B I L T E N V E S T I
24. APRIL 2002.
SRJ HRVATSKA
Kostunica razgovarao sa Piculom
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
istakao je danas u razgovoru sa sefom hrvatske diplomatije Toninom
Piculom
da se Jugoslavija zalaze za razvoj bilateralnih odnosa izmedju dve
drzave,
na novim osnovama.
Kako se navodi u saopstenju iz kabineta predsednika SRJ,
Kostunica
je ocenio da je "to od sireg znacaja, kako u pogledu doprinosa
regionalnoj
stabilnosti, tako i u pogledu dalje realizacije procesa priblizavanja
Evropskoj uniji".
On je ukazao da je potrebno resiti pitanja kao sto su stvaranje
preduslova za dalji razvoj saradnje, otvaranje granica za protok ljudi,
robe i usluga, liberalizaciju trgovinskih odnosa, povratak izbeglica u
Hrvatsku, status nacionalnih manjina..., dodaje se u saopstenju.
Kostunica je, takodje, ukazao na znacaj opredeljenja obe zemlje
i
za stabilnost susednih drzava, pre svega Bosne i Hercegovine, za sta je
potrebno dosledno postovanje Dejtonskog sporazuma.
Picula je izrazio zadovoljstvo zbog postignutih sporazuma
Hrvatske
i SRJ za razvoj odnosa dve zemlje i podsetio da Hrvatska pozdravlja
sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, navedeno je u
saopstenju.
Taj sporazum je znacajan za stabilnost citavog regiona, kazao
je
Picula i istakao vaznost stabilnosti u BiH, dodaje se u saopstenju.
Picula je, takodje, ocenio da su stabilnost i prosperitet
susednih
zemalja preduslovi za razvoj Hrvatske i Jugoslavije.
On je, kako se navodi u saopstenju, podsetio da je Vlada
Hrvatske
usvojila akcioni plan za povratak izbeglica u Hrvatsku i izrazio nadu da
ce
izmedju dve zemlje doci do svestranog razvoja i saradnje na regionalnom
nivou.
Picula i Svilanovic: Resenje za Prevlaku do kraja godine
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Ministri inostranih poslova
Hrvatske i SR Jugoslavije Tonino Picula i Goran Svilanovic ocenili su
danas
nakon razgovora u Beogradu da odnosi dve zemlje napreduju u pravom smeru
i
pravim tempom.
"Postavili smo dobre temelje da mozemo govoriti o
doborsusedstvu.
Ali, treba biti realan i resavati preostale probleme", rekao je Picula
nakon jednoipocasovnog razgovora u Saveznom ministarstvu inostranih
poslova.
Svilanovic se saglasio da su odnosi izmedju dve zemlje u
usponu,
ali je dodao da je svestan pitanja koji ih opterecuju.
"Teska stradanja u proteklih nekoliko godina zaista jesu teret
sa
kojim se mi suocavamo. Medjutim, suocavamo se na nacin koji omogucava da
razvijamom dobre odnose", rekao je Svilanovic.
Picula i Svilanovic su kao najvaznija otvorena pitanja o kojima
su
danas razgovarali naveli pitanje medjudrzavne granice i povratak
prognanih
lica i njihove imovine.
Dvojica ministara koji su danas potpisali Protokol o nacelima
identifikacije i utvrdjivanja granica izrazili su uverenje da ce pitanje
medjudrzavne granice biti reseno do kraja godine, ukljucujuci i
okoncanje
misije UN na polusotrvu Prevlaka (UNMOP).
"Bilo bi dobro da uverimo medjunarodnu zajednicu da je ostanak
misije UN nepotreban, jer izmedju dve zemlje doista mozemo govoriti o
potpuno novoj fazi odnosa, a odnosi izmedju Zagreba i Beograda nikad
nisu
samo bilaterlani odnosi, sto je i snazna poruka da se menja kompletna
situacija u regionu", rekao je sef hrvatske diplomatije.
Sef jugoslovenske diplomatije je ocenio da je pitanje drzavnog
razgranicenja pre "psiholosko" nego teritorijalno ili politicko pitanje
i
potvrdio da je tokom sureta bilo reci o okoncanju misije UN na Prevlaci.
Svilanovic je kazao da je povratak izbeglica i teskoce sa
kojima
se suocavaju "centrani problem u ocima jugoslovenske javnosti" kada je
rec
o odnosima Zagreba i Beograda.
"Povratak izbeglica, prognanika i njihove imovine za ovu
hrvatsku
vladu nije politicko pitanje", rekao je Picula i dodao da je vlada
Hrvatske
spremna da donese ambiciozne planove i da ih realizuje do kraja ove
godine.
"Ucinicemo sve da se taj ambiciozni plan i ostvari", dodao je on.
Svilanovic je pozdravio izvestaj Evropske komisije o stanju u
regionu u kojem, po njegovim recima, "ima citav niz pohvala za ono sto
je
ostvarila Hrvatska".
"Mi se radujemo napretku koji Hravatska ostvaruje u
priblizavanju
EU, zato sto smo potpuno uvereni da svaki napredak koji bilo ko od nasih
suseda, svaki napredak u regionu, u priblizavanju EU i evroatlantskim
integracijama, doprinosi unapredjenju polozaja nase zemlje i stvara
mogucnost za napredak i ostvarivanje istih ciljeva sa nase strane",
rekao
je Svilanovic.
Picula je rekao da odnosi Beograda i Zagreba predstavljaju i
snaznu poruku za citav region, dodajuci da prostor za njihovo razvijanje
postoji i na multilateralnom planu.
"Zelimo i da Jugoslavija napreduje na putu prema Briselu i
spremni
smo da joj na tom putu pruzimo podrsku", rekao je hrvatski ministar.
Picula i Svilanovic danas su u Beogradu potpisali i Sporazum o
kulturnoj saradnji kao i Ugovor o readmisiji koji bi, po recima
hrvatskog
ministra, trebalo da olaksa vizni rezim izmedju dve zemlje.
Picula: Hrvatska se raduje ulasku SRJ u evropske integracije
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Ministar inostranih poslova
Hrvatske Tonino Picula izjavio je danas u Beogradu da Hrvatska podrzava
ulazak SR Jugoslavije u Savet Evrope i njeno ukljucivanje u evropske
integracije.
"Radujemo se mogucnosti da SRJ sto pre ubrza integracije u
evropske organizacije, posebno u Savet Evrope. Hrvatska, na osnovu
iskustva
u dvogodisnjim pregovorima o ulasku u EU moze da pomogne u onoj meri u
kojoj se budu resavali preostali problemi u odnosima SRJ i Hrvatske",
rekao
je Picula u razgovoru sa predsednikom Veca republika jugoslovenske
skupstine Srdjom Bozovicem.
Picula je rekao da Hrvatska priprema program povratka izbeglog
stanovnistva usled ratova, pre svega srpske zajednice.
"Postoji plan da do kraja ove godine pozovemo ljude da se
vrate, a
hrvatska vlada ce im obezbediti povratak imovine. To je velika obaveza
koju
cemo preuzeti na sebe i uloziti znacajna finansijska sredstva", rekao je
Picula.
On je dodao da prethodno hrvatska vlast treba da resi problem
onih
koji su naselili imovinu koja je bila u vlasnistvu Srba, a koji su zbog
ratova izbegli iz Hrvatske.
