16. april 2002. godine
Pozarevac
Govor Urosa Suvakovica na komemoraciji povodom tragicne smrti Vlajka
Stojiljkovica, saveznog poslanika u Vecu republika Savezne skupstine
Jugoslavije,
Postovana porodico,
Uvazeni Vlajkovi prijatelji,
Drugarice i drugovi,
Okupili smo se danas, ovde u Pozarevcu, gradu u kome je on
proveo 40 godina svoga zivota, da odamo poslednju pocast nasem dobrom
partijskom drugu i dragom prijatelju, Vlajku Stojiljkovicu.
Citav zivot naseg druga Vlajka bio je jedna velika i hrabra
borba za ono sto je progresivno i napredno. Iskreni levicar, uveren da
su ideje socijalne pravde i solidarnosti te koje doprinose napretku
drustva, ubedjen da covek to ne moze da bude ukoliko nije slobodan.
Sloboda Srbije i Jugoslavije, odbijanje pritiska i ucena kojima je nasa
zemlja bila stalno izlozena, odlucnost u odbrani slobode i nezavisnosti
drzave tokom oruzane agresije NATO-pakta, ali i nakon njenog okoncanja
resenost da se suprotstavi neprijatelju, sve je to ono za sta se Vlajko
Stojiljkovic svesrdno zalagao.
Vlajko je rodjen 13. marta 1937. godine u Maloj Krsni, opstina
Smederevo, u zanatlijskoj porodici, od oca Bozidara i majke Mileve, kao
jedno od sestoro dece.
Osnovnu skolu je zavrsio u Maloj Krsni, Gimnaziju u Pozarevcu, a
Pravni fakultet u Beogradu.
Svoju drustveno-politicku aktivnost zapoceo je kao predsednik
Skolskog komiteta Narodne omladine Gimnazije u Pozarevcu i sekretar
Gradskog komiteta Narodne omladine pozarevac. Godine 1961. izabran je za
organizacionog sekretara Opstinskog komiteta SK Pozarevac, sto ostaje
sve do 1968. godine, kao prelazi na rad kao pripravnik u Okruzni sud u
Pozarevcu. U to vreme bio je i odbornik Skupstine opstine Pozarevac i
sreza Pozarevackog, kao i predsednik Kulturno-prosvetne zajednice
Pozarevca. 1970. godine izabran je za nacelnika opstinskog, a odmah
zatim i medjuopstinskog Sekretarijata unutrasnjih poslova u Pozarevcu,
sto ostaje sve do 1978. godine, kada prelazi na duznost predsednika
Izvsrnog saveta Skupstine opstine Pozarevac. Zajedno sa drugom Svetom
Bozicem, tadasnjim predsednikom Skupstine opstine Pozarevac, bio je
pokretac inicijativa koje su bile od velikog znacaja za industrijski,
poljoprivredni, infrastrukturni, komunalni i drustveni razvoj Pozarevca
i citavog ovog kraja.! 1982. godine izabran je za zamenik a predsednika
Poslovodnog odbora PIK Pozarevac, a od 1984 - 1990. godine je predsednik
Poslovodnog odbora i generalni direktor ovog poljoprivrednog giganta
koji je u to vreme bio glavni nosilac industrijskog poljoprivrednog
razvoja, izvoza i zaposljavanja u ovom regionu i citavoj Srbiji. Od 1990
- 1992. godine je podpredsednik, a zatim i v.d. predsednik Privredne
komore Jugoslavije, da bi od 1992 - 1997. godine bio predsednik
Privredne komore Srbije. To je bio izrazito tezak period za privredu
Srbije, u kome je nakon secesije jugoslovenskih republika doslo do
prekida svih veza izmedju privrednih subjekata, rata u okruzenju,
ekonomskih sankcija dela medjunarodne zajednice, hiperinflacije. Na toj
funkcije, Vlajko Stojiljkovic je upravo pokazao i dokazao svoje
poznavanje makroekonomskih odnosa, ali i smisao da se iznadje resenje za
konkretne probleme sa kojima su se preduzeca iz nase zemlje obracala
ovoj privrednoj asocijaciji, pre svega da se pronadje mogucnost uvoza
repromaterijala i izvoza nasih proizvoda, znaci da se pronadje put da se
prekrse sankcije koje su nam uvedene. Maksimalno se zalagao za
realizaciju mera ekonomskog oporavka nase privrede i iskreno i snazno
podrzao program cvrstog kursa dinara i nedeficitarnog finansiranja
budzeta, sto je bio jedin! i nacin da se prekine hiperinflacij a koja je
i u nasem slucaju, kao sto je to uvek i svuda, pogadjala pre svega
sirotinju. Od 1997. do 1998. godine bio je podpredsednik Vlade Republike
Srbije i ministar unutrasnjih poslova, a od tada do prevrata 5. oktobra
2000. godine ministar unutrasnjih poslova Republike Srbije. Na
septembarskim izborima 2000. godine izabran je za saveznog poslanika u
Vecu republika Savezne skupstine i u okviru tog Veca za predsednika
Odbora za trziste i razvoj.
