Ne�enel post o pravednosti su�enja na Ha�kom me�unarodnom sudu
Milo�evi�ev slu�aj stavio Sud na probu
Pi�u: Eliz Gru, advokat i predsednik Me�unarodne asocijacije advokata odbrane, i Daniel N. Ar�ak, �lan Nacionalne asocijacije advokata odbrane
U vreme kad pri�e o terorizmu i etni�kom nasilju dominiraju medijima, mo�da vredi ista�i �e jednoga dana u svetu ipak prevladati vladavina zakona. Pred o�ima celog sveta odvijaju se dva doga�aja koja se mo�da mogu uporediti sa nirnber�kim procesom. Prvi doga�aj je su�enje Slobodanu Milo�evi�u, a drugi formiranje stalnog Me�unarodnog krivi�nog suda UN.
Oba ova doga�aja potvr�uju da je do�ao trenutak nastanka me�unarodnog krivi�nog pravosudnog sistema koji �e se baviti re�avanjem najgorih slu�ajeva genocida, zlo�ina protiv �ove�nosti i ratnih zlo�ina. Tako �e se po�iniocima ovih zlodela od sada suditi u sudnicama, a ne na bojnom polju. Dobro je i veoma zdravo �to su u su�enje Slobodanu Milo�evi�u i konstituisanje stalnog Me�unarodnog krivi�nog suda u izvesnoj meri uzburkali strasti i podstakli burnu javnu debatu.
Ne�to sli�no se dogodilo i posle Drugog svetskog rata, kad je po�elo su�enje
nema�kim nacisti�kim liderima u Nirnbergu. I tada su neki kriti�ari zahtevali da
nacisti budu o�tro ka�njeni dok su se drugi �alili da je to montirani sud i
"pravda pobednika".
Mi smo advokati odbrane - oni koji se, kako ka�e na�
kolega Edvard Grinspen, trude da se i "razbojnicima" obezbedi pravedno su�enje.
Mi se borimo da i osumnji�enim razbojnicima obezbedimo pravo na odbranu.
Jedan od idejnih tvoraca Nirnber�kog procesa, sudija ameri�kog Vrhovnog suda
Robert D�ekson, jo� je davne 1945, kad se ve�ina ljudi (izme�u ostalih i sam
Vinston �er�il) zalagala da nacisti�ki lideri budu pogubljeni po kratkom
postupku, rekao: "Sudovi su ti koji presu�uju u razli�itim slu�ajevima, ali i ti
slu�ajevi tako�e mogu da presude sudovima...Nijednog �oveka ne smete izvesti
pred sud ukoliko ne �elite da on bude oslobo�en ako se ne doka�e da je
kriv."
Sudije i tu�ioci sude. Uloga odbrane nije samo da brani optu�enog, ve�
i da osigura "su�enje samom sudu". Upravo to je ono �to �ini Slobodan Milo�evi�
kad otvoreno napada politi�ki i moralni legitimitet Ha�kog tribunala. Ma koliko
se ne slagali s njegovim mi�ljenjem, veoma je va�no da se Milo�evi�u pru�i
prilika da se suprotstavi sudu i iznese svoju verziju doga�aja. Ne zavaravajte
se, Milo�evi�ev slu�aj "stavlja na probu" Ha�ki tribunal. Ovaj sud �e polo�iti
ispit samo ukoliko uspe da se svetu predstavi kao pravedan i nepristrasan sud.
Samo u tom slu�aju svet �e ga do�iveti kao istinsku palatu pravde. Po na�em
mi�ljenju, najgora varijanta nije eventualno Milo�evi�evo osloba�anje. Najgora
varijanta bi bila serija lako izvojevanih pobeda tu�ila�tva. Takve lake pobede
bi uni�tile snagu i legitimitet �itavog sistema.
Mi duboko verujemo da u eri
visoke tehnologije krivi�no pravo nije nikakav mehani�ki proces. Naprotiv,
istinska pravda se posti�e samo tokom veoma bolnog procesa vo�enja rasprave,
su�eljavanja mi�ljenja i predstavljanja razli�itih verzija doga�aja vezanih za
sam zlo�in.
Pojedini advokati odbrane sumnjaju u pravednost sudskog postupka u Ha�kom tribunalu. Ve� pomenuti kolega Grinspen nazvao je su�enje Slobodanu Milo�evi�u "lin�om". Smatramo da je ovakav njegov sud, najbla�e re�eno, preuranjen, budu�i da je Milo�evi� odlu�io da u ovom krajnje ispolitizovanom slu�aju sam sebe brani. Mada se ne sla�emo s mi�ljenjem gospodina Grinspena, spremni smo da odlu�no branimo njegovo pravo da to ka�e.
Svi oni koji se zala�u za pravo na odbranu trebalo bi da o�tro reaguju na svaki i najmanji nagove�taj da tu�ila�tvo prekora�uje svoja ovla��enja ili ugro�ava odbranu, �ak iako se radi o optu�enima za najstra�nija dela genocida. Burna javna debata je samo deo procesa stavljanja na probu Me�unarodnog suda za ratne zlo�ine na prostorima biv�e Jugoslavije.
