Narodna banka Jugoslavije i Vlada Srbije sa partnerima iz Kanade i SAD pripremaju kreditiranje stambene izgradnje u Srbiji
Pravi krediti za stan u septembru
BEOGRAD - Narodna banka i predstavnici Vlade Srbije intenzivno rade na aran�manima za kreditiranje stambene izgradnje, koji bi u slu�aju da stvari teku prema predvi�enoj dinamici mogli da po�nu sa realizacijom, kako je za �Blic� izjavio guverner NBJ Mla�an Dinki�, �ve� u septembru�.
Prema re�ima guvernera, u toku su pregovori oko dve kreditne linije sa inopartnerima iz Kanade i SAD. - Prvi aran�man bi tokom maja trebalo da potpi�emo sa Kanadskom korporacijom za stambenu izgradnju. Njihovi predstavnici boravili su pro�le nedelje kod nas i sastali se sa ministrima u Vladi Srbije, �eli�em i �umarcem, ali i predstavnicima �Komercijalne banke�, Nacionalne �tedionice, �Delta banke�, HVB banke i �Rajfajzen banke�, koje su izrazile spremnost da u�estvuju u ovom poslu - ka�e za �Blic� Dinki�.
Ideja �itavog projekta je, ka�e guverner, da se u Beogradu formira institucija sli�na Kanadskoj korporaciji za stambenu izgradnju, a njen posao bi bio da preuzme brigu o izgradnji novih stanova u Srbiji. Na taj na�in ona bi dala doprinos realizaciji projekta Nacionalne stambene politike, �ija je izrada ve� u toku u republi�kom ministarstvu urbanizma i gra�evina.
- Me�utim, na�a namera nije da Srpska stambena korporacija deluje samo na na�oj teritoriji. Po�to �e ona biti profitabilna institucija o�ekujem da �e za njenu delatnost biti zainteresovane pre svega Bosna i Hercegovina i BJR Makedonija, a mo�da i jo� neke zemlje Jugoisto�ne Evrope - isti�e guverner Dinki�.
Da bi �itav posao za�iveo, Dinki� o�ekuje hitne poteze Vlade Srbije na izmeni zakonske regulative, kako bi se stvorio i sigurniji pravni ambijent za stambenu izgradnju. - Vlada bi trebalo da �to pre dostavi srpskom parlamentu nekoliko zakonskih projekata. Najneophodniji je svakako novi hipotekarni zakon, koji �e osigurati du�ni�ko poverila�ki odnos, ali i novi Zakon o izvr�nom postupku, jer su na�i sudovi nedopustivo spori u ovim re�avanju svih procesa u vezi sa hipotekama. Tako�e, neophodno je doneti i novi zakon o zemlji�nim knjigama i uvesti obavezu knji�enja nekretnina. Bez toga ni�ta ne mo�e biti ura�eno - ocenjuje Dinki�.
Drugi aran�man koji se dogovara ima podr�ku Ameri�ke hipotekarne banke. Kako je tokom nedavne posete SAD i Svetskoj banci izjavio savezni vicepremijer Miroljub Labus, ameri�ka administracija obe�ala je Srbiji 30 miliona dolara za ovaj projekat.
- Kada je re� o aran�manu sa Ameri�kom hipotekarnom bankom tu postoje dve opcije. Jedna je da ova banka kupi neku od doma�ih banaka i da potom preko nje osigurava stambene kredite, a druga opcija je da se oformi zajedni�ki ameri�ko-srpski fond koji bi preko banaka koje posluju u Srbiji distribuirao stambene kredite - napominje Dinki�.
Kada �e hiljade besku�nika, prvenstveno mladih, od kojih mnogi i kasne tridesete �ekaju u stanovima svojih roditelja, biti u prilici da stave potpis na prve ugovore o kupovini stanova na 20 i 30 godina, kao �to je to obi�aj u svim razvijenim zemljama sveta, izgleda da trenutno najvi�e zavisi od Vlade i efikasnosti rada srpskog parlamenta.
