|
Dr�ava sa sebe skida odgovornostAko se Savezni ustavni sud bude pridr�avao pravnih regula, ne mo�e o ha�kom zakonu da donese razli�itu odlukuUop�te nije sporno da je Zakon o saradnji sa ha�kim tribunalom protivustavan, uverenje je prof. dr Ljubi�e Lazarevi�a koje je obele�ilo na� razgovor o ovoj "vru�oj" temi. Kao jedan od potpisnika iz grupe od 51 profesora Pravnog fakulteta u Beogradu koja je pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti pomenutog zakona pred Saveznim ustavnim sudom ka�e da ne bi voleo da se na�e u ko�i sudija ovog suda: Za�to dobrovoljna predaja - Taj sud se o istom pitanju - ekstradiciji doma�ih dr�avljana - ve� dva puta izja�njavao. I uredbu Savezne vlade i odluku vlade Srbije proglasio je protivustavnim. Sledstveno tome, ako se sud bude pridr�avao pravnih regula, ne mo�e o istoj stvari da donese razli�itu odluku - obja�njava i podse�a da je posle prve sudske odluke ministar Bati� rekao da ona nije �udna, jer je to Milo�evi�ev sud (iako su od sedam sudija �etvorica novoizabrana). Kad je doneta druga odluka re�eno je da je to Ko�tuni�in sud (a predsednik SRJ, po Ustavu, predla�e sudije SUS-a). Sada Miroljub Labus ovaj sud naziva politi�kim telom, pa na� sagovornik ne zna kakva �e odluka biti, kao ni kakav �e epitet sud sada dobiti. S tim u vezi ukazuje na jednu drugu mogu�nost: da se prolongiranjem postupka odluka u�ini bespredmetnom, "jer nema sumnje da se sada vodi kampanja �to br�eg izru�enja ha�kom tribunalu". Nagla�avaju�i da je, po me�unarodnom pravu, dr�ava du�na da svojim dr�avljanima pru�i pravnu pomo�, ovaj profesor krivi�nog prava u penziji smatra da su tri osnovna razloga zbog kojih vlast insistira na dobrovoljnoj predaji: - Prvo, na�im politi�arima je jasno da je u pitanju "prljav posao", da je re� o ga�enju nacionalnog dostojanstva, i da narod ne voli isporuku po PTT sistemu. Drugo, bi�e doneta odluka Ustavnog suda. Po logici, ta odluka treba da glasi da je ovaj zakon protivustavan. Ako ste se dobrovoljno predali, odluka suda o protivustavnosti ne�e imati nikakvog efekta. I tre�e, nije isklju�eno da �e se jednog dana u ovoj zemlji odgovarati za ovo protivustavno, krivi�no delo. U ube�enju da "dobrovoljnim izru�enjima dr�ava sa sebe skida svaku odgovornost", prof. Lazarevi� isti�e i to �to se u ovom zakonu navodi da �e ona pru�iti garancije optu�enima za odbranu sa slobode ha�ki tribunal uop�te ne obavezuje. "Za apsolutnu saradnju", ka�e i da je "ova materija par ekselans� pravna", ali da sada postoje opet tri aspekta: pravni (u kojem se postavlja pitanje kako sve to regulisati zakonom), politi�ki (kakve posledice nastaju za zemlju, ukoliko ne sara�uje) i ekonomski (koji je danas dominantan). Kao profesor krivi�nog prava smatra da ova saradnja ne sme da iza�e iz pravnog domena i pominje da se pre izru�enja Slobodana Milo�evi�a govorilo o donatorskoj konferenciji, a sada o kreditima MMF-a. - Ha�ki sud je samo ogrnut pla�tom pravosudnog organa, a u su�tini je instrument kojim SAD ostvaruju svoje politi�ke ciljeve - tvrdi na� sagovornik. U Hagu te�ko dokazati nevinost Kako konkretno komentari�e Zakon? - On je u pore�enju sa zakonima koje su drugi doneli, posebno Hrvatska, najrigorozniji i po lica na koja se odnosi najnepovoljniji - ka�e i obja�njava da je Hrvatska, budu�i da njen ustav zabranjuje izru�enje, donela ustavni zakon o saradnji koji ima snagu ustava. Zatim navodi da je u Hrvatskoj uvedena komplikovana