Izgleda da smo naučili da sviramo!
U toku je velika, svetska turneja Riblje Čorbe, u okviru koje će 8. juna svirati na stadionu OFK Beograd. ‘’Razmišljao sam o ‘Marakani’, ali su naše kolege već svirale tamo. Naš veliki drug Čola, a uskoro će i Ceca. Bajaga će na ‘Tašu’, a mi smo se odlučili za stadion OFK-a zato što je idealan za rokenrol. Beogradska priča, neutralan teren - nije ni Zvezda ni Partizan. A i trava može da se gazi do mile volje’’, kaže Bora u intervjuu za ‘’Blic’’, koji je dao neposredno pred odlazak u Australiju, gde će svirati u šest najvećih gradova.
Svirali ste nedavno u Skoplju u velikoj sajamskoj hali i u Ljubljani na malom „Tivoliju“. Kakvi su utisci?
- Bez lažne skromnosti - bilo je fantastično! I prepuno. Makedonci su strašno muzikalan narod. Od prvog do poslednjeg trenutka pevaju. I to pevaju odlično, bez falša. Ako bih snimao album uživo, bilo bi to u Skoplju. Da li je tačno da je publika u Ljubljani pred početak koncerta pevala:
‘’Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala’’?
- Tačno je. Bilo je i dosta Hrvata koji su bili veoma dobronamerni. ‘’Čorba’’ je, smem da kažem, institucija i svi koji nas vole dobro su došli. Pod uslovom da nas prihvate onakvima kakvi jesmo - kao Srbe. Pauze između pesama trajale su po pet minuta. Od aplauza nismo mogli da počnemo drugu pesmu. Ne znam šta nam je pod stare dane - zvučimo savršeno. Izgleda da smo naučili da sviramo.
Ostajete li i dalje pri stavu da u Hrvatskoj i Bosni nećete nikada svirati?
- Naravno. Rekao sam to jednom i ne vidim zašto bih ponavljao.
Neke vaše kolege su isto tako govorile da neće, a sada odlaze tamo. - Svako prema svojoj savesti i svojim ubeđenjima. Ne zameram ljudima koji idu tamo i pevaju, a takođe ni hrvatskim pevačima koji ovde dolaze. Ljudi rade svoj posao. Ja sigurno nikada neću tamo pevati. Meni je to nemoralno. Nismo igrali klikere nego smo se ubijali međusobno, što nije baš mnogo lepo. I šta sad? Da odem tamo i kažem: „Puj pike, ne važi, ajd sad da pevamo i radujemo se.“ To mi nikako ne ide.
Kakva je nova publika?
- Nova publika je usmerena na nešto drugo, jer joj je sistematski razvijan drugačiji ukus, preciznije - neukus. Ali se prijatno iznenade kada vide da neko još uvek pravi pesme. Vole nas ljudi koji nisu bili ni rođeni kada je ‘’Čorba’’ pravila iste one pesme koje oni sada pevaju uglas. Interesantno je da se pojavljuje grupa ultraški nastrojenih ‘’čorbara’’, zadrtih „čorbadžija“. Prepoznatljivi su po istetoviranom znaku „Riblje čorbe“. To nam je tvrdo jezgro - naši hard-kor navijači.
Kako se prodaje nova knjiga ‘’Srbi bez muke’’?
- ‘’Srbi bez muke’’ - što je nemoguće, jer uvek je neka muka sa nama - prodaje se odlično.
Koliko ljudi očekujete na koncertu u Beogradu?
- Stadion prima 40.000 ljudi. Toliko očekujem.
Hoćete li obrijati glavu ako ne napunite OFK, kao što ste to već učinili nakon koncerta na Sajmu, zbog izgubljene opklade sa Bregovićem?
- Nikakva opklada nije postojala. Sve je to izmišljeno. To su napumpale naše kolege novinari. Kažem kolege jer sam i ja novinar, pišem za magazin ‘’Bre!’’. Ošišao sam se da bih zaprepastio svoju rođenu ženu. Kada se probudila, Dragana je videla ćelavog debelog monstruma od preko sto kila. Isekla se žena živa. Naravno, neću se obrijati. Zašto bih?!
Šta vam ljudi kažu kad vas sretnu na ulici?
- Svi su dobronamerni i vole da pričaju kad me sretnu. Evo pre sat vremena prilazi mi jedna devojčica i ne može da veruje da me vidi na ulici. A ja se normalno krećem, sedim u kladionici... Nema ono - izolovana zvezda. To je bezveze. Devojčica je bila toliko uzbuđena, uzela je olovku i papir i rekla: ‘’Molim vas jedan telegram.“ Nemam telegram, ali autogram može. Divno je kad te običan svet voli i doživljava kao nekog svog.
Tokom 24 godine duge karijere „Riblja čorba“ je često uzdizana na Olimp, ali je bilo perioda velikih osporavanja, koja su išla do ocene da ste sve svoje već (od)svirali. Kako ste se osećali u tim trenucima?
- Tvrdoglavo, kao i uvek. Verovao sam u sebe. Bilo je malo i inata, ali više ljubavi prema onome što radimo. Sad imamo lepo statusno mesto u muzici i nema potrebe da se takmičimo ni sa kim, niti da žurimo sa snimanjem novih ploča... Potpuno opušteno pravimo pesme i snimamo onda kada imamo šta da kažemo, svesni toga da ima mnogo ljudi koji vole to što radimo. To je vrlo privilegovan status i velika je stvar u karijeri doživeti tako nešto.
Kada bih vas zamolila da izaberete nekoliko ključnih mesta u vašoj karijeri, šta bi vam prvo palo na pamet?
- Postoje tri ključna mesta u karijeri. Prvi koncert na Tašmajdanu, kada je publika napamet znala i pevala sa nama pesme koje još nisu bile ni izašle. Tada smo postali velika grupa. Druga značajna stvar bio je album ‘’Istina’’ izdat u vreme kada su nas svi otpisali jer smo, navodno, izašli iz mode. Naš narod ima tu ‘’divnu’’ osobinu da preko noći uzdigne nekoga, ali ga brzo i obori. Pisali su: ‘’Čorba je gotova’’, ‘’Čorba je propala’’, ‘’Čorba više ne valja’’... Onda smo izdali ‘’Istinu’’ na kojoj je i pesma ‘’Pogledaj dom svoj, anđele’’. To je bio ključni trenutak.
Koji je treći?
- Tek će se dogoditi.
Idi, bre, Boro!
- Nedavno, na turneji u Americi, desilo mi se nešto baš smešno. Odemo Mario Impresario (naš menadžer za Ameriku) i ja da vratimo rent-a-kar, i ulazimo u hotelski šatl da nas dobaci do hotela. Tamo samo vozač, Mario i ja. Svira neka muzika. Uđe neki Amerikanac, pogleda nas i pita: ‘’Ko je pevač?’’ Ja pomislim: Boro, vidi al si popularan kad i ovaj Amerikanac zna za tebe! I ponosno kažem: „Ja sam pevač!“ A tek će on: ‘’Ma, ne. Ova muzika... ko peva tu stvar?’’ Idi, bre, Boro - pomislim.
