�ak Ver�es, najpoznatiji francuski advokat, govori za "Glas" o Ha�kom tribunalu
�udovi�te van zakona
U tom �udnom sudu sudije same donose zakone. Od ustanovljenja Tribunala procedura je menjana ravno dvadeset i dva puta
Od dopisnika "Glasa" iz Pariza
�ak Ver�es, najpoznatiji i najuticajniji advokat Francuske, tokom pola veka duge karijere branio je najneverovatnije optu�enike: nacisti�kog zlo�inca Klausa Barbija, me�unarodnog teroristu Ilji�a Ramireza San�eza, zvanog Karlos i �akal, Ro�ea Garodija, francuskog istori�ara, �ejen, k�erku Marlona Branda�
Harizmati�na li�nost neverovatne erudicije i oratorskog dara, on se u poslednje vreme zainteresovao za Ha�ki sud, za principe njegovog osnivanja, a posebno za njegov rad i krajnje ciljeve. Znaju�i ne samo meandre me�unarodnog prava, nego i pozadinu gra�anskog rata na tlu biv�e Jugoslavije, on je u zajednici sa generalom Galoa napisao knjigu "Pravosudni aparthejd ili Ha�ki sud, ratno oru�je" koja se upravo pojavila u francuskim knji�arama.
Kad se sve sabere ispada da NATO sudi Milo�evi�u predstavljenom kao
jedinom krivcu za balkansku tragediju. Da li je ha�ki proces nastavak zapo�ete
ratne agresije i zlo�ina nad Srbijom?
- Proces je napravljen da bi se
opravdalo ono �to je nemogu�e opravdati. Jugoslavija, ta�nije Srbija, bila je
napadnuta bez ikakvih razloga. Od jedne suverene zemlje zahtevalo se da prihvati
dolazak stranih okupacionih trupa. Jugoslavija je to odbila, tako da je zapo�et
potpuni rat, ali samo protiv stanovni�tva. Bez anga�ovanja na terenu, avijacija
je uni�tavala infrastrukturu, �to je u potpunosti definicija ratnog zlo�ina i
zlo�ina protiv �ove�nosti. Sada je neophodno sve to opravdati. Ha�ki sud ima
zadatak da osudi Milo�evi�a i kroz njega �itav srpski narod za zlo�ine koje nisu
po�inili oni, ve� vo�e NATO-a.
|
Milo�evi� na kilo Kada je u Rimu bila konferencija na kojoj se odlu�ivalo o stvaranju Me�unarodnog krivi�nog suda, ustanovljeno je da taj sud ne�e pokretati postupak protiv osobe u slu�aju ako je njegova zemlja spremna da mu sudi. U Milo�evi�evom slu�aju, Jugoslavija je bila spremna da mu sudi, ali Ha�ki sud je uspeo da izdejstvuje isporuku optu�enog. Ono �to je �okantno, jeste obe�avanje novca za svaku isporuku, ka�em "isporuku", jer o ekstradiciji ne mo�emo da govorimo. Skoro izgleda kao da bi se obe�ani novac mogao podeliti sa Milo�evi�evom te�inom i tako dobiti cena po kilogramu. To su obi�aji za koje se smatralo da pripadaju minulim varvarskim vremenima. |
||||
Danas Srbija izru�uje svoje dr�avljane, a za to dobija ekonomsku pomo�. Da
li to zna�i da je Srbija napustila za�titu svojih dr�avljana i svoj pravosudni
sistem?
- Izgleda da se upravo to doga�a. Vrhovni sud u Beogradu izjasnio
se protiv ekstradicije Milo�evi�a, a potom je srpska vlada odlu�ila da ga ipak
isporu�i. Problem je �to srpska vlada ne postoji na me�unarodnom planu. Velike
zemlje, dostojne tog naziva, ne izru�uju svoje dr�avljane, �to je pitanje
suvereniteta i zdravog razuma.
Trenutno u francuskoj imamo jedan zanimljiv slu�aj: Zakarias Musaui, francuski dr�avljanin marokanskog porekla, uhap�en je u Americi i optu�en da je posredno u�estvovao u pripremama atentata izvedenih 11. septembra. Kada su Amerikanci tra�ili od Francuske informacije u vezi sa Musauijem, Francuska im je obe�ala samo one podatke koji ne�e doprineti da se optu�eni osudi na smrt, jer smo mi protiv smrtne kazne. Zna�i, �ak i kada je francuski dr�avljanin uhap�en u Americi, na�e pravosu�e se trudi da ga za�titi.
