B I L T E N V E S T I
04. APRIL 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA RAZGOVARAO S PREDSTAVNICIMA VOJNOG TUZILASTVA BEOGRAD, 3. aprila (Tanjug) -
Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica
primio je danas saveznog ministra za odbranu Velimira Radojevica i
delegaciju vojnih pravosudnih organa, koji su ga obavestili o radu vojnog
pravosudja, saopstio je Vojni kabinet predsednika SRJ. Zastupnik predsednika Vrhovnog
vojnog suda pukovnik Milan Vorkapic i
vrhovni vojni tuzilac pukovnik Nikola Petkovic, na sastanku u Palati
federacije, informisali su predsednika Kostunicu o radu i funkcionisanju
vojnog pravosudja. Razamotrena su i kadrovska pitanja s obzirom na
predstojeca razresenja i imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija, u skladu
s najnovijim izmenama Zakona o vojnim sudovima i vojnom tuziocu.
MICUNOVIC RAZGOVARAO S PREDSEDNIKOM SKUPSTINE SLOVENIJE BEOGRAD, 3. aprila (Tanjug) -
Odnosi Jugoslavije i Slovenije "idu uzlaznom
linijom" i postoje svi razlozi za optimizam u pogledu njihovog daljeg
uspesnog razvoja, ocenili su danas predsednik Veca gradjana Savezne
skupstine Dragoljub Micunovic i predsednik Skupstine Slovenije Borut Pahor,
koji boravi u kracoj radnoj poseti Beogradu.
Micunovic je posle sastanka sa Pahorom izjavio novinarima da je u razgovoru
konstatovano da odnosi Jugoslavije i Slovenije "idu uzlaznom linijom",
narocito otkako su otvorene ambasade u Beogradu i Ljubljani, i ilustrovao
to recima da se "razvija trgovina i pocinju slovenacka ulaganja u nasoj
zemlji".
Predsednik Veca gradjana istakao je da ce savezni parlament verovatno vec u
toku aprilskog zasedanja ratifikovati Sporazum o sukcesiji SFRJ, a Pahor je
dodao da ce se to pitanje u najskorije vreme naci i na dnevnom redu
slovenackog parlamenta.
Predsednik Skupstine Slovenije je rekao da postoje svi razlozi za optimizam
u pogledu daljeg uspesnog razvoja jugoslovensko-slovenackih odnosa, s
obzirom da "obe drzave zele bliske, prijateljske odnose" i izrazio uverenje
da je to "dragoceno za bezbednost i stabilnost" u regionu. Borut Pahor je prvi
predsednik slovenackog parlamenta koji je dosao u
Beograd posle raspada SFRJ, a delegacija Savezne skupstine ranije je vec
boravila u zvanicnoj poseti Ljubljani. Pahor ce sutra u Pristini
ucestvovati u radu konferencije o principima parlamentarizma, koja se
odrzava pod pokroviteljstvom OEBS.
SRJ-FRANCUSKA: SVILANOVIC DOPUTOVAO U PARIZ
PARIZ, 3. aprila (Tanjug) - Jugoslovenska delegacija, koju prevodi SMIP
Goran Svilanovic, doputovala je danas u Pariz, gde ce ucestvovati na
dvodnevnoj konferenciji o jacanju saradnje u jugoistocnoj Evropi. Tokom posete Parizu,
ministar Svilanovic ce se takodje sastati sa sefom
francuske diplomatije Iberom Vedrinom. Konferencija na visokom nivou o
jacanju saradnje u jugoistocnoj Evropi, koja je sazvana na inicijativu
generalnog direktora UNESCO Koisiro Macure, odrzace se 4. i 5. aprila. Cilj
skupa je unapredjenje saradnje u regionu jugoistocne Evrope, sto je
preduslov za obnovu struktura u obrazovanju, nauci, kulturi i
komunikacijama. Konferencija ce, takodje, biti prilika za upoznavanje
potencijalnih donatora sa potrebama regiona. Na skupu ce ucestvovati
ministri zemalja jugoistocne Evrope, predstavnici zemalja koje aktivno
pomazu zemlje jugoistocne Evrope, kao sto su predstavnici drzava clanica
EU, Kanade, Japana, Norveske, Rusije, Svajcarske, SAD, a takodje i visoki
zvanicnici Evropske Komisije, Pakta za stabilnost, Saveta Evrope, OEBS,
Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, OECD, UNDP i UNICEF. U ime Uneska,
pored generalnog direktora i njegovih pomocnika, Konferenciji
ce prisustvovati sefovi regionalnih biroa Uneska u Veneciji, Bukurestu i
Sarajevu, kao i direktori programskih sektora.
Konferencija ce, bez sumnje, biti prilika i za bilateralne susrete i
razgovore ucesnika skupa. Mimo konferencije, ministar Svilanovic
razgovarace u petak ujutro sa sefom francuske diplomatije Iberom Vedrinom. Programom
aktivnosti ministra Vedrina, koji je objavio Ke d'Orsej,
predvidjeni su, istog dana, pojedinacni razgovori sefa francuske
diplomatije sa MIP jos tri zemlje regiona: albanskim MIP Arta Dadeom,
makedonskim MIP Slobodanom Casulom i slovenackim MIP Dimitrijem Rupelom.
U PARIZU OTVORENA IZLOZBA BRACE PAVLOVIC
PARIZ, 4. aprila 2002. (Beta) - U Jugoslovenskom
kulturno-informativnom centru u Parizu sinoc je zvanicno otvorena izlozba
slika Miska i Bogdana Pavlovica.
Izlozbu je otvorila pomocnik ministra inostranih poslova SRJ za
sektor kulture i informisanja Aleksandra Joksimovic koja u Parizu boravi
kao clan jugoslovenske delegacije na konferenciji UNESKO o jacanju saradnje
u jugoistocnoj Evropi.
Ona je izrazila svoje zadovoljstvo radom kulturnog centra koji
"zivi, okuplja publiku i izaziva veliko interesovanje" prikazujuci
raznolike projekte i umetnicke izraze. "Jugoslavija zeli da pokaze jedno
novo lice... ovaj kulturni centar to cini", rekla je Joksimoviceva.
Izlozba u Jugoslovenskom kulturno-informativnom centra u Parizu,
ciju je realizaciju pomoglo Ministarstvo kulture Republike Srbije, bice
otvorena do 26 aprila.
DINKIC: ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU PREDUSLOV ZA ARANZMAN S MMF BEOGRAD, 3. aprila
(Tanjug) - Novi Zakon o deviznom poslovanju, koji bi
Savezna skupstina trebalo da usvoji sredinom aprila, vazan je preduslov za
odobravanje novog trogodisnjeg aranzmana s MMF, rekao je danas guverner NBJ
Mladjan Dinkic. Osnovni moto tog zakona je liberalizacija deviznog
poslovanja, odnosno liberalizacija tekucih transakcija ukidanjem svih
ogranicenja u toj sferi, kao i liberalizacija kapitalnih transakcija uz
ogranicena kretanja kratkorocnog kapitala, kazao je Dinkic.
