Zašto Đinđić ne sme da hapsi generala Mladića
Srpska vlast neće da uhapsi Mladića ne zato što se, kako tvrdi, plaši
nemira i oružane reakcije stanovništva, već zato što ni Đinđić ni Koštunica ne
žele da rizikuju u godini koja će, po svoj prilici, biti
godina
izbora
Autor: E.B.N.
Sudeći po tome da se većina od 23 optužena jugoslovenska državljanina sa haške liste do ponedeljka bila prijavila saveznom ministarstvu pravde, čini se da je Beograd na putu da svoj problem sa Hagom reši. Samo naizgled. Kada je prošle nedelje Karla del Ponte, glavni haški tužilac, doputovala u Beograd, bila je najviše zainteresovana za jednog od dvojice optuženika koji se u međuvremenu nisu prijavili ministarstvu kao zainteresovani za predaju. Reč je, naravno (pored Radovana Karadžića) o generalu Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske Republike Srpske, za koga u Hagu veruju da se krije u Srbiji i da ga obezbeđuje Vojska Jugoslavije. Ako se ima u vidu da mnogi poznavaoci prilika u Tribunalu tvrde da su Karadžić i Mladić dve poslednje karike koje nedostaju da Haški tribunal uđe u proces sopstvenog privođenja kraju, ostaje otvoreno pitanje koliko će Del Ponteova i njeni američki partneri biti zadovoljni ako kooperacija Beograda ne uključi i srpskog generala.
Narodni front
Beograd neće u dogledno vreme izručiti Mladića, tvrdi za „Blic News“ izvor blizak srpskoj vladi. Isti izvor čiji stav odstupa od zvaničnog smatra da je tvrdnja mnogih srpskih funkcionera da je general Mladić napustio Srbiju naprosto netačna.
- Jedno vreme, pošto je pre tri nedelje izgubio zvaničnu zaštitu pripadnika VJ, Mladić je nestao sa teritorije Srbije, ali se potom vratio - tvrdi taj izvor.
Srpski premijer Zoran Đinđić bio je u intervjuu za nemački „Frankfurter rundšau“ tek nešto iskreniji kada je o Mladiću reč. Đinđić je rekao da Srbija nije u stanju da uhapsi generala Mladića jer je rizik od nemira suviše veliki. Prema Đinđiću, Srbija ima samo 20.000 loše naoružanih policajaca, dok međunarodne mirovne snage u Bosni sa svojih 50.000 vojnika nisu uspele da za proteklih pet godina uhapse ni Karadžića ni Mladića.
Sličnu tezu zastupa i nekadašnji istaknuti policajac Marko Nicović, koji kaže da bi hapšenje Mladića i Karadžića „sigurno izazvalo krvoproliće i masovnu pobunu nekoliko stotina hiljada Srba iz Republike Srpske, iz Krajine i s Kosova“.
- Stvoren je opštenarodni front, gde bi svaki čovek u Srbiji mogao da bude njihov jatak - kaže Nicović.
Anonimni izvor iz srpske vlade tvrdi, međutim, da postojeće procene srpske policije ne predviđaju bilo kakvu masovniju, posebno ne oružanu, reakciju na Mladićevo hapšenje.
- Sudeći prema malobrojnoj ekipi koja obezbeđuje Mladića, bilo bi to tek malo rizičnije hapšenje od bilo kog drugog - tvrdi on.
Sagovornik „Blic Newsa“, međutim, tvrdi da postoje dva druga razloga zašto će Mladićevo hapšenje izostati. Glavni rizik je, tvrdi on, politički: ni Đinđić ni Koštunica ne žele da rizikuju da Mladića uhapse u godini koja će, po svoj prilici, biti godina izbora. S tim su, dodaje naš izvor, predstavnici vlasti u Beogradu upoznali i američke diplomate koji su se saglasili da se na Mladića i Karadžića sačeka u Hagu.