"Mi polazimo od toga da je pravo na povratak jedno od osnovnih
ljudskih prava, ali isto tako da je i pravo na ostanak jedno od osnovnih
ljudskih prava. Da ne bismo stvarali nove probleme na terenu prethodno
moramo da obezbedimo ljude koji su naselili napustene kuce. Do sada je
vraceno 9.000 stambenih jedinica", rekao je Picula.
On je jos rekao da se do kraja godine ocekuje resavanje pitanja
medjudrzavne granice, ukljucujuci i problem poluostrva Prevlake, koje je
trenutno pod patronatom Misije UN.
Sef hrvatske diplomatije najavio je i liberalizaciju viznog
rezima, dodajuci da "u perspektivi svi zele da dodje vreme ukidanja
viznog
rezima".
Picula je preneo spremnost hrvatskog parlamenta (Sabora) da
njegova delegacija uskoro poseti Beograd i tako se ubrza saradnja
parlamenata dve zemlje.
Predsednik Veca republika Srdja Bozovic podvukao je interes SRJ
da
saradjuje sa svim zemljama u regionu, a posebno da ima dobrosusedske
odnose
sa bivsim jugoslovenskim republikama.
On je ocenio da bi intenzivnija saradnja parlamenata dve zemlje
znacajno doprinela kako unapredjenju odnosa, tako i razbijanju tabua i
predrasuda koji i dalje postoje u svesti odredjenog broja gradjana dve
zemlje.
"Apsolutni interes SRJ u spoljnopolitickim aktivnostima jeste
dalja reintegracija u medjunarodne institucije, ali i razvoj
dobrosusedskih
odnosa u cemu odnosi sa Hrvatskom imaju posebno mesto", rekao je
Bozovic.
Picula je prethodno razgovarao sa sefom jugoslovenske
diplomatije
Goranom Svilanovicem.
Dvojica ministara danas su potpisali tri dokumenta Protokol o
nacelima identifikacije i utvrdjivanju granica, Ugovor o readmisiji i
Sporazum o kulturnoj saradnji.
Picula je rekao da se nada da ce Ugovor o readmisiji olaksati
rezim viza i granicu izmedju dve zemlje uciniti propusnijom.
Pesic i Picula o normalizaciji odnosa, otvorenim pitanjima
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Predsednik Vlade SRJ Dragisa
Pesic i ministar inostranih poslova Hrvatske Tonino Picula konstatovali
su
danas da su dve vlade preduzele niz koraka koji vode normalizaciji
medjusobnih odnosa, ali da su i dalje otvorena vazna pitanja kao sto su
granice, vizni rezim i status raseljenih lica.
Pesic je, kako se navodi u saopstenju iz njegovog kabineta,
ocenio
da je resavanje tih pitanja preduslov za uspostavljanje kvalitetnih
dobrosusedskih odnosa i razvoja ekonomske saradnje.
"SRJ mnogo ocekuje od potpisivanja Sporazuma o slobodnoj
trgovini
sa Hrvatskom, sto je dogovoreno u okviru Pakta za stabilnost jugoistocne
Evrope. To je jedan od znacajnih koraka koji nas priblizavaju Evropskoj
uniji, a to je prioritetni spoljnopoliticki cilj Vlade SRJ i ostalih
vlada
u regionu", kazao je Pesic.
On je potpisivanje sporazuma o redefinisanju odnosa Srbije i
Crne
Gore oznacio kao cin znacajan ne samo za buducnost drzavne zajednice,
vec i
za politicku stabilnost i ubrzani ekonomski razvoj regiona.
Kako se navodi u saopstenju, Picula je takodje pozdravio
potpisivanje tog sporazuma, navodeci da sanse za ulazak u Evropu zavise
od
nivoa regionalne saradnje i stabilnosti.
Korac razgovarao sa Toninom Piculom
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije
Zarko
Korac razgovarao je danas sa sefom hrvatske diplomatije Toninom Piculom
o
medjusobnim odnosima dve zemlje.
Nakon sastanka, Korac je rekao novinarima da je sa Piculom
razgovarao o ekonomskim i kulturnim odnosima, viznom rezimu, problemima
izbeglica i njihove imovine, kao i o pitanjima granica.
On je ocenio da su odnosi Srbije i Hrvatske "krenuli napred" i
dodao da je zapoceto sa resavanjem postojecih problema.
Korac je rekao i da je na danasnjem sastanku predstavnika
srpskih
i hrvatskih vlasti izrazena "dobra volja obe strane da se medjusobbni
odnosi unaprede u sto kracem periodu".
Hrvatski ministar inostranih poslova je naveo da je sa Koracem
razmotrio "ozbiljne teme" vazne za buducu saradnju dve zemlje i pitanja
na
koja ce se obe strane "i ubuduce vracati".
"Ohrabruje i sto je poseta tempirana u vreme u kome se, nadam
se,
definitivno nalaze neki odgovori koji su opterecivali ovaj prostor",
dodao
je Picula.
SRJ HASKI TRIBUNAL
Sestorica optuzenih prijavili se za dobrovoljnu predaju
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Dragoljub Ojdanic, Nikola
Sainovic, Milan Martic, Mile Mrksic, Vladimir Kovacevic i Momcilo
Gruban,
koji su optuzeni pred Haskim tribunalom, prijavili su se za dobrovoljnu
predaju tom sudu u roku koji je odredila Savezna vlada, saopstio je
danas
Savezni sekretarijat za informisanje.
Za lica koja su na spisku Haskog tribunala, a nisu se
dobrovoljno
odazvala saradnji, Savezno ministarstvo pravde sutra ce dostaviti
optuznice
Okruznom sudu u Beogradu, navedeno je u saopstenju.
Sestorica optuzenih, koji su izrazili spremnost za dobrovoljnu
saradnju sa Haskim tribunalom, duzni su da se u dogovorenom roku pojave
pred tim sudom, kada ce Savezna i republicke vlade dostaviti garancije
da
se brane sa slobode do pocetka procesa.
Ukoliko se u dogovorenom roku ne pojave pred Tribunalom u Hagu,
smatrace se da su odustali od saradnje i sprovesce se redovna zakonom
predvidjena procedura, naglaseno je u saopstenju.
U danasnjem saopstenju navedeno je da je taj rok produzen kako
bi
se zapoceti razgovori okoncali i kako bi se vecem broju lica omogucilo
da
koriste pravo za dobijanje garancija Savezne i republickih vlada da se
brane sa slobode.
Na osnovu zakona o saradnji sa Haskim sudom, Savezna vlada
pozvala
je ukupno 23 haska optuzenika da se dobrovoljno predaju, a zauzvrat je
obecala da ce dati garancije Haskom tribunalu koje bi mogle da im
obezbede
da do pocetka sudjenja ostanu na slobodu.
Medju optuzenima su i drzavljani Republike Srpske.
Rok za predaju istekao je u subotu u podne, ali je zbog
neradnog
dana produzen do juce u podne, a potom do ponoci.
Dragoljub Ojdanic bivsi je nacelnik Generalstaba Vojske
Jugoslavije i nekadasnji savezni ministar odbrane, a optuzen je za ratne
zlocine na Kosovu.
Nikola Sainovic, bivsi potpredsednik Savezne vlade, takodje je
optuzen za ratne zlocine na Kosovu, zajedno sa Ojdanicem, predsednikom
Srbije Milanom Milutinovicem, bivsim srpskim ministrom policije Vlajko
Stojiljkovicem, koji se ubio 11. aprila, i bivsim jugoslovenskim
predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem, koji je izrucen Hagu u junu
prosle
godine.