Tim zakonom se predvidja i liberalizacija deviznog trzista koja bi
obuhvatila slobodno formiranje kursa dinara, mogucnost da banke slobodno
kupuju i prodaju devize radi sopstvene likvidnosti, kao i da se bave
menjackim poslovima u svoje ime i za svoj racun. Primena tog zakona bi
trebalo da dovede do veceg priliva stranog kapitala u zemlju, snizenja
kamatnih stopa, jeftinijeg kreditiranja u zemlji, podsticanja proizvodnje,
povecanja izvoza, snizenja stope inflacije i rasta zivotnog standarda,
rekao je Dinkic.
Dinkic je rekao da se medjunarodno priznavanje konvertibilnosti dinara
ocekuje u maju i dodao da su s Madjarskom, Austrijom, Grckom, Hrvatskom,
Nemackom i Italijom u toku pregovori o preuzimanju dinara radi konverzije.
SAD-SRJ-RIKER: VASINGTON "MOTRI" NA BEOGRAD
VASINGTON, 4. aprila (Tanjug) - Vasington ce nastaviti da prati
postupke Beograda u ispunjenju uslova za nastavak americke finansijske
pomoci, izjavio je portparol Stejt dipartmenta Filip Riker.
Na jucerasnjem brifingu u Stejt departmentu, Riker nije zeleo da
ulazi u detalje "sertifikacije" americke pomoci, vec je, kako javlja "Glas
Amerike", samo ponovio da je Pauel odlozio donosenje odluke o tome da li je
Beograd ispunio uslove za nastavak pomoci. On je objasnio da "odlaganje
odluke o sertifikaciji" ne znaci samo da Srbiji nece biti prosledjena nova
pomoc SAD, vec i da Vasington zasad nece podrzavati nove kredite
medjunarodnih finansijskih institucija za Jugoslaviju.
"Svi smo ukazali da je Jugoslavija ostvarila znatan napredak u
pogledu kriterijuma za sertifikaciju, ali je drzavni sekretar utvrdio da je
za odluku jos prerano. Obavestili smo o tome vlasti u Beogradu i ponovili
im da zelimo da vidimo dalji napredak i to je ono sto cemo nastaviti da
pratimo", rekao je Riker.
Upitan da li postoji odredjeni vremenski okvir u kojem bi Pauel
mogao da ponovo razmotri pitanje dalje pomoci Jugoslaviji, ukoliko se
"nesto novo desi", Riker nije zeleo da daje nikakve vremenske odrednice.
RUSKO-ITALIJANSKA ZAJEDNICKA IZJAVA O SRBIJI I CRNOJ GORI MOSKVA, 3. aprila (Tanjug) -
Ruski predsednik Vladimir Putin i italijanski
premijer Silvio Berluskoni objavili su posle danasnjih razgovora u Moskvi
zajednicku izjavu u kojoj isticu da ce Rusija i Italija pazljivo pratiti
realizaciju dogovora o odnosim Srbije i Crne Gore, kojima se predvidja
ocuvanje jedinstvenog subjekta medjunarodnog prava.
Moskva i Rim ce, kako se navodi, podsticati delovanje misije UN na Kosovu,
s ciljem da se obezbedi potpuno izvrsavanje odredbi rezolucije Saveta
bezbednosti UN broj 1244 i ucrvrscivanje demokratskih i multietnickih
osnova samouprave pokrajine. U kontekstu delovanja ka jacanju stabilnosti u
regionu, Rusija i Italija poseban znacaj pridaju povratku izbeglica i
iseljenih lica na Kosovo, u uslovima realne bezbednosti.
MADJARSKA-SRJ: OTVOREN OBNOVLJEN GRANICNI PRELAZ KOD MESTA RESKE
BUDIMPESTA, 3. aprila 2002. (Beta) - Na jugoslovenskomadjarskoj
granici danas je svecano otvoren za promet obnovljeni granicni prelaz kod
madjarskog mesta Reska.
Kako javljaju madjarski mediji, otvaranju tog granicnog prelaza
prisustvovali su madjarski ministar finasija Mihalj Varga, ministar bez
portfelja za programe "Phare" Imre Boros, kao i glavni komandant madjarske
carinske sluzbe Mihalj Arnold.
Prelaz ima sest traka za putnicka vozila, dva za autobuse, jedan
za kamione, a izgradjen je tako da kasnije sluzi za promet sa autoputa
izmedju Madjarske i Jugoslavije koji se gradi.
Kako se u Budimpesti saznaje, polovinu troskova obnove granicnog
prelaza Horgos sa jugoslovenske strane ce obezbediti Evropska unija.
HASKI TRIBUNAL SRJ
MICUNOVIC: U TOKU KONSULTACIJE O ZAKONU O SARADNJI SA HAGOM
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - Predsednik Veca gradjana
Skupstine SRJ Dragoljub Micunovic potvrdio je danas da su u toku
konsultacije koalicionih partnera o donosenju saveznog zakona o saradnji sa
Haskim tribunalom i da ocekuje da ce zakon biti donet. Ocekujem da cemo
uskoro "pred sobom imati ‘Grubacev zakon’, koji je ranije bio na sceni",
rekao je Micunovic.
Pred Skupstinom SRJ prosle godine nasao se Predlog zakona o
saradnji sa Haskim tribunalom, koji je izradio tadasnji ministar pravde SRJ
Momcilo Grubac, ali o njemu se nije raspravljalo, jer se koalicioni
partneri nisu saglasili oko usvajanja. Socijalisticka partija Srbije
usprotivila se da tim zakonom bude uredjeno i izrucenje optuzenih Hagu.
Micunovic je danas rekao da ce za donosenje zakona biti potrebna
puna saglasnost svih koalicionih partnera.
MICUNOVIC: SNP TRAZI SASTANAK DRZAVNOG VRHA I KOSTUNICE OKO HAGA
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - SNP CG trazi da se drzavni vrh
sastane sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom kako bi se
definitivno utvrdio model saradnje sa Haskim tribunalom, rekao je veceras
predsednik Veca gradjana jugoslovenske skupstine Dragoljub Micunovic.
"SNP sada ne bi hteo da se stvari slome preko njih ali, ispada da
samo oni nece. Oni traze da se sastane drzavni vrh, cetiti ili pet ljudi sa
predsednikom Kostunicom i da se tamo ta stvar definise", izjavio je
Micunovic u emisiji Radiotelevizije Srbije. "Ako SNP hoce da glasa, to (u
saveznoj skupstini) moze da se izglasa", kazao je on.
Micunovic je naglasio da je "pitanje politicke volje" da li ce
zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu biti usvojen u Skupstini SRJ. "Ako
necemo to da uradimo, onda to kazimo i budimo svesni odgovornosti za sve
moguce posledice", rekao je Micunovic.
