PREVENTIVNA AKCIJA AMERI�KE
POLICIJE U BORBI PROTIV TERORIZMA
Uhap�eno 100 radnika na aerodromima u
Va�ingtonu
Privedeni su mahom imigranti koji
su prilikom zapo�ljavanja davali la�ne podatke
(Od na�eg dopisnika)
Majami, 24. aprila
U iznenadnoj, brzoj akciji policija je ju�e uhapsila vi�e od 100
radnika na dva aerodroma u Va�ingtonu (Regan i Dalas), osumnji�enih da su
prilikom zapo�ljavanja davali o sebi la�ne podatke, skrivali kriminalnu
pro�lost i koristili se falsifikovanim dokumentima. Obja�njava se da,
prema raspolo�ivim podacima, nijedan od njih nije u nekoj neposrednoj vezi
s teroristima i da se uglavnom radi o ilegalnim imigrantima koji su do�li
u SAD bez odobrenja i odgovaraju�ih viza i uspeli da dobiju posao na
aerodromima.
Me�utim, operacija je, kako se dalje saznaje, deo poja�ane budnosti i
preventivnih mera protiv teroristi�kih akcija, a to uklju�uje i uklanjanje
svih sumnjivih i neproverenih lica sa osetljivih mesta u aerodromskim
slu�bama, �to je bitno za bezbednost putnika.
Zidari, �uvari, kuvari...
Me�u uhap�enima je najvi�e gra�evinskih radnika, �uvara, kuvara i
drugog osoblja koje priprema hranu, kao i nekoliko kontrolora prtljaga.
Prema informacijama koje se mogu �uti iz izvora bliskih federalnim
organima zadu�enim za ovu akciju, do kraja dana�njeg dana o�ekuje se da
ukupno bude li�eno slobode i optu�eno 138 radnika. Deset lica je uhap�eno
i na obli�njem aerodromu u Baltimoru.
Od tragi�nih doga�aja 11. septembra, kada su teroristi otetim avionima
sru�ili Svetski trgovinski centar u Njujorku i o�tetili zgradu Pentagona u
Va�ingtonu, sli�ne mere "�i��enja" izvo�ene su povremeno na raznim
aerodromima �irom zemlje i ukupno je uhap�eno oko 400 sumnjivih radnika.
Me�utim, ju�era�nja akcija na prestoni�kim vazdu�nim pristani�tima najve�a
je operacija obavljena u jednom danu i potvr�uje predvi�anja da se sistem
unutra�nje bezbednosti na svim osetljivim i ugro�enim punktovima
sistematski i ubrzano izgra�uje.
Vrhovni dr�avni tu�ilac i ministar pravde D�on E�kroft sino� je na
konferenciji za novinare rekao da je ova akcija alarm za bu�enje na svim
ameri�kim aerodromima. Najavio je i uvo�enje jo� stro�ih mera provere svih
koji imaju pristup osetljivim mestima. Naglasio je da su pa�ljiva
ispitivanja pokazala da je u dosada�njem sistemu zapo�ljavanja radnika na
aerodromima bilo mnogo propusta i da su primani na posao ljudi bez urednih
dokumenata, zatim ilegalni imigranti, a neki su �ak imali i kriminalnu
pro�lost i bili osu�ivani.
"Du�ni smo da obezbedimo ameri�kim gra�anima sigurnost i uverenje da
svi koji rade na na�im aerodromima zaslu�uju poverenje", isti�e on, i
dodaje da je ova akcija potvrda odlu�nosti administracije da dosledno
sprovodi proklamovanu politiku koja ne dopu�ta nikakvu toleranciju kada je
u pitanju borba protiv terorizma.
Potencijalni rizik
Tu�ilac Pol Maknalti je rekao novinarima da se ju�era�nja akcija mo�e
shvatiti kao "antiteroristi�ka inicijativa". Dodao je da vlasti za sada
nemaju indikacija da su uhap�eni pojedinci bili u nekoj neposrednoj vezi s
teroristi�kim organizacijama, ve� su prekr�ili zakon falsifikovanjem
dokumenata i davanjem la�nih podataka. Ipak, oni predstavljaju odre�eni
potencijalni rizik i to se mora otkloniti. Objasnio je da �e do kraja
godine stru�njaci Federalnog istra�nog biroa temeljno proveriti sve
zaposlene na 429 civilnih aerodroma u Americi koji imaju pristup
osetljivim zonama.
Specijalni agent Alen Dudi, zadu�en za kontrolu carine, ka�e da je re�
o zna�ajnoj preventivnoj meri. "Gra�ani �ele da budu sigurni da ljudi koji
ih opslu�uju i pregledaju na aerodromima nisu biv�i kriminalci", nagla�ava
on.
Elizeo Medina, izvr�ni potpredsednik Unije servisnih radnika, ima
druga�ije mi�ljenje i, kako prenosi agencija Aso�ijeted pres, smatra da je
u pitanju "politika �rtvenih jar�eva". On ocenjuje da ovakve akcije ni�ta
ne doprinose pove�avanju bezbednosti na aerodromima niti sigurnosti
avionskih putnika, ve� samo stvaraju atmosferu straha me�u imigrantima.
Uhap�eni u ju�era�njoj raciji mogu da budu osu�eni na pet godina robije
kao i na nov�ane kazne u iznosu do 250 hiljada dolara, a ilegalnim
imigrantima preti i proterivanje .
Du�an Pe�i�
