B I L T E N V E S T I
21. MART 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA: DJINDJIC I JA MORAMO DA SARADJUJEMO
BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica
izjavio je danas Tanjugu da ni on ni premijer Srbije Zoran Djindjic ne mogu
jedan drugome odricati saradnju i najavio da ce Vrhovni savet odbrane u
naredni ponedeljak razmotriti sve aspekte "slucaja Perisic" i preduzeti
odgovarajuce korake. "Kao izabrani nosioci funkcija u drzavi, ni ja ni
premijer Srbije, niti bilo koji drugi funkcioner, ne mozemo jedan drugome
odricati saradnju ni u jednoj oblasti", rekao je Kostunica, komentarisuci
sinocnju izjavu Djindjica da ne vidi kako moze saradjivati s predsednikom
SRJ dok ne bude smenjen nacelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije
general Aca Tomic.
Kostunica je rekao da se saradnja ne moze otkazivati "ne samo zato
sto smo koalicioni partneri, ma koliko obimna, sarolika i labava bila nasa
koalicija, vec pre svega zato sto nismo u polozaju da biramo s kim cemo i u
kojoj oblasti saradjivati". "To su odredili biraci i nase je da se do
sledece njihove presude ponasamo onako kako su oni odredili", dodao je
Kostunica.
Djindjic je posle sinocnje sednice Predsednistva DOS rekao da nece
saradjivati s Kostunicom "ni po kom pitanju od nacionalne bezbednosti"
ukoliko savezni predsednik ne smeni Tomica, dodajuci da je to minimalan
uslov za normalizovanje te saradnje.
Prema recima Kostunice, do sada je utvrdjeno da su u slucaju
generala Momcila Perisica "postovana pravila koja slede iz vazecih zakona,
a za preduzete mere postoji odobrenje nadleznog lica". "Ovaj slucaj je, po
mom dubokom uverenju, takav da mora sve nas u vladajucoj koaliciji da
zabrine samim tim sto postoji osnovana sumnja da je neko iz nasih redova
pocinio to krivicno delo", dodao je Kostunica. "Ne vredi da se
skandalizujemo sto neki od osnovnih zakona u oblasti bezbednosti poticu iz
vremena nekadasnje Jugoslavije i Josipa Broza Tita kao vrhovnog
komandanta", naveo je Kostunica uz opasku se i u republickom i u saveznom
parlamentu trebalo pozabaviti bas tim zakonima, "umesto da se bavimo
zakonima o igrama na srecu, geneticki modifikovanim organizmima ili
izmenama propisa o odlikovanjima".
Komentarisuci zahteve za kontrolu sluzbi bezbednosti, Kostunica je
rekao da je takva demokratska i parlamentarna kontrola svakako potrebna.
"Cak i ako ostavimo po strani specificnosti slucaja generala Perisica, to
jest cinjenicu da se ovde radi o predsedniku Odbora za bezbednost (u
saveznom parlamentu), izvesno je da ta kontrola ne moze biti takva da tajnu
sluzbu pretvori u javnu".
Kostunica je najavio za naredni ponedeljak, 25.mart sednicu
Vrhovnog saveta odbrane na kojoj ce "detaljno biti razmotreni svi aspekti
slucaja Perisic i preduzeti odgovarajuci koraci". "Nadam se da niko ne
misli da ovde glavni problem predstavlja to kako se otkrilo, a ne sta se
otkrilo i nadam se da sada nece krenuti price o tome da je demagoski i
populisticki govoriti o tome da je spijunaza zlocini, opasan po drzavu".
"Demokratija podrazumeva ocuvanje nacionalnih i drzavnih interesa, a medju
najrazvijenijim demokratijama u svetu nema nijedne koja ne brine za
sopstvenu bezbednost", zakljucio je Kostunica.
BOZOVIC RAZGOVARAO SA PREDSEDNIKOM PARLAMENTA MAROKA
BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) - Presednik Veca republika Savezne
skupstine Srdja Bozovic i predsednik Parlamenta Maroka Abdelvahad Radi
istakli su danas prilikom susreta u marokanskom gradu Marakesu, gde se
odrzava 107. Konferencija Interparlamentarne unije, da ce taj susret
otvoriti puteve obnavljanja parlamentarne saradnje i doprineti jacanju
drzavnih odnosa dve zemlje.
Kako je saopstila Sluzba Savezne skupstine za informisanje,
dogovoreno je da se sto pre u okviru oba parlamenta oforme grupe
prijateljstva dve zemlje ciji bi cilj bio sto skorije zapocinjanje procesa
saradnje dva parlamenta na raznim nivoima.
Predsednik marokanskog Parlamenta uputio je zvanican poziv Srdji
Bozovicu da, u svojstvu predsednika Veca republika, poseti Maroko na celu
parlamentarne delegacije. Dva predsednika su takodje konstatovala da se rad
107. Konferencije Interparlametnarne unije odvija na planiran nacin i
izrazila ocekivanje da ce ona biti uspesno zavrsena, navodi se u saopstenju.
SRJ-RUSIJA: POSETA DELEGACIJA RUSKE DUME
BEOGRAD, 20. marta 2002. (Beta) - Delegacija ruske Drzavne dume
razgovarala je danas u Saveznoj skupstini sa skupstinskom Grupom
prijateljstva sa Rusijom o Sporazumu o novoj drzavi Srbije i Crne Gore i o
situaciji na Kosovu.
Clanovi Grupe prijateljstva sa Rusijom, na celu sa Rankom Kadicem,
upoznali su predsednika Komisije Drzavne dume za pruzanje pomoci SRJ u
prevazilazenju posledica napada NATO Nikolaja Ivanovica Rizkova sa
Sporazumom o zajednickoj drzavi Srbije i Crne Gore, koji je 14. marta
potpisan u Beogradu.
Delegacija ruske Dume rekla je da ce od predsednika Rusije
Vladimira Putina zatraziti da ucvrsti i obnovi ekonomsku i vojnotehnicku
saradnju sa SR Jugoslavijom.
Delegacija ruske Drzavne dume, koja ce u SRJ boraviti do 24.
marta, posetice u petak Kosovo i razmotriti trenutnu situaciju u toj
oblasti.
BEOGRAD, 20. marta 2002. (Beta) - Delegacija ruske Drzavne dume
razgovarala je veceras sa sefovima poslanickih klubova Veca gradjana
Savezne skupstine o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom, realizaciji donacija
SRJ, kao i drzavnom sporazumu Srbije i Crne Gore.
Predsednik Komisije Drzavne dume za pruzanje pomoci SRJ u
prevazilazenju posledica agresije NATO Nikolaj Rizkov interesovao se za
visinu i realizaciju donacija i pomoci obecane SRJ, kao i za, kako je
rekao, pritiske SAD vezane za saradnju sa Haskim tribunalom.
