B I L T E N V E S T I
13. MAJ 2002.
SR JUGOSLAVIJA
MICUNOVIC:Vukovarska trojka za nekoliko dana u Hagu
RIJEKA, 12. aprila 2002. (Beta) Predsednik Veca gradjana
Savezne
skupstine Dragoljub Micunovic nagovestio je da ce se u sledeca dva do
tri
dana "vukovarska trojka" pojaviti u Hagu.
U intervjuu za danasnje izdanje rijeckog "Novog lista",
Micunovic
je kazao da ce "neki otici dobrovoljno, a neki ne", i dodao da
"demokratska
vlast ne zeli da ima tu hipoteku, vec zeli da se okrene buducnosti".
Micunovic, koji je proteklih dana u Zagrebu ucestvovao u radu
konferencije predsednika evropskih parlamentarnih Skupstina, dodao je da
je
u susretu sa hrvatskim premijerom Ivicom Racanom i ministrom inostranih
poslova Toninom Piculom uglavnom razgovarao o jos uvek otvorenim
problemima
izmedju dveju zemalja.
"Mislim da je doslo vreme da ih sami resavamo bez ikakvih
pritisaka spolja", rekao je Micunovic.
On je potvrdio da je tokom susreta sa hrvatskim zvanicnicima
otvoren i problem izbeglica, granica i trgovinskih odnosa, dok je
problem
granica prepusten medjudrzavnoj komisiji, ocenjujuci da sada, kada su
utvrdjeni kriterijumi, tu nece biti vecih problema.
Kada je rec o izbeglicama, Micunovic kaze da postoje na hiljade
Hrvata koji su u proteklih 12 godina, iz raznih razloga, napustili SRJ.
"Spremni smo da svakome omogucimo povratak, nadoknadimo stetu i
mislim da smo posle donosenja zakona o manjinama apsolutno resili to
pitanje posebno sto nije bilo nikakvih prigovora na ta resenja. Mislim
da
je puno veci problem u Hrvatskoj", kaze Micunovic.
Na pitanje kakav je odnos SRJ s Republikom Srpskom i kakav stav
je
SRJ zauzela prema BiH, Micunovic je naveo da se trenutne veze
prvenstveno
sastoje u nekim trgovinskim olaksicama, a da SRJ isto zeli da postugne i
sa
celom Bosnom i Hercegovinom.
U vezi sa nastojanjima SRJ da postane clanica Saveta Evrope,
Micunovic je rekao da ce verovatno, kada SRJ bude primljena u SE, stici
i
neki uslovi.
"Od onih koji su postavljeni, sve smo ispunili. Prvi je bio
resavanje odnosa s haskim tribunalom. Drugi je problem politickih
zatvorenika. Kada smo dosli na vlast napravili smo veliku amnestiju i
1.700
Albanaca s Kosova je pusteno iz zatvora. Ostalo ih je 150, a oni su
stvarno
bili nepoliticki", kaze Micunovic.
"Treci uslov je bio zakon o nacionalnim manjinama. Mi smo taj
zakon vrlo pazljivo i dugo radili i to u saradnji s SE. Njime smo
postali
jedna od retkih zemalja koja je Rome, kao nacionalnu manjinu, prihvatila
sa
svim obavezama. Ocekujem da ce u junu to biti gotovo, a ako ne tokom
leta
obavice se neke dopune tako da bi u septembru bili primljeni u SE",
procjenio je Micunovic.
Po pitanju Kosova on je rekao da je SRJ jasno dala do znanja da
ne
zeli nikakvu dominaciju u pokrajini i da ne zeli na bilo koji nacin da
sugerisu na koji nacin ce Albanci na Kosovu resiti svoje odnose.
"To znaci da mogu imati autonomije koliko god hoce. Imamo dva
uslova koji su u skladu s Rezolucijom 1244. Prvi je teritorijalni
integritet. Mislimo da bi bilo opasno menjati granice na Balkanu. Bila
bi
to lancana reakcija. Drugi je vladavina prava. Znaci da se na Kosovu svi
slobodno krecu", ukazoa je Micunovic.
