ME�UNARODNA KRIZNA GRUPA O
SPORAZUMU SRBIJE I CRNE GORE
Niko nije zadovoljan
U svom najnovijem izve�taju krizna grupa tvrdi
da sporazum od 14. marta nije zadovoljio ambicije Evrope, nije osigurao
federalnu dr�avu ni stavio ta�ku na debatu o crnogorskoj nezavisnosti, on
je provizoran, ambivalentan i vrlo manjkav
Brisel, maja (SENSE)
Najnoviji izve�taj Me�unarodne krizne grupe (MKG) nepovoljno ocenjuje
Beogradski sporazum o redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore. Ne tvrdi se
da je Sporazum u svemu lo� - �tavi�e, on se opisuje kao pragmati�an
dogovor, blizak pregovara�koj platformi Crne Gore, a trogodi�nji
moratorijum koji se njime zahteva, trebalo bi da pomogne da se razbistri
situacija u Crnoj Gori, gde su gra�ani u vezi s nezavisno��u podeljeni.
Drugi pozitivan rezultat bio bi smanjenje mogu�nosti da se Vojska
Jugoslavije name�e kao politi�ki faktor, jer bi imala smanjen bud�et, a
nad njom bi bila uspostavljena civilna kontrola iz republika, koje bi
imale ingerencije i nad grani�nom kontrolom.
Uz sve to, ka�e se u ovom izve�taju, nije sigurno da �e Beogradski
sporazum mo�i da se implementira, �ak i uz dobru volju Srbije i Crne Gore,
a sasvim sigurno to ne�e biti mogu�e bez pritiska iz Brisela. �ak i ako
tri parlamenta pristanu na ratifikaciju - na �to se ne mo�e sa sigurno��u
ra�unati, svakako ne u datom roku - sva je prilika da unija ne bila dugog
veka. To �e pokrenuti nove trendove u politi�kom i javnom �ivotu obe
republike, zapravo ve� ih je pokrenulo � o nezavisnosti Srbije, �to je
dosad bilo marginalno politi�ko pitanje, sad se �iroko raspravlja. Zato bi
se, tvrdi se u ovom izve�taju Me�unarodne krizne grupe, unija mogla
razdvojiti �ak i pre nego istekne Solanin rok od tri godine.
"Sporazum je provizoran, ambivalentan i vrlo manjkav, a njegovi uslovi
ne zadovoljavaju ni jednu od republika", konstatuje MKG i dodaje da, ako
se ipak implementira, dve republike ima�e gotovo sve prerogative
nezavisnosti, osim me�unarodnog priznanja. Republike �e biti odgovorne za
su�tinska pitanja, od carina do unutra�nje bezbednosti, a potpuno �e
kontrolisati i zajedni�ke institucije Unije � skup�tinu, predsednika,
savet ministara, i oru�ane snage.
Me�unarodna krizna grupa zatim zaklju�uje da ono �to je EU stvarno
�elela ovim sporazumom, nije uspelo. EU nije osigurala federalnu dr�avu,
niti je stavila ta�ku na debatu o crnogorskoj nezavisnosti. Pristalice
crnogorske nezavisnosti protive se Sporazumu zbog prethodnog velikog
pritiska da odustanu od referenduma, a u Srbiji misle da je Solana
Sporazum skrojio po �ukanovi�evim �eljama.
Desi li se, stoji dalje u detaljnoj analizi, da se trend raspada poka�e
neminovnim, me�unarodna zajednica trebalo bi ponovo da otvori pregovore
kako bi se prona�lo trajno, odr�ivo, demokratsko re�enje. Bilo bi dobro
kad bi EU prestala da u ime republika odlu�uje kakav bi odnos one trebalo
da imaju, pogotovo kad je jasno da ta unija nije od su�tinske va�nosti ni
za Srbiju, ni za Crnu Goru, ni za �iri region Balkana.
Razmatraju�i dalje ovaj problem, Me�unarodna krizna grupa ponovo tvrdi
da je put tajne stabilizacije Balkana takav da se najpre re�e pitanja
elemenata koji �ine SR Jugoslaviju. Odlu�i li se EU na to da na brzinu
potpi�e Sporazum o stabilizaciji i pridru�enju, kako bi na taj na�in
vezala republike, a da se ne re�e su�tinska unutra�nja pitanja, to �e biti
nerazborito, tvrde autori ovog izve�taja.
�to se ti�e Srbije i Crne Gore, one bi trebalo da se fokusiraju na to
da re�avaju konkretne probleme svog budu�eg odnosa, u okviru Sporazuma od
14. marta. Tako�e, �lanovi Ustavne komisije trebalo bi da deluju
konstruktivno kako bi se slo�ili oko ustavnog modela nove unije u skladu
sa Sporazumom.
vrati.gif
