Amerika ne priznaje Stalni Medjunarodni krivicni
sud
Dr Milan Tepavac
[EMAIL PROTECTED]
Beograd, 10 maj 2002
Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave su definitivno odlu�ile da ne
ratifikuju Statut Medunarodnog krivi�nog suda (MKS), te, na taj na�in, ne�e
priznavati ovaj sud. Ni finansiranje tog suda niti bilo kakav vid saradnje sa
njim ne dolazi u obzir. Americki vlastodr�ci su ovu odluku saop�tili generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija ovih dana upravo kada su poja�ali svoj pritisak na
Jugoslaviju da mora da udovolji svim zahtevima njihovog ilegalnog "suda",
takozvanog Medunarodnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju, na prvom mestu
isporu�ivanje svih koje "tribunal" zahteva i predaju svih dokumenata koje dr�ava
Jugoslavija ima a relevantni su za "tribunal"! Isti njihov ambasador koji vr�lja
po Jugoslaviji, preti i ucenjuje, Pierre-Richard Prosper, po svetu obja�njava
za�to su SAD kategori�no protiv MKS!!
Osnovne karakteristike ovog suda
Statut
MKS usvojen je na diplomatskoj konferenciji UN u Rimu 1998. godine. Po�to je
ovih dana polo�en �ezdeseti ratifikacioni instrument, Statut stupa na snagu 1.
jula ove godine. Jugoslavija je Statut ratifikovala 22.juna 2001, a objavljen je
u "Slu�benom listu SRJ", br. 5 od 27. juna 2001. Sedi�te suda bi�e u Hagu. Prema
�lanu 5 Statuta, ovaj sud ima nadle�nost u pogledu slede�ih krivi�nih dela:
genocida, zlo�ina protiv �ove�nosti, ratnih zlo�ina i agresije kako su ova
medunarodna krivi�na dela definisana u Statutu. Ustvari, sud nema nadle�nosti u
pogledu agresije, jer je to pitanje odgo�eno za sedam godina nakon strupanja na
snagu Statuta po�to se na diplomatskoj konferenciji nije mogla posti�i
saglasnost niti oko definicije agresije, niti oko nadle�nosti suda u pogledu
ovog najte�eg medunarodnog krivi�nog dela iz koga ustvari proisti�u sva ostala
navedena dela. Ponovilo se, ustvari ono, �to su autori takozvanog Medunarodnog
krivi�nog suda za prethodnu Jugoslaviju (ICTY) zlonamerno - anticipiraju�i
agresiju na Jugoslaviju - smislili: isklju�iti nadle�nost suda u pogledu
agresije! tako da velike sile, pre svih SAD, mogu da rade �ta ho�e. Svidalo se
to nekome ili ne, Karla del Ponte je formalno u pravu kada veli da ICTY nije
nadle�an za agresiju NATO pakta na Jugoslaviju, ali jeste za, recimo, ubistvo
nekog civila ili paljevinu ku�e, silovanje...Tako su hteli kreatori ICTY i tako
su zapisali u njegovom statutu!
Kada se govori o MKS treba imati na umu da
je on, prema �lanu 11 Statuta, nadle�an samo u pogledu onih navedenih
medunarodnih krivi�nih dela koja su u�injena nakon stupanja na snagu Statuta, to
jest nakon 1. jula 2002. Ono �to se dogodilo pre toga nije u nadle�nosti ovog
suda. Pojela maca. Nema veze Hiro�ima, nema veze Hagasaki, nema veze Drezden,
nema veze Vijetnam, nema veze Kambod�a, nema veze Indonezija, nema veze Isto�ni
Timor, nema veze Grenada, nema veze Panama, nema veze agresija na Jugoslaviju,
nema veze secesionisti�ki ratovi u Jugoslaviji (unutra�nja agresija), nema veze
Avganistan, nema veze D�enin. Ima veze samo Srbi i Ruanda! - Dakle, nije usvojen
princip da je uslov za krivicnu odgovornost pred ovim sudom op�ti princip
krivi�nog prava da je u vreme izvr�enja krivi�nog dela odre�eno pona�anje bilo
inkriminisano kao krivi�no delo, nego stupanje na snagu Statuta. Prema tome, oni
koji su do 1.jula 2002. po�inili ili nameravaju da �ine bilo koje od navedenih
krivi�nih dela ne treba da strahuju od ovog suda! Ponovimo da je sud nadle�an u
pogledu genocida, zlo�ina protiv �ove�nosti i ratnih zlo�ina onako kako su ova
krivi�na dela formulisana u Statutu (clanovi 6, 7 i 8). Ali, �lan 21 ovla�cuje
sud da primenjuje i druge izvore me�unarodnog prava kada sud na�e da formulacije
iz Statuta nisu adekvatne. Ovo je, �ini mi se, dosta interesantna odredba koja
omogu�uje da sud, ustvari, mo�e da primenjuje op�te medunarodno krivi�no pravo
pri dono�enju svojih odluka.