Micunovic je kazao da Ustav SRJ "nece biti prekoracen" ukoliko
saveznim zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom bude predvidjeno izrucenje
jugoslovenskih drzavljana tom sudu, jer savezni ustav predvidja da se
drzavljani SRJ ne mogu izrucivati drugim drzavama. "Haski tribunal nije
drzava, vec institucija koju su osnovale UN", dodao je on.
Ustav Srbije, kako je rekao, predvidja da se gradjani Srbije ne
mogu izrucivati "ni drzavama ni institucijama", te da je zbog toga saradnju
sa sudom u Hagu "teze uskladiti u republickom parlamentu".
"Ukoliko kazemo 'nista od saradnje sa Haskim tribunalom' onda
moramo suociti i sebe i gradjane sa posledicama takve odluke", rekao je
Micunovic.
MICUNOVIC: ILI "HASKI ZAKON", ILI RADIMO "KAO DOSAD"
VASINGTON, 4. aprila (Tanjug) - Predsednik Veca gradjana Savezne
skupstine Dragoljub Micunovic izjavio je da bi pitanje zakona o saradnji sa
Haskim tribunalom "moglo biti reseno za dva, tri dana", ali da se, ukoliko
se to ne ostvari, nece gubiti previse vremema, vec ce se raditi "na nacin
na koji je i dosad radjeno".
U intervjuu za "Glas Amerike", emitovan kasno sinoc, Micunovic je,
na osnovu razgovora vodjenih u protekla dva dana, izrazio uverenje da su sa
donosenjem zakona o Hagu, koji bi podrazumevao i izrucenje optuzenih nasih
gradjana, saglasni i DSS i predsednik SRJ Vojislav Kostunica, a da je
preostalo samo pitanje kako ce se poneti crnogosrka Socijalisticka narodna
partija. Upitan da li se, u slucaju da ne bude kompromisa oko zakona, mogu
ocekivati direktna izrucenja na osnovu primene Statuta Haskog tribunala,
Micunovic je rekao da on misli kako ce "srpska vlada nastaviti saradnju", a
pogotovo sad "kada postoji saglasnost i jugoslovenske vlade o tome".
"Naravno da bi bilo mnogo elegantnije da imamo i zakon, ali
ukoliko toga nema, onda cemo raditi na drugi nacin", rekao je on.
DJINDJIC: NIKO JOS NIJE UHAPSEN, ZAKON ZAVISI OD SNP
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran Djindjic
negirao je danas da je bilo hapsenja optuzenih pred Haskim tribunalom, a
nije iskljucio mogucnost da saradnja sa Haskim sudom uskoro bude uredjena
saveznim zakonom.
Djindjic je izjavio u Skupstini Srbije da, koliko zna, nisu tacne
tvrdnje pojedinih medija da je bivsi srpski ministar policije Vlajko
Stojiljkovic u zatvoru, a bivsi potpredsednik Savezne vlade Nikola Sainovic
u kucnom pritvoru i dodao da "nisu problem izucenja, vec kreiranje javnog
mnjenja" o saradnji sa Hagom.
"Ja ne zelim da budem stalno izdajnik. Deset godina sam bio spijun
i izdajnik, sada to ponovo postajem zato sto pokusavam da uradim nesto za
ovaj narod, a neko je deset godina bio patriota i bice i narednih deset
godina. To mora da se presece i to ovih narednih dana", rekao je Djindjic.
On je ocenio i da je taj proces "pokrenut u prethodna dva-tri
dana" i izrazio zadovoljstvo njegovim tokom, kao i uverenje da ce saradnja
sa Haskim sudom biti "uspostavljena na nacin koji dolikuje zemlji koja zeli
da bude ravnopravna u Evropi i UN".
Upitan da li ocekuje usvajanje zakona o saradnji sa Haskim sudom
na saveznom nivou, Djindjic je ocenio da to zavisi od SNP.
On je rekao da bi usvajanje saveznog zakona o saradnji sa Hagom
"oslobodilo Vladu Srbije odgovornosti koju ona nije prihvatila radosno, vec
zato sto druge institucije nisu funkcionisale".
Djindjic je ocenio da je javnost "prilicno razumela da je saradnja
sa Haskim tribunalom "kompleksan projekat" koji se ne svodi na izrucenja.
Javnost razume da ce "pritisak medjunarodne zajednice ostati visok sve dok
zvanicnici u nasoj zemlji javno polemisu sa sudom u Hagu, jer se od nase
zemlje ocekuje da Haski tribunal prihvati kao organ Saveta bezbednosti, a
ne samo da nevoljno saradjuje sa njim, jer sve dok tako radi, trazice se
novi dokazi da mi tu saradnju zapravo iskreno zelimo", rekao je Djindjic.
DJINDJIC: OPTUZENIMA POREKLOM IZ RS SUDICE SE U BEOGRADU
BANJALUKA, 4. aprila (Tanjug) - Srpski premijer Zoran Djindjic
potvrdio je da su u Vladu Srbije stigle optuznice Haskog tribunala protiv
deset lica poreklom iz Republike Srpske, koji su jugoslovensko
drzavljanstvo stekli 1996. i 1997. godine. "Video sam optuznice na kojoj se
nalaze deset imena iz RS i mada za vecinu tih ljudi koji su okrivljeni za
zlocine tokom rata u Bosni, ne znam ni ko su, ni odakle su, jasno je da
niko od njih nije iz Vojske Jugoslavije", rekao je Djindjic za banjalucki
"Nezavisne novine", izrazavajuci sumnju da ce sud u Hagu od Srbije traziti
njihovo izrucenje.
"Mislim da ce insistirati da im se sudi u Beogradu i mislim da ce
u narednih tri, cetiri ili pet godina, sa ovih prostora biti ogranicen broj
slucajeva koji ce se voditi u Haskom tribunalu", rekao je premijer Srbije.
On je naglasio procenu da posle izrucenja "krupnih riba", sledi druga faza,
a to je sudjenje u lokalnim sudovima, onima koji nisu prioritet za Hag.
"Tribunal ce traziti da im se sudi u nasoj zemlji, uz
dokumentaciju koju bi Hag dostavljao, i mi na to moramo da budemo spremni i
da to prihvatimo kao medjunarodnu obavezu", kazao je Djindjic.
Izrazivsi bojazan da zemlja gubi kredibilitet zbog javnih carki
"oko toga kome je vise muka od Haga", on se zalozio da Beograd obnovi
poverenje na taj nacin sto ce svetu predociti da su po sredi samo
unutrasnjo-politicki sporovi koji nemaju nikakve veze sa Tribunalom i ne
menjaju odlucnu nameru da se ispunjavaju sve obaveze saradnje sa
medjunarodnom zajednicom.
"Vojislav Kostunica i crnogorska SNP treba da uvere javnost da ce
biti kaznjeni na izborima ako nema saradnje sa Hagom. Oni su do sada
dobijali politicke poene i to im je dalo podsticaj da odbijaju saradnju.
