
> Rekao sam, ispitacemo jos neke okolnosti i bezbedonosne i proceduralne
> aspekte ovog slucaja. Bice i sednica Vrhovnog saveta odbrane i to cemo sve
> razmotriti. Naravno, sve ono sto je potrebno kada je rec o odgovornosti
bice
> preduzeto s tim sto, kad je rec o saopstavanju imena diplomate, americkog
> diplomate, do toga je doslo u saopstenju Vojnog suda a ne Generalstaba.
> Vojni sud je prvi koji je izneo u javnost ime tog coveka.
>
> IVANA KONSTATINOVIC - TV �B92�: Vrhovni vojni tuzilac kaze da se gospodin
> Perisic pozivao na poslanicki imunitet, ali da je odgovarao na pitanje
> sudije i da je vec 15. marta Tuzilastvo zatrazilo od Republicke vlade i
> Savezne skupstine da ukinu poslanicki imunitet gospodinu Perisicu. Sta
> mislite, da li ce institucije brze reagovati na to i zasto se gospodin
> Perisic pozivao na imunitet?
>
> KOSTUNICA: Ja ne mogu da predvidim kako ce ove institucije reagovati, i na
> koji nacin ce reagovati. S druge strane, ako hocete da imate cistu
> situaciju, onda je u interesu onoga ko je okrivljen, da se istraga vodi
> nesmetano, da se ona ne obustavlja. Uspostavljanjem imuniteta ta istraga
se
> obustavlja, dokle god vazi imunitet ona se dalje ne moze obaviti. Moze
opet
> biti pitanje pokrenuto kad istekne imunitet, prosto, istine radi. Ako je
> neko uveren u istinu, ako je uveren u svoju ispravnost, on moze sam
> insistirati na tome, a ne pozivati se na imunitet.
>
> DRAGAN STANOJEVIC - YU-INFO: Gospodine predsednice, bez obzira na sve
> politicke nesporazume u proteklom periodu, gospodin �ukanovic je povremeno
> prisustvovao sednicama Vrhovnog saveta odbrane. Da li je on, na bilo koji
> nacin, zvanicno, kao clan Vrhovnog saveta odbrane obavesten o ovom
slucaju,
> i da li ce tek biti obavesten na narednoj sednici Vrhovnog saveta. Hvala.
>
> KOSTUNICA: Bice obavesten na narednoj sednici Vrhovnog saveta odbrane, ali
i
> pre toga ce o nekim detaljima, naravno, ali nedovoljno, koliko to mogu
> uciniti u telefonskom razgovoru, sto predstavlja opste poznatu stvar u
ovom
> trenutku. Naravno da cu ga obavestiti i o nekim detaljima sad, kada se
> dobije jedna potpunija slika, ali, naravno, potpuni odgovor ce dobiti na
> Vrhovnom savetu odbrane. On je prisustvovao svim sednicama Vrhovnog saveta
> odbrane.
>
>
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
