http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I02042701.shtml
Glas javnosti, 28.april, 2002.
intervju:
Jens- Martin Eriksen, pisac knjige "Zima u osvit",
govori za "Glas"
Anatomija balkanskog zla
U izdanju "Alexsandrija Press" objavljena je izuzetna
knjiga,
cija tema asocira na rat u Bosni, tacnije na Srebrenicu,
ili
neko drugo mesto na Balkanu. U njoj se moze prepoznati
prohujali vek. Nas ce zbog neposrednosti podsetiti na nasu
desetogodisnju stvarnost, na nase rodake, prijatelje...
Srescemo junaka ove knjige na ulici, u kosmarnim snovima,
secanjima... Zakucace nam na vrata.
"Zima u osvit" je knjiga u kojoj autor Jens Martin Eriksen
razlaze anatomiju zlocina, mehanizme koji od obicnog
normalnog coveka stvaraju ubicu, hladnog izvrsioca
"kampanje" kako se naziva u knjizi masovno, bezlicno,
bezdusno ubijanje ljudi, civila...Roman "Zima u osvit"
Jens-
Martina Eriksona objavljen je 1997. godine i preveden je na
francuski, nemacki i konacno, nedavno na srpski jezik.
Nedavno je gostovao u Beogradu prilikom predstavljanja
svoje knjige.
Gospodine Eriksen, kako napisati knjigu o anatomiji
zlocina, a da ta knjiga ne bude povrsna, jeftino politicna
?
- Pokusao sam da opisem u svojoj knjizi opstu stravu, opsti
uzas... To nije politicka knjiga, ne govorim o politickoj
propagandi, vec knjiga o ubistvima... Ne govorim o tome da
li se nesto desavalo izmedu Srba i Bosanaca, ili izmedu
Hrvata i Srba, vec je rec o sistematskom ubijanju,
medusobnom, zbog pripadnosti odredenoj etnickoj grupi.
- "Zima u osvit " je i licni pogled na ono sto se
desavalo...
Kada sam bio mali, ziveo sam sa svojim dedom i babom.
Moj deda nije bio pravi clan Pokreta otpora, ali je radio
na
proizvodnji oruzja. Odgajan sam sa potpunom svescu sta je
to nacizam. Mislim da su svi, makar u Evropi, svesni
nacizma i sta on sve moze uzrokovati. Jedan od sokova u
mom detinjstvu je i kada sam video na fotografijama ono sta
se u to vreme desilo u Istocnoj Evropi. To me toliko
sokiralo
da sam proucavao holokaust strasno dugo i temeljno. Vise
me zanimala ljudska psihologija, nego politicka tacka
gledista. To je ono sto me zanimalo i u knjizi "Zima u
osvit"
Istorija kao da se ponavlja...
Sve gore, u sve strasnijim
vidovima ?
- Ono sto me najvise sokiralo
pocetkom devedesetih jeste to
sto je pocelo da se desava na
Balkanu. Nijedan politicar
kao da nije bio svestan sta se
zaista desava. Bila je jedna
konfuzna situacija i ja ne
mislim samo na Milosevica,
vec i na Tudmana,
Izetbegovica... Izucavao sam
Izetbegovicev "bekgraund" i
tu je zaista rec o jednoj
stravicnoj prici... Zbog toga
sam posvetio svoje izucavanje
psihologiji masovnog
ubijanja. Zeleo sam da se
oslobodim, da me ne dotice
nikakva politicka propaganda, da napisem sta se zaista
desilo...
Prilicno slozena i teska zamisao?
- Posao sam od uloge izvrsioca. Nisam hteo da razmisljam o
njihovim paramilitarnim organizacijama, vec o psihologiji
obicnog vojnika.
Meni se cini da niste svoj roman poceli od obicnog vojnika,
vec od jezika, manipulacije jezikom? Na jednom mestu vas
junak kaze "i sta sam mogao da uradim , sem da udem u
komandantov jezik"?
- Kada se on nalazi na licu mesta, u jednoj vrsti lancane
odgovornosti...
Pisac brani svog junaka?!
- On nema izbora! Kada ste vojnik u jednom takvom
okruzenju i situaciji, pojedinacna odgovornost gubi svaki
smisao. Odgovornost ima smisao samo ako imate izbor da
nesto uradite!
Kada on u knjizi prica svoju pricu, to je neka vrsta
njegove
katarze. On na taj nacin vrsi dekonstrukciju jezika
propagande.
Vas junak ne postoji kao mislece bice, on nema tu sansu?
- To zavisi od toga koje je vase mesto u sistemu... Zelim
da
vam ispricam jednu pricu, iz samog Haskog tribunala. Ona
se nalazi i na sajtu Tribunala, mozete je procitati. To je
prica
o izvesnom Drazenu Erdemovicu iz Tuzle. Erdemovic je
mladi bravar koji je bio primoran da sluzi u vojsci
bosanskih
Srba. Slucajno, bio je razmesten u okolini Srebrenice.
Jednog dana rekli su mu: "Dovescemo neke zatvorenike
kamionom, ti ces ih izvesti iz kamiona i postrojiti".
Receno
mu je da treba, zatim, da ih odvede do skole, a kada su
stigli,
komandant mu je rekao: "Postroj ih i ubij!". Covek koji je
do
tog trenutka bio obican bravar, izbezumio se, poceo da vice
na komandanta... Nije mogao da veruje da od njega to traze.
Komandant mu je hladno odgovorio: "Ili ih ubij, ili im se
pridruzi!" Eto, to je on ispricao pred Haskim tribunalom.
- Sam se inace predao Tribunalu, i njegova krivica je sto
sto
je ubijao neduzne. Zato sto je saradivao sa Tribunalom,
pokajao se za zlocine u kojima je ucestvovao, dobio je
nisku
kaznu, osuden je na nekoliko godina. Tu pricu sam saznao
nakon sto sam napisao knjigu. Protagonista moje knjige
ima slicnu sudbinu kao mladi bravar Erdemovic iz Tuzle. I
ja sam tu pricu napisao. Samo napisao. Citalac treba da
sudi.
Imenujuci zlocin, postajemo li ga svesni, postajemo li
svesni
nacina kako da ga izbegnemo u tako strasnim razmerama?
- Dvadeseti vek je jedan krvav vek. To je vek pun etnickog
ciscenja. Ne volim taj izraz "etnicko ciscenje", koriste ga
izvrsioci. Najvece etnicko ciscenje bilo je izmedu 1940. do
1945. od strane Nemacke u Istocnoj Evropi. I taj izraz je
ostao. Medutim, za ono sto se desavalo na Balkanu,
moracemo da pronademo neku novu rec. A pre toga se
mora utvrditi sta se desavalo. Ono sto znamo jeste da to ne
mozemo nazvati "holokaust" jer ta rec znaci ubijanje i
unistavanje iskljucivo evropskih Jevreja.
Vasa prica pripada, pre svega, narodima bivse Jugoslavije?
- Mislim da ce je citati i u Srbiji, i u Hrvatskoj i u
Bosni... Ta
knjiga je na neki nacin ogledalo realnosti, bez ideologije.
Oni koji su je procitali, u Danskoj i Holandiji, recimo,
shvatili su poruku. Shvatili su da se knjiga bavi
anatomijom
uzasa, anatomijom proizvodnje zla. To sam i zeleo.
Ocekujem da me i ovde, na Balkanu, razumeju tako.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