Sad kada je zemlja izlozena sankcijama, moraju da nadju drugo objasnjenje",
rekao je Djindjic.
OJDANIC: NECU SE PREDATI HASKOM TRIBUNALU
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (BetaAP) - Bivsi nacelnik Generalstaba VJ
Dragoljub Ojdanic izjavio je da se nece predati Haskom tribunalu.
"Ne plasim se hapsenja. Ali, predacu se samo ukoliko jugoslovenski
parlament usvoji zakon o saradnji s Haskim tribunalom", naglasio je general
Ojdanic u pisanoj izjavi koju je agenciji AP dostavila njegova porodica.
REPUBLIKA SRBIJA
SKUPSTINA: POCELA SEDNICA O SPORAZUMU O PREUREDJENJU ODNOSA U SRJ
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - Skupstina Srbije pocela je danas
sednicu posvecenu sporazumu o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore.
Sednici prisustvuju i potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i
premijer Srbije Zoran Djindjic, ali ne i jugoslovenski predsednik Vojislav
Kostunica, koga je predsednica parlamenta Natasa Micic takodje pozvala da
se, kao jedan od potpisnika sporazuma, obrati na pocetku sednice poslanicima.
Sef poslanicke grupe DSS Dejan Mihajlov procitao je Kostunicino
pismo u kojem je predsednik SRJ i lider DSS ocenio da je, s obzirom na
njegovu drzavnu funkciju na saveznom nivou, ispravno da podnese ekspoze u
Skupstini SRJ.
Kostunica je ukazao u pismu da se nije obratio ni poslanicima
Skupstine Crne Gore uoci rasprave o sporazumu o redefinisanju odnosa u
federaciji. On je ocenio da je logicno da uvodno izlaganje u Skupstini
Srbije odrzi premijer Zoran Djindjic. Kostunica je naveo da je, iz
"postovanja prema poslanicima" i cinjenice da se zalagao, i pre i posle
izbora, za ocuvanje zajednicke drzave, voljan da se na kraju sednice obrati
poslanicima, odgovori na eventualne kritike i otkloni nedoumice koje bi se
mogle pojaviti kroz raspravu.
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - Skupstina Srbije danas se
izjasnila protiv toga da se jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica
obrati poslanicima na kraju rasprave o sporazumu o preuredjenju odnosa
Srbije i Crne Gore.
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - Poslanici DSS nece ucestvovati u
raspravi o sporazumu o preuredjenju odnosa u federaciji, ali ce verovatno
ucestvovati u glasanju o tom dokumentu, izjavio je danas potpredsednik DSS
Dragan Marsicanin.
Nakon sto su poslanici DSS napustili parlament zbog odluke
skupstinske vecine da predsednik SRJ Vojislav Kostunica ne treba da im se
obraca na kraju rasprave, Marsicanin je rekao novinarima u Skupstini da
"danasnja zabrana obracanja predsednika SRJ Skupstini Srbije, na koju je
pozvan, predstavlja dokument od istorijskog znacaja" koji ce pokazati
nedemokraticnost vlasti u Srbiji.
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - Srpski ministar pravde Vladan
Batic izjasnio se danas protiv sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i
Crne Gore i optuzio jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu da je
pristajuci na taj dokument "privatizovao drzavnu politiku". Batic je
pred poslanicima Skupstine Srbije ocenio da je takozvani "Zabljacki Ustav",
koji je opozicija godinama kritikovala za vreme bivse vlasti, bio "pravi
pojam demokratije u odnosu" na sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne
Gore.
Batic je optuzio Kostunicu da je prihvatio diktat EU, odnosno da
je "seo na kanabe sa (visokim predstavnikom EU Havijerom) Solanom sa
federalnom platformom DOS i koalicije 'Zajedno za Jugoslaviju', a ustao sa
konfederalnom platformom (crnogorskog predsednika) Mila Djukanovica".
"Ne znam cime ga je Djukanovic fascinirao, ali znam da resenje
koje se nudi u startu nije dobro, ni logicno", rekao je Batic i opisao novu
drzavu Srbije i Crne Gore kao "cardak ni na nebu ni na zemlji" i "koncept
poludrzave na probnom radu, po principu 'drzi vodi dok majstori odu'".
Batic je optuzio Kostunicu da "nikog nije konsultovao" o sporazumu
i dodao da "niko od politickih predstavnika vlasti nije ucestvovao u
kreiranju politickog dela" tog dokumenta.
"Kao da je zeleo (Kostunica) da sva slava pripadne njemu", rekao
je Batic i dodao da nije siguran da "ima razloga za bilo kakvo slavlje".
Za razliku od njega, premijer Srbije Zoran Djindjic podrzao je u
Skupstini sporazum o preuredjenja odnosa Srbije i Crne Gore kao "jedino
realisticno resenje".
Sef poslanicke grupe Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj
ostro je kritikovao sporazum i upitao predstavnike vladajuce koalicije ko
ih je ovlastio da potpisu da nova drzava nece imati ustav, nego ustavnu
povelju. On je ocenio i da princip rotirajuceg prisustva predstavnika
Srbije i Crne Gore u UN "ni po cemu nije vazan ako nema jedinstvene drzave".
Poslanik Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevic zamerio je
potpisnicima sporazuma sto su izneli pred poslanicima suprotne stavove o
toku pregovora i nacinu postizanja sporazuma.
Premijer Srbije Zoran "Djindjic rekao je da je visoki predstavnik
Evropske unije Havijer Solana ponudio sporazum, a potpredsednik Savezne
vlade Miroljub Labus da su postojala dva nasa predloga i da Solana nije dao
nista", rekao je Pelevic.
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - Skupstina Srbije prekinula je
danas po podne rad zbog nedostatka kvoruma, a rasprava o sporazumu o
buducim odnosima Srbije i Crne Gore bice nastavljena sutra u deset sati.
SKUPSTINA-DJINDJIC: SKUPSTINA TREBA DA "STANE IZA POLAZNIH OSNOVA"
BEOGRAD, 4. aprila (Tanjug) - Predsednik republicke vlade Zoran
Djinjdjic izjavio je danas da Skupstina Srbije treba "svesno da stane" iza
Polaznih osnova za preuredjenje odnosa sa Crnom Gorom, jer je to jedino
realno resenje, iako ima niz manjkavosti.
Odgovarajuci na mnogobrojne kritike poslanika povodom Polaznih
osnova, Djindjic je istakao da i on misli da Sporazum "nije dovoljno
dobar", ali da moze da zaustavi dezintegracione procese i krizu u Crnoj Gori.
"Srbija ovim sporazumom prvi put ima sansu da mirnim putem postane
jaca i ukljuci se u evropske tokove", naglasio je Djindjic.