Ocenivsi da je Tribunal pristrasan jer ne zeli da istrazi zlocine
Albanaca nad Srbima na Kosovu, Rizkov je rekao da se postavlja pitanje
legitimnosti tog suda i razloga njegovog osnivanja kada sudi samo jednoj
strani.
Sef poslanickog kluba SPS Oskar Kovac rekao je da se obecanja sa
Donatorskih konferencija nikada u potpunosti ne ostvaruju, a da je od
sredstava koja je obecala EU vecina otisla na otplatu dugova SRJ. Kovac je
dodao i da donacije ne mogu biti osnova privrednog razvoja.
Sef poslanicke grupe SNP Vasilije Lalosevic izrazio je
zadovoljstvo sto se odnosi sa Rusijom krecu ka efikasnoj saradnji, dodajuci
da je povratak SRJ u medjunarodne organizacije prosirio mogucnosti za
susrete i saradnju.
On je preneo zadovoljstvo svoje partije potpisivanjem sporazuma o
buducim odnosima Srbije i Crne Gore, rekavsi da je time ocuvana drzavna
zajednica s jednim pravnim subjektivitetom.
Lalosevic je izrazio ocekivanje da ce uskoro doci do promene
politicke situacije u Crnoj Gori, i ukazao da je danas nagovesteno
uskracivanje podrske crnogorskoj manjinskoj vladi.
Lalosevic je sadasnju vlast u Crnoj Gori optuzio da zivi od
donacija i ilegalnih poslova, i ocenio da ce regulisanjem osnovnih funkcija
drzave biti presecena mogucnost da to i dalje traje.
Nikolaj Rizkov je, govoreci o Haskom tribunalu, postavio pitanje
da li suverene drzave treba da uskladjuju svoje zakone sa "nelegitimnim
institucijama".
Lalosevic je kazao da sada postoji vise verzija zakona o saradnji
sa Haskim tribunalom i da je strucnjacima sugerisano da pronadju resenje
koje bi bilo zasnovano na Ustavu.
On je apelovao na rusku delegaciju da nakon najavljene posete
Kosovu prenese pravu sliku o velikim problemima tamosnjih Srba i Crnogoraca.
Govoreci o sporazumu Srbije i Crne Gore, zamenik predsednika
Odbora za odbranu Drzavne dume Nikolaj Bezborodov je kazao da bivsim
sovjetskim republikama koje su usle u ZND taj savez nista dobro nije doneo.
Sef poslanicke grupe DSS Zoran Sami ocenio je da se buduca
zajednica Srbije i Crne Gore razlikuje od ZND, jer je dogovoreno postojanje
jedne drzave, a ne savez nezavisnih drzava. On je rekao da se time zatvara
mogucnost daljih podela na Balkanu, sto je u interesu Srbije i Crne Gore,
ali i Evrope i Rusije.
Zamenik predsednika Odbora za veze sa ZND Genadij Curkin rekao je
da se u Rusiji izjednacavaju Cecenija i Kosovo i izneo podatak da se jedan
predstavnik, kako je rekao, cecenskih terorista pre nekoliko dana susreo sa
glavnim tuziocem Haskog tribunala Karlom del Ponte.
Curkin je rekao da je cilj Karle del Ponte kaznjavanje srpskog
rukovodstva, navodeci primere politickih i ekonomskih ucena i nekaznjavanje
agresije na SRJ.
Nikolaj Rizkov je rekao da je Rusija Del Ponteovoj poslala
dokumente u kojima se trazi da se ispitajui i zlocini nad Srbima, a da je
od UN zatrazeno ukidanje tog Tribunala.
Rizkov je ocenio da novoj drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore
predstoji tezak rad i pozvao njeno rukovodstvo da izbegne greske koje je
pravila Rusija, navodeci da je pri formiranju ZND bilo dogovora vezanih za
zajednicku vojsku, valutu i carine, koji nikada nisu realizovani.
Ruskojugoslovenski ekonomski, privredni i bilateralni odnosi
opsirnije ce biti razmatrani sutra. Ruska parlamentarna delegacija boravice
u SRJ do nedelje, 24. marta.
POSETA NEMACKE PRIVREDNE DELEGACIJE
BEOGRAD, 20. marta 2002. (Beta) - Sporazum Srbije i Crne Gore
treba da bude osnova za uspostavljanje sigurnosti za dolazak stranih
investitora u Srbiju, izjavila je danas sef privredne delegacije Nemacke u
Beogradu Sonja Bauer. Bauerova je na celu nemacke delegacije sastavljene od
predstavnika 35 malih i srednjih preduzeca iz oblasti gradjevinarstva,
trgovine, metalogradnje i telekomunikacija koja ce od 19. do 23 marta
boraviti u Srbiji.
Bauerova je na sastanku u Privrednoj komori Jugoslavije, rekla da
ce Evropska agencija za rekonstrukciju dodeljivati kredite gradjevinskim
firmama za lokalne projekte u Srbiji u iznosu od dve do pet miliona evra,
kao i za projekte iz oblasti usluga u iznosu od 150.000 evra.
Predsednik Privredne komore Jugoslavije Slobodan Korac izjavio je
da je Nemacka u prethodnoj godini bila najznacajniji spoljnotrgovinski
partner Jugoslavije i da je ukupna razmena iznosila 820 miliona dolara, dok
je ta razmena pre deset godina bila 2,5 milijarde dolara.
Korac je rekao da je oko 50 nemackih firmi otvorilo svoja
predstavnistva u Beogradu.
On je najavio da ce u oktobru 2002. godine u Beogradu biti odrzan
forum o liberalizaciji medjunarodne trgovine za jugositocnu Evropu uz pomoc
nemacke komore.
SRJ-RUSIJA: RUSKI AMBASADOR U SRJ VLADIMIR IVANOVSKI PREDAO AKREDITIVE
BEOGRAD, 21. marta 2002. (Beta) - Novoimenovani ambasador Rusije u
SR Jugoslaviji Vladimir Ivanovski predao je danas kopije akreditivnih
pisama sefu protokola Saveznog ministarstva spoljnih poslova Zoranu
Pavlovicu.
Kako se navodi u saopstenju Saveznog ministarstva inostranih
poslova, Ivanovski i Pavlovic tom prilikom su istakli da postoji obostrani
interes za "unapredjenje prijateljskih odnosa i bilateralne saradnje, na
bazi tradicionalnih kulturnih i duhovnih veza" Rusije i SRJ.
AMBASADA SAD U BEOGRADU: SAD OCEKUJU
PUNU PRIMENU SPORAZUMA SRBIJE I CRNE GORE
BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) - SAD veruju da ce sporazum Srbije i
Crne Gore pomoci da dve republike na najbolji nacin ostvare teznju za punu
integraciju u Evropu, izjavio je Tanjugu savetnik za stampu i kulturu u
ambasadi SAD u Beogradu Pol Denig. "Mi smatramo da je sporazum u skladu sa
nasim stavom da demokratska Crna Gora treba da bude u okviru demokratske
Jugoslavije", izjavio je Denig. On je dodao da Vasington ocekuje da
politicki lideri Srbije i Crne Gore uloze konstruktivne napore da bi se
ostvarila puna primena sporazuma.