Ima se utisak da je Milo�evi�eva odbrana iznenadila mnoge, pa i sam Ha�ki
sud. �ta Vi na to ka�ete kao advokat sa pedesetogodi�njim iskustvom?
-
Proces predsedniku Milo�evi�u zaista je zanimljiv na tom planu. Dana�nji mo�nici
misle da se proces reguli�e kao nekakav ra�unar. U ma�inu se stavi pitanje, sa
druge strane odgovor, pritisne se dugme i dobija se o�ekivano re�enje. Sre�om,
proces se ti�e ljudi, tako da je hrabrost odlu�uju�i element i ona mo�e da
poremeti rad �itave ma�inerije. Ovde imamo o�igledan primer. Stotine ljudi su
istra�ivali, milioni dolara su potro�eni, svedoci su bili kupljeni, samo da bi
se uni�tio neko ko je od samog po�etka ve� u zatvoru. I taj koji je u zatvoru,
uspeva da uzdrma ma�ineriju do te mere da CNN, ameri�ka dr�avna televizija, kao
i srpske dr�avne televizije, vi�e ne prenose zasedanja Ha�kog suda.
Zemlje koje su bombardovale Srbiju finansiraju Ha�ki sud. Me�utim, postoje
i dobrotvori koji donacijama osiguravaju dugove�nost ove institucije: Saudijska
Arabija, Slovenija, D�ord� Soro�� Za�to oni investiraju novac u Ha�ki
sud?
- Ha�ki sud subvencioni�u pre svega zemlje NATO-a. D�ejmi �ej,
portparol NATO-a, rekao je jula '99. u Briselu: "Mi smo najve�i finansijeri
Ha�kog suda". Na taj na�in NATO zvani�no tretira Ha�ki sud kao neku svoju
filijalu. Po�to je sud stvoren da opravda napad na Srbiju, Slovenija je
zainteresovana, jer je njenom nezavisno��u uz pomo� Nema�ke zapo�elo pucanje
federacije. Potom imamo odre�ene arapske zemlje, ne one napredne, nego Saudijsku
Arabiju, zainteresovanu islamisti�kim re�im koji je Izetbegovi� hteo da ustanovi
u srcu Evrope.
Soro� je me�unarodni berzanski igra� i on ne predstavlja nikakav moralni autoritet. Me�utim, on je osnovao fondaciju koja se bori protiv onoga �to on naziva nacionalizmom, dok ljudi koji ne�e da izdaju svoju otad�binu, to nazivaju patriotizmom. Ne treba zaboraviti da je na jednoj od konferencija koju je njegova fondacija organizovala, B�e�inski rekao da je "ulog Kosova prevazi�ao zna�aj samog Kosova".
Ha�ki sud je prepun anomalija: retroaktivnost kaznenog zakona, anonimna
svedo�enja, slobodna izmena optu�nice, neobjavljivanje optu�nice, odbijanje
stavljanja dokumenata optu�nice na raspolaganje odbrani... Povrh svega, sud sam
donosi zakone, a svoje informacije zasniva na dostavama CIA-e. Za�to su ga UN
stvorile?
- Ta nakaza koju je general De Gol zvao "ona stvar", nije
donela odluku o stvaranju Ha�kog suda, nego je to u�inio Savet bezbednosti. Sud
je stvoren u improvizaciji, jer su Amerikanci mislili da mogu da urade bilo �ta,
a da �e javno mnjenje sve prihvatati. Na tom sudu, same sudije stvaraju zakone,
�to je jedinstven slu�aj u zemljama smatranim za demokratske. Od stvaranja suda,
procedura je menjana ve� 22 puta. Sudija ne sme da menja zakon i tako je od
Monteskjea, za koga ha�ke sudije sigurno nisu �ule.
Retroaktivnost kaznenog zakona odre�ena je Svetskom poveljom o ljudskim pravima, tako da se na konferenciji u Rimu ka�e da Me�unarodni krivi�ni sud ne�e biti nadle�an za dela po�injena pre ratifikacije suda. Me�utim, Ha�ki sud se smatra nadle�nim i za dela po�injena pre njegovog stvaranja, �to ga �ini �udovi�tem koje nije ilegalno, nego koje radi van zakona.
Ko izvla�i najve�e koristi iz tako perverznog sistema?
- Odgovor je
o�igledan - SAD. Pona�anje Bu�a podse�a na Luja �esnaestog, poslednjeg
francuskog kralja. On je obi�avao da ka�e - to je zakonski, jer ja tako �elim.
Mister Bu� tvrdi isto, zaboravljaju�i da takvo razmi�ljanje kasni vekovima za
dana�njom civilizacijom.
Aleksandar Mani� http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/R02041701.shtml
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