DANAS POCINJE POPIS STANOVNISTVA NA JUGU SRBIJE
PRESEVO, 3. aprila 2002. (Beta) - U opstinama na jugu Srbije ce
nakon usaglasavanja stavova predstavnika Vlade Srbije i Albanaca iz tog
kraja, sutra poceti popis stanovnistva, potvrdio je agenciji Beta
predsednik opstinske komisije u Presevu Naser Aziri.
Na sastanku u Beogradu juce je postignut dogovor o popisu
raseljenih lica iz tri opstine na jugu Srbije. Dogovoreno je da ce popis
raseljenih iz te tri opstine biti produzen za deset dana, do 25. aprila.
Popis stanovnistva u Srbiji poceo je 1. i trajace do 15. aprila.
Naser Aziri procenjuje da se na Kosovu nalazi oko 3.200 Albanaca
raseljenih iz opstine Bujanovac.
Albanci iz tri opstine na jugu Srbije nisu ucestvovali u popisu
1991. godine, a prema informacijama albanskih partija, na jugu Srbije zivi
oko 80.000 Albanaca.
KOSOVO - METOHIJA
KOSTUNICA SA STAJNEROM O POBOLJSANJU PRILIKA NA KOSOVU
BEOGRAD, 3. aprila (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica razgovarao
je danas sa Specijalnim predstavnikom GS UN za Kosovo i Metohiju i sefom
UNMIK Mihaelom Stajnerom, o aktuelnoj situaciji i mogucim pravcima
resavanja nagomilanih problema u Pokrajini.
Posebno paznja tokom susreta posvecena je ukupnom polozaju nealbanskog
stanovnistva, stvaranju uslova za njihov masovniji povratak i
rasvetljavanju sudbine velikog broja nestalih lica.
U razgovoru, u kome je ucestvovao i predsednik Koordinacionog centra za
Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic, Kostunica je ocenio da osnovni problem u
Pokrajini predstavlja nepostovanje elementarnih ljudskih prava nealbanskog
zivlja i ukazao je na neophodnost hitnog otpocinjanja masovnijeg povratka
raseljenih mestana Kosova.
Prema saopstenju predsednickog kabineta, Kostunica je ukazao da bi povratak
raseljenih bio na najbolji nacin uspesno sproveden ukoliko bi se ustanovilo
posebno ministarstvo za povratak, na cijem celu bi se nalazio predstavnik
srpske zajednice. On je takodje, naglasio znacaj punog postovanja
Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, uvazavanje Ustavnog okvira i obaveza
UNMIK potpisanih sa nasom stranom, a pre svega podrska odredbama
Zajednickog dokumenta od 5. novembra 2001. godine. Jugoslovenski predsednik je
podvukao potrebu uspostavljanja intenzivne
komunikacije UNMIK sa vlastima u Beogradu, i posebno sa Koordinacionim
centrom, u cilju, ne samo normalizacije stanja na Kosovu i Metohiji, vec i
dalje stabilizacije citavog regiona.
POTPISAN SPORAZUM O PREMESTAJU SRPSKIH ZATVORENIKA SA KOSOVA
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - Predstavnici vlasti u Beogradu i
sef UNMIK Mihael Stajner potpisali su danas sporazum na osnovu koga ce Srbi
koji se nalaze u zatvorima na Kosovu biti premesteni u zatvore u uzoj
Srbiji, izjavio je danas sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju
Nebojsa Covic.
Covic je, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, izrazio
zadovoljstvo rezultatima danasnjeg sastanka sa Stajnerom, kome je
prisustvovao i predsednik SRJ Vojislav Kostunica.
Prema Covicevim recima, na sastanku je bilo reci i o uslovima za
ulazak poslanika srpske koalicije "Povratak" u Vladu Kosova, a konsultacije
o tom pitanju bice nastavljene 9. aprila.
"Jasno je istaknuto da smo raspolozeni za saradnju, da nismo
faktor problema, vec faktor resavanja problema", kazao je Covic.
Rukovodilac Sektora za civilnu administraciju Koordinacionog
centra i poslanik koalicije "Povratak" Oliver Ivanovic istakao je da u
Skupstini Kosova srpski poslanici moraju biti konsultovani pri donosenju
svake vaznije odluke.
Albanski politicki predstavnici, medjutim, prema njegovim recima,
ne zele da stvore otvorene medjuetnicke odnose na Kosovu i Metohiji, i u
sklopu tog procesa uspostave odnose sa srpskim poslanicima.
Sef Odseka za pravosudje i ljudska prava Koordinacionog centra
Vladimir Bozovic najavio je da ce vec od sutra poceti proces dislokacije 37
zatvorenika sa Kosova i Metohije koji zele da budu prebaceni u uzu Srbiju.
KODEKS OEBS O IZBORIMA NA KOSOVU
PRISTINA, 3. aprila (Tanjug) OEBS je izdala danas kodeks o pravima i
ponasanjima u toku predizborne kampanje za lokalne izbore koji ce biti
odrzani 21. septembra na teritoriji Kosova i Metohije.
Kodeksom se zabranjuju upotrebe jezika koji podstice mrznju, a nasilje,
zastrasivanje i korupcija bice okvlalifikovani kao krivicna dela.
Zabranjuje se i izlaganje oruzja na predizbornim okupljanjima. Kodeks OEBS predvidja
da se predizborni skupovi moraju prijaviti UNMIK
policiji najmanje pet dana unapred, a policija ce na taj zahtev odgovoriti
u roku od 48 sati. Izborna komisija za zalbe i molbe objavila je da svi
politicki subjekti koji su novcano kaznjeni zbog krsenja pravila ponasanja
na izborima za parlament Kosova i Metohije prosle godine, moraju platiti
kazne, kako bi potvrdili ucesce na ovogodisnjim opstinskim izborima, navodi
se u saopstenju OEBS.
UNMIK: STAJNER PREDLOZIO MESTO KOORDINATORA ZA POVRATAK
BEOGRAD, 3. aprila 2002. (Beta) - Sef UNMIK Mihael Stajner izjavio
je danas u Beogradu da je predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici predlozio
formiranje mesta medjuministarskog koordinatora za povratak u okviru Vlade
Kosova, koji bi imao rang ministra.
"Drugi predlog je da u mojoj kancelariji, u UNMIKu, koji je po
rezoluciji 1244 i Ustavnim okvirima odgovoran za povratak, stvorim mesto
viseg savetnika za povratak", rekao je Stajner na konferenciji za novinare.
On je pozvao srpsku zajednicu da na to mesto imenuje "kompetentnog Srbina
koji bi se u toj kancelariji bavio povratkom".
"Ono sto ne mogu da uradim jeste da osnujem ministarstvo za
povratak, jer provizorne institucije nemaju ovlascenje za tu oblast. To je
iskljucivo ovlascenje medjunarodne zajednice UNMIKa i Kfora", kazao je on i
dodao da je Rezolucija 1244 njegova "biblija".
Stajner je najavio da ce se 9. aprila u Pristini sastati sa
Nebojsom Covicem i dodao da ce na tom sastanku "operacionalizovati ono o
cemu smo danas razgovarali". Stajner je istakao da to nije "rok" za odgovor
na njegove predloge jer "nije dobro da imamo vestacki rok".
