Analiza NT
Da li ce se pucanj u sopstvenu glavu pretvoriti u pucnjeve u tudje
glave?
Haski optuzenik seta se sa pistoljem u dzepu ispred saveznog parlamenta
u kome ministar unutrasnjih poslova sedi u drustvu coveka osumnjicenog
za spijunazu.
Konfuzija, sa gotovo patoloskim elementima, u kojoj se nalazi srpska
politicka scena samo je upotpunjena slikom, dostojnom teatra apsurda,
koju smo opisali (akteri: Vlajko Stojiljkovic, Dusan Mihajlovic i
Momcilo Perisic, datum: 11. april). Ovaj cin nase drame okoncan je
pucnjem u sopstvenu glavu. Kako ce se, medjutim, zavrsiti sama drama?
Nesposobnost politicke elite da za godinu i po resi ijedan otvoren
problem ulazi u kriticnu fazu - ili ce drzava, u kojoj svako treba da
zna sta radi i u kojoj se za postupke snosi odgovornost, poceti da
funkcionise, ili cemo doci u situaciju da se pucanj u sopstvenu glavu
pretvori u pucnjeve u tudje glave.
Teflonski politicari
Saradnja sa Haskim tribunalom primer je neodgovornosti koja skupo kosta.
I materijalno i, na mnogo nacina, moralno. Nedoslednost kljucnih ljudi
zemlje u svemu tome najvise treba da zabrine obicne gradjane:
Premijeru DJindjicu je prosle godine vladina uredba bila dovoljna da se
Slobodan Milosevic izruci Hagu. Ove godine porucio je da bez zakona o
saradnji sa Hagom nece biti izrucivanja. Da li je to priznanje da je ono
sto je uradjeno Milosevicu bilo nelegalno?
Predsednik Kostunica je donedavno tvrdio da mu je Hag "deveta rupa na
svirali". Posle samoubistva Vlajka Stojiljkovica, zbog devete rupe na
svirali, porucuje javnosti da smo za to svi odgovorni ("Niko od nas ne
moze, sve i kad bi hteo, pobeci od odgovornosti."). Da li je to nacin da
se razvodni sopstvena odgovornost?
DJindjic je svoju naglu promenu stava o nacinu saradnje sa Hagom
objasnio zeljom da se ne prlja samo on (jos jedna zacudjujuca poruka
narodu - do sada je obavljao prljav posao!?). Odnosno, sto je rekao
indirektno, sve bi bilo lakse kada bi se uprljali i drugi, po mogucnosti
njegov glavni konkurent.
Time je po prvi put javno priznao da vise ne zeli da podredjuje svoju
politicku popularnost trajnijim interesima zemlje. Bio je to jasan znak
da se priklonio pravilima igre koja je nametnuo Kostunica. Njih
karakterise zelja da se postane tzv. "teflonski politicar", onaj od
kojeg se odbija odgovornost bas kao sto prljavstina klizi sa posudja
izradjenog od teflona.
Pitanja bez odgovora
Ovakvo vodjenje politike u drustvu bez kritickog javnog mnjenja lako
prolazi. Zato niko i ne oseca potrebu da odgovori na sledeca pitanja:
1. Zasto vreme "revolucionarnog zara" u narodu, pretprosle i prosle
godine, nije iskorisceno da se na sto zdravijim osnovama uspostavi
saradnja sa Hagom?
2. Zasto se prosle godine slepo poverovalo obecanjima najvece sile, sto
NT sada otkriva, da je dovoljno samo izruciti Milosevica, da ce odmah
potom u Hag kao optuzenik biti priveden i Alija Izetbegovic (sto ce
amortizovati nezadovoljstvo u Srbiji), a da ce sva buduca sudjenja
Srbima za ratne zlocine po haskim optuznicama biti obavljana u samoj
Srbiji?
3. Zasto u zemlji nisu pokrenuti krivicni postupci protiv onih za koje
se sumnja da su pocinili ratne zlocine? Zasto se posle izrucenja
Milosevica ucutalo o masovnim grobnicama pronadjenim po Srbiji? Da li
one uopste postoje i, ako postoje, zasto nije pronadjen krivac?
4. Zasto nisu preuzeta iskustva iz Hrvatske, gde drzava maksimalno
pomaze svojim gradjanima koje izrucuje - od kontakata sa njima pre
izrucenja, do pruzanja neophodnih informacija i svega ostalog tokom
samog procesa? To pomaze da se izbegne histericno stanje ciji smo
svedoci ovih dana u Srbiji.
Lesinarenje i krvoprolice
Za neodgovorno vodjenje drzavnih poslova ne treba kriviti samo politicku
elitu Srbije. Ona je proizvod drustva koje je i u samom slucaju Vlajka
Stojiljkovica pokazalo niz patoloskih odlika:
1. Visemesecno najavljivanje samoubistva, sa sve citanjima oprostajnih
pisama i organizovanjem oprostajnih vecera, nikoga nije, od prijatelja,
saradnika, poznanika, nagnalo da makar nesto urade da se spase jedan
zivot. Gotovo da je takvim "bas me briga" ponasanjem Stojiljkovic i
uteran u preduzimanje "herojskog cina".
2. Mediji su nedeljama najavljivali samoubistvo ("Necu se ziv
predati!"). U mnogim elementima i ovo je bilo klasicno pozivanje na
samoubistvo.
3. Opozicione partije (a Stojiljkovic je, uzgred receno, sa SPS-om vec
dugo odbijao kontakt jer su ga pojedinci iz ove partije optuzivali da je
on najveci krivac za 5. oktobar) pozurile su da naplate njegovo
samoubistvo, u maniru za njih vec godinama karakteristicnog "lesinarskog
vodjenja politike".
4. Porukom u pismu "Gradjani rodoljubi ove zemlje znace kako da me
osvete" sam Stojiljkovic poziva na nov talas nasilja, nova
razracunavanja patriota sa izdajnicima.
Sa bolesnim drustvom i bez drzave koja funkcionise, sto se na primeru
Haga jasno vidi, Srbija ce jos dugo traziti izlaz iz tunela u kojem se
decenijama nalazi. Mnogi ce taj izlaz videti bas u receptu ("pozivu
rodoljubima") koji je ponudio Vlajko Stojiljkovic. Nije tajna da cak i u
drzavnim organima (od MUP do VJ) ima grupa i opremljenih i obucenih i
spremnih da krenu oruzano "u poslednji obracun". Da i ne pominjemo dobro
organizovane mafijaske klanove razgranatih pipaka.
Uljuljkivanje da takvi nikad nece dobiti podrsku naroda moze da se
pokaze kao tragicno potcenjivanje zla koje je za vratom. Podrsku naroda,
ako se nastavi ekonomsko posrtanje zemlje (donacije su potrosene,
proizvodnja nije krenula, poskupljenja jesu), nece biti tesko pridobiti
i za najradikalnije obrte.
Z. Miljatovic
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/analiz.html
Nazad na naslovnu
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
