[www.ANTIC.org] =?Windows-1250?Q?JUGOSLAVIJA_NA_DANA=8ANJI_DAN?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

JUGOSLAVIJA NA DANA�NJI DAN DOGODILO SE NA DANA�NJI DAN - 5. APRIL Danas je petak, 5. april, 95. dan 2002. Do kraja godine ima 270 dana. 1841. - U ni�kom, leskova�kom, pirotskom i vranjskom kraju izbila je buna naroda protiv Turaka, poznata kao "Milojeva i Srndakova buna", koju su predvodili Miloje Jovanovi� i Nikola Srndak. Posle borbi kod Prve Kutine i Gornjeg Matejevca, 23. aprila 1841. Turci su u krvi ugu�ili bunu, mnoga sela spalili, a Jovanovi�a pogubili. 1865. - Umro je srpski kompozitor, pijanista i horovo�a Kornelije Stankovi�, zna�ajan za srpsku muziku kao osniva� nacionalnog pravca, zapisiva� i harmonizator srpskog crkvenog pojanja. �kolovao se u Aradu, Segedinu, Pe�ti, a u Be�u je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima prou�avao je i bele�io dotad samo usmenom tradicijom sa�uvano srpsko crkveno pojanje, a potom je bio horovo�a Beogradskog peva�kog dru�tva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uklju�uju�i Petra �ajkovskog ("Slovenski mar�") i Nikolaja Rimskog-Korsakova ("Fantazija na srpske teme"). Dela - "Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda", �est svezaka "Srpskih narodnih pesama", koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir. 1887. - Kralj Milan Obrenovi� je naimenovao prvih 16 �lanova Srbske kraljevske akademije, potom Srpske kraljevske akademije, prethodnice Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1888. akademici su sami birali stalne i dopisne �lanove. 1941. - Potpisan je jugoslovensko-sovjetski pakt o prijateljstvu, ali to nije imalo prakti�an zna�aj jer S S S R u tom trenutku nije mogao da brani Jugoslaviju, koja je posle pu�a od 27. marta - kojim je oboren regent princ Pavle Kara�or�evi� i vlada Dragi�e Cvetkovi�a i Vlatka Ma�eka - u�la u britanski blok, podjednako nemo�an da joj pritekne u pomo�. 1942. - U Moskvi su predstavnici S S S R, Poljske, �ehoslova�ke, Jugoslavije i Bugarske u Drugom svetskom ratu odr�ali sveslovenski kongres s kojeg je svim Slovenima upu�en poziv da se bore protiv fa�isti�kog okupatora. 1944. - Britanski i ameri�ki bombarderi su tre�i put u Drugom svetskom ratu zasuli Ni� tepihom bombi, usmrtiv�i najmanje 88 srpskih civila. Na grad je izba�ena ve�ta�ka magla, a potom je tokom 40 minuta u tri navrata, po�ev od 15 �asova, nasumce zasut s 248 bombi te�ine izme�u 100 i 500 kilograma. Napad je izveden na osnovu odobrenja vrhovnog komandanta Narodnooslobodila�ke vojske Jugoslavije Josipa Broza, pri �emu - kao ni prilikom prvog bombardovanja grada u oktobru 1943, kada je poginulo vi�e od 250 ljudi, i drugog krajem marta 1944, kada je bilo vi�e od 50 �rtava - "saveznici" nisu mnogo na�kodili nema�koj vojnoj sili. 1958. - Umrla je srpska knji�evnica Isidora Sekuli�, izuzetan stilista �irokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatra� ljudskih �ivota i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, �lan Srpske akademije nauka i umetnosti. Kriti�ari je smatraju klasikom srpske knji�evnosti, a povodom njene smrti jedan od njih je ocenio da je umro "literarno najkulturniji �ovek na�eg tla od �irila i Metodija do ju�e, do danas, mo�da do prekosutra". Zavr�ila je Vi�i pedagogijum u Budimpe�ti i doktorirala u Nema�koj. Bila je nastavnica i upravnica devoja�ke �kole u Pan�evu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sara�ivala je u svim boljim srpskim i hrvatskim knji�evnim �asopisima. Bila je znalac mnogih jezika i izvrstan prevodilac, naro�ito je mnogo prevodila s engleskog. Dela - putopis "Pisma iz Norve�ke", roman "�akon Bogorodi�ine crkve", pripovetke "Hronika palana�kog groblja", "Saputnici", "Gospa Nola", eseji "Analiti�ki trenuci i teme", "Zapisi o mome narodu", "Mir i nemir", "Njego�u - knjiga duboke odanosti", "Govor i jezik kulturna smotra naroda". 1989. - Umro je srpski lekar Vojislav Arnovljevi�, osniva� kardiolo�ke �kole u Jugoslaviji, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i �lan Srpske akademije nauka i umetnosti. �kolovao se u Beogradu i u Francuskoj u koju je upu�en posle prelaska Albanije sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu. Organizovao je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio je oko 90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932. do 1934. izdavao je "Medicinski godi�njak", a od 1948. do 1963. ure�ivao je "Lekarski priru�nik". 1999. - NATO avioni su s tri razorne rakete pogodili centar Aleksinca, od kojeg su najbli�i vojni ciljevi bili udaljeni nekoliko kilometara, usmrtiv�i najmanje 17 civila. 1999. - U napadu na Vranje NATO avijacija je usmrtila dvoje civila. 1999. - Prvi put od po�etka NATO agresije ga�an je centar Zemuna i delimi�no je uni�tena ispra�njena zgrada Doma vazduhoplovstva, a na Dunavu je sru�en novi �elezni�ki most izme�u Bogojeva i Erduta.