"Necu vrsiti pritisak, ali cu ih pozvati da se u interesu Srba
pridruze vladi, sto je najbolje resenje imajuci na umu ustavna
ogranicenja", kazao je on.
Sinocni sastanak sa Zoranom Djindjicem bio je "manje zvanican, a
vise neformalan", rekao je Stajner i dodao da je i danas sa Vojislavom
Kostunicom imao "dobar razgovor, i u cetiri oka".
"Obojica smo shvatili da je povratak glavno pitanje... Najvaznije
sto smo postigli je spremnost da zajedno radimo na tom glavnom cilju i na
drugim ciljevima", kazao je sef UNMIK.
"Povratak nece biti lak, ali situacija nije tako losa kao sto se
predstavlja. Ako pitate Srbe, ukljucujuci svestenike, ukljucujuci njihove
predstavnike, priznace da se situacija poboljsava, iako veoma sporo", kazao
je Stajner. On je najavio da ce se po tom pitanju tokom ove godine
preduzeti "jos hrabriji koraci".
Sa patrijarhom srpskim Pavlom Stajner je razgovarao o mogucnosti
medjureligijskog dijaloga na Kosovu. "Moramo prevazici predrasude koje
stete dijalogu", kazao je Stajner.
S.IVANOV: RUSIJA NECE OTICI SA KOSOVA
MOSKVA, 4. aprila (Tanjug) - Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov
izjavio je danas u Atini da Rusija moze da smanji svoj mirovni kontingent
na Kosovu, ali nece otici iz te srpske pokrajine.
Naglasavajuci da Rusija kriticki ocenjuje proces regulisanja
situacije na Kosovu, Ivanov je ocenio da je "stanje u tom regionu Balkana
jednako daleko od razresenja kao i tri ili cetiri godine ranije". Ruski
ministar je istakao da se "situacija se krece u pravcu klizanja Kosova ka
nezavisnosti ili ka ulasku u sastav Albanije, sto je u suprotnosti sa svim
odlukama medjunarodne zajednice".
Ivanov je, kako prenose ruske agencije, saopstio da ruski mirovni
kontingent na Kosovu u perspektivi moze da bude smanjen. "Mi cemo tamo i
dalje ostajati, ali u kojem obimu - to je pitanje za diskusiju i analizu.
Dozvoljavam odredjeno kvantitativno smanjenje, ali to zahteva pregovore sa
nasim, u ovom slucaju natovskim partnerima", objasnio je Ivanov.
DEMACI: SRBI MORAJU DA SE VRATE
BEOGRAD, 4. aprila 2002. (Beta) - Savetnik kosovskog premijera za
ljudska prava Adem Demaci izjavio je da se Srbi moraju ukljuciti u
institucije na Kosovu i izboriti se za svoj polozaj.
"Ne mogu Srbi na Kosovu ocekivati i nadati se da ce im Albanci
resiti probleme, moraju se ukljuciti u institucije naseg drustva i preko
njih se izboriti za svoj polozaj", izjavio je Demaci za danasnji "Blic".
On je kazao da onima koji "su ubili, pljackali ili cinili neko
drugo zlo", ne savetuje da se vrate. "Medjutim, mnogo je nevinih po Srbiji,
u nekakvim kolektivnim centrima, jedva prezivljavaju i njih pozivam da se
vrate na Kosovo", dodao je Demaci.
Demaci ne smatra da Srbi nece preziveti na Kosovu, posto nisu svi
cinili zlo. "Atmosfera se stisava, a galamu prave oni i na jednoj i na
drugoj strani, koji su isprljali ruke", kazao je on.
Medjutim, Srbi, kako istice Demaci, "moraju, bez obzira da li su
oni licno ucinili neko zlo, da se izvinu Albancima". "Svaki Srbin treba da
cuje i da zna da je veliki odjek i odobravanja kod Albanaca naisao primer
Rade Trajkovic i njeno licno izvinjenje", dodao je Demaci.
RUGOVA PRIMIO GUVERNERA BANKE ALBANIJE
PRISTINA, 3. aprila 2002. (Beta) - Predsednik Kosova Ibrahim
Rugova primio je danas u Pristini guvernera Banke Albanije Sklecima Canija.
Kako je saopsteno, razgovarano je o mogucnostima ekonomske
saradnje izmedju Kosova i Albanije, posebno u oblasti bankarstva.
Ocekuje se da ce sutra biti potpisan sporazum o saradnji izmedju
bankarskih institucija Kosova i Albanije.
REPUBLIKA CRNA GORA
SKUPSTINA: I PETI DAN RASPRAVE O SPORAZUMU PROTICE U KONFRONTACIJI
PODGORICA, 3. aprila 2002. (Beta) - U Skupstini Crne Gore i peti
dan rasprave o sporazumu za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore protice
u razlicitim tumacenjima karaktera i znacaja sporazuma i politickih obaveza
koje iz njega slede.
Dok poslanici opozicione koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" uporno
tvrde da je sporazumom ocuvana zajednicka drzava Crne Gore i Srbije, bez
obzira na promenu njenog naziva, poslanici DPS i dalje insistiraju da
Jugoslavije vise nema i da je sporazumom stvorena "drzava sui generis",
kakva ne postoji nigde u svetu.
Poslanici LSi SDP, medjutim, kritikuju "beogradski sporazum",
ostajuci na ocenama da je veoma stetan za interese Crne Gore.
Na reci poslanika SNP Radoja Radulovica da je "prica o vasoj
suverenoj Crnoj Gori zamajavanje", poslanik LS Slavko Perovic je rekao da
su liberali "tuzni i nesrecni zbog toga sto ima takvih koji likuju zbog
toga sto njihova drzava, Crna Gora, nije suverena".
"Crna Gora se sada Crnom Gorom zove, i Srbija se zove Srbijom, nema vise
one hermafroditske Jugoslavije", rekao je, tokom rasprave poslanik DPS
Miloje Drobnjak. On je ocenio da je upravo u tome najveci znacaj sporazuma
o preuredjenju odnosa Crne Gore i Srbije.
DJUKANOVIC : NE TREBA TROSITI ENERGIJU NA VANREDNE IZBORE BIJELO POLJE, 3. aprila
(Tanjug) - Predsjednik Crne Gore Milo Djukanovic
izjavio je danas u Bijelom Polju da ce tek nakon zavrsetka razgovora
koalicionih partnera - DPS, LS i SDP biti poznato da li ce u Republici biti
vanrednih parlamentarnih izbora.
"Ne treba zuriti sa zakljucima i mislim da cemo sigurno u narednih sedam do
deset dana doci do dogovora. Mislim da je interes svih nas da dodje do
rearanziranja Vlade Crne Gore i da umjesto da trosimo energiju na nove
parlamentarne izbore tu energiju upotrijebimo za dinaminiziranje reformskih
demokratskih procesa i za unapredjenje dinamike ovih evropskih procesa u
Crnoj gori", kazao je Djukanovic novinarima.