Milan Martic, bivsi predsednik Republike Srpske Krajine,
optuzen
je za ratne zlocine u Hrvatskoj, odnosno za raketiranje Zagreba 1995.
godine u kojem je poginulo nekoliko civila.
Mile Mrksic, nekadasnji visoki oficir bivse Jugoslovenske
narodne
armije, optuzen je za ratne zlocine tokom borbi u Vukovaru 1991. godine.
On
je tada bio pukovnik JNA i komandant Gardijske brigade. Posle borbi za
Vukovar unapredjen je u generala, a kasnije je postao komandant Vojske
Republike Srpske Krajine. Momcilo Gruban iz Prijedora optuzen je za
zlocine u logoru Omarska u BiH.
Vladimir Kovacevic, oficir bivse JNA, optuzen je pred Haskim
tribunalom za ratne zlocine u Dubrovniku 1991. godine.
Savezna vlada preuzela je na sebe troskove prevoza za one koji
su
se prijavili i za njihove branioce, navedeno je u saopstenju.
Izjava Kostunice o dobrovoljnoj predaji optuzenih
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Jugoslovenski predsednik
Vojislav
Kostunica ocenio je danas da se drzavni organi moraju ozbiljno odnositi
prema svim svojim obavezama kada su u pitanju optuzeni koji su se
dobrovoljno javili Haskom tribunalu i ponovio da je potrebno sto pre
formirati Nacionalni savet za saradnju sa tim sudom.
"Cinjenica da su sestorica optuzenika odlucila da se
dobrovoljno
pojave pred Tribunalom u Hagu svakako nije povod za izrazavanje
zadovoljstva niti za bilo kakvo likovanje. Uvazavajuci realnost sveta u
kome zivimo, mogu da kazem samo da je rec o medjunarodnoj obavezi koja
se
ne moze izbeci i da je za sve bolje da se ona odvija po zakonu", rekao
je
Kostunica agenciji Beta.
On je ocenio da su nuznosti saradnje "nesumnjivo, bili svesni
oni
koji su se odlucili na ovaj tezak, ali beskrajno odgovoran korak".
"Bilo bi, naravno, neuporedivo bolje da je Zakon o saradnji sa
Tribunalom donet znatno ranije. Tako bi se izbegli pojacavanje napetosti
u
drustvu, sirenje straha i lov na ljude, ponizavajuci ne samo za one koji
su
lovljeni, nego i za one koji love", ocenio je jugoslovenski predsednik.
Prema njegovim recima, nadlezni drzavni organi moraju se
ozbiljno
odnositi prema svim svojim obavezama, kada je rec o pomaganju onima koji
su
odlucili da odu u Hag, i kada je rec o drzavnim interesima, buduci da su
to
mahom nekadasnji visoki funkcioneri i vojna lica.
"U tom smislu je neophodno da se sto pre sprovedu u delo odluke
o
formiranju Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom. Posebnu
obavezu,
mozda i najprecu, drzavni organi imaju prema istini i potrebi da se ona
stvarno utvrdi", naveo je Kostunica.
On je dodao da, s druge strane, "sam Haski sud, koji se dosad
nije
pokazao ni preterano istinoljubivim, ni preterano pravdoljubivim, sada
ima
mogucnost da nesto promeni u predstavi koju vecina Srba ima o njemu".
Ne mislim pritom samo na pustanje na slobodu optuzenika koji mu
se
dobrovoljno prijavljuju do pocetka sudjenja, uz garancije vlada na
saveznom
i republickom nivou, naveo je predsednik SRJ.
"Mislim na to da je na negativnu predstavu o Tribunalu najvise
uticalo to sto su iz redova srpskog naroda na prostoru nekadasnje SFRJ
uglavnom optuzivani njegovi celnici. Sa drugim narodima to nije slucaj.
A
bio je rat i zlocina i odgovornosti za zlocine bilo je na svim stranama,
pa
i na strani onih zemalja koje najzdusnije vrse pritisak za saradnju sa
Tribunalom, pritom je tumaceci sasvim jednostrano", rekao je Kostunica.
Prema njegovim recima, tesko da bi se bilo kakva ravnoteza u
funkcijama optuzenih mogla uspostaviti izmedju srpskih i hrvatskih,
bosnjackih i albanskih optuzenika.
"Ovih poslednjih zapravo i nema, iako su na Kosovu nad Srbima
i,
uopste, nealbancima pocinjeni mnogobrojni zlocini. I danas se cine",
rekao
je jugoslovenski predsednik.
On je dodao da bi Haski sud "kao organ, makar i privremeni,
Ujedinjenih nacija, trebalo da bude instrument prava i istinske, a ne
selektivne pravde", a da "ponajmanje sme da bude sredstvo za vrsenje
beskonacnih pritisaka i uslovljavanja, pogotovo od onih faktora na
medjunarodnoj sceni koji bi da sude svima, a da se njima niposto ne
sudi".
"Izvesno je da bi, da je pritisaka bilo manje, u regionu danas
bilo vise i pravde, i mira, i stabilnosti", rekao je Kostunica za
agenciju
Beta.
Djindjic: Neki od optuzenih za dvatri dana u Hagu
LONDON, 23. aprila 2002. (BetaAFP) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je danas u Londonu da ce u roku od dvetri nedelje vecina od
dvadesetak optuzenih za ratne zlocine biti izrucena Hagu, a neki cak za
dvatri dana.
"Neki od njih bice u Hagu za dva ili tri dana. Smatram da ce za
dvetri nedelje vecina sa liste od dvadesetak osoba biti u Hagu. Mislim
da
je to ogroman napredak", rekao je Djindjic radiju BBC.
Djindjic nije rekao imena osoba.
Predsednik Vlade Srbije rekao je da "nije siguran" gde se
nalazi
bivsi komandant srpskih snaga u Bosni Ratko Mladic.
"Ne verujem da ga stiti Vojska Jugoslavije ili bilo ko u
Srbiji",
rekao je Djindjic.
Sarkic: Rok za odlazak u Hag 15 dana
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Petorica optuzenika pred
Haskim
tribunalom, koji su se dobrovoljno prijavili, imaju rok od 15 dana da
odu u
hag, rekao je agenciji Beta pomocnik jugoslovenskog ministra pravde
Nebojsa
Sarkic.
Sesti optuzeni, Mile Mrksic, ima nesto duzi rok od 30 dana,
zbog
zdravstvenog stanja, rekao je Sarkic.
Njihov odlazak u Hag sada je tehnicko pitanje, dodao je
pomocnik
jugoslovenskog ministra pravde.
Sestorica optuzenih, koji su izrazili spremnost za dobrovoljnu
saradnju sa Haskim tribunalom, duzni su da se "u dogovorenom roku"
pojave
pred tim sudom, kada ce Savezna i republicke vlade dostaviti garancije
da
se brane sa slobode do pocetka procesa.
Ukoliko se optuzeni, koji su se dobrovoljno prijavili ne jave u
tom roku, njihove optuznice bice dostavljene sudu u redovnu proceduru,
koja
je predvidjena Zakonom o saradnji sa Haskim tribunalom, precizirao je
Sarkic za agenciju Beta.
Izvor u Saveznom ministarstvu pravde rekao je agenciji Beta da
bi
vec u toku ove nedelje neko od optuzenih mogao da otputuje za Hag, ali
nije
mogao da precizira tacan datum njihovog odlaska.
Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic izrazio je
ranije
danas nadu da ce neki od optuzenika za nekoliko dana biti upuceni u Hag.
U saopstenju je navedeno i da ce Savezno ministarstvo pravde
Okruznom sudu u Beogradu sutra dostaviti optuznice za lica koja su na
spisku Tribunala, a nisu se dobrovoljno odazvala saradnji.
Zvanicnik: Dobrovoljan odlazak u Hag znak saradnje Beograda
BRISEL, 23. aprila 2002.(Beta) Zvanicna potvrda o spremnosti
sestorice optuzenih da se predaju Haskom tribunalu, predstavlja
"obecavajuci tok stvari" koji potvrdjuje da vlasti u Beogradu
ispunjavaju
medjunarodne obaveze, ocenio je danas u Briselu jedan zvanicnik NATO.
Funkcioner Atlantskog saveza je ocenio i da to vodi "ostvarenju
standarda" za saradnju SRJ i NATO kroz Partnerstvo za mir.
Napominjuci da su to zasad samo saznanja na temelju izvestaja
medija, predstavnik NATO Mark Lejti je agenciji Beta rekao da "Atlantski
savez pozdravlja cinjenicu da srpske vlasti sprovode nove zakone" o
saradnji s Haskim sudom i da, kao sto je stalno isticao, "zeli da vidi
rezultate". "A najnoviji dogadjaji govore da se sve krece u dobrom
pravcu.
Cekamo i da optuzeni stignu u Hag", dodao je Lejti.
"Vrlo smo zadovoljni", rekao je predstavnik NATO, "sto srpske
vlasti ispunjavaju svoje medjunarodne obaveze".
"Ovo izgleda veoma povoljan razvoj, i to ne samo kad je u
pitanju
ostvarenje pravde, vec i pravi korak u kretanju koje Srbiju i
Jugoslaviju
vodi tome da postane deo nove Evrope", dodao je on.
Zamoljen da kaze da li ce to imati upliva i na buduce tesnje
odnose Beograda i NATO, Lejti je odgovorio da "sestorica optuzenih koji
su
spremni da krenu u Hag znace povoljan razvoj u pravcu ispunjenja uslova
za
stupanje u Partnerstvo za mir. Ako se to ne zeli, uvek se moze naci
razloga
da se to ne ucini ili odugovlaci".
"Ali cinjenica je", podvukao je on, "da NATO zeli da se sa
Srbima
uspostavi saradnja u sklopu Partnerstva za mir".
"Tu ne mozemo preskakati etape, uspostavili smo standarde i od
njih se ne moze odustati. Jer to znaci i da ce tad Partnerstvo za mir
delovati", rekao je Lejti.
"Partnerstvo za mir je i deo reformi koje ostvaruje Srbija i,
ako
se udje u taj program, a da pri tome nisu stvoreni uslovi, onda NATO
Srbiji
i Jugoslaviji nece uciniti nikakvu uslugu", zakljucio je predstavnik
NATO.
Zivkovic:Odluka o garancijama kada optuzenici budu u Hagu
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Savezni ministar policije
Zoran
Zivkovic izjavio je za agenciju Beta da ce Savezna vlada odluku o
davanju
garancija za haske optuzenike doneti kada se oni nadju u Hagu. "Ne
ocekujem da garancije budu date pre nego sto haski optuzenici odu u Hag,
ali ce dobiti garancije vlade kada tamo stignu", rekao je savezni
ministar
policije.
Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom predvijda da savezne
vlasti
pruze garancije Haskom tribnalu za privremeno pustanje na slobodu do
pocetka sudjenja za sve optuzene koji se dobrovoljno predaju.
Lendejl: Pojedinacno o zahtevima za odbranu sa slobode
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Portparol Haskog tribunala
Dzim
Lendejl izjavio je danas da se svaki zahtev optuzenih za privremeno
pustanje na slobodu pojedinacno razmatra i da se pritom, osim garancija
odredjenih vlada, razmatraju i drugi faktori.
"Garancije drzave jesu veoma bitne, ali nisu presudne da bi se
optuzeni oslobodio do pocetka procesa" pred Haskim tribunalom za ratne
zlocine, rekao je Lendejl beogradskom Radiju B 92.
Sudije zele da budu sigurne da ce se optuzeni vratiti na
sudjenje
i da ni na koji nacin nece uticati na svedoke, rekao je Lendejl,
isticuci
da je "svaki slucaj razlicit".
On je naveo da, u slucaju pustanja na slobodu do pocetka
sudjenja,
ponekad postoje i specificni zahtevi kao sto je obaveza optuzenog da se
svaki dan javlja policiji, da ne sme da putuje van odredjene oblasti i
da
troskove za odlazak u Hag i nazad snose optuzeni ili vlada koja daje
garanciju.
Dzouns: Odluka sestorice optuzenih nije dovoljna za SAD
BEOGRAD, 24. aprila 2002. (Beta) SAD su sa "velikim
odobravanjem"
docekale odluku sestorice otpuzenih za ratne zlocine da se dobrovoljno
predaju Haskom tribunalu, ali ocenjuju da to jos nije dovoljno da bi
bila
odmrznuta finansijska pomoc SRJ, izjavio je danas portparol Stejt
departmenta Frederik Dzouns.
"Odluka sestorice optuzenih da svojevoljno odu u Hag u
Vasingtonu
je docekana sa velikim odobravanjem", rekao je Dzouns britanskom radiju
BiBiSi (BBC).
On je dodao da SAD pozdravljaju saopstenje ministarstva
inostranih
poslova (SRJ) kao "novi znak da su vlasti u Beogradu svesne svoje
obaveze
na saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine", istakavsi da je
"sledeci neophodan korak za jugoslovensku vladu stavljanje optuzenih u
pritvor, a potom njihovo prebacivanje u Hag".
Dzouns je pozvao i ostale optuzene da se dobrovoljno predaju
Tribunalu "na miran i dostojanstven nacin", istakavsi da svi optuzeni za
ratne zlocine, ukljucujuci i bivse lidere bosanskih Srba Radovana
Karadzica
i generala Ratka Mladica, moraju da odgovaraju.
Kako prenosi britanski radio u emisiji na srpskom jeziku, on
je,
medjutim, ocenio da, iako SAD pozdravljaju odluku sestorice optuzenih,
to
jos nije dovoljno da drzavni sekretar Kolin Pauel promeni raniju odluku
o
zamrzavanju finansijske pomoci namenjene Jugoslaviji.
"U ovom trenutku sekretar Pauel jos nije doneo odluku o
sertifikaciji. Vise puta smo jasno stavili do znanja da Jugoslavija mora
da
saradjuje sa Haskim tribunalom i vlasti u Jugoslaviji i Srbiji su veoma
svesne potrebe za konkretnim koracima kada su u pitanju pristup
relevantnim
arhivima i svedocima, i izrucenje optuzenih. Dakle, odluke za sada nema,
ali mi neprestalno pratimo situaciju", rekao je Dzouns.
SR JUGOSLAVIJA
Kostunica odlikovao Maticu srpsku, Dokicevu, ambasadore ...