Moram ovom prilikom istaci odonos koji je Vlajko Stojiljkovic,
kao ministar unutrasnjih poslova, imao prema svim pripadnicima svog
Ministarstva.Taj odnos je bio gotovo ocinski. Brinuo je za svakog svog
policajca,trudio se da pomogne kome god je mogao. Posebna su mu briga
bile porodice ranjenih i poginulih pripadnika MUP-a Srbije, u borbi
protiov albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji i protiv NATO-agresora,
tako da je inicirao osnoivanje Fonda za pomoc ovim porodicama pri
Ministarstvu unutrasnjih poslova. Brigu za pripadnike MUP-a iskazivao je
i kroz redovna primanja zaposlenih, ali i kroz resavanje velikog broja
stambenih pitanja radnika, tehnicko opremanje Ministarstva, stvaranje
boljih uslova za rad i razvoj sporta u okviru Sportskog drustva
"Milicionar", ciji sportisti u to vrme postizu znacajne rezultat i
kojima se on posebno raduje, bas kao i uspesima pozarevacpk Fudbalskog
kluba "Mladi radnik".
Kao ministar unutrasnjih poslova, u svom radu, posebnu paznju je
posvecivao na dva segmenta rad: borbu protiv terorista, a za
obezbedjenje mirnog i spokojnog zivota svih gradjana na Kosovu i
Metohiji, bez obzira na nacionalnost i na borbu protiv privrednog
kriminala. Insistiranje na zakonitosti rada bila je glavna odlika
njegovog rukovodjenja ovim ministarstvom.
U svom politickom opredeljenju, Vlajko Stojiljkovic je bio
iskreni socijalista. On je spadao u red clanova SPS od samog njenog
osnivanja, bio je medju najuglednijim clanovima i funkcionerima nase
Partije. Jos na VIII sednici CK SKS podrzao je one, nadolazece politicke
snage na celu sa Predsednikom Slbodanom Milosevicem, koje su bile
pokretac sveukupnih drustvenih reformi i progresivnih promena do kojih
je tada doslo u nasem drustvu. Podrsku politici Predsednika Milosevica
nije pruzao iz nekih razloga dnevne konjukture, vec naprotiv iz iskrenih
pobuda podrske politici koja je u vitalnom interesu drzave i naroda.
Stranacko opredeljenje Vlajka Stojiljkovica nije suzavalo u njegovim
politickim vidicima. Naprotiv, njegova iskrena partijska opredeljenost
mu je nalagala njegovo dosledno zalaganje za objedinjavanje svih levih i
patriotskih snaga u borbi za slobodu i napredak Srbije i Jugoslavije.
Uvek se zalagao za politiku narodnog jedinstva, smatrajuci da je jedino
tako definisana pozicija u stvarnom interesu naroda i drzave kojoj
pripada. I tokom nasih poslednjih vidjenja, u mojoj kancelariji na
Studentskom trgu, stalno je insistirao da povezivanju svih koji su
protivnici politike izdaje i kvislinstva koju sprovodi DOS-ov rezim.
Imao sam tu cast i privilegiju da sa njim cesto budem, da dugo
razgovaramo o razlicitim politickim desavanjima i mahom smo delili isto
misljenje, ocene i stavove. Poslednjih godinu i vise dana, narocito se
angazovao da pomogne svojim sugestijama i predlozima u kreiranju naseg
teorijskog casopisa "Smisao", ciji sam ja glavni i odgovorni urednik. O
pripremi novog broja "Smisla" pisao sam mu nekoliko dana pred njegovu
tragicnu smrt.
Postovane drugarice i drugovi,
Vlajko Stojiljkovic nije mogao da se pomiri sa marionetskim rezimom koji
je na vlasti u nasoj zemlji. Kao iskreni patriota, nikako nije mogao da
prihvati da se moze vise voleti tudja, nego svoja zemlja; da drzavni
funkcioneri mogu da zastupaju inostrane, a ne domace interese; da je
moguce da vlast krsi, na najbrutalniji nacin, Ustav i pozitivne zakone
ove zemlje; da se u sred Evrope vrsi ostrasceni progon politickih
protivnika DOS-a, samo zbog izrazavanja razlicitig politickog stava. On
nije mogao da se pomiri sa tim da je ova vlast izvrsila kidnapovanje
naseg Predsednika Slobodana Milosevica, krseci i Ustav i sve zakone,
pocinivsi vise krivicnih dela, odvevsi ga u Hag, pred tamosnji tzv.
"tribunal", koji je u sustini oruzje NATO-pakta za nastavak agresije na
nasu zemlju. Nije mogao da prihvati da se najveci heroji odbrane zemlje
progone i izvrgavaju ruglu, dok se ratnim zlocincima i ubicama, poput
Havijera Solane, podastiru crveni tepisi i ukazuju drzavnicke pocasti.
Odbio ! je da primi k znanju da Jugoslavije vise nema, posto su tako
odlucili Solana i njegovi sdaveznici u Jugoslaviji - Kostunica, Dindjic
i Dukanovic. Poslednji cin naseg druga Vlajka Stojiljkovica treba upravo
shvatiti kao protest protiv svog ovog zla koje nas je zadesilo, kao
njegovu pobunu zbog nepravde koja je u nasem drustvu postala pravilo.
Svojim politickim aktom, odbio je da prizna neustavni Zakon o saradnji
sa "haskim tribunalom", donet na nasu sramotu, istovremeno sa Zakonom o
amnestiji albanskih terorista. Ta poruka je bila vise nego jasna: heroje
u NATO-kazamat, ubice na slobodu. Tome se, svojim poslednjim cinom,
Vlajko Stojiljkovic usprotivio. Svojim herojskim cinom, Vlajko
Stojiljkovic se svrstao medju junake otadzbine, koje ce istorija vecno
pamtiti.
Neka mu je vecna slava i hvala !
___________
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
