|
KAD PRAVDA POSRNE
Postovani,
Secamo se, pisali ste nam : '' ... zalagali smo se sa
nezavisno sudstvo''... (u Kragujevcu?!)
Pored svih vasih napora dobili ste sudstvo u sluzbi
i pod uticajem i pritiskom mafije, nefunkcionalno sudstvo ili ono koje
mozete poistovetiti sa kriminalcima kojim organizovani kriminalci (NEKI
bivsi direktori, NEKI inzenjeri, NEKI docenti kriminalistike, NEKIi economi Auto
banke..). diktiraju sistem rada, u sudnici ditiraju zapisnik.
To su ljudi koje odlikuje Kajinov sindrom, problem
neciste savesti koji rezultuje projekcijom i paranoidnim strahom od pravde, od
kazne (koju optuzeni ''covek'' zapravo zna da zasluzuje zbog svojih greha i
pocinjenih dela, kao sto je to bio Kajinov slucaj). Otuda ti koji se osecaju
ugrozenima, upravo sami postaju opasnost za druge, kada im se za tako nesto
pruze povodi.
Takav primer projekcije lepo objasnjava Ivo Andric kada
kaze:
''Cuvajte se ugrozenih ljudi i ljudi koji misle da su
ugrozeni. Oni osecaju potrebu da se brane i zbog toga vesto i neocekivano i
podmuklo napadaju.'' (Znakovi pored puta, 62) Napad na naseg advokata je upravo
tako izvrsen, podmuklo, premda se jedan takav napad dao ocekivati
ali ne na njega nego prvesntveno na nas kao tuzioce i
potrazioce pravde sto jos uvek nije iskljuceno.
U Kragujevcu se nalaze ljudi koji svoju veliku i
nezajazljivu pohlepu i sujetu svoje sitne i uske licnosti prenose na uzasni plan gnusnih napada na neduzne, u jalovoj
nadi da bi je nasiljem mogli da zadovolje a kojim nasiljem prenose i svoje
kratke mere i bedne racune. Od takvih, duhom malih ljudi, postaju cesto veliki
gonioci istina i pravde i mucitelji ljudi (nas je advokat u
muckom napadu mucen, udaran raznim oruzjem sto je ravno zlocinu protiv
covecnosti).
Naisli na ljude koji pokazuju suvise razvijenu
pohlepu, one koji sopstveni interes i preteranu strast prema novcu. To su
ljudi uvek , gotovo po pravilu sa ogranicenim umom, nerazvijene
sposobnosti, tvrdog srca i grube kratkovide sebicnosti. Od takvih ljudi mozemo
biti svi napadnuti poput naseg porodicnog advokata kojega su oni organizovano
pretukli i nasiljem oterali od suda.
Iznenadjue i plasi cinjenica da vecina u opstem javnom
mnjenju ne pokazuje solidarnost prema progonjenim zastitinikom pravde, vecina
cak pokazuje tupu ravnodusnost prema progonjenoj manjini dok kriminalci, polako
ali sigurno, postaju vecina dok sada jos i uz izdasnu saradnju sudstva i
tuzilastva u Kragujevcu.
Iako su dokazi na strani nas kao ostecenih gradjana,
sudstvo zakazuje, pod pritiskom organizovanih kriminlaca ono se priklanja
pociniocima, tu pravde nema, tu je ona daleko i tesko dostizna. Tu je
problem ljudske ravnodusnosti prema opljackanim i ostecenim, ravnodusnost prema
nepravdi koji se na kraju spontano pretvara u saucestvovanje u zlu. Tako je to
uopste u zivotu sa zlom. Ako mu se odmah ne suprostavis u korenu, svojom
ravnodusnoscu ces mu postati saradnik, a na kraju ces postati njegov predani
zastupnik (kragujevacki sud).
Umesto da se kao onaj casni gresni carinik udaramo rukama
u grudi za sva zla za koja smo svojom ravnodusnoscu odgovorni, mi jurimo neke
spoljne ''krivce'' i kako to svaki psiholog moze da objasni, vidimo u njemu
projektovanu onu sopstvenu odgovornost koju zapravo mi sami imamo za svoju
sopstvenu tragediju (tuzenik).
Isti uzroci dalje rezultuju istim posledicama, i ti isti
uzroci koji su nas doveli do ovde, odvesce nas jos i dalje, jer se za njih ne
kajemo, nego ih cvrsto drzimo u svojoj ruci, kao svoju svetinju u koju niko ne
sme da dirne, kao tabu koji niko nesme da dovede u pitanje.
Sud u Kragujevcu zajedno sa pociniocem krivicnog dela
prevare (vlasnikom Projekt biroa >>ZALJEVSKI<<, Mihajlom
Zaljevskim)
pocinioca stavlja u poziciju zrtve kako bi ga zastitio
jer je korupcija i nerad postalo pravlio i mera jednog nihilistickog stanja
zemlje koja i dalje srlja duboko u blato u kojem mu postaje i prijatno
uljuskanoj u toploti smrada nasilnog bogacenja pojedinaca dok vecina polako ali
sigurno strada.
Zato je sud u Kragujevcu daleko od nas kao ostecene
zrtve, i pravda ne dolazi do nas, mi smo cekali videlo, a ono eto mrak:
ocekivali smo svetlost, a dobili smo tamu Sumadijskog blata. Prestupi su se
umnozili i postali pravilo, gresnici (bivsi direktori) svedoce u korist
pocinilaca sa kojima se delio plen, odstupa se od pravde a pristupa sve
vecem nihilizmu morala u kojem se zemlja nasla dok
kriminalci koriste guzvu.
S postovanjem,
Porodica G. W. Bekker
Dusanka Bekker-Isakovic, zrtva organizovanog kriminala u
Kragujevcu
7812 LT Emmen/HOLANDIJA
|
Title: Message