Trojka sigurnih
Ali, umesto Mladića, iz Beograda će narednih dana da usledi velika isporuka put Haga. Petnaestak od 23 optuženih proteklih dana su kontaktirali sa Ministarstvom pravde i pokazali zainteresovanost da se predaju. U ponedeljak, kada nastaje ovaj tekst, sigurni putnici su bili bivši načelnik Generalštaba VJ general Dragoljub Ojdanić, optužen za zločine na Kosovu, Milan Martić, bivši lider krajiških Srba, optužen za bombardovanje Zagreba, i general Mile Mrkšić, optužen za zločine na farmi Ovčara kod Vukovara. Mrkšićevi advokati su u nedelju u Ministarstvu pravde saopštli svojim sagovornicima da je njihov klijent teško bolestan i da je na lečenju na VMA.
Ojdanić je u ponedeljak prvi potvrdio da ide u Hag tvrdeći da je to njegova dužnost. - Ovo ne smatram nikakvom predajom, već koristim najpovoljniju varijantu koju nudi usvojeni zakon, sa ciljem da pred tim sudom, naravno snagom dokaza, branim čast vojske, naroda i države i da tamo dokažem svoju nevinost - rekao je general Ojdanić.
Posle višenedeljnih pritisaka iz srpske vlade, Hagu će se predati i Martić, koji je u godinama skrivanja od Haga takođe teško oboleo. On je stupio u kontakt sa ministarstvom posredstvom beogradskog advokata Strahinje Kastratovića, koji se u toj ulozi pojavio kao čovek blizak premijeru Đinđiću. Kastratović je za Radio B92 u ponedeljak pročitao Martićevu izjavu u kojoj stoji da je ovaj „spreman da ode u Hag, da pruži svoju odbranu, da dokaže svoju nevinost i nevinost svog naroda“. Potvrđujući da je izjavu o Martićevoj spremnosti da se preda Hagu dostavio ministarstvu, Kastratović je zahtevao rok da „zajedno sa Martićem, bez stega, pretnji i pritisaka, pripremimo odbranu i da za 15 ili 20 dana odemo u Hag“.
Tajna diplomatija
Kontakte sa ministarstvom, u kojem se tim poslovima bavio pomoćnik ministra Nebojša Šarkić, do ponedeljka imao je i bivši funkcioner SPS Nikola Šainović. On je, kako saznaje „Blic News“, svoju predaju uslovio garancijama iz Haga da će mu biti omogućeno da se brani sa slobode. U međuvremenu, Okružnom sudu u Beogradu predaju je nagovestio i oficir bivše JNA Vladimir Kovačević, koga Tribunal tereti za ratne zločine počinjene 1991. godine na dubrovačkom ratištu.
Ministarstvu pravde se u ponedeljak javio i pukovnik Veselin Šljivančanin, koga sud traži za zločine u Vukovaru. Ni on, međutim, u ponedeljak još uvek nije definitivno odlučio da se preda. „Blic News“ saznaje da se ministarstvu prijavio i admiral Milan Zec, koji je takođe optužen za bombardovanje Dubrovnika. Istovremeno, ministarstvu se prijavilo i nekoliko građana Republike Srpske koji su utočište našli u Srbiji.
Među njima je izvesna jedino predaja Momčila Grubana, optuženog za zločine nad Bošnjacima u okolini Prijedora 1992. godine, i generala Vinka Pandurevića, optuženog za zločine u Srebrenici 1995.
Za vreme dok su se optuženici prijavljivali ministarstvu, tajna diplomatija Beograda i Haga bila je na vrhuncu. Pregovaralo se o ustupcima Haga, od koga je u Beogradu traženo da omogući odbranu sa slobode svima onima koji se dobrovoljno predaju.
- Ukoliko nam garantuju da će svi koji se predaju moći da se brane sa slobode, očekujemo da će do kraja meseca u Hag dobrovoljno otići najmanje 13 ljudi - kaže izvor „Newsa“ iz srpske vlade.
Ta tajna diplomatija i bila je razlog zašto Ministarstvo pravde u ponedeljak, iako je bilo najavljeno, nije saopštilo imena svih onih koji će se predati. Sagovornici „Newsa“ odreda tvrde da je široka saradnja sa Hagom već počela. Pitanje je samo da li će ona biti dovoljna i hoće li biti otklonjene baš sve mogućnosti za nove ucene i pretnje.