"Ono sto u ovom trenutku zelimo je pocinjanje dijaloga. Oni
imaju
jednu recenicu nezavisno Kosovo i time se sve zavrsava. Dijalog mora
krenuti jer je stanje srpske i drugih zajednica na Kosovu katastrofalno.
Tamo se zivi u getu. Neprirodno je da medjunarodna zajednica, koja
podstice
dijalog izmedju Srba, Hrvata i Muslimana, ovde to ne cini", zakljucio je
Dragoljub Micunovic za "Novi list".
Sudije Saveznog ustavnog suda u Belgiji
BEOGRAD, 13. maja (Tanjug) - Troclana delegacija sudija
Saveznog
ustavnog suda, koju predvodi v.d. predsednika, prof. dr Momcilo Grubac,
otputovala je danas u Brisel na poziv Arbitraznog suda Kraljevine
Belgije,
navodi se u saopstenju Saveznog ustavnog suda.
Jugoslovenske sudije ce prisustvovati XII kongresu Konferencije
evropskih ustavnih sudova. Na dnevnom redu ongresa je i pitanje statusa
Ustavnog suda Savezne Republike Jugoslavije, koji je svojevremeno bio
jedan
od osnivaca Konferencije evropskih ustavnih sudova. Kao i u mnogim
drugim
medjunarodnim asocijacijama, Jugoslaviji je u Konferenciji prestalo
clanstvo1991.godine.
Jugoslovenska delegacija ce traziti da Savezni ustavni sud
ponovo
postane punopravni clan Konferencije. Sudeci prema pozivu i raspolozenju
organizatora Kongresa, u izlgedu je da taj zahtev bude prihvacen, a to
je
jos jedan korak ka ukljucenju Savezne Republike Jugoslavije u evropske
integracije, kaze se u saopstenju.
REPUBLIKA SRBIJA
Covic sa Trajkovskim i Georgijevskim o granici
SKOPLJE, 12. maja 2002. (Beta) Potpredsednik vlade Srbije
Nebojsa
Covic, koji je danas po podne doputovao u Skoplje, sastao se veceras
odvojeno sa makedonskim predsednikom Borisom Trajkovskim i sa premijerom
Ljupcom Georgijevskim.
Centralna tema jednocasovnog razgovora Covica sa Trajkovskim,
pored uobicajene bezbednosno stanje u regionu, bila je i obelezavanje
medjudrzavne granice izmedju dveju drzava, posebno u delu prema Kosovu,
saznaje Beta iz izvora u kabinetu makedonskog predsednika.
Prema tim izvorima, Covic je preneo odlucan stav vlasti u
Beogradu
da obelezavanje granice i na delu prema Kosovu treba samostalno da urade
potpisnice dokumenta o granici Republika Makedonija i SR Jugoslavija.
UNMIK, istakao je Covic, moze da u tom projektu bude samo
posmatrac i da se brine o bezbednosti ekspertskih timova dveju drzava
koji
ce iscrtavati granicu. Sa tim stavom Covica saglasio se i makedonski
predsednik.
Na vecerasnjim razgovorima Covica i Georgijevskog, prema
izvorima
u kabinetu makedonskog premijera, bilo je reci o bezbednosnom stanju u
regionu, zatim ekonomskoj saradnji Makedonije i Srbije, kao o o sto
brzem
resavanju svih otvorenih pitanja za dobrobit gradjana dveju drzava.
I na tim razgovorima, prema nezvanicnim saznanjima, kljucna
tema
je bila prestojece iscrtavanje medjudrzavne granice i eventualni
problemi
koje mogu da iskrsnu kada timovi koji ce to raditi izadju na teren da
obeleze makedonskojugoslovensku granicu prema Kosovo.
Prema najavama jugoslovenske ambasade u Skoplju, Covic ce se
veceras u Skoplju sastati i sa prestavnicima Demokratske stranke Srba u
Makedoniji.
Ocekuje se da se Covic tom prilikom izvorno informise o
predlogu
te stranke da se putem "kljuca", manjim etnickim zajednicama u
Makedoniji
(Srbi, Turci, Vlasi) omoguci da na naredne parlamentarne izbore dobiju
po
jednog prestavnika poslanika u makedonskom parlamentu.
Kardinal Kasper: Papa podrzava ukljucenje Srbije u Evropu
BEOGRAD, 13. maj 2002. (Beta) Poglavar Rimokatolicke crkve papa
Jovan Pavle drugi i Sveta stolica podrzavaju integraciju Srbije i citave
istocne Evrope u evropske institucije, izjavio je danas u Beogradu
predsednik Papskog veca za unapredjivanje jedinstva medju hriscanima,
kardinal Valter Kasper.
On je danas razgovarao sa potpredsednikom Vlade Srbije Zarkom
Koracem i ministrom vera Vojislavom Milovanovicem. Razgovoru su
prisustvovali apostolski nuncije u Beogradu Eudjenio Zbarbaro i
predsednik
Biskupske konferencije Jugoslavije Stanislav Hocevar.
Kardinal Kasper je nakon razgovora izrazio zahvalnost
predstavnicima srpske vlade sto su "nova zakonska resenja dozvolila
povratak veronauke u skole i sto ce novi zakon o denacionalizaciji
omoguciti povratak crkvenih dobara".
"Ukljucivanje svih regiona u Evropu podrazumeva i ukljucenje
crkava i povezivanje pojedinih hriscanskih crkava, jer smo svi mi kao
hriscani sastavni deo evropske kulture i civilizacije", kazao je on
novinarima u Vladi Srbije.
Kardinal je podsetio da je u razgovoru sa patrijarhom srpskim
Pavlom pozvao delegaciju Srpske pravoslavne crkve da poseti Rim i
nastavi
razgovore predstavnika dve crkve zapocete u Beogradu.
Korac je rekao da je sa kardinalom razgovarao o promenama u
Srbiji, izgradnji demokratskih institucija i verskim slobodama u Srbiji.
"U Srbiji su napravljeni krupni koraci u realizaciji verskih
sloboda koje su inace bile garantovane Ustavom i zakonima, ali ne uvek
realizovane", rekao je Korac i podsetio na uvodjenje veronauke u osnovne
i
srednje skole.
On je kazao da novi zakon o radiodifuziji dozvoljava verskim
zajednicama, ukoliko zadovolje zakonske uslove, da imaju radijske i
televizijske frekvencije.
"Zamolio sam za svaku vrstu pomoci, pre svega na medjunarodnom
planu, koja moze da ubrza nas prijem u medjunarodne institucije i moram
da
kazem da sam naisao na razumevanje", rekao je Korac.
KOSOVO METOHIJA
Djindjic:Srbija ne odustaje od svoje imovine
ZAJECAR, 12.maja (Tanjug) - Predsednik republicke vlade Zoran
Djindjic izjavio je danas da se ulazi u "komplikovan razgovor o
imovinsko-pravnim odnosima" na Kosovu i Metohiji, jer Srbija ne odustaje
od
svoje imovine i zeli da, ne samo poljoprivredno zemljiste, vec i
privredni
objekti, budu ono sto pravbo delimicno jesu-imovina Srbije. Djindjic je
to
rekao u Zajecaru, gde boravi u okviru vladine kampanje "Srbija na dobrom
putu".
Odgovarajuci na pitanja novinara, on je naglasio da su
razgovori
sa nadleznima o privatizaciji na Kosovu poceli i da se nada da ce
dovesti
do rezultata. "Srbija racuna na odredjene potencijale na Kosovu i
Metohiji
kao svoje prirodne, pri cemu ce svi stanovnici Kosova i Metohije imati
koristi od toga", objasnio je premijer.
Covic: Vlada Srbije ne zeli podelu Kosovske Mitrovice
BUJANOVAC, 12. maja 2002. (Beta) Predsednik Koordinacionog
centra
za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic negirao je danas da vlasti u Srbiji
zele
podelu Kosovske Mitrovice i cele pokrajine.
"Price iz raznoraznih kuhinja predstavljaju medijsku harangu na
Srbiju, odnosno na vlasti Srbije. Mi ne zelimo da delimo Kosovsku
Mitrovicu
niti Kosovo i Metohiju. Mi hocemo multietnicke gradove, hocemo
multietnicko
Kosovo i Metohiju, ali ne u prici vec u faktickom stanju", kazao je
Covic
novinarima u Bujanovcu nakon obilaska opstina u Kosovskom Pomoravlju
pogodjenih nedavnim zemljotersom.
On je kazao i da izjava sefa Spoljnopolitickog odbora americkog
Senata Dzozefa Bajdena da je nastavak dalje finansijske pomoci Srbiji
uslovljen, izmedju ostalog, i obustavljanjem podele Kosovske Mitrovice
"ne
bi trebalo da dodatno da iritira javnost".
Navodeci da je Beograd "podeljen i ima Skupstinu grada od 16
opstina", Covic je rekao da isto tako i Kosovska Mitrovica "treba da
bude
grad sa Skupstinom grada od barem dve ili tri opstine."
On je kritikovao predstavnike medjunarodne zajednice na Kosovu
i
Metohiji zbog neresavanja pitanja Kosovske Mitrovice.
"Potpuno je nepoliticki da neko prica pricu da su cuvari
mostova
banda. Taj ko tako naziva bilo koje ljude ocigledno ne zeli da resi
problem", rekao je Covic.
On je najavio i da ce u toku sledece nedelje biti oslobodjeno
sest
Srba iz zatvora na Kosovu, kao i da bi do kraja meseca trebalo da bude
oslobodjeno jos devet.
"Mi se na Kosovu, doduse sve manje, ali jos uvek susrecemo sa
nacionalno pristrasnim pravosudjem u kome nema materijalnih dokaza, ali
ima
ogroman broj svedoka i to izlobiranih svedoka", kazao je Covic.
On je odbio da komentarise preliminarne rezultate popisa
stanovnistva u opstinama Bujanovac, Presevo i Medvedja i najavio da bi
uvodjenje privremenih mera u tim opstinama, zakazano za 17. maj, moglo
biti
odlozeno do objavljivanja zvanicnih rezultata popisa.
Covic je obecao pomoc opstinama pogodjenim nedavnim
zemljotresom u
gradjevinskom materijalu, hrani i satorima, kao i pomoc za vise od 35
hiljada Srba koji su ostali bez posla i koji vise od dve godina ne
primaju
nikakvu zaradu.
NOVICKI: Jos nema uslova za povratak Srba
NIS, 13. maja 2002. (Beta) Ombudsman Kosova Marek Novicki
ocenio
je danas u Nisu da jos nema uslova za povratak Srba na Kosovo.
"Danas jos nema uslova za povratak Srba na Kosovo. Povratak
nije
pitanje vremena, vec stvaranja uslova koji bi omogucili siguran
povratak",
rekao je Novicki u Skupstini grada Nisa.
On je kazao da je za povratak Srba veoma vazan i stav albanske
vecine na Kosovu, kao i da situaciju dodatno komplikuje i nejasna
buducnost
Kosova.
"Mnogo je faktora koji uticu na situaciju na Kosovu i tesko je
reci da li ce i kada ona biti poboljsana, mozda za mesec, dva, a mozda i
nikada", rekao je Novicki.
On je rekao da medjunarodna zajednica na Kosovu mora da ucini
vise
napora kako bi unapredila polozaj ljudskih prava u pokrajini.
"Ne bih zeleo da se ovo shvati kao opravdanje za medjunarodnu
zajednicu ali ona na Kosovu funkcionise u jako teskim uslovima. Mi sa
njima
stalno vodimo borbu u pozitivnom smislu", rekao je Novicki.
Novicki se danas sastao i sa raseljenim licima sa Kosova
smestenim
u niskom hotelu "Park", koje je obavestio o tehnickim mogucnostima da se
obrate instituciji ombudsmana. "Osecam odgovornost i spreman sam da vam
pomognem kada imate problema sa vlastima na Kosovu, takodje ako imate
probleme sa srpskim vlastima mozemo vam pomoci ukoliko je to u nasoj
nadleznosti", rekao je Novicki.
