Nevladine organizacije u Srbiji kontroli�u poluge vlasti
Pod maskom ljudskih prava
Malobrojne, ali finansijski mo�ne, NVO nastoje da kroz relativizovanje autohtonih vrednosti pripreme teren za realizaciju stvarnih ekonomskih, politi�kih i geostrate�kih interesa zapadnih vlada. Na meti su posebno Crkva, setite se opstrukcije uvo�enja veronauke, i Vojska, koje NVO poku�avaju da pod izgovorom "civilne", �itaj: svoje kontrole, dezorganizuju, i tako, nakon preuzimanja politi�kih, finansijskih i medijskih poluga, jedan narod li�e svake mogu�nosti samoodbrane
pi�e: Nenad M. Stevanovi�
Mada nisu u�estvovali ni na jednim izborima, najve�i dobitnici posle
politi�kih promena u Srbiji jesu nevladine organizacije ili "Tre�i sektor", kako
�lanovi ovih udru�enja sebe vole da zovu. Od njihovih predstavnika ne mo�e se
pobe�i ni sa jednog TV-kanala, izrada zakona ili propisa tako�e je nazamisliva
bez njihovog aktivnog u�e��a, a nezaobilazni su �lanovi upravnih odbora,
redakcijskih kolegijuma, bordova direktora i uop�te svih institucija gde su
koncentrisani mo� i novac.
Samo pro�le godine u Srbiji je osnovano 900
nevladinih organizacija jer su mnogi uvideli da se formalno bavljenje ljudskim
pravima i humanitarnim radom i te kako isplati.
- Malobrojne, ali finansijski
mo�ne, NVO nastoje da kroz relativizovanje autohtonih vrednosti pripreme teren
za realizaciju stvarnih ekonomskih, politi�kih i geostrate�kih interesa zapadnih
vlada. Na meti su posebno Crkva, setite se opstrukcije uvo�enja veronauke, i
Vojska, koje NVO poku�avaju da pod izgovorom "civilne", �itaj: svoje kontrole,
dezorganizuju, i tako, nakon preuzimanja politi�kih, finansijskih i medijskih
poluga, jedan narod li�e svake mogu�nosti samoodbrane - obja�njava publicista dr
Milan Petronijevi�, koji prou�ava rad ovih udru�enja.
- Postavlja se pitanje
da li tako veliki broj nevladinih organizacija predstavlja odraz realne potrebe
jednog dru�tva ili je u pitanju ne�to drugo - pita se Petronijevi�.
Me�u
samim nevladinim organizacijima postoje velike razlike. Prema istra�ivanjima,
"Tre�i sektor" u Srbiji �ini veliki broj mini-udru�enja i nekoliko nevladinih
organizacija, koje, zapravo, u svojim rukama dr�e izvore finansiranja. Iako se
do�ivljava kao klju�ni promoter demokratije, sektor NVO u Srbiji je u su�tinskoj
zavisnosti od donatora.
Naravno, su�tinsko pitanje je ko su ti donatori, i
koji su njihovi motivi da novac ula�u u stvari koje na prvi pogled nemaju
nikakve veze sa njihovim li�nim interesima.
- Nevladine organizacije opstaju
tako �to konkuri�u za razne projekte. Naru�ioci i finansijeri tih projekata
naj�e��e su velike me�unarodne organizacije. Uprkos njihovom izja�njavanju da su
nevladine, sve te organizacije su neposredno ili posredno kadrovski i
finansijski vezane za vlade zapadnih zemalja.
Mnoge od tih nevladinih
organizacija izda�no finansijski poma�u tzv. "nezavisne
medije". Ti mediji im uzvra�aju medijskom promocijom i podr�kom - ka�e dr
Petronijevi� i kao najslikovitiji primer navodi "Fond za
otvoreno dru�tvo", koji je beogradska podru�nica poznatog Soro�
fonda.
- Na �elu "Fonda za otvoreno dru�tvo" je
Sonja Liht, kojoj se name�u ne samo obi�ni politi�ari i sitni ljubitelji
novca ve� i aktuelni ministri u Vladi - ka�e on.
Promocijom i podr�kom u
medijima stvara se jedna mo�na finansijsko-medijska grupacija koja, iako nema
nikakvu izbornu podr�ku u narodu, veoma agresivno nastoji da javnosti nametne
svoje stavove.