P. Radojevi�
Rata za 60 kvadrata 150 evra
Kako je nedavno za �Blic� izjavio Ratko Salati�, pomo�nik ministra urbanizma i gra�evina, koji radi na projektu Nacionalne stambene politike, mese�na rata za kupovinu stana na kredit u Srbiji ne bi trebalo da bude mnogo ve�a od iznosa koji se ina�e izdvaja za iznajmljivanje stana.
- Za kupovinu prose�nog stana od 60 kvadrata u Srbiji na 20 do 30 godina mese�na rata ne bi trebalo da bude ve�a od 150 evra, a kamata na godi�njem nivou kretala bi se izme�u sedam i osam odsto - istakao je Salati�, napominju�i da bi kompletan projekat nacionalne stambene politike trebalo da bude gotov sredinom jeseni.
�ta bi najradije i pod kojim uslovima kupili na otplatu?
Gra�ani bez para za kreditno u�e��e
U periodu od 23. do 25. aprila 2002. godine beogradski Centar za marketing istra�ivanja MARTEN BOARD INTERNATIONAL (licencni partner British Market Research Bureau iz Londona), u saradnji sa dnevnikom �Blic�, sproveo je ispitivanje javnog mnjenja sa ciljem da se utvrde preferencije gra�ana Republike Srbije u pogledu kupovine roba na kredit kao i mi�ljenje o isplati �tedi�a �Dafiment banke�. Istra�ivanje je obavljeno na slu�ajnom stratifikovanom uzorku od 593 ispitanika, punoletnih gra�ana Srbije.
1. Najve�i deo gra�ana Srbije, ta�nije 20,1 odsto njih, najpre bi kupilo belu tehniku na kredit, dok je 19,7 odsto gra�ana izjavilo da bi to bile nekretnine. Za automobil se opredelilo 19,3 odsto gra�ana, dok bi sredstva za rad na kredit kupilo 11,4 odsto, a name�taj 10,2 odsto ispitanika. Jedna osmina (12,5 odsto) gra�ana Srbije je izjavilo da uop�te ne bi kupovalo na kredit. Za najve�i deo gra�ana najprihvatljiviji nivo zahtevanog kreditnog u�e��a jeste izme�u 10 i 19,9 odsto, osim za nekretnine gde je za na�e gra�ane prihvatljiv i vi�i nivo u�e��a - od 20 do 29,9 odsto. Izvestan deo ispitanika (izme�u 6 i 20 odsto), prihvata kreditnu kupovinu samo u slu�aju odsustva obaveznog kreditnog u�e��a. Prihvatljiva prose�na mese�na rata je najni�a pri kupovini bele tehnike i iznosi 1.671 dinar, dok je najvi�a pri kupovini nekretnina 5.648 dinara.
2. Polovina gra�ana Srbije, 50 odsto njih, ima poverenja u banke koje nude kredite, dok je 29,4 odsto anketiranih izjavilo da u ove banke nema poverenja. Neopredeljenih po ovom pitanju je ne�to malo vi�e od 19 odsto.
3. Od strane banke 31,4 odsto gra�ana Republike Srbije bi pre uzelo kredit nego od doma�e. Onih koji primat pri uzimanju kredita daju doma�im bankama je 28,6 odsto, dok je 26,5 odsto ispitanika izjavilo da im je svejedno da li �e kredit uzeti od strane ili doma�e banke. Onih koji ne bi uzimali kredit ni od jedne banke je 12,7 odsto.
4. Najve�i broj gra�ana Srbije, njih 42,6 odsto, smatra da �tedi�e �Dafiment banke� ne�e biti ispla�ene, dok je onih koji misle da �e do isplate do�i, ali ne u potpunosti 40,5 odsto. Samo 9,7 odsto anketiranih gra�ana je mi�ljenja da �e �tedi�e �Dafiment banke� biti ispla�ene u potpunosti.