BEOGRAD, 24. aprila (Tanjug) - Predsednik Jugoslavije Vojislav
Kostunica odlikovao je Galeriju Matice srpske iz Novog Sada Ordenom Vuka
Karadzica prvog stepena, za doprinos na sirenju i razvoju nacionalne
kulture i razvijanju patriotske svesti, objavljeno je u najnovijem
Sluzbenom listu. Istim ordenom Kostunica je odlikovao predsednika Srpske
Akademije Nauka i Umetnosti Dejana Medojevica za ukupan, dugogodisnji,
plodan naucni i knjizevni rad. Jugoslovenski predsednik je Ordenom
Jugoslovenske zvezde prvog stepena posmrtno odlikovao bivseg saveznog
ministra za odbranu Pavla Bulatovica - za ispoljenu odlucnost i hrabrost
u
vreme NATO agresije na Jugoslaviju. Ordenom Nemanje treceg stepena
jugoslovenski predsednik je odlikovao teniserku Jelenu Dokic, za
osvajanje
velikih turnira u Tokiju i Rimu, kao i za ucesce u finalu na teniskom
turniru u Rio de Zaneiru.
Za zasluge u gradjenju pozitivne predstave o Srbiji i
Jugoslaviji
odlikovan je Ordenom Jugoslovenske zvezde prvog stepena Aleksa Dragnic,
drzavljanin Sjedinjenih Americkih Drzava. Istim ordenom Kostunica je, za
licni doprinos i zalaganje u razvijanju prijateljskih odnosa, odlikovao
dosadasnje ambasadore Grcke, Libije, Nigerije i Gane - Panajotisa
Vlasopulosa, Saliha Al Mahdija Al Ferdzana, Ezekiela Gotoma Dimku i Zoao
Gonkalves Baetu. Ordenom Vuka Karadzica drugog stepena odlikovana je
Vera
Kovac, za dugogodisnji stvaralacki rad i izuzetne zasluge u oblasti
muzickih umetnosti.
Svimer: Jugoslavija na dobrom putu da postane clanica SE
STRAZBUR, 23. aprila 2002. (Beta) Generalni sekretar Saveta
Evrope
(SE) Valter Svimer izjavio je danas u Strazburu da je SR Jugoslavija na
dobrom putu da u septembru postane clanica SE.
Nakon potpisivanja sporazuma o redefinisanju odnosa, "Srbija i
Crna Gora su na dobrom putu da ove godine postanu clan", rekao je Svimer
na
radnom dorucku sa novinarima.
On je kazao da ocekuje dolazak sefa jugoslovenske diplomatije
Gorana Svilanovica sa kojim ce razgovarati o nacinima za ubrzanje
procesa
uclanjenja SRJ.
"Licno cu razgovarati sa ministrom Svilanovicem i razmotricemo
mogucnost uclanjenja u septembru", rekao je Svimer.
Prijem SRJ u SE, prema Svimerovim recima, zavisi od reformi u
pravosudnom i zakonodavnom sistemu, pune primene Zakona o saradnji sa
Haskim tribunalom, a ne samo od njegovog usvajanja, kao i od civilne i
politicke kontrole oruzanih snaga.
On je podsetio da glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del
Ponte
dolazi na zasedanje Parlamentarne skupstine SE.
Svimer je rekao i da je sutrasnji svecani prijem BiH u SE, kao
44.
zemlje clanice, uz podizanje bosanske zastave ispred sedista SE,
simbolican
i znacajan dogadjaj ne samo za tu zemlju, vec i za Evropu.
On je rekao da se svi secaju da je pre 10 godina poceo rat u
BiH,
pracen genocidom i unistavanjem, dodajuci da je uvodjenje demokratije,
mira
i postovanja ljudskih prava u tu drzavu predstavljao izazov za SE.
Dinkic:Zbog Savezne skupstine reforme stoje
BEOGRAD, 23.aprila 2002 (Beta) Guverner Narodne banke
Jugoslavije
Mladjan Dinkic apelovao je danas na poslanike Savezne skupstine da se do
kraja nedelje sastanu i usvoje vise zakona koje im je odavno u proceduru
uputila NBJ jer ce u suprotnom "moci da se kaze da zbog parlamenta
reforme
stoje".
"Ako Skupstina pre prvomajskih i uskrsnjih praznika ne izglasa
novi zakon o staroj deviznoj stednji, slede lokalni izbori u Crnoj Gori,
i
necemo moci da izdamo obveznice za stedne uloge preko 10.000 maraka, a
nece
biti nista ni od isplate Dafininih stedisa", rekao je Dinkic na
danasnjoj
konferenciji za stampu.
On je podsetio da se u skupstinskoj proceduri nalaze i novi
Zakon
o deviznom poslovanju, Zakon o bankama, kao i Zakon o konverziji
potrazivanja drzave po osnovu dugovanja Pariskom i Londonskom klubu u
akcije banaka.
Potpisan sporazum o otpisu 66 odsto duga SRJ prema Spaniji
MADRID, 23. aprila 2002. (Beta) Vlada Savezne Republike
Jugoslavije (SRJ) i spanska kompanija za osiguranje izvoznih kredita
CESCE,
potpisale su u Madridu sporazum o otpisu 66 odsto ukupnog duga SRJ prema
Spaniji.
Dug ce se, kako je saopsteno, otpisati kroz retroaktivno
smanjenje
kamatnih stopa.
Bilateralni sporazum o reprogramiranju duga, koji je u ime
Vlade
SRJ potpisao ambasador Trivo Indjic, u skladu je sa zakljuccima
pregovora
vodjenih u novembru 2001. u Parizu izmedju SRJ i clanica Pariskog kluba.
Donacija u opremi za elektrodistribucije od 600.000 evra
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Ambasador Spanije u SRJ
Mariano
Garsia Munjoz predao je danas ministru energetike Srbije Goranu
Novakovicu
opremu vrednu 600.000 evra iz prvog dela donacije spanske vlade.
Ukupna donacija Spanije iznosi 900.000 evra, s tim sto je drugi
deo od 300.000 evra iskoriscen za program obuke kadrova iz
elektroprivrede
Srbije i Crne Gore.
Oprema iz donacije namenjena je elektrodistributivnim
preduzecima
u Srbiji. Ugradnjom novih prekidaca od 150 kilovolti, strujnih i mernih
transformatora na mrezu bice poboljsana pouzdanost snabdevanja potrosaca
i
smanjeni gubici.
REPUBLIKA SRBIJA VELIKA BRITANIJA
Djindjic: Treba graditi strategiju ulaska Balkana u Evropu
LONDON, 23. aprila 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic
pozvao je danas u Londonu Evropsku uniju (EU) da kroz partnerske odnose
sa
balkanskim drzavama resava problem u regionu.
"Balkan je po prvi put u prilici da se modernizuje nakon 200
godina konflikata i diktatura. Godisnje se potrosi oko dvetri milijarde
dolara za oko stotinu hiljada vojnika na Kosovu i u Bosni i zbog toga
Evropa mora da pocne da gradi strategiju izlaska iz te situacije i
strategiju ulaska blakanskih zemalja u evropsku porodicu", rekao je
Djindjic na predavanju na Ekonomskom fakultetu u Londonu (London Scool
of
Economic).
On je najavio da ce u danasnjem razgovoru sa britanskim
premeijerom Tonijem Blerom zatraziti podrsku za ulazak SRJ u EU navodeci
da
je Srbija "zemlja sa najvise demokratske energije u okruzenju".
Djindjic je rekao da bi nezavisnot Kosova izazvala lancanu
reakciju u citavom regionu.
"Trebalo bi da promenimo pristup i da govorimo o posledicama.