Crnogorski predsednik doputovao je u trodnevnu posjetu Bijelom Polju, i
odmah razgovarao s predstavnicima lokalne samouprave i gradonacelnikom
Tarzanom Milosevicem, nakon cega je odgovorio novinarima na pitanje da li
ce biti vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori.
DJUKANOVIC: MANDATAR NOVE VLADE OPET IZ DPS
PODGORICA, 4. aprila (Tanjug) - Predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic izjavio je da ce "eventualni novi mandatar republicke vlade opet
sigurno biti iz redova DPS". "Ako neko misli da sada moze da uzme
premijersko mesto DPS, nakon izbornih rezultata koje smo ostvarili u aprilu
prosle godine, grdno se vara", kazao je Djukanovic na sinocnoj tribini DPS
u bjelopoljskom selu Bistrica.
"Ni slucajno nam ne pada na pamet da na to pristanemo", rekao je
Djukanovic komentarisuci najave LC CG da bi novi mandatar mogao biti iz te
partije. Prema recima Djukanovica, DPS je spreman da "rearanzira vladu, ali
se mora znati kod koga je dirigentska palica".
Djukanovic je rekao da DPS ne pravi nikakve neprincipijelne
ustupke i da tacno zna gde je donja granica popustanja koje treba uciniti.
"Moramo biti svesni da je u okviru svog bloka DPS najjaca partija", porucio
je Djukanovic.
GRCKA-CRNA GORA-MAROVIC: NAJVAZNIJE JE SPROVESTI SPORAZUM
ATINA, 3. aprila 2002. (Beta) - Predsednik Odbora Skupstine Crne
Gore za medjunarodne odnose Svetozar Marovic je izjavio u Atini da je tokom
danas okocanih dvodnevnih razgovora sa grckim zvanicnicima izneo stavove
Crne Gore u prilog nedavno potpisanog sporazuma o njenim buducim odnosima
sa Srbijom.
Marovic je na konferenciji za stampu, prvoj koju je jedan
zvanicnik Crne Gore odrzao u ambasadi SRJ, kao najvazniji istakao "rad na
sprovodjenju sporazuma, a ne treba samo razmisljati o tome sta ce biti kada
istekne trogodisnji rok" utvrdjen sporazumom.
Marovic je tokom radne posete na poziv Skupstine Grcke, razgovarao
sa predsednikom skupstinskog Odbora za spoljnu politiku i odbranu Karolosom
Papuljasom, sa sefom delegacije Grcke u Parlamentarnoj skupstini Saveta
Evrope Teodorosom Pangalosom i sa potpredsednikom Skupstine i predsednikom
njenog Odbora za evropske poslove Dinosom Vretosom. Marovic se sastao sa
zamenikom MIP Tasosom Janicisom, zaduzenim za odnose Grcke sa EU za
pripremu grckog predsedavanja EU 2003.
"Sporazum je pobeda politike razuma koji prihvata realnost, a
realnost je da se njime afirmise da su Crna Gora i Srbija dve stare evopske
drzave i da se podstice njihova integracija u evropske procese", rekao je
Marovic, dodajuci da se sporazumom one udruzuju na nov nacin i "vracaju na
politicku kartu Evrope". Zato "oni koji smatraju da je sporazum pogresan
potez, u stvari smatraju da je za Crnu Goru lose da saradjuje i sa Srbijom,
i sa EU", rekao je on, ukazujuci da su "demokratske vlasti u Crnoj Gori i u
Beogradu, upravo zato sto su demokratske, bile duzne da (sporazumom) pokazu
da resavaju probleme, a ne da stvaraju nove".
Marovic je ukazao da su "odnos Crne Gore i Srbije u dosadasnjoj
istoriji utvrdjivali kraljevi, komunisti i nacionalisti, a sada je on po
prvi put definisan demokratskim principima" sto je jos jedna krupna
prednost sporazuma.
On je ocenio da je sporazum postignut "velikim ustupkom Srbije" o
uspostavljanju pune ravnopravnosti dveju drzava, zahvaljuci cemu je u
sporazum ugradjeno "95 odsto onoga sto je ranije trazila Crna Gora".
Marovic je rekao da je za te stavove "dobio razumevanje i podrsku"
grckih sagovornika i najavio inteziviranje saradnje Crne Gore i Grcke i
razmene poseta.
D O D A T A K
IZLAGANJE
SAVEZNOG MINISTRA ZA INOSTRANE POSLOVE
SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE GORANA SVILANOVIÆA
NA KONFERENCIJI NA VISOKOM NIVOU
U ORGANIZACIJI UNESKA
O JAÈANJU SARADNJE U JUGOISTOÈNOJ EVROPI
Pariz, 4. april 2002.
Gospodine generalni direktore,
Želeo bih, pre svega, da pozdravim Vašu inicijativu za održavanje
ove konferencije na visokom nivou o jaèanju saradnje u jugoistoènoj Evropi.
Takodje bih želeo da pozdravim predstavnike zemalja regiona zastupljenih na
vrlo visokom nivou, što potvrdjuje zainteresovanost regiona za aktivnosti
UNESKO.
Drago mi je što ovde vidim gospodina Valtera Švimera, generalnog
sekretara Saveta Evrope.
Što se nas tièe, ovaj sastanak na visokom nivou smatramo delom
Procesa za saradnju jugoistoène Evrope (SEECP), èiji je peti samit šefova
država i vlada održan prošle nedelje u Tirani, Albanija, na kome je Savezna
Republika Jugoslavija izabrana za predsedavajuæeg Procesa u narednom periodu.
Generalni direktor je dobro postupio upuæujuæi poziv na
Konferenciju predstavnicima zemalja koje ne pripadaju ovom regionu, ali
koje veæ duže vreme izražavaju zainteresovanost za jugoistoènu Evropu i
pomažu nam u našim naporima i aktivnostima. Naravno, ovo se takodje odnosi
i na predstavnike medjunarodnih organizacija sa kojima blisko saradjujemo. Gospodine
predsedavajuæi,
Tokom prethodne decenije, moja zemlja i region u celini, bili su
optereæeni mnogim sukobima, ratovima i velikim ljudskim stradanjem. Danas,
medjutim, imamo razloga za optimizam. Sve države u regionu imaju
demokratski izabrane vlade. Sve su usvojile vrednosti demokratije,
poštovanja ljudskih prava i tolerancije. Sve se bore za ostvarivanje i
oèuvanje tih vrednosti. Takodje, države u regionu se nalaze u procesu
politièke, ekonomske i društvene tranzicije. Mi, dakle, delimo probleme,
ali delimo i perspektive. Zbog toga je regionalna saradnja u oblasti
obrazovanja, nauke, kulture i komunikacija od izuzetnog znaèaja.