procedura izru�enja, koja omogu�ava optu�enima da idu sve do ustavnog suda. Predstavnicima ha�kog tribunala data je mogu�nost da vr�e procesne radnje, ali u prisustvu predstavnika hrvatskih pravosudnih organa. - Dok je tamo izri�ito re�eno da se mora voditi ra�una o nacionalnom zakonodavstvu, na� zakon se nigde ne poziva na nacionalno zakonodavstvo. Proizlazi da su ovla��enja istra�itelja ha�kog tribunala velika i oni mogu da preduzimaju gotovo sve istra�ne radnje, a na�i pravosudni organi isklju�eni su iz tog postupka - poredi prof. Lazarevi�. Na na�e podse�anje da neki misle da otvaranje arhiva mo�e da koristi i optu�enima, najpre isti�e da "nema zemlje koja dozvoljava apsolutni pristup svim tajnama" i dodaje da u ovom slu�aju "nema zabrane, ve� samo prigovora". Posebna pri�a jesu rokovi: izri�ito tvrdi da su male mogu�nosti optu�enog da spremi neku odbranu i dokaze za odbranu, jer advokat na raspolaganju ima samo tri dana. Ceo postupak po odredbama Zakona zavr�ava�e se za deset dana, a u Hrvatskoj traje najmanje dva meseca. Razgovor sa ovim uglednim profesorom krivi�nog prava iskoristili smo i da nam bli�e objasni neke pojmove koji su sada tako re�i svakodnevno u opticaju. - U krivi�nom pravu prihva�ena je tzv. subjektivna odgovornost - da odgovaram za ono �to sam uradio, zato �to sam to hteo. Samo izuzetno odgovaram i kad nisam bio svestan. Genocid - kad ubijam pripadnika grupe s namerom da ih uni�tim kao grupu. Druga je radnja kad vama naredim da to u�inite. U Hagu su uveli komandnu odgovornost - lice koje se nalazi na polo�aju
ili funkciji odgovara za dela koja su u�inila druga, njemu pot�injena
lica, ako je bio svestan, ali �ak i ako nije bio svestan da oni to �ine.
Polazi se od toga da je mogao da zna, pa ni�ta nije preduzeo da to spre�i.
Tako se za najte�a krivi�na dela odgovornost zasniva na ne�injenju -
nagla�ava prof. Lazarevi� i dodaje da "po komandnoj odgovornosti mo�ete da
sudite 10.000 ljudi, od Milo�evi�a do vodnika", a da se "u Hagu nevinost
ne mo�e dokazati". O komandnoj odgovornosti Kad je re� o su�enju pred na�im sudovima, prof. Ljubi�a Lazarevi� isti�e da je "problem u tome �to mi nemamo u na�em zakonodavstvu odredbe o komandnoj odgovornosti". - Mi bismo mogli da sudimo neposrednim izvr�iocima, onima koji su ubijali, raseljavali... Ali, onima na funkcijama, koji nisu ni ubijali ni naredili ubijanje, ne mo�emo da sudimo - ka�e i obja�njava da je ha�ki sud pribegao komandnoj odgovornosti (koja je prvi put primenjena u Drugom svetskom ratu protiv jednog japanskog generala) jer ne bi mogli da sude za ta dela onako kako je predvi�eno me�unarodnim pravom. Navodi i da se razmi�lja o uvo�enju komandne odgovornosti u na�e
zakonodavstvo. Podeljena nadle�nost najgora Kakva �e biti sudbina krivi�nog zakonodavstva u dr�avnoj zajednici Srbije i Crne Gore? - To pitanje mora da bude re�eno u ustavnoj povelji - ka�e prof. Ljubi�a Lazarevi�. Prema njegovom mi�ljenju, mogu�a su tri re�enja: jedinstveno (�to bi bilo najbolje, ali s najmanjim izgledima), zatim da se potpuno prepusti republikama da donesu svoje krivi�ne zakone (to ne bi bilo lo�e) i, najzad, da opet imamo podeljenu zakonodavnu nadle�nost (�to je najgore ali sa najve�im izgledima). Prognoziraju�i da �e biti te�ko odrediti �ta �e ko da reguli�e, pa onda i da krivi�nopravno �titi, on smatra da �e najve�i kamen spoticanja biti sloboda i prava gra�ana. Biljana �pajak |
vrati.gif
Description: GIF image