Nezavisno Kosovo bilo bi lose resenje, najpre za Albance, jer bi bili
izolovani. U 21. veku bolje je imati dobre susede nego nacioanlnu
drzavu",
rekao je Djindjic.
Upitan da li se izrucenjem jugoslovenskih drzavljana Haskom
tribunalu krse doamci zakoni premijer Srbije kazao je da su "i
saveznicki
vojnici u Drugom svetskom ratu prekrsili nemacke zakone, kada su
oslobodili
logorase iz Ausvica".
"Mi mozemo da kazemo da ne priznajemo medjunarodne institucije,
ali to smo vec videli u bliskoj proslosti. Medjunarodne obaveze moraju
se
postovati i to bez uslovaljavanja", rekao je on.
Pored susreta sa britanskim premijerom Tonijem Blerom, Djindjic
na
kraju dvodnevne posete Londonu razgovara danas i sa ministrom
unutrasnjih
poslova Dejvidom Blanketom.
Djindjic: Bler podrzao zahteve Beograda
LONDON, 23. aprila 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic
izjavio je da je u danasnjem razgovoru sa britanskim premijerom Tonijem
Blerom dobijena podrska za zahteve vlasti u Beogradu koji se ticu
priblizavanja Evropskoj uniji, resavanja problema na Kosovu i dalje
ekonomske podrske.
"Trazili smo da do kraja godine Evropska unija definise uslove
za
nase pristupanje, kako bi taj proces bio ubrzan. Nakon resavanja odnosa
Srbije i Crne Gore vise nama prepreka za ubrzanje tog procesa", rekao je
Djindjic.
On je jos naveo da u polucasovnom razgovoru sa Blerom nije
pomenuto pitanje saradnje sa Haskim tribunalom.
DJindjic je rekao da je od britanskog premijera zatrazio da
Beogradu bude omoguceno snaznije ucesce u resavanju problema Kosova.
"Trazimo da pocnu otvoreni razgovori o buducem resavanju
kosovskog
problema, jer odlaganjem tog pitanja jacaju glasovi za nezavisnost.
Jednog
trenutka, mozda za nekoliko godina, bice organizovana neka vrsta
referenduma i, ako do tada nista ne ucinimo, bicemo izlozeni politici
svrsenog cina", kazao je DJindjic.
Premijer Srbije je rekao da je u razgovoru zatrazeno vise
strateske podrske Srbiji na ekonomskom planu. On je naveo i da bi sa
Srbijom mogao biti napravljen plan o smanjenju stranog prisustva na
Balkanu
u narednih pet godina.
Djindjic: Potrebna prevencija, a ne resavanje kriza
BEOGRAD, 24. aprila 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic
izjavio je da evropska podrska Srbiji ne sme da se zasniva na krizama,
nego
na prevenciji kriza.
"Ocekujemo jednu jasnije fokusiranu strategiju i da nam se
kaze:
'u narednih sedam ili osam godina desice se to i to, imamo problem
Bosne,
problem Kosova, Makedonije, hajde da sednemo da ih zajedno resavamo', a
ne
da, kada izbije kriza, dodje krizna grupa i onda za mesec dana nesto na
brzinu napravi", rekao je Djindjic britanskom radiju BBC.
Djindjic je na kraju posete Velikoj Britaniji jos rekao da
Srbije
ima politicku podrsku, ali ne moze da ocekuje da ce druge zemlje da
resavaju njene ekonomske probleme, da ce "od svojih poreskih obveznika
da
daju pare nasim poreskim obveznicima".
Na pitanje da li je u Londonu cuo makar obrise strategije,
Djindjic je rekao da je za sada dobio podrsku za ubzanu integraciju
zemlje
u proces asocijacije i stabilizacije sa Evropskom unijom i da "Kosovo
nece
biti resavano bez nas".
Srbija ponovo dobro stoji na Zapadu
VASINGTON, 24. aprila (Tanjug) - Mislim da Srbija ponovo dobro
stoji u Velikoj Britaniji i na Zapadu, istakao je u izjavi za Glas
Amerike,
po zavrsetku dvodnevne posete Londonu, predsednik Vlade Srbije Zoran
Djindjic. "Dobar signal je to sto smo mi izneli nase prioritete, dok sa
britanske strane nije bilo nikakve posebne liste: nije pomenuta ni jedna
tema koja se ne bi poklapala sa onim sto smo mi trazili", rekao je
Djindjic.
Srpski premijer posebno je istakao da je njegova delegacija
dobila
podrsku britanskog premijera Tonija Blera za ubrzani postupak ukljucenja
Jugoslavije u proces stabilizacije i pridruzivanja Evropskoj uniji. "Mi
se
nadamo da do 2004. mozemo da ispunimo kriterijume da postanemo zvanicni
kandidat za Evropsku uniju, sto bi bio veliki korak napred", istakao je
Djindjic.
Prema njegovim recima, London podrzava pojacano prisustvo
Beograda
u dogadjajima na Kosovu i Metohiji i ucesce nase zemlje u aktivnom
dizajniranju buducnosti citavog regiona, a pre svega tog dela nase
teritorije.
Treca tema razgovora u Londonu bili su bilateralni odnosi,
Pariski
klub i glasanje britanskih predstavnika u raznim finansijskim
institucijama
gde nam je vazna ta podrska, dodao je Djindjic. Na pitanje americkog
radija
moze li se posle ove posete ocekivati znacajnije prisustvo srpskih firmi
na
britanskom trzistu, kao i britansko investiranje u Srbiju, predsednik
Vlade
Srbije je rekao da su za to najbitniji elementi promocija nase zemlje
kroz
licni nastup i stvaranje institucionalnih okvira u samoj zemlji.
KOSOVO METOHIJA
Covic preneo ambasadorima da je rano za pitanje statusa
UJEDINJENE NACIJE, 23. aprila 2002. (Beta) Sef Koordinacionog
centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic izjavio je danas, u razgovoru
sa
ambasadorima Rusije, SAD, Velike Britanije i Kine u UN, da je bez
obezbedjivanja najelementarnijih prava za zivot Srba i drugih
nealbanaca,
nemoguce govoriti o bilo kakvom statusu juzne srpske pokrajine.
"Mislim da smo se jasno razumeli i usaglasili da je svako
ishitreno odlucivanje o statusu Kosova nemoguce, pogotovu sada kada se
jos
nisu stvorili ni elementarni uslovi i da na Kosovu imamo i dalje
nebezbednost, nemanje slobode kretanja, neresen problem nestalih i
kidnapovanih, neodgovornost za pocinjene za ratne zlocine nad Srbima i
ostalim nealbanskim zajednicama, i da smo i dalje bez adekvatnog i
znacajnog povratka", rekao je Covic u telefonskoj izjavi iz Njujorka
agenciji Beta.
"U takvim uslovima nemoguce je pricati o bilo kakvom statusu
Kosova", naglasio je Covic, koji je i potpredsednik Vlade Srbije.
On je istakao da svi koji se bave Kosovom treba da se
usredsrede
na sprovodjenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i Zajednickog
dokumenta. Taj dokument Covic je potpisao sa bivsim sefom UNMIKa Hansom
Hekerupom.
"Mora da se napravi jos visi stepen saradnje izmedju Beograda i
UNMIKa, uz obostrano uvazavanje, iskrenost i saradnju", rekao je
potpredsednik Vlade Srbije.