SAD odaju prizanje liderima Srbije i Crne Gore jer su postigli sporazum
kroz pregovore, rekao je Denig. On je dodao da je Vasington zadovoljan sto
su urodili plodom napori visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i
bezbednost Havijera Solane.
OTVARA SE KONZULAT SRJ U REPUBLICI SRPSKOJ
BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) - Savezna vlada odlucila je da u Bosni i
Hercegovini otvori Generalni konzulat SRJ, cije ce sediste biti u
Banjaluci, objavljeno je u najnovijem broju "Sluzbenog lista SRJ". Konzulat
ce delovati na podruccju Republike Srpske, navodi se u odluci Savezne vade.
OTVOREN NOVI PROSTOR BRITANSKOG SAVETA U BEOGRADU
BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) - Baronesa Helena Kenedi, predsednik Upravnog
odbora Britanskog saveta rekla je veceras na otvaranju najsavremenije
opremljenog centra Britanskog saveta u Evropi, da je time upucena poruka
celom regionu da Velika Britanija zeli da igra ulogu u razvoju ovog dela
sveta, a da Beograd smatra jednom od njegovih cvorisnih tacaka. Baronesa
Kenedi je objasnila da je simbolicna poruka tog cina "vi ste nam vazni, kao
sto ste vazni za buducu uvecanu Evropu".
Pozdravljajuci goste medju kojima je bio republicki ministar za nauku i
tehnologiju Dragan Domazet, ona je izrazila zadovoljstvo sto su sve
aktivnosti Saveta u Beogradu, gde je prisutan vise od 60 godina, konacno na
jednom mestu i zahvalila se Institutu Svetske banke na finansijskoj
podrsci. Prostor je otvorila otkrivanjem "svetlece kocke" autorskog rada
Branka Pavica u kojoj je ploca sa podacima o svecanosti.
Zahvalivsi se svima koji su zasluzni sto je Beograd dobio tako savremen i
vazan kultruni,obrazovni i komunikacijski centar, Domazet je rekao da se
ovakvim projektima najbolje spajaju "narodi i prijatelji". On je izrazio
zadovoljstvo sto je Beograd, prvi posle Nju Delhija dobio ovako moderno
opremljen prostor Britanskog saveta i pozeleo da da i drugi gradovi dobiju
i tako se olaksa komunikacija mejdu narodima.
SMIP SVILANOVIC U BRISELU
SVILANOVIC-SOLANA: HARMONIZACIJA "KOD KUCE"
USLOV ZA UNAPREDJENJE ODNOSA SA EU
BRISEL, 20. marta (Tanjug) - Unapredjenje odnosa izmedju Srbije i
Crne Gore uslov je da nastavimo ukupnu harmonizaciju nasih odnosa sa EU,
izjavio je SMIP Goran Svilanovic posle razgovora sa visokim predstavnikom
EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, danas u Briselu.
Svilanovic je, u telefonskoj izjavi Tanjugu, ocenio da je "sustina
poruke" koju je primio od Solane da je u ovom trenutku sporazum o novim
odnosima Srbije i Crne Gore, potpisan 14. marta u Beogradu, "maksimalno
moguce" sto je moglo biti postignuto i da bi sada "svi trebalo da se
skoncentrisemo na realizaciji onoga sto je dogovoreno". "On konkretno ima u
vidu da smo sada usli u proces u kojem bi trebalo da radimo na
harmonizaciji odnosa izmedju Srbije i Crne gore", rekao je Svilanovic,
dodajuci da bi tome usledio drugi proces, "a to je organizacija odnosa
izmedju Srbije i Crne Gore i EU".
Svilanovic je naglasio da je redosled puteza upravo takav, odnosno
da je "unapredjenje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore uslov da nastavimo
ukupnu harmonizaciju nasih odnosa sa EU".
Sef jugoslovenske diplomatije je rekao da je danasnji sastanak za
njega bio prilika da "iznese sve nase konkretne predloge i ocekivanja u
vezi sa implementacijom Sporazuma, a i u vezi sa nasim odnosom prema EU".
On je posebno napomenuo "problem oko viza", nasa ocekivanja u vezi sa
unapredjenjem procesa stabilizacije i asocijacije sa EU i potpisivanjem
ugovora o tome, kao i "nasa ocekivanja u odnosu na neke velike ekonomske
projekte, koji bi u buducnosti mogli da realizujemo".
Ocenjujuci da "EU u ovom trenutku jos uvek definise svoju dalju
politiku u odnosu na Sporazum, u ocekivanju koraka koje bi mi trebalo da
preduzmemo da bi smo taj Sporazum pretocili u praksu", Svilanovic je
naglasio da je "u tom smislu ovo pravi trenutak da se nasa ocekivanja jasno
prezentiraju". On je izrazio ocekivanje da ce odgovori na sva pitanja, koja
je danas postavio, biti precizniji kada u Briselu, 8. aprila, bude boravio
potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus.
SVILANOVIC U EVROPSKOM PARLAMENTU
BRISEL, 20. marta 2002. (Beta) - SMIP Goran Svilanovic izjavio je
danas u Evropskom parlamentu, u Briselu, da su vlasti u Beogradu u stanju
da rese najnovije izazove i da je, kroz "slucaj Perisic", "bila u igri
srpska vlada, nasa prozapadna politika i nasi odnosi sa SAD".
Svilanovic je dodao da je situacija vezana za hapsenje Perisica
"goruce unutrasnje pitanje", ali je podvukao da je cilj jugoslovenske
politike da nastavi saradnju sa Evropskom unijom i SAD, da se ukljuci u
evroatlantske integracije i NATO program Partnerstvo za mir.
MIP SRJ pozdravljen je aplauzom poslanika u Komitetu za
spoljnopoliticka bezbednosna pitanja EP, kada je rekao da "mi necemo
odustati od nase utvrdjene politike, a to su reforme i ulazak u clanstvo
Evropske unije".
Odgovarajuci na pitanja evropskih poslanika, Svilanovic je istakao
da vlada u Beogradu zeli da SRJ, odnosno Srbija i Crna Gora, iduce godine
sklope sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.
Jugoslovenski ministar ce o tome i drugim temama danas popodne
razgovarati sa evropskim komesarom Krisom Patenom, visokim zvanicnikom
Evropske komisije zaduzenim za Balkan Rajhardom Pribeom i visokim
predstavnikom EU Havijerom Solanom.
Svilanovic je ukazao na cinjenicu da je general Momcilo Perisic
podneo ostavku na polozaj potpredsednika srpske vlade, kao i da ce uskoro
biti odrzan sastanak Vrhovnog saveta odbrane SRJ, na kojem "treba ocekivati
nove odluke". Po njegovim recima, americkoj vladi je razjasnjeno da je,
prilikom hapsenja americkog diplomate, bila rec o nesporazumu.