SR Jugoslavija je veoma zainteresovana za unapredjenje i
obogaæivanje regionalne saradnje kojoj pruža znaèajan doprinos, svesna
èinjenice da što se više zemlje regiona budu približile jedna drugoj, sve
zajedno æe biti bliže Evropi. Zbog toga SR Jugoslavija u potpunosti
podržava pristup predložen u radnom dokumentu Konferencije.
Dozvolite mi da vas podsetim da sam se u svom istupanju na 31.
Zasedanju Generalne konferencije UNESKO zalagao za jaèanje saradnje u našem
regionu u oblastima nadležnosti UNESKO. To je razlog zbog koga se danas
nalazim ovde.
Želeo bih da izrazim svoju zahvalnost generalnom direktoru za
temeljan pristup problemima sa kojima su suoèene naše zemlje, koji se
ogleda u radnom dokumentu Sekretarijata UNESKO pred nama. Sa zadovoljstvom
konstatujem da su mnoge aktivnosti UNESKO veæ sprovedene i razvijene u
nekim zemljama i da projekti regionalne saradnje imaju dobru osnovu u
aktivnostima koje se trenutno odvijaju.
Što se tièe buduæe saradnje u oblasti obrazovanja, nauke, kulture
i komunikacija, dozvolite mi da izrazim našu podršku za predloge sadržane u
radnom dokumentu, pre svega za one koji se odnose na unapredjenje
gradjanskih i ljudskih prava putem obrazovanja i na zaštitu kulturnog
nasledja, posebno u multikulturnim sredinama, koje su èesto optereæene
brojnim napetostima. Predlozi koji su u njemu sadržani zapravo
predstavljaju konkretne prioritete na regionalnom nivou o kojima je
postignuta saglasnost na poslednjem zasedanju Generalne konferencije, kada
smo usvojili Program i Budžet i, posebno, Srednjoroèni plan Organizacije.
Radni dokument ostavlja mnogo prostora za plodonosnu razmenu
informacija i iskustava, pružajuæi moguænosti za još sveobuhvatniju
saradnju. Na taj naèin naglašen je znaèaj obrazovanja ono se mora što je
više moguæe unaprediti u regionu jugoistoène Evrope, kako bi se postavili
temelji za njegov pun oporavak i razvoj. Želeo bih da naglasim da mi
posebno moramo da posvetimo pažnju programima u obrazovanju koji neguju
vrednosti tolerancije, demokratije i ljudskih prava.
Od novembra 2000. godine, kada je SRJ postala èlanica UNESKO,
jedan od naših prioriteta bio je da se poboljša kvalitet obrazovanja putem
unapredjenja univerzalnih vrednosti, sa namerom da se uèvrsti saradnja sa
UNESKO i direktno u ovaj proces ukljuèe organi vlasti moje zemlje zaduženi
za obrazovanje. Tokom protekle dve godine, oni su ostvarivali saradnju sa
brojnim nevladinim organizacijama i postigli opipljive rezultate uvodjenjem
predmeta "Gradjanskog vaspitanja" u školske programe.
Dozvolite mi takodje da izrazim naše zadovoljstvo projektima
saradnje u oblasti nauke koji se odvijaju preko Regionalne kancelarije za
nauku i tehnologiju u Evropi (ROSTE) i programima MAB i IHP. Isto se odnosi
i na našu saradnju sa Svetskim centrom za kulturno nasledje, kojoj
pridajemo posebnu pažnju u svetlu naše namere da poveæamo broj spomenika
kulture u SR Jugoslaviji na svetskoj listi prirodnog i kulturnog nasledja.
Mi u potpunosti podržavamo prioritetne oblasti buduæe saradnje:
unapredjenje univerzalnih vrednosti ljudskih prava, kulture, mira,
pluralizma i razlièitosti. SR Jugoslavija se zalaže za jaèanje regionalne
saradnje i aktivno doprinosi popuštanju napetosti u regionu i doslednom
poštovanju ljudskih prava u oblasti obrazovanja, nauke, kulture i
komunikacija. Mi se zalažemo za poštovanje prava nacionalnih manjina,
prevashodno u oblasti obrazovanja, za jednakost jezika i dr. SR Jugoslavija
se zalaže za kulturni pluralizam u duhu tolerancije, za zaštitu kulturnih
razlièitosti i podstièe dijalog medju kulturama i dr.
Pojedinaèni projekti predloženi u radnom dokumentu su prihvatljivi
za SR Jugoslaviju. Namera nam je da uzmemo aktivno uèešæe u njihovom
sprovodjenju i, u dogovoru sa generalnim direktorom i drugim zemljama
jugoistoène Evrope, da preuzmemo posebnu odgovornost za njihov uspeh. Dame i gospodo,
Dozvolite mi još jednom da dotaknem pitanje koje sam pomenuo na
poslednjoj Generalnoj konferenciji. Tom prilikom sam govorio o zaštiti
kulturnog nasledja na Kosovu i Metohiji. Duboko zabrinuta za stanje
spomenika kulture na Kosovu i Metohiji i štetu koju su pretrpeli,
Jugoslavija je zatražila od generalnog direktora da oformi tim eksperata na
visokom nivou u skladu sa odredbama Haške konvencije iz 1954. godine, kao i
sa rezolucijom 26 koja je usvojena na poslednjoj Generalnoj konferenciji
UNESKO, a koja se odnosi na akte koji predstavljaju zloèin protiv
zajednièkog nasledja èoveèanstva. Taj tim bi trebalo da utvrdi èinjenice
vezane za stanje spomenika kulture na Kosovu i Metohiji, prevashodno
srednjovekovnih verskih spomenika, da predloži mere za njihovu
rehabilitaciju i za restauraciju uništenih i ošteæenih spomenika, kao i da
predloži mere za njihovu dalju zaštitu.
Gospodine predsedavajuæi,
Dozvolite mi na kraju da kažem nekoliko reèi o sprovodjenju svega
onoga što danas i sutra bude dogovoreno.
Gospodine generalni direktore,
Èuæete mišljenja i predloge, ali verovatno neæe biti dovoljno
vremena za raspravu o modalitetima njihove primene. Dozvolite mi, stoga, da
predložim da ovde donesemo odluku o uspostavljanju stalnog komiteta
ambasadora, stalnih delegata naših država pri UNESKO, sa zadatkom da Vama,
gospodine generalni direktore, daju savete o koracima koje bi trebalo
preduzeti u cilju sprovodjenja naših odluka.
Oni bi takodje trebalo da detaljno rasprave pitanja koje ste
pokrenuli u "Anotiranom dnevnom redu" i da za Vas pripreme odgovarajuæe
odgovore.
Na kraju, želeo bih da izrazim nadu da æe Konferencija znaèajno
doprineti unapredjenju saradnje u našem delu Evrope. Istovremeno, želeo bih
da Vas uverim da æe SR Jugoslavija uèiniti sve da tom cilju da svoj puni
doprinos.
Hvala.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