On je naveo da je delegacija vlasti u Beogradu pred sutrasnju
sednicu SB UN o Kosovu, objasnjavajuci stanje u Kosovskoj Mitrovici,
naisla
na razumevanje medju sagovornicima, iako su oni, kako je Covic rekao,
razmisljali po starom sistemu "vidite sta rade Srbi". "Jakim
argumentima
smo uverili gospodu ambasadore da to nije bas tako. Da su se pre toga
dogodile provokacije. Mi ne podrzavamo nasilje i nismo ni za kakve
varijante podela Kosova, kao sto nismo ni za bilo kakve varijante
paralelnih institucija, ali ako ne obezbedite zajednici da ona moze
normalno da zivi i radi, da ima punu bezbednost i slobodu kretanja,
sasvim
je normalno da onda ona mora da pravi i nekakve samo sebi svojstvene
institucije, jer narod mora da se odrzi", objasnio je Covic.
On je rekao da je sagovornicima preneo da bi svako drugo
resenje
"vodilo eventualnom iseljenju Srba sa Kosova, sto je nedopustivo i sto
se
ne moze tolerisati".
Govoreci o sutrasnjem zasedanju Saveta bezbednosti, Covic je
izrazio uverenje da ce na toj sednici biti sve u redu, ali je upozorio i
na
neophodnost jedinstvenog nastupa predstavnika kosovskih Srba u
kontaktima
sa predstavnicima medjunarodne zajednice.
"Sve nase podele i svi nasi pristupi u smislu dodatnog i
stalnog
permanentnog prodavanja naknadne pameti i dodvoravanja medjunarodnoj
zajednici, kako bi se za nekog reklo da je dobar Srbin a za nekoga los,
nedopustivi su i predstavljaju varijantu politickih samoubistava", rekao
je
Covic.
"To je opasnost i mislim da smo je jasno savladali, ali
argumentima a ne pricom", dodao je Covic.
"Uveren sam da cemo u narednom periodu i sutra na Savetu
prezentirati ono sto je realnost Kosova i Metohije, realnost zivota i
teskoce zivota i nemogucnosti zivota Srba i ostalih nealbanskih
zajednica,
koji su pod velikom presijom uz stalno ugrozenu slobodu kretanja i
zivot",
podvukao je sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
On je izrazio uverenje da se zajedno, uz pomoc medjunarodne
zajednice i Saveta bezbednosti UN, moze doci do normalizacije stanja u
juznoj pokrajini.
Covic ce se sutra, pre sednice Saveta, koja pocinje u 16 casova
po
jugoslovenskom vremenu, sastati i sa ambasadorom Francuske.
Sa protesta u Mitrovici upucen apel Savetu bezbednosti UN
KOSOVSKA MITROVICA, 23. aprila 2002. (Beta) Oko pet hiljada
gradjana severnog dela Kosovske Mitrovice i danas je protestovalo na
Trgu
Sumadija zbog hapsenja Slavoljuba Jovica, kao i zbog, kako su naveli,
"dvojnih arsina" medjunarodne zajednice prema Srbima i Albancima na
Kosovu.
Sa protestnog skupa danas je upuceno i pismo u kojem je apeluje
na
medjunarodnu zajednicu da ucini sve kako bi se postovala rezolucija 1244
Saveta bezbednosti UN i da se gradjanima, bez obzira na nacionalnu
pripadnost, obezbedi miran i bezbedan zivot.
U pismu Savetu bezbednosti ocenjuje se da medjunarodni
predstavnici "mogu i moraju mnogo da ucine" u utvrdjivanju istine o
nestalim licima i u garantovanju bezbednosti i zastiti ljudskih i
imovinskih prava svih gradjana Kosova.
Gradjanima Mitrovice i danas se pridruzilo vise stotina zitelja
opstina sa severa pokrajine.
Koalicija Povratak do 30. aprila da predlozi clanove vlade
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Koordinacioni centar za Kosovo
i
Metohiju zatrazio je od stranaka Koalicije "Povratak" da do narednog
utorka
dostave predloge kandidata za mesta u Vladi Kosova i Metohije, saopsteno
je
danas iz Centra.
Predsednik Koordinacionog centra Nebojsa Covic zakazao je za
utorak, 30. april sednicu Koordiancionog centra sa clanovima Koalicije
"Povratak" na kojoj ce podneti izvestaj o svom boravku u Njujorku na
sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji.
Kako se navodi u saopstenju Koordinacionog centra, za 30. april
u
14 sati zakazana je sednica Centra, a za 16 sati zajednicka sednica
Centra
i Koalicije "Povratak" na kojoj ce Covic podneti izvestaj.
Na sednicu je pozvan i vladika raskoprizrenski Artemije.
Rugova: Postignuti rezultati u integraciji manjina na Kosovu
PRISTINA, 23. aprila 2002. (Beta) Predsednik Kosova Ibrahim
Rugova
danas je rekao da su dosadasnji napori za integraciju manjina u kosovsko
drustvo doneli odredjene rezultate, ali da je potrebno jos mnogo toga
uraditi po pitanju bezbednosti i stabilnosti Kosova.
Rugova je to rekao u uvodnom izlaganju na skupu o medjuetnickim
odnosima na Kosovu i alternativama integracije manjina u kosovsko
drustvo,
koji se odrzava u Pristini u organizaciji americkog instituta Projekat
za
etnicke odnose, sa sedistem u Njujorku, i misije OEBSa na Kosovu.
On je izjavio novinarima da je i danas, na skupu, insistirao da
medjunarodna zajednica sto pre prizna nezavisnost Kosova, jer bi to,
kako
je ocenio, doprinelo stabilnosti u regionu.
Potpredsednik Alijanse za buducnosti Kosova Bajram Kosumi koji
je
ucestvovao na danasnjem skupu, rekao je novinarima da pitanje
medjuetnickih
odnosa ne zabrinjava samo Kosovo, vec i ceo region, i da su ucesnici
okruglog stola zbog toga posebnu paznju posvetili pronalazenju resenja
za
to pitanje.
Na danasnjem skupu u Pristini okupili su se predstavnici
kosovskih
i medjunarodnih institucija, lideri stranaka, predstavnici manjina i
istaknute osobe iz javnog zivota na Kosovu.
Oni razgovaraju o medjuetnickim odnosima i ulozi novih
kosovskih
institucija u poboljsanju nacina za integraciju manjina u kosovskom
drustvo.
Na skupu ucestvuju Rugova, predsednik kosovskog parlamenta
Nedzat
Daci, premijer Bajram Redzepi, lideri svih zajednica na Kosovu, najvisi
predstavnici civilne misije UN u pokrajini (UNMIK) na celu sa zamenikom
sefa UNMIKa Carlsom Brejsom, sef americke kancelarije u Pristini DZon
Menzis, sef misije OEBSa na Kosovu Paskal Fisci i komandant Kfora,
general
Marsel Valenten i drugi.
Organizatori skupa najavili su da ce o rezultatima danasnjeg
okruglog stola obavestiti javnost veceras nakon zavrsetka skupa.
REPUBLIKA CRNA GORA
Solana trazi sprovodjenje sporazuma Srbije i Crne Gore
BRISEL, 23. aprila 2002. (Beta) Zvanicnici Evropske unije
izrazili
su danas zabrinutost zbog otezanja crnogorskih stranaka da se dogovore o
realizaciji sporazuma o buducoj zajednici Srbije i Crne Gore.