Sef diplomatije SRJ je naveo i da ce biti nastavljena saradnja sa
Haskim sudom, da ce zakonom o saradnji s tim sudom jugoslovenski gradjani
tamo moci da se pojavljuju i kao svedoci, a da treba ocekivati i "nova
izrucenja" optuzenih.
Svilanovic je posebno stavio do znanja da tranzicija u Srbiji i
Crnoj Gori, zbog cinjenice da je "privreda unistena, a narod osiromasen",
zahteva "pomoc i razumevanje medjunarodne zajednice manje u vidu donacija,
a vise kroz investicije". On je istakao da je "unutrasnja konsolidacija
Srbije i Crne Gore kljucna za stabilnost regiona", a da je "jasno da ce
zajednicka drzava Srbija i Crna Gora brze uci u evropske integracione
procese".
Primetivsi da "demokratske vlasti u Beogradu i vladajuca koalicija
u Crnoj Gori imaju mnogo zajednickog u pogledu tranzicije, preobrazaja
politickog sistema, ekonomskih reformi, optuzenih za ratne zlocine i
drugog", Svilanovic je dodao da "vlasti u dve republike nisu politicki
protivnici i postoji dosta manevarskog prostora za sporazum i nagodbu".
On je zakljucio da je resenje odnosa Srbije i Crne Gore nuzno za
to da se obustavi dalje "politicko i drzavno cepanje prostora bivse SFRJ",
kao i da sporazum dve strane predstavlja "evropski okvir srpskocrnogorskih
odnosa. To svedoci o spremnosti obe strane da prihvate kompromisna resenja
kako bi se ocuvali i poboljsali izgledi za uspostavljanje veza sa EU i
NATO".
Svilanovic je ocenio da svi problemi na Balkanu moraju biti reseni
miroljubivim, politickim i demokratskim sredstvima, "ukljucujuci situaciju
na Kosovu i Metohiji".
On se zalozio da medjunarodna zajednica, pored nuznog civilnog i
vojnog prisustva na Kosovu, tamo prevashodno pomogne jacanju civilnog
drustva, kako bi se problemi resavali politicki, a ne nasiljem.
Svilanovic je naglasio da su vlasti u Beogradu nezadovoljne
polozajem Srba na Kosovu.
SVILANOVIC TRAZIO PODRSKU EU ZA IZGRADNJU AUTO PUTA BEOGRAD-PODGORICA
BRISEL, 20.marta 2002. (Beta) - SMIP Goran Svilanovic zatrazio je
danas u Briselu u razgovoru sa visokim predstavnikom Evrpske Unije,
Havijerom Solanom, podrsku evropske petnaestorice za izgradnju autoputa
Beograd-Podgorica i ukidanje viza za ulazak gradjana SRJ u zemlje EU.
Svilanovic je istakao da je dobio potpunu potvrdu spremnosti EU da
nastavi sa podrskom integracije Srbije i Crne Gore u EU i politici
ukljucenja u Partnerstvo za mir.
On je objasnio da Evropska komisija sad iscekuje konkretne korake
u sprovodjenju sporazuma Srbija-Crna Gora, da bi, u skladu sa uspehom tih
koraka, mogla da izadje sa jasnim obecanjima o prikljucenju Jugoslavije EU,
kroz sklapanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji iduce godine.
Svilanovic je Solani objasnio da vlasti u Beogradu ocekuju da EU
ucini nekoliko kljucnih stvari, "a najvaznije je da se utvrdi vremenski
okvir za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji...". "To je
pre svega vazno zbog podrske svima koji su potpisali sporazum Srbije i Crne
Gore da bi nastavili sa reformskom politikom", naglasio je Svilanovic,
navodeci da je ukazao i na potrebu ukidanja viza za ulazak jugoslovenskih
gradjana u zemlje EU.
"To je pogotovu vazno za one mladje gradjane nase zemlje. I
verujem", istakao je Svilanovic, "da bi podrska EU, iskazana kroz novi
vizni rezim za nasu zemlju, po ugledu na onaj primenjen na Rumuniju i
Bugarsku, bila veliko ohrabrenje za generaciju koja dolazi i koja zeli da
nasa zemlja postane clanica Evropske unije".
On je dodao da je treci konkretan zahtev bio da se omoguci izvoz
jugoslovenskih tekstilnih proizvoda i odece u zemlje EU, sto je u ovom
trenutku zakoceno.
Svilanovic je rekao i da je Solani preneo zelju i zahtev da EU
pomogne u izgradnji autoputa Beograd-Podgorica. "To bi bio jedan kapitalan
projekat, koji je krajnje skup s obzirom na uslove u kojima bi ga trebalo
graditi. Rec je o procesu koji bi trajao desetak i vise godina i koji bi
doveo do pune zaposlenosti nase gradjevinske operative, koji bi u
potpunosti izmenio nasu zemlju. Tu imam u vidu i Srbiju i Crnu Goru",
istakao je Svilanovic.
Zvanicnici bliski Solani su agenciji Beta rekli da ce EU pomoci
Srbiji i Crnoj Gori koliko je potrebno i koliko se moze, ukljucujuci
strucne savete na ekonomskom i ustavnom polju, ali je sada na vlastima
Srbije i Crne Gore da preuzmu odgovornost i "bez zaostatka i ostatka
sprovedu sporazum".
Za EU je, kako je receno, "prioritet na Balkanu da se nastavi smer
kojim idu Srbija i Crna Gora i koji jasno vodi sporazumu o stabilizaciji i
asocijaciji".
SVILANOVIC NA PRES KONFERENCIJI
BRISEL, 20.marta 2002. (Beta) - SMIP Goran Svilanovic je danas u
Briselu rekao novinarima da posle ostavke potpredsednika srpske vlade
Momcila Perisica treba da usledi i odlazak s duznosti nacelnika
Generalstaba VJ generala Nebojse Pavkovica i nacelnika Uprave za bezbednost
VJ generala Ace Tomica.
On je kazao da bi se time "stvorila potpuno nova perspektiva
nastavka reformi i potpuno otvorena vrata za ulazak u Evropsku uniju i
Partnerstvo za mir".
Upitan da li bi mogao imati nekih nesporazuma u saveznoj
admnistraciji posle njegove danasnje izjave u Evropskom parlamentu da je u
"aferi Perisic" "u igri bila srpska vlada, nasa prozapadna politika i
odnosi sa SAD", Svilanovic je uzvratio da je "ono sto sam rekao vrlo
precizno".
"Ne ocekujem nikakve dileme oko onoga sto sam rekao. Ono sto je u
pitanju s aferom Perisic jeste: Vlada Srbije, nasa prozapadna politika,
nasi odnosi sa Sjedinjenim americkim drzavama i Evropskom unijom", kazao je
Perisic.
Svilanovic je dodao da je "pravi korak ucinjen podnosenjem ostavke
od strane gospodina Perisica, preostaju dva druga koraka koje ocekujem. A
to su smena nacelnika Generalstaba (VJ), odnosno ostavka ili penzionisanje,
kao i smena ili penzionisanje nacelnika Uprave bezbednosti Vojske
Jugoslavije".
"Sa ova tri koraka mi imamo potpuno novu perspektivu nastavka
reformi u zemlji i potpuno otvorena vrata za ulazak i u Evropsku uniju i u
Partnerstvo za mir", ocenio je Svilanovic.
On je kazao da je u susretu sa generalnim sekretarom NATO Dzordzom
Robertsonom dogovoreno da se kroz pregovore, u iducih nekoliko meseci,
utvrde okvir i redosled koraka kojim ce se Jugoslavija priblizavati i uci u
clanstvo Partnerstvu za mir. To je, kako je rekao, jedan od prioriteta
jugoslovenske politike koja vodi i u evropske i u evroatlantske integracije.
Sef jugoslovenske diplomatije je naglasio da je u danasnjem
razgovoru sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom dobio potpunu
potvrdu spremnosti EU da nastavi sa podrskom integracije Srbije i Crne Gore
u EU i politici ukljucenja u Partnerstvo za mir.
On je objasnio da Evropska komisija sad ocekuje konkretne korake u
sprovodjenju sporazuma Srbija-Crna Gora, kako bi u skladu sa uspehom tih
koraka mogla da izadje sa jasnim obecanjima o prikljucenju Jugoslavije EU,
kroz sklapanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji iduce godine.
On je dodao da ce o takvim konkretnim koracima 8. aprila sa
zvanicnicima Komisije u Briselu razgovarati potpredsednik savezne vlade
Miroljub Labus.
Svilanovic je kazao da vlasti u Beogradu ocekuju da Evropska unija
ucini nekoliko kljucnih stvari, "a najvaznije je da se utvrdi vremenski
okvir za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji... To je pre
svega vazno zbog podrske svima koji su potpisali sporazum Srbije i Crne
Gore da bi nastavili sa reformskom politikom".
On je ukazao i na potrebu ukidanja viza za ulazak jugoslovenskih
gradjana u zemlje EU.
"To je pogotovu vazno za one mladje gradjane nase zemlje. I
verujem da bi podrska Evropske unije, iskazana kroz novi vizni rezim za
nasu zemlju, po ugledu na onaj primenjen na Rumuniju i Bugarsku, bila
veliko ohrabrenje za generaciju koja dolazi i koja zeli da nasa zemlja
postane clanica Evropske unije".
On je dodao da je treci konkretan zahtev bio da se omoguci izvoz
jugoslovenskih tekstilnih proizvoda i odece, sto je u ovom trenutku
zakoceno.
Svilanovic je dodao da je Solani preneo zelju i zahtev da Evropska
unija pomogne u izgrednji autoputa BeogradPodgorica.
"To bi bio jedan kapitalan projekat, koji je krajnje skup s
obzirom na uslove u kojima bi ga trebalo graditi. Rec je o procesu koji bi
trajao desetak i vise godine i koji bi doveo do pune zaposlenosti nase
gradjevinske operative, koji bi u potpunosti izmenio nasu zemlju. Tu imam u
vidu i Srbiju i Crnu Goru", kazao je on.
"Ali to je jedna velika stvar koju sam ja danas prvi put pomenuo u
ovom razgovoru. Bice vremena da na tome insistiramo i ubuduce, jer je to
jedna od stvari koja moze da svima nametne jednu sasvim drugaciju
perspektivu. Jer kada bismo do mora putovali cetiri sata, nas dozivljaj bi
bio potpuno drugaciji i u odnosu Srbije i Crne Gore i celokupnog regiona",
dodao je Svilanovic.
Zvanicnici bliski Solani su agenciji Beta rekli da ce Evropska
unija pomoci Srbiji i Crnoj Gori koliko je potrebno i koliko se moze,
ukljucujuci strucne savete na ekonomskom i ustavnom polju, ali je sada na
vlastima Srbije i Crne Gore da preuzmu odgovornost i "bez zaostatka i
ostatka sprovedu sporazum".
Za Evropsku uniju je, kako je receno, "prioritet na Balkanu da se
nastavi smer kojim idu Srbija i Crna Gora i koji jasno vodi sporazumu o
stabilizaciji i asocijaciji".
EU-GAJAK: PROCES STABILIZACIJE I ASOCIJACIJE PRIORITET EU
BRISEL, 20. marta (Tanjug) - EU mora sada da ostvari obecanje da
ce Srbija i Crna Gora biti ukljucene u proces stabilizacije i asocijacije
sa EU, koji je nas prioritet, izjavila je danas Tanjugu Kristina Gajak,
portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera
Solane.
Gajak je potvrdila da su SMIP Goran Svilanovic i Solana
razgovarali danas u Briselu o primeni sporazuma o odnosima izmedju Srbije i
Crne Gore. Po njenim recima, Solana je porucio Svilanovicu da je EU spremna
da pomogne koliko god moze u primeni tog sporazuma.
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC: DO KRAJA GODINE NEKOLIKO VAZNIH STRATESKIH PARTNERA
BEOGRAD, 20. marta 2002. (Beta) - Srpski premijer Srbije Zoran
Djindjic izjavio je danas da se vode "poverljivi pregovori" sa vaznim
stranim strateskim partnerima ciji ce dolazak u Srbiju otvoriti put srpskim
proizvodima na svetsko trziste.
"Nadam da cemo u dve, tri oblasti, o kojima sada ne mozemo da
govorimo jer su pregovori poverljivi, doci do aranzmana cime cemo pokriti
nekoliko zaista sustinskih privrednih podrucja", rekao je on novinarima
nakon potpisivanja ugovora o partnerstvu izmedju srpskog "Sintelona" i
firme "Tarket Somer" (Tarkett Sommer), najveceg evropskog proizvodjaca
podova i podnih obloga.
Danasnji ugovor, kako je istakao, dokazuje da investitori bolje
analiziraju i imaju vece poverenje u Srbiju, "nego neki ljudi koji su
zaduzeni da vode ovu zemlju".
Vladin cilj je, prema recima Djindjica, da srpska preduzeca
proizvode za izvoz na kvalitetna trzista gde se ti prozivodi placaju po
dobroj ceni. "Za to nam trebaju strateski partneri", rekao je Djindjic.
DJINDJIC SA POSLOVNIM KLUBOM PRIVREDNIK
BEOGRAD, 20. marta 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran Djindjic
razgovarao je danas sa predstavnicima Srpskog poslovnog kluba "Privrednik"
o privrednom ambijentu u Srbiji.
Predstavnici "Privrednika" su izrazili potrebu za unapredjenje
saradnje sa Vladom Srbije prilikom donosenja zakonskih akata kako bi bio
"poboljsan poslovni ambijent u Srbiji", navodi se u saopstenju sluzbe za
informisanje Vlade Srbije.
U razgovoru je zakljuceno da dogovor izmedju "Privrednika" i Vlade
Srbije treba unaprediti kontaktima strucnih sluzbi ministarstva i strucnih
lica iz udruzenja.
DJELIC: SRBIJA CE DO 1.1.2003.BITI EKONOMSKI ZAOKRUZENA
BEOGRAD, 20.marta 2002. (Beta) - Najdalje do 1. januara 2003.
godine Srbija se mora ekonomski zaokruziti jer u protivnom ne bi mogla da
udje u harmonizaciju sa Crnom Gorom na pravi nacin, rekao je danas agenciji
Beta ministar za finansije u Vladi Srbije Bozidar Djelic.
"Cim to bude legalno moguce srpska administracija treba preuzme
sve ekonomske poluge koje su nuzne za dalju harmonizaciju u pregovorima sa
Crnom Gorom", rekao je Djelic agenciji Beta.
To, prema njegovim recima, podrazumeva: Narodnu banku Srbije,
carinu u sklopu srpskog Ministarstva finansija i ekonomije. "To
podrazumeva da se ceo niz zakona koji se danas nalazi navodno na saveznom
nivou, a u stvari se primenjuje samo u Srbiji da se postavi kao jasno
srpska regulativa, tu mislim na uredjenje trzista kapitala, banke, svojinu,
zakon o preduzecima, zakone koji se ticu stecajnog postupka, penzionog
sistema, zdravstvenog sistema", rekao je Djelic.
On je dodao da tajming tog zaokruzenja zavisi od donosenja ustavne
povelje Unije Srbije i Crne Gore i usvajanja ustava Srbije i Crne Gore na
novoj bazi.
"Mislim da je vazno da taj medjukorak ne traje predugo. Krajnji
termin i za konkretnu reorganizaciju ministarstava i uprave je 1. januar
2003. godine, dakle na vreme za budzet 2003. godine", rekao je Djelic i
objasnio da bi to bilo "dovoljno dugo da se sve uradi na uredan i
profesionalan nacin, a ne bi bilo predugacko da ne bi doslo do mrcvarenja
na tom putu".
Na pitanje da li ce Srbija dobiti saglasnost Evropske unije za
postavljanje carine na granici sa Crnom Gorom, Djelic je rekao da "postoji
jasna logika " za takvu podrsku.
"Jer, ili imate jasno naznacenu jedinstvenu carinu, sa
jedinstvenom upravom, jedinstvenim stopama ili je nemate. Ako je nemate,
onda imate dve carine sa dve stope", rekao je Djelic i dodao da "naravno
postoji dobra volja Srbije da krene u harmonizaciju sa Crnom Gorom".
"Ali ono sto Srbija ne moze da prihvati, i to mora da bude svima
jasno, to je da neko drugi pregovara u njeno ime", podvukao je Djelic.
Na pitanje na koga pri tome misli, da li na Evropsku uniju, Djelic
je rekao da misli "i na EU, ali i na ostatke savezne administracije koji se
primenjuju na teritoriji Srbije, ali nisu deo celokupnog sklopa ekonomske
politike koju Srbija sprovodi u ovom momentu".
"To nije manjak volje za harmonizacijom sa Crnog Gorom. Naprotiv,
onog momenta kad se Srbija ekonomski u potpunosti zaokruzi videcemo da ce
harmonizacija ici brze i da ce to biti u vecem interesu i Srbije i jos
mozda i vise Crne Gore", rekao je ministar za finansije u Vladi Srbije
Bozidar Djelic.
AFERA PERISIC
PERISIC: NITI SAM STA DAVAO, NITI SAM UZIMAO
BEOGRAD, 20. marta 2002. (Beta) - Predsednik Pokreta za
demokratsku (PDS) Srbiju Momcilo Perisic ponovo je danas negirao da je
americkom diplomati Dzonu Dejvidu Nejboru predavao drzavna dokumenta.
"Niti sam sta davao, niti sam sta uzimao", rekao je Perisic na
konferenciji za novinare.
On, medjutim, nije zeleo da precizira da li se i ranije sastajao
sa Nejborom niti sta je bio predmet njihovog razgovora 14. marta na dan
kada su privedeni pod sumnjom za spijunazu.
Perisic je takodje negirao da je kontaktirao sa potpukovnikom VJ
Miodragom Sekulicem i dodao da tog oficira "nije ni video ni cuo od kako je
napustio VJ".
Lider PDSa nije zeleo direktno da odgovori na pitanje da li je
neko iz Vlade Srbije znao za njegove kontakte sa Nejborom.
Ti ljudi su bili vise puta u Vladi Srbije na konsultacijama
vezanim za bezbednost, rekao je Perisic ali nije precizirao na koga je
mislio.
Ponovio je da je ostavku na funkciju potpredsednika Vlade Srbije
podneo kako bi spasao vladu i da bi mogao da se brani ukoliko protiv njega
bude podignuta optuznica.
BULATOVIC PODNEO KRIVICNE PRIJAVE PROTIV BATICA I ZIVKOVICA
BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) - Savetnik predsednika SRJ za bezbednost Rade
Bulatovic saopstio je danas da su u reagovanju pojedinih politicara,
povodom "afere Perisic", uz njegovo ime izrecene brojne neistine i
insinuacije, pa je zato podneo krivicne prijave zbog klevete protiv Vladana
Batica, Zorana Zivkovica i "NN lica iz Demokratske stranke i DOS".
"Uz puno razumevanje nastojanja nosilaca tih izjava da grubim izvrtanjem
istine i klevetama pokusaju da minimiziraju politicku stetu koja im je
slucajem Perisic naneta, ne mogu, a da ne, kao politicki odgovoran covek,
koji je ceo svoj radni vek proveo u sluzbi drzave i za drzavu, javno ukazem
na odgovornost za izrecenu javnu rec", navodi se u saopstenju Bulatovica,
dostavljenom Tanjugu.
Zbog toga je, kako istice, smatrao za potrebno da se uzdrzi od javnog
komentara i "demantija izrecenih lazi" i to prepusti najstrucnijem drzavnom
organu - javnom tuzilastvu. "Ovo ce meni, kao i gradjanima Jugoslavije,
koji su zabrinuti za sudbinu drzave omoguciti upoznavanje sa stvarnim
cinjenicnim stanjem koje ce utvrditi nadlezni drzavni organi", ocenio je
Bulatovic.
On je naglasio da ce to, kao i sprovedena akcija, ucvrstiti poverenje
gradjana u jedinstven sistem bezbednosti Jugoslavije i veru u bolju
buducnost zemlje, a samim tim i svih gradjana SRJ.
KOSOVO - METOHIJA
BOZOVIC: PREGOVARA SE O DISLOCIRANJU ALBANSKIH ZATVORENIKA
BEOGRAD, 20. marta 2002. (Beta) - Sef odeljenja za pravosudje
Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Vladimir Bozovic izjavio je da
su u toku "intenzivni pregovori da svi zatvoreni kosovski Albanci koji
izdrzavaju pravosnazne kazne u zatvorima u Srbiji budu dislocirani u
zatvore na Kosovu i Metohiji".
