|
I��ekivanje predugo trajeNiko od menad�era koji se zvani�no nalaze na �elu preduze�a ne preduzima dugoro�ne poslovne poteze, ve� se �ekaju ekspertiO zabrinjavaju�im prilikama u privredi i preduze�ima, o nelikvidnosti i lo�im uslovima poslovanja firmi, informacije naj�e��e sti�u iz analiza i sonda�a koje pravi Institut za tr�i�na istra�ivanja (IZIT). U kakvim je te�ko�ama doma�a privreda i �ta se, zapravo, de�ava u preduze�ima, detaljnije saznajemo u razgovoru sa dr Jovanom Todorovi�em, profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za predmet strategijski menad�ment i upravljanje marketingom. Dr Todorovi� je i �lan Upravnog odbora Privredne komore Srbije i direktor Instituta za istra�ivanje tr�i�ta. � Kako ocenjujete sada�nje stanje u privredi? - Imaju�i u vidu o�ekivanja i potencijale ove privrede, sada�nje stanje nije zadovoljavaju�e. Premalo je dobrih stvari u odnosu na o�ekivanja i najavljivane promene. Logi�no je da privreda kao �to je na�a, koja je u pro�lih desetak godina pro�la kroz mnogo muka, pro�e sada kroz period regeneracije. Ali, ovo �to nam se de�ava nepotrebno dugo traje, a nije realno ni o�ekivati da �e brzo biti savladano. Raskorak izme�u ovog �to imamo i onoga �to bi trebalo da postignemo postoji na mnogim planovima: u menad�mentu i upravljanju, u kapitalu, u institucionalnoj infrastrukturi, u marketingu. Uspavani privrednici � Koje osnovne probleme izdvajate? - Ve� dugo se nalazimo u interegnumu izme�u zahteva normalne tr�i�ne privrede i na�e stvarnosti u kojoj imamo �okiranu jugoslovensku privredu zbog diskontinuiteta koji je nastao sa prethodnim dru�tveno-ekonomskim sistemom. Na� interegnum predugo traje. Na primer, privatizacija je poduhvat koji nepotrebno proizvodi odre�ene dileme. Sprovo�enje tog procesa pru�a povod za izvesne nesigurnosti kod privrednika. U tom pogledu, �ini mi se da vlada i neki drugi faktori ne pokazuju dovoljnu zabrinutost. Jer, otkad je po�ela privatizacija, menad�menti u preduze�ima stavljeni su u pasivnu, ako ne i destruktivnu ulogu. Niko od menad�era koji se zvani�no nalaze na �elu preduze�a, koja �ekaju privatizaciju, ne sme da preduzima nikakve dugoro�ne poslovne poteze, niti je stimulisan da na�ini neki korak svojstven dinami�nom tr�i�tu. Sve je u fazi i��ekivanja da se dogodi ono �to �e inicirati eksperti. Tako su promene svedene na delovanje eksternih faktora, a interni su postali neva�ni. � Kako komentari�ete prve investicije koje su ovde pristigle? - Primetno je da slovena�ka preduze�a ulaze na na�e tr�i�te bez posebnog pardona. Ulaze sa velikim investicijama, dok na�a vlada toleri�e uspavanost doma�ih privrednika. Na primer, najavljena su dva velika tr�i�na centra u Beogradu i okolini koje pripremaju slovena�ki privrednici. Izvesno je da oni nastupaju ofanzivno na na�e tr�i�te, a na�i privrednici su pasivni. Istovremeno, kod nas se ni�ta ne preduzima da se obeshrabre ulaganja u trgovinu i da se podstaknu ulaganja u proizvodnju. Razume se, to se ne mo�e uraditi dekretom, ali nisu dobre ni pojedine reakcije visokih zvani�nika. Na primer, na� ministar za finansije i ekonomiju Bo�idar �eli� izjavio je da �e, zbog prvomajskih praznika, opasti proizvodnja. Pitam se koga je on time hteo da upozori. Ako je hteo da upozori privrednike, onda bolje da je kao ministar izjavio da �e se potruditi da stvori uslove u kojima �e privrednici sami ocenjivati da ne treba da praznuju. Pro�la su ta vremena u kojima su zvani�nici pretili privrednicima. Stoga je zagonetno kome se ministar obratio i �ta je hteo time da postigne? Mo�da je �eleo da stvori sebi alibi za budu�e podatke o padu proizvodnje. U normalnoj tr�i�noj privredi sami privrednici znaju da ne treba preterano da praznuju. Umesto, dakle, da se rade prave stvari u ekonomiji, doga�a se da se povedu rasprave o nekim sterilnim temama i to traje danima. Nema strategije � Na �ta se najvi�e �ale privrednici u anketama va�eg instituta? - Najnovija istra�ivanja pokazuju da privrednici nisu zadovoljni kako funkcioni�e bankarski sistem ni kako se odvijaju investicioni programi. Izrazito je veliki broj nezadovoljnih privrednika. �ale se i na paket ekonomskih mera, posebno onih za uvozno-izvozno poslovanje, na poreski sistem, a ukazuju i na nemogu�nost poslovanja u uslovima op�te nelikvidnosti. Ta�no je da je nelikvidnost nasle�ena iz ranijih godina, ali taj problem do sada nije re�en ni merama koje su pro�le godine preduzimane. � Da li u potezima vlasti prepoznajete dugoro�nu strategiju ekonomskog razvoja? - Ne bi moglo da se ka�e da je svima jasna strategija na�eg razvoja.
Bar ja li�no imam malo problema da prepoznam kakav se razvoj �eli. Ne vide
se prave konture i elementi reforme. �ini se da nedostaje vizija koja bi
podrazumevala precizno utvr�ene uslove za sticanje konkurentske prednosti
privrede. Jer, na me�unarodnom tr�i�tu, u otvorenoj privredi, nema uspeha
ukoliko nemamo neku prednost. �ini se da su neke druge zemlje br�e od nas
uspele da utvrde koje su njihove prednosti i da ih kapitalizuju. Nama tek
predstoji da temeljnom analizom utvrdimo da li imamo prednost u jeftinoj
radnoj snazi, ili u geopoliti�koj poziciji, ili u prirodnim okolnostima,
ili u proizvodnji malina... Uz pomo� dr�ave takva prednost mora da se
utvrdi i da se na njenom razvoju sistematski radi. U�iti od drugih Koliko smo do sada iskoristili iskustva drugih? - Ne mnogo. Jer do sada smo bili zarobljenici sindroma "arogancije uspeha". Smatrali smo da dovoljno znamo i da smo dovoljno specifi�ni da moramo da radimo sami a da se ugledamo na druge. Treba imati u vidu privatizaciju u Sloveniji, gde su omogu�ili svojim ljudima da privatizuju preduze�a. �e�ka se prebrzo otvorila prema svetu i iskoristila �anse da stupi u strategijske alijanse sa velikim stranim kompanijama. Za nas bi najbolje bilo da napravimo "sajam neuspeha" kako bismo uvek mogli da se podsetimo �ta ne treba da ponovimo. Radojka Nikoli� |
vrati.gif
Description: GIF image
