IZRAELSKO-PALESTINSKI SUKOB
�ta posle povla�enja
Dok se izraelska vojska polako povla�i iz ve�ih gradova na Zapadnoj obali, a u Va�ingtonu administracija tvrdi da postoji napredak u re�enju krize, ni�ta zapravo nije re�eno i svako je na svojim po�etnim pozicijama
Tek �to je pro�ao izraelski Dan nezavisnosti, ili kako ga Palestinci zovu "dan katastrofe", izraelske trupe po�ele su sa laganim povla�enjem iz naselja i gradova pod palestinskom upravom na Zapadnoj obali. Za ve�inu posmatra�a i analiti�ara bliskoisto�nih zbivanja ostaje pitanje: kako objasniti najnoviju eksploziju nasilja na prostoru Zapadne obale, stotine mrtvih i ranjenih, sru�ene ku�e i potpuno prekinut mirovni proces?
Da li su krivi Izraelci i njihova nespremnost da u pregovorima s Palestincima sklope mirovni sporazum? Ili su krivi ekstremni Palestinci i njihova nesposobnost da se prilagode kompromisu? Prostor koji je sada ostao za budu�e pregovore, verovatno, manji je nego �to je bio pre.
Od Palestinaca �e Zapad zahtevati ve�u spremnost za istorijski kompromis i dramati�no odustajanje od nekih ranijih zahteva. Od Izraelaca se, pak, o�ekuje da se pomire s osnivanjem potpuno nezavisne palestinske dr�ave.
Zemlja ili mir
Ve�ina Izraelaca sigurno �eli mir, ali ne po svaku cenu. Strate�ka, crvena linija izraelskih stavova u odnosu na mogu�i kompromis prili�no je jasna: nema mira niti vra�anja zauzetih teritorija dok arapske zemlje ne priznaju Izrael kao dr�avu, nema povratka palestinskih izbeglica u dr�avu Izrael, nema potpunog povratka na granice od pre 1967. godine i Jerusalim ostaje nepodeljeni glavni grad, dok velika jevrejska naselja na Zapadnoj obali treba da ostanu...
�to se ti�e Palestinaca, Zapad im sugeri�e da moraju da toleri�u ve�a jevrejska naselja na Zapadnoj obali, da moraju u globalu odustati od pitanja povratka izbeglica, da �e palestinski glavni grad Abu Dis biti s pogledom na Jerusalim ali ne i u samom Jerusalimu, a da zauzvrat mogu da proglase sopstvenu dr�avu. Mogu�e je da je Jaser Arafat hteo da prihvati ovu ponudu ranije. Mogu�e je da se deo Palestinaca s time i slo�io. Ali, sasvim je sigurno da niko s tim nije bio zadovoljan. Ni ranije, ni sada.
Posle toliko godina pregovora izme�u Izraela i Palestinaca oko klju�nih pitanja Jerusalima, izbeglica, zatvorenika i teritorije opet je izbilo nasilje. Pre dve godine, u vreme premijera Ehuda Baraka mnogi Izraelci bili su �okirani zbog najava da �e radi sklapanja kona�nog mirovnog sporazuma sa Palestincima Izrael morati da vrati 90 od ukupno 92 odsto Zapadne obale, a ne 60 ili 75 odsto kako se u javnosti naga�alo. Mnogi Izraelci su tada bili �okirani i izjavama da �e Palestinci imati sopstvenu prestonicu u Abu Disu nadomak Jerusalima, i da �e imati pristup u palestinske oblasti u isto�nom Jerusalimu uprkos njihovom insistiranju na jedinstvenom Jerusalimu. Mnogi Izraelci bili su, pre dve godine, iznena�eni kada su saznali da �e neki Palestinci i pored toliko insistiranja da nema povratka palestinskih izbeglica u Izrael, ipak biti vra�eni u okviru programa za "ujedinjenje porodica". No, bez tih ustupaka nije tada bilo nade za bilo kakav sporazum.
Sporna naselja
Palestinci, koji su vi�e od 30 godina govorili kako Izraelu ne�e ustupiti ni jedan jedini metar Zapadne obale, trebalo je da ustupe izme�u osam i deset odsto teritorije na kojoj �ive jevrejski doseljenici. Po tom planu, Jerusalim treba da ostane glavni grad Izraela, a samo u simboli�nom broju neke �e se palestinske izbeglice vratiti u Izrael. Sve je to kod mnogih Palestinaca izazvalo razo�aranje, pa i bes na Jasera Arafata.
Generacije Palestinaca ro�ene su i odrasle u uslovima nereda i intifade na Zapadnoj obali, kamenja, pucnjave, miniranja, kontrolnih punktova i pretresa ku�a, �to je sve obele�ilo njihove �ivote. Vreme je prolazilo, a jevrejska naselja na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze su se �irila. Osam godina pregovora i posredovanja nije re�ilo ni jedan klju�ni problem uklju�uju�i i pitanje Jerusalima.
Sporazum iz Osla stajao je godinama na mrtvoj ta�ki, a u me�uvremenu svi su se iscrpljivali: Arafatovo politi�ko rukovodstvo, ali i oni izraelski politi�ari koji su za mir i kompromis s Palestincima, no i strpljenje militantnih palestinskih ekstremista. Na sve to dolazi i iracionalno nepoverenje jednih u druge, nemogu�nost Jasera Arafata da kontroli�e, ili kanali�e, bes i razo�aranje Palestinaca prema izraelskim doseljenicima na Zapadnoj obali, ali i izraelska politika naseljavanja tog prostora.
Izraelci godinama svoje politi�ke glasove dele izme�u levog centra i desnice, balansiraju�i izme�u njih pri �emu je razlika bila uvek mala. Da li je onda izbor Benjamina Netanijahua u maju 1996. za izraelskog premijera udaljio mirovnu opciju izme�u Izraelaca i Palestinaca? Da li je, upravo, Netanijahu prilikom otvaranja arheolo�kog tunela u srcu isto�nog Jerusalima i zapo�injanjem izgradnje novog jevrejskog predgra�a na njegovoj periferiji, kao i povla�enjem izraelskih trupa sa samo dva odsto teritorije Zapadne obale napravio provokativne poteze u odnosu na Palestince?
Izraelci danas, kao i pre dve godine, odgovornost za to prebacuju na palestinski terorizam, na vojno krilo Al Fataha, organizaciju Tanzim i na Hamas, kao na glavne faktore nestabilnosti na tom podru�ju. Naime, vojna krila tih organizacija imaju jedinstven cilj, a to je stvaranje islamske dr�ave na prostoru dana�njeg Izraela, pri �emu je teror jedan od oblika ostvarenja tog cilja. Upravo to hrani one stranke u Izraelu koje su odlu�ne da se Palestincima ne prepusti niti jedan metar teritorije Zapadne obale, �to opet dovodi do dileme da li oni vi�e vole zemlju nego mir?
U svakom slu�aju, Bliski istok i dalje deluje komplikovano iako ga nije te�ko razumeti. Ako ne postoji pokret u pravcu kompromisa i izmirenja, onda postoji pokret u pravcu rata.
Miroslav Lazanski
vrati.gif
Description: GIF image