Bozovic je na konferenciji za novinare rekao da bi se to ucinilo u
skladu sa zeljom samih zatvorenika, kao i da ce srpski zatvorenici na
Kosovu i Metohiji, ukoliko im se porodice nalaze u uzoj Srbiji, verovatno
moci da nastave odsluzenje kazne u zatvorima u Srbiji.
On je pritom istakao da nije rec o nekakvoj razmeni, "jer oni nisu
robovi", vec o premestanju zatvorenika iz jedne ustanove u drugu u okviru
iste drzave, "jer je Kosovo i Metohija jos uvek deo SR Jugoslavije i
Srbije".
UNMIK-STAJNER: MEDJUNARODNA ZAJEDNICA SPREMNA DA POMOGNE RAZVOJ KOSOVA
PRISTINA, 21. marta 2002. (Beta) - Sef UNMIKa Mihael Stajner
potvrdio je spremnost medjunarodne zajednice da pomogne razvoj Kosova, ali
je kazao da ona zeli da vidi i rezultate i promenu stanja na terenu.
"Ukoliko gradjani Kosova ispune zahteve medjunarodne zajednice, to
ce uticati na njenu odlucnost da bude pristutna na Kosovu i da svestrano
pomaze" rekao je Stajner, koji se vratio sa visednevne turneje po glavnim
svetskim prestonicama, u intervjuu za Televiziju Kosova.
On je ocenio da organizovani kriminal predstavlja jedan od
najvecih problema na Kosovu i da je u susretima sa svetskim liderima dobio
podrsku za borbu potiv kriminala.
"Znacajno je sto sada Kosovo ima svoje institucije, da se KFOR i
policija UNMIKa sada oslanjaju na zakonodavstvo i nova sredstva koja imamo
na raspolaganja, i oni su sada aktivniji u borbi protiv organizovanog
kriminala na Kosovu", rekao je Stajner.
Prema njegovim recima, prva hapsenja u vezi sa kriminalnom
delatnoscu vec su izvrsena, dok ce tokom godine biti novih znacajnijih
hapsenja na Kosovu.
Komentarisuci sporazum izmedju Srbije i Crne Gore, Stajner je
rekao da taj sporazum nece uticati na mandat UNMIKa na Kosovu.
"Mene je Savet bezbednosti ovlastio da kada dodje vreme pocnemo
razgovore o konacnom statusu (Kosova)", precizirao je Stajner i dodao da
pre otvaranja rasprave o konacnom statusu pokrajine treba ispuniti vise
preduslova, medju kojima su obezbedjivanje vece bezbednosti za gradjane,
uspostavljanje trajnih institucija i borba protiv organizovanog kriminala.
On je rekao da nece biti podele Kosova i da ce se nastojati da
Kosovo bude multietnicko drustvo za evropskom perspektivom.
UNMIK-STAJNER: RAZGOVORI O STATUSU KOSOVA "U PRAVNOM TRENUTKU"
PRISTINA, 20. marta (Tanjug) - Na osnovu Rezolucije 1244, a po paragrafu
11, specijalni predstavnik GS UN treba "u pravom trenutku" da zapocne
razgovore o krajnjem statusu Kosova, rekao je sef UNMIK Mihael Stajner u
izjavi za danasnje listove na albanskom jeziku u Pristini. "Tom
problematikom cemo se baviti kada dodje vreme", rekao je Stajner i dodao da
pre toga Kosovo mora da dobije funkcionalne institucije, dobru ekonomiju,
bezbednost za sve i da se zaustave kriminalne aktivnosti.
Isticuci da je, s tim u vezi, doneo Uredbu o vecim ovlascenjima UNMIK
policije, Stajner je rekao da ce time medjunarodnoj policiji biti omoguceno
da obavlja "tajne i tehnicke mere prismotre i istrage". Cilj je da se
suzbije organizovani kriminal, rekao je on, a zatim objasnio da ce prema
Uredbi UNMIK policija moci da prisluskuje telefonske razgovore, pretresa
postu, tajno fotografise, nadgleda Internet, ili otkriva finansijske
podatke o pojedincima i sluzbama.
RUSKI GENERAL NA KOSOVU
MOSKVA, 20. marta (Tanjug) - Zamenik komandanta ruskih kopnenih snaga
general Valerij Jevnjevic stigao je danas na Kosovo da ispita stanje u
delovima pokrajine pod kontrolom ruskih mirovnih snaga i u njihovom
kontingentu.
Jevnjevic se, kako javlja Itar-Tas, vec sastao sa sefom misije UN na Kosovu
Mihaelom Stajnerom i komandantom Kfora generalom Marselom Valantenom, a
razgovarace takodje sa komandantima americke, nemacke i francuske brigade.
Ruski general ce se zadrzati na Kosovu nekoliko dana.
REPUBLIKA CRNA GORA
VUJANOVIC: SACUVATI JEDINSTVO SUVERENISTICKOG BLOKA
PODGORICA, 20.marta (Tanjug) - Crnogorski premijer i potpredsjednik DPS
Filip Vujanovic izjavio je danas da ce ta stranka preduzeti sve mjere da
sacuva jedinstvo suverenistickog bloka. Komentarisuci odluku Liberalnog
saveza (LS) da uskrati podrsku njegovoj vladi, Vujanovic je rekao da to
"znaci potrebu da suverenisticki blok sjedne za sto i vidi na koji nacin ce
obezbijedi funkcionisanje izvrsne i zakonodavne vlasti".
"Mislim da se o svim pitanjima koja su personalno i resorski postavljena,
mozemo dogovarati, jer je interes svih partija u suverenistickom bloku da
se sacuva njegovo jedinstvo, posto je ono garant da cemo mi, nakon tri
godine, dobiti referendumsko izjasnjavanje", izjavio je Vujanovic Radiju
Crne Gore.
"Ukoliko je odnos LS prema suverenistickom bloku pozitivan i ukoliko oni
zele da mi ostanemo zajedno, na ovaj ili onaj nacin, onda smo obezbijedili
realizaciju suvereniteta Crne Gore nakon tri godine", rekao je Vujanovic.
On je dodao da, "ukoliko se to ne desi", ukupnu politicku scenu Crne Gore
"ceka ozbiljan posao" u kome ce DPS "promisliti kako dalje".
HASKI TRIBUNAL - SRJ
SUDJENJE MILOSEVICU ODLOZENO ZA IDUCU SEDMICU
HAG, 20. marta (Tanjug) - Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic
je jos uvek bolestan i nastavak sudjenja ce biti odlozen najmanje do
pocetka iduce sedmice, izjavio je danas portparol Haskog tribunala Dzim
Lendejl.
Lendejl je rekao da se nada da ce sudjenje biti nastavljeno u ponedeljak,
ukoliko se Milosevic oporavi. On je objasnio da ce lekari pregledati bivseg
jugoslovenskog predsednika tokom vikenda da bi procenili da li je on u
stanju da prisustvuje sednicama sudskog veca. Sudjenje je u ponedeljak
odlozeno na tri dana, posto je Milosevic dobio grip proslog vikenda.
DEL PONTE TRAZI U SAD SVEDOKE PROTIV MILOSEVICA
NJUJORK, 20. marta (Tanjug) - Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del
Ponte izjavila je veceras u Njujorku da je sa americkim drzavnim sekretarom
Kolinom Pauelom razgovarala o mogucnosti da visoki zvanicnici iz Vasingtona
svedoce na sudjenju Slobodanu Milosevicu, ali je odbila da obelodani
njihova imena.
Tuzilac del Ponte je razgovarala sa novinarima izmedju sastanaka koje je
imala u UN u Njujorku. Kako je navela novinska agencija Asosiejtid Pres
(AP), del Ponte je odbila da se izjasni da li je prihvatila ponudu bivseg
americkog posrednika za Balkan Ricarda Holbruka da svedoci. Del Ponte je na
pitanje da li su istrazitelji Tribunala otkrili prisustvo teroristicke
mreze saudijskog disidenta Osame bin Ladena u Bosni i hercegovini kazala da
su njeni saradnici predali americkom Ministarstvu pravde "informaciju koja
moze biti od koristi u borbi protiv terorizma", ali nije isla u detalje.
Tuzilac je ovom prilikom iznela i da je organ UN zaduzen za budzet
Tribunala odbio njen zahtev da bude formirana specijalna interventna
jedinica koja bi pokusala da uhapsi bivseg lidera Srba u BiH Radovana
Karadzica. Del Ponte je, prema informaciji francuske novinske agencije AFP,
objasnila da bi takva jedinica za otkrivanje i hapsenje Karadzica bila
anonimna, bez uniformi, vozila ili helikoptera. Po Del Ponte, dva nedavna
pokusaja hapsenja Karadzica u istocnoj BiH su propala jer je 200 vojnika sa
kompletnom opremom moralo da privuce paznju u jednom selu.
"Potrebna je samo politicka volja da on (Mladic) bude uhapsen i izrucen,"
kazala je tuzilac.
SAD CE DOZVOLITI ZVANICNICIMA DA SVEDOCE PROTIV MILOSEVICA
VASINGTON, 21. marta (Tanjug) - Americka administracija ce
dozovoliti pojedinim americkim zvanicnicima da svedoce na sudjenju protiv
bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica pred Haskim
tribunalom, pise danas dnevnik "Vasington post".
Americki zvanicnici su izjavili vasngtonskom dnevniku da je
administracija predsednika Dzordza Busa pristala "u principu" da dozvoli
"ograniceno svedocenje" nekih sadasnjih i bivsih americkih zvanicnika.
Neimenovani zvanicnik Stejt dipartmenta je "Vasington postu" rekao da je
Vasington spreman da "dozvoli nekim americkim zvanicnicima da svedoce u
Hagu, ako je to potrebno". On je dodao da to znaci da ce ti pojedinci biti
na raspolaganju i tuzilastvu, i odbrani. Americki zvanicnik je rekao da SAD
povremeno dozvoljavaju svedocenje svojih ljudi u stranim sudovima.
Drugi, takodje neimenovani, zvanicnici su rekli "Vasington postu"
da Vasington sada pregovara o uslovima pod kojim bi americki zvanicnici
svedocili. Oni su precizirali da ce dozvolu za svedocenje dobiti samo oni
zvanicnici koji imaju ekskluzivnu informacije koje su tribunalu potrebne da
osudi Milosevica.
"Mi ne zelimo da nasi ljudi paradiraju kroz sud. Zelimo da znamo
da nasi ljudi mogu da odigraju jedinstvenu i korisnu ulogu i da pomognemo u
odluci da li ce svedociti na zatovrenoj ili otvorenoj sednici," rekli su
americki zvanicnici.
Oni su dodali da zele da izbegnu situaciju u kojoj optuzeni moze
da pozove bilo kog americkog zvanicnika pred medjunarodni sud. "Vasington
post" navodi da ce bivsi izaslanik za Balkan predsednika Bila Klintona
Ricard Holbruk biti prvi americki zvanicnik koji ce se pojaviti pred Haskim
tribunalom i dodaje da bi to bio prvi put da neki americki zvanicnik
svedoci pred medjunarodnim sudom za ratne zlocine.
IZVESTAJ ZA SUDJENJE: NATO NIJE OSTETIO CRKVE NA KOSOVU
HAG, 20. marta (Tanjug) - Novinarima koji prate sudjenje bivsem
jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu u Hagu danas je podeljen
izvestaj strucnjaka za islamsku arhitekturu americkog univerziteta Harvard
Andrasa Ridlmajera, koji tvrdi da NATO nije ostetio nijednu istorijsku ili
versku gradjevinu na Kosovu 1999. godine.
O navodima iz tog izvestaja Ridmajer ce svedociti na sudjenju Milosevicu. U
izvestaju, sacinjenom septembra 2000. godine, tvrdi se da se na istorijskim
i verskim gradjevinama, ostecenim ili unistenim tokom rata na Kosovu, ne
vide tragovi ostecenja od bombardovanja iz vazduha.
Autori izvestaja tvrde da je veliki broj gradjevina pretrpeo ostecenja zbog
neposrednih borbi ili je namerno unisten iznutra, a ne spolja, kao sto bi
bio slucaj kod vazdusnih udara. Autori u izvestaju tvrde da su u leto 1999.
godine obisli Djakovicu, Pec, Pecku patrijarsiju, Prizren i Pristinu i da
nisu nasli tragove ostecenja ili unistenja usled napada iz vazduha.
Pozivajuci se na izjave ocevidaca, oni cak tvrde da su jugoslovenske snage
namerno ostetile vecinu istorijskih gradjevina.
U izvestaju se nigde ne pominje OVK, vec samo "albanski pobunjenici", niti
se govori o posledicama napada te teroristicke formacije na pravoslavne
verske i srpske istorijske gradjevine. Ridlmajerov tim istrazivaca tvrdi da
nije nasao znakove ozbiljnih ostecenja na pravoslavnim verskim gradjevinama
usled ratnih operacija 1999. godine, ali upozorava da je posle dolaska
Kfora, u junu iste godine, izveden veliki broj napada na nealbanske verske
i istorijske gradjevine.
U izvestaju se tvrdi da je vecina pravoslavnih crkava koje su bile
napadnute posle rata skorijeg datuma, odnosno da su obnovljene na temeljima
starih crkava, ali da su "desetak" medju njima originalne srednjevekovne
gradjevine.
Jugoslovenske vlasti su svojevremno tvrdile da je u bombardovanjima NATO
osteceno vise verskih objekata na Kosovu, ukljucujuci manastir Gracanica i
Pecku patrijarsiju.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