Ivanovic i Maljoku o povratku raseljenih Srba na Kosovo
BEOGRAD, 12. maja 2002. (Beta) Clan Predsednistva Skupstine
Kosova
Oliver Ivanovic izjavio je da je sustina plana Koordinacionog centra za
povratak raseljenih Srba i drugih nealbanaca u pokrajinu, u tome sto je
njime predvidjeno da se Srbi nece vracati izdvojeno i pojedinacno.
"Srbi se nece vracati u izolovana sela, nego u grupacije
naselja,
odnosno sela, i u urbane sredine", rekao je Ivanovic u dijalogu sa
Fadiljom
Maljokuom direktorom Instituta za demokratizaciju i etnicke odnose u
pokrajini u emisiji "Most" Radija "Slobodna Evropa".
Ivanovic je dodao da se "multietnicnost Kosova i Metohije ne
moze
se ocuvati ako se Srbi budu vracali samo u nekakva izdvojena sela, dok
bi
gradovi ostali etnicki cisti".
Maljoku smatra da bi Albanci trebalo da budu svesni da danas u
svetu nema nijedne etnicki ciste, nacionalne drzave, drzave u kojoj zivi
samo jedna nacija, pa i zbog toga ni Kosovo ne bi trebalo da insistira
na
tome.
"Ja sam za to da se na Kosovo vrate svi oni koji su raseljeni i
izgnani sa Kosova, bez obzira na etnicku pripadnost. Sto se tice Srba,
ne
bi trebalo da se vracaju oni koji su bili umesani u genocid nad svojim
susedima, Albancima, koji su ubijali, kidnapovali, vrsili ratne zlocine.
Svi ostali treba da se vrate", rekao je Maljoku.
Ivanovic je naglasio potrebu da povratak mora biti potpuno
bezuslovan.
"Znaci nikakvi kriterijumi tipa ucestvovao ili nije ucestvovao
u
tome i tome ne bi smeli da dodju u obzir, jer se to vrlo cesto
zloupotrebljava. To najbolje vidite iz oslobadjajucih presuda, kojih sve
vise ima u poslednje vreme. Jer, mnogi Srbi su bili optuzeni i osudjeni
na
osnovu vrlo sumnjivih izjava navodnih svedoka. Onaj kome se dokaze da je
izvrsio krivicno delo bice osudjen, ali niko nema pravo da unapred
presudjuje ko moze, a ko ne moze da se vrati", tvrdi Ivanovic.
Na opasku Maljokua da vlasti u Beogradu insistiraju na povratku
Srba u podrucja Kosova koja se naslanjaju na centralnu Srbiju, Ivanovic
je
rekao da je kantonizacija kao koncept potpuno odbacena u Koordinacionom
centru.
"Nas program ne predvidja nista drugo nego siguran povratak.
Otuda
i ideja o povratku u grupacije naselja. Jer, mi ne zelimo da se Srbi
vracaju u izolovana sela gde njihov zivot ne bi bio bezbedan. Oni bi se
u
tom slucaju stalno morali oslanjati na Kforovu pratnju. Dosadasnje
iskustvo
je pokazalo da se Srbi mogu odrzati samo ako su dobro organizovani i ako
ih
tamo gde se vracaju ima u vecem broju. U tome nema nikave kantonizacije,
i
potpuna je glupost da je rec o konceptu podele Kosova", istakao je
srpski
clan Predsednistva Kosova.
Ivanovic smatra nuznim da se Srbima na Kosovu omoguci odredjen
nivo samouprave u situaciji kada je srpska zajednica ugrozena, kada nema
slobodu kretanja i kada postoji stalni pritisak kroz institucije sistema
na
preostale Srbe da se i oni odsele iz pokrajine.
Maljoku se zalozio da za povratak raseljenih program sacini
vlada
Kosova, a ne Koordinacioni centar.
Ivanovic smatra da bi oslanjanjem na kosovske institucije,
proces
povratka na Kosovo doziveo hrvatski ili bosanski recept, sto znaci da bi
se
povratak razvukao i na desetak i vise godina. To bi po njegovom
misljenju rapidno smanjilo sanse da se svi raseljeni i proterani vrate.