EU je "zabrinuta" zbog toga sto crnogorska Socijalisticka
narodna
partija (SNP) u jugoslovenskom parlamentu "blokira sprovodjenje u delo
sporazuma SrbijaCrna Gora" i sto, istovremeno, vladajuca crnogorska
Demokratska partija socijalista (DPS) cinjenicki nastoji da kroz
zakljucke
crnogorskog parlamenta "prejudicira" sadrzinu Ustavne povelje, rekli su
agenciji Beta zvanicnici Saveta ministara EU.
Oni su ukazali da bi se time u mnogome unapred, bez temeljne
strucne rasprave, odredila i "priroda buduce drzave", odnosno da li bi
to
bila prava federacija ili savez dve nezavisne drzave.
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana juce je u
telefonskom razgovoru iz Valensije, ove primedbe evropske petnaestorice
predocio lideru SNPa Predragu Bulatovicu i predsedniku Crne Gore Milu
Djukanovicu.
Solana je zatrazio neodlozno sprovodjenje sporazuma o
preuredjenju
odnosa Srbije i Crne Gore i sto brzi pocetak rada na izradi Ustavne
povelje. On je naglasio da je to vazno za jacanje regionalne bezbednosti
i
ukljucivanje Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju.
Funkcioneri bliski Solani su primetili da su Bulatovicev SNP
zbog
nepopustljivog stava "kritikovali i njegovi koalicioni saveznici" u
jugoslovenskoj vlasti. A, kako je objasnjeno, Djukanovicev DPS u
zakljuccima o sporazumu, koje treba da usvoji crnogorski parlament, zeli
da
unapred nametne odrednice za rad crnogorskih strucnjaka u komisiji za
izradu Ustavne povelje.
"To znaci da bi crnogorski eksperti imali potpuno suzen prostor
za
raspravu sa srpskim strucnjacima o sadrzini Ustavne povelje. Jednostavno
receno, to bi bio mandat izvan koga oni ne bi mogli ici. Time bi bila
krajnje ogranicena mogucnost da se sa srpskim ekspertima svestrano i
opsezno razmotri tako vazna materija, kao sto je ustavni dokument buduce
zajednicke drzave", ocenili su funkcioneri EU.
Zato, prema recima zvanicnika EU, preti opasnost da se, ukoliko
se
usvoje zakljucci koje predlaze DPS, crnogorski strucnjaci u komisiji
nadju
s "mandatom" da poslanike u buducu saveznu skupstinu biraju republicki
parlamenti.
Oni su ocenili da, kada bi srpski strucnjaci istvoremeno dosli
sa
"mandatom" koji bi sa svoje strane usvoji srpski parlament, da se
savezni
poslanici biraju neposrednim glasanjem, bila mala mogucnost da dve
strane s
tako dva kruta pregovaracka polazista dodju do sporazuma.
Zvanicnici bliski Solani su ukazali da ima i drugih otvorenih
pitanja, izmedju ostalog, da li buduci savezni parlament treba da usvoji
Ustavnu povelju, ili samo da je "primi k znanju".
Djukanovic: Svi smo u dobitku
MOSKVA, 23. aprila (Tanjug) - Predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic
ocenio je u intervjuu koji je danas objavio ruski list "Nezavisimaja
gazeta" da sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore odrazava
politicku realnost i predstavlja najracionalnije resenje. "Svi smo u
dobitku jer je desetogodisnja jugoslovenska kriza zavrsena demokratskim
sporazumom. To je pozitivan rezultat, ne samo za ucesnike procesa
dijaloga,
nego i za medjunarodnu zajednicu koja je aktivno ukljucena u sve procese
na
teritoriji bivse Jugoslavije", naglasio je Djukanovic. On je pri tom
ukazao
da i dalje smatra da bi najoptimalnije resenje bilo formiranje
nezavisnih
drzava Srbije i Crne Gore, priznatih na medjunarodnoj sceni, uz
mogucnost
njihovog saveza, "ako to hoce Srbija". "Zato smo i planirali da se u
prolece u Crnoj Gori sprovede referendum", rekao je Djukanovic.
naglasivsi
da su, medjutim, protiv toga bili Srbija, EU i medjunarodna zajednica.
On
je podsetio da Sporazum garantuje obema stranama mogucnost da kroz tri
godine iskoriste pravo izbora samostalnog drzavnog puta i izrazio
uverenjeda ce procesi krenuti "u tom smeru, ali ovog puta bez napetosti
i
bez protivljenja Srbije i medjunarodne zajednice".
Prirodno, dodao je on, "mi cemo se u Crnoj Gori najodgovornije
odnositi prema obavezama koje proisticu iz sporazuma, koji daje jednake
sanse i za ideju nezavisnosti, i za ideju ocuvanja jedinstvene drzave".
Prema Djukanovicevom uverenju, Sporazum predstavlja osnovu za
normalizaciju
odnosa Crne Gore i Srbije. "Uspostavljanje najboljih odnosa sa Srbijom
predstavlja nas strateski interes, bez obzira na konacnu odluku - hocemo
li
imati jedinstvenu, ili dve nezavisne drzave", rekao je predsednik Crne
Gore.
Bozovic: Sporazum Srbije i Crne Gore u kriticnoj fazi
BEOGRAD, 23. aprila 2002. (Beta) Kada ce biti nastavljena
zajednicka sednica oba doma jugoslovenskog parlamenta na kojoj se
razmatra
sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, za sada je neizvesno,
a
iz Socijalisticke narodne partije Crne Gore (SNP) danas su iznete ocene
da
je "sporazum u kriticnoj fazi".
"SNP nece pristati na ustavne prevare. Sporazum je danas u
kriticnoj fazi zbog razlicitih tumacenja i intepretacija sporazuma, koja
dolaze od aktuelne crnogorske vlasti", rekao je na konferenciji za
novinare
u Beogradu predsednik Veca republika jugoslovenske skupstine i
poptredsednik SNP Srdja Bozovic.
SNP trazi da se u sporazum unesu garancije, koje, kako su
obrazlozili predstavnici te stranke, ne bi dozvolile vladajucoj
koaliciji u
Crnoj Gori da ga iskoristi za pokretanje procesa stvaranja nezavisne
drzave
Crne Gore.Bozovic je rekao da SNP ne moze da prihvati da se sporazum
"tumaci na sebican i uskostranacki nacin" koji ne obezbedjuje osnovnu
intenciju EU a to je Srbija i Crna Gora kao jedinstven
medjunarodnopravni
subjekt.
Potpredsednik SNP je rekao da na saveznom nivou vlasti "nema
krize", odnosno izmedju koalicionih partnera u jugoslovenskoj vladi DOSa
i
SNPa i da nema krize u funkcionisanju organa savezne drzave.
Na pitanje da li su odrzane konsultacije SNP i DOSa, Bozovic je
rekao da osim konsultacija uoci sednice parlamenta 18. aprila, drugih
konsultacija nije bilo.
Djukanovic krajem aprila sa Pauelom
PODGORICA, 23. aprila 2002. (Beta) Crnogorski predsednik Milo
Djukanovic sastace se 30. aprila u Vasingtonu sa americkim drzavnim
sekretarom Kolinom Pauelom, javili su danas podgoricki mediji.
Savetnik crnogorskog predsednika za spoljnu politiku Milan
Rocen
rekao je da se toj poseti pridaje veliki znacaj i da ona predstavlja
"ohrabrenje demokratskim snagama u Crnoj Gori da istraju na reformama i
demokratizaciji drustva".
Rocen je naveo da je Pauel uputio Djukanovicu poziv pocetkom
aprila.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