Uprkos raznim deklarativnim izja�njavanjima, srpske nevladine
organizacije nastoje da preuzmu kontrolu nad va�nim institucijama u zemlji, a
njihovi stavovi naj�e��e predstavljaju "prethodnicu zapadnih
ultimatuma".
Mnoge nevladine organizacije su daleko od onoga �to bi, po
definiciji, trebalo da budu: humanitarne, neprofitne i politi�ki neutralne
organizacije koje funkcioni�u nezavisno od dr�avnih institucija.
Javna je
tajna da ih u svom radu koriste mnoge obave�tajne slu�be radi bezbednije i
efikasnije infiltracije u protivni�ke redove: agenti zapadnih slu�bi �esto se
koriste takozvanim neprofitnim sektorom.
O tome je neposredno posle
bombardovanja Republike Srpske 1995. pisala i londonska �tampa, koja je povezala
organizaciju "Lekari bez granica" sa komandosima
britanskog SAS-a, koji su sa zemlje markirali ciljeve i tako navodili avione
Kraljevskog ratnog vazduhoplovatsva RAF-a. Mada su zvani�nici "Lekara bez
granica" demantovali svaku vezu sa britanskim vojnim strukturama, ostalo je
zabele�no da su u izve�tajima ove organizacije stajali vi�e nego poverljivi
podaci o broju, vrsti i komandnoj mre�i Vojske Republike Srpske.
U
dokumentima "Lekara bez granica" sve je vrvelo od podataka koji nisu imali veze
ni sa medicinom ni sa humanizmom, za koji se navodno zala�u. Ovu nevladinu
organizaciju osnovao je Bernar Ku�ner, �ija je prva
"akcija" bila �tampanje na hiljade plakata na kojima se porede Adolf Hitler i Slobodan Milo�evi�. Plakati su lepljeni
�irom Pariza, zbog �ega je nekoliko vi�enijih pariskih Srba podnelo i tu�bu
protiv Ku�nera.
Zapadni obave�tajci shvatili su kakve sve pogodnosti nose
ovakve organizacije, pa su formirani i "Farmaceuti bez granica". Pod maskom
borbe za humanost i ljudska prava organizuju se klasi�ne �pijunske mre�e
poduprte obilatom teholo�kom i nov�anom podr�kom.
Doma�e nevladine
organizacije, me�utim, imaju druga�ije metode delovanja. Njihov prvenstveni
zadatak jeste opipavanje pulsa javnosti za krupne, �esto radikalne zahteve, koje
Zapad tek kasnije postavlja Beogradu.
Tako je, na primer, Helsin�ki odbor za ljudska prava u Srbiji jo� pre �iptarske
pobune na Kosmetu zagovarao stvaranje tre�e federalne jedinice koja bi bila
"ravnopravna sa Srbijom i Crnom Gorom". Predsednik ove nevladine organizacije
Sonja Biserko je u razgovoru za beogradsku Dugu
objasnila da razume te�nje Albanaca za odvajanje od Srbije, pa je logi�no da
formiraju svoju republiku u sastavu Jugoslavije.
Deo
nevladinih organizacija kao poseban predmet svog rada ima Vojsku Jugoslavije,
koju po svaku cenu demonizuje i blati.
To su
najpre �inile "�ene u crnom", �ija je po�asna predsednica, a danas ambasador
Jugoslavije u Meksiku, Vesna Pe�i� u jednom trenutku nominovana i za
Nobelovu nagradu za mir. "�ene u crnom" su pre Ri�arda Holbruka tra�ile
povla�enje Vojske i policije iz ju�ne srpske pokrajine. Sredinom 1998. ova grupa
agilnih "boraca protiv rata" protestovala je paroloma na albanskom jeziku nasred
Trga Republike.
Posle povla�enja srpskih snaga iz ju�ne pokrajine "�ene u
crnom" zahtevaju smanjenje vojnog roka na sedam meseci, u �emu imaju aktivnu
podr�ku takozvanog Jugoslovenskog udru�enja pravnika za ljudska prava JUKOM.
Lider ove organizacije, jo� jedne nevladine, Biljana
Kova�evi�-Vu�o pokre�e akciju "Prigovora savesti", gde prakti�no tra�e
osloba�anje od vojne obaveze za one gra�ane koji su alergi�ni na
oru�je.