Ivanovic je ponovio da je Kosovo deo teritorije Savezne
Republike
Jugoslavije, koja je pod medjunarodnim protektoratom, i da u tom slucaju
nosioci projekta povratka treba da budu medjunarodna administracija na
Kosovu i Savezna Republika Jugoslavija.
Na insistiranje Maljokua da Vlada Kosova mora da bude ukljucena
u
akciju povratka raseljenih Srba, Ivanovic je rekao da ce kosovska vlada
pravo da ucestvuje u jednom tako vaznom projektu, steci onog trenutka
kada
se jasno distancira od svih nedela, koja su se dogodila 1999. godine, i
osudi proterivanje Srba i pripadnika nealbanskih etnickih zajednica.
"Dotle UNMIK ima sva prava kad je u pitanju povratak",
zakljucio
je Ivanovic.
R. Trajkovic: SAD nezadovoljne polozajem Srba na Kosovu
BEOGRAD, 12. maja 2002. (Beta) Sef poslanicke grupe srpske
koalicije "Povratak" u Skupstini Kosova Rada Trajkovic rekla je da bi
zvanicnici americkog Stejt departmenta uskoro mogli da javno saopste da
nisu zadovoljni tempom povratka Srba u pokrajinu i radom UNMIKa.
Ona je po povratku iz desetodnevne posete SAD, Radiju B92
izjavila
da "ocekuje vrlo brzo javnu izjavu americke vlade da nece tolerisati
trenutnu situaciju i da je americka administracija zabrinuta stanjem
srpske
zajednice, da je nezadovoljna ucinkom UNMIKa za tri godine, da nece
smanjiti investiranje i da planiraju da upute oko pet miliona dolara za
povratak Srba na Kosovo".
Delegaciji Koalicije "Povratak" u Vasingtonu je, tokom susreta
sa
americkim zvanicnicima, receno da razgovor o statusu Kosova u ovom
trenutku
nije prihvatljiv.
"Dobili smo i jaku podrsku u smislu decentralizacije Kosova",
zakljucila je Rada Trajkovic.
Redzepi spreman na razgovore sa Beogradom
PRISTINA, 13. maja 2002. (Beta) Premijer Kosova Bajram Redzepi
izrazio je spremnost na razgovore sa vlastima u Beogradu o problemina
gradjana Kosova i Srbije.
"Spremni smo da razgovaramo o problemima gradjana Kosova i
Srbije,
a u dogledno vreme spreman sam i sa (premijerom Srbije Zoranom)
Djindjicem
da razgovaram ako je to neophodno", izjavio je Redzepi za danasnji
"Blic".
On je istakao neophodnost odricanja od nacionalizma i gledanja
u
proslost, i okretanja buducnosti.
"Mi nismo protiv dijaloga, ali za sada je jos rano za to i sa
kosovske strane, ali i u Srbiji su jos uvek previranja", izjavio je
Redzepi.
On je ocenio da opstine na Kosovu "treba da stvore povoljnu
klimu
za povratak svih raseljenih svojim kucama i stanovima".
Redzepi je izjavio da je protiv "kriminala svih vrsta na
Kosovu",
ali je ocenio da kriminala ima vise u Srbiji ili Makedoniji. "Kosovo je
samo tranzitna luka tog kriminala. Mogu reci da na Kosovu najbolje
medusobne odnose imaju kriminalci i Srbi i Albanci i Makedonci. Tu nema
ni
vere, ni nacije, ni podeljenosti. Oni odlicno saraduju i to je
zajednicki
kriminal i zajednicka mafija", rekao je premijer Kosova.
O programu privatizacije drustvenih preduzeca na Kosovu koje je
predlozio UNMIK, Redzepi je rekao da se tu "ne radi o klasicnoj
privatizaciji vec o transformaciji vlasnistva".
REPUBLIKA CRNA GORA
DJukanovic protiv saveznih izbora, Bulatovic poziva Solanu
PODGORICA, 12. maja 2002. (Beta) Sporazum o preuredjenju odnosa
Srbije i Crne Gore potpisan je pre dva gotovo meseca u Beogradu, ali jos
nema ni nagovestaja da ce on u skoroj buducnosti biti primenjen.
Sudeci prema dijametralno suprotnim stavovima i izjavama