Razila�enje saveznika
Po pitanju ovog suda
do�lo je do otvorenog neslaganja, pa i sukoba, izme�u Sjedinjenih Dr�ava s
jedne, i Kanade i dr�ava �lanica Evropske unije s druge strane. Kanada ne samo
da je ratifikovala Statut nego je bila jedan od inicijatora �itavog nastojanja
da se osnuje jedan stalni me�unarodni krivi�ni sud. Sve �lanice EU su tako�e
me�u prvima ratifikovale Statut, uklju�uju�i �ak i Veliku Britaniju i Nema�ku.
Amerikanci su se �itavo vreme dr�ali rezervisano prema samoj ideji osnivanja
ovakvog suda. Oni su u�estvovali i na osniva�koj konferenciji u Rimu, ali ne da
bi doprineli ostvarivanju ideje koja je stara par vekova me�u me�unarodnim
pravnicima, nego da bi minirali tu ideju. Ali, to im je samo delimi�no po�lo za
rukom (na primer fakti�no isklju�ivanje agresije iz nadle�nosti suda). Pod
velikim pritiskom saveznika predsednik Klinton je �ak i potpisao Statut, ali je
i tom prilikom dao na znanje da ga ne�e slati na ratifikaciju u Senat ne samo
zato �to mu je bilo dobro poznato da Senat ne�e ni da �uje za ratifikaciju, nego
i zato �to ni njegova administracija nije bila za ratifikaciju. Predsednik Bu� i
njgova administracija ne samo da su obavestile generalnog sekretara UN da ne
nameravaju da priznaju MKS, nego su u�inili i potez bez presedana u me�unarodnom
pravu i me�unarodnim odnosima: obavestili su UN da "povla�e potpis" Klintona sa
Statuta! Ovo je izazvalo pravi revolt saveznika, a naro�ito hiljada i hiljada
raznih medunarodnih organizacija "za za�titu ljudskih prava" koje su bile glavni
proponenti osnivanja MKS, prave�i pritisak na svoje dr�ave. Amerikanci svoj
odbojan stav obja�njavaju tako �to vele da sud mo�e da ugrozi nacionalne
interese SAD, mo�e biti politicki motivisan, da mogu biti ugro�eni americki
funkcioneri i gra�ani, a naro�ito njihovi vojnici. Zato su SAD ne samo protiv
MKS, vec u Kongresu je predlog zakona kojim se predvi�a mogu�nost da predsednik
mo�e narediti i upotrebu sile protiv svake one dr�ave koja bi za ra�un tog suda
uhapsila Amerikanca kao i mogu�nost drugih mera protiv takve dr�ave, kao �to je
uskra�ivanje ekonomske i vojne pomo�i svakoj zamlji koja ratfikuje pristupanje
ovom sudu! Od svake dr�ave, na �ijoj se teritoriji nalaze trupe SAD po bilo kom
osnovu tra�ice se da se obave�u da ne�e saradivati sa MKS kada se radi o
Amerikancima.
Rusija, Kina...
Rusija i Kina nisu tako
kategori�no protiv MKS, ali nisu ni za njega. Igraju nekakvu �udnu igru tako �to
ne nastupaju otvoreno protiv suda, ali ne predla�u njegovu ratifikaciju. Putin
se pla�i da bi zbog �e�enije mogao da do�ivi sudbinu Slobodana Milo�evica, a
bogami i Kinezi imaju razloga za strahovanje zbog pitanja ljudskih prava tamo
kod njih...Dakle, sa ovakvim odnosom SAD, Rusije i Kine prema ovom sudu ostaje
otvoreno pitanje kako �e uop�te ta institucija da proradi i kako �e u praksi
funkcionisati. Ostaje, dakle, da vreme poka�e da li su kreatori ove institucije
idealisti ili su ipak u kakvoj-takvoj saglasnosti sa politi�kom realno��u
savremenog sveta.