Naravno, i ovde nevladine organizacije pote�u klju�ne argumente, po
kojima "sa ovakvom vojskom ne mo�emo u Evropu", "VJ je skupa, trebaju nam
profesionalci", "Svuda u svetu vojni rok je kra�i nego u Srbiji" i sli�no.
Ovakve konstatacije sigurno bi izazvale samo smeh da u me�uvremenu nisu i
zvani�no uzete u razmatranje, �to je i bio cilj osniva�a i promotera nevladinih
organizacija. Tako �uveni Fond za humanitarno pravo Nata�e
Kandi� u ko zna kakvom svojstvu prisustvuje otkopavanju navodnih
grobnica u Batajnici, fantomski Centar za civilno-vojne odnose
organizuje zajedni�ke tribine sa General�tabom VJ, a Evropski pokret u Srbiji sastavlja kadrovske liste u
Ministarstvu inostranih poslova SRJ.
Kako postaju ve�e, NVO u
Srbiji sve vi�e li�e na firme koje imaju razvijen biznis. Po�etkom devedesetih
one nisu imale profit, pla�ale su minimalne ili nikakve honorare i zapo�ljavale
humaniste i idealiste. Danas pojedine nevladine organizacije imaju ogroman broj
zaposlenih, a osoblje zara�uje kao da radi u dobrostoje�im privatnim firmama.
Problem je i �to one nisu nikom odgovorne, niti postoje kriterijumi kojima bi se
vrednovao njihov rad.
"Izvo�a�i
radova"
Iako su glavni izvori sredstava privatni donatori, sve je
ve�e u�e��e vlada u njihovom finansiranju. Od 162 miliona dolara prihoda za
1998, koliko je imala britanska nevladina organizacija "Oksfam", �etvrtinu su
prilo�ile britanska Vlada i EU.
"World Vision US", koja se hvali da je
najve�a hri��anska organizacija za pomo� i razvoj privatnim kapitalom, sakupila
je 1998. dobra u vrednosti od 55 miliona dolara od ameri�ke Vlade. "Lekari bez
granica" (dobitnici Nobelove nagrade) dobijaju 46 odsto prihoda iz vladinih
izvora.
Mo�da bi se ovo moglo smatrati i aktom milosr�a, ali re� je zapravo
o svojevrsnoj privatizaciji: mnoge "nevladine" grupe postaju "izvo�a�i radova"
za vlade pojedinih dr�ava, koje smatraju da je to jeftinije i efikasnije od
direktne i zvani�ne pomo�i. Na taj na�in mogu da urade stvari koje same vlade ne
mogu, ili ne �ele.
Zavidi im
i Svetska banka
Mo� i uticaj nevladinih organizacija u svetu raste
velikom brzinom. U slu�aju humanitarne pomo�i, veliki deo novca za razvoj, za
prvu i humanitarnu pomo� prolazi kroz njihove ruke. Ve�i deo hrane koju je
uputila agencija UN "Svetski program hrane" (WFP) u Albaniju distribuiran je
preko nevladinih organizacija koje su radile u izbegli�kim logorima.
Izme�u
1990. i 1994. godine koli�ina pomo�i EU koja je distribuirana preko ovih
organizacija porasla je sa 47 na 67 odsto.
Prema navodima Me�unarodnog
komiteta Crvenog krsta, one danas distribuiraju vi�e novca nego Svetska banka.
Pomo� se sve vi�e upu�uje preko njih, umesto direktno vladama, jer evropski
donatori smatraju da su one otvorenije i efikasnije od dr�avnih institucija.
Od
"Krizne grupe" do "Svetskog svedoka"
"Me�unarodna krizna grupa" i
"Svetski svedok", odnosno njihove kancelarije u Beogradu, �tampaju detaljne
izve�taje sa podru�ja Balkana. Koliko je njihov rad nezavisan, svedo�i podatak
da je, na primer, rad "Svetskog svedoka" u Angoli kompletno finansiralo
britansko Ministarstvo spoljnih poslova. "Amnesti interne�nel", jedna od
najve�ih nevladinih organizacija za ljudska prava, ima oko milion �lanova u 162
zemlje sveta. Informacije koje ona prikupi �esto su ekskluzivne i ne mogu se
dobiti iz drugih izvora. U slu�aju poklapanja interesa, sa vladom rade zajedno u
ostvarivanju odre�enih ciljeva.
http://www.patriotmagazin.com/media/009.htm
antr.gif
Description: GIF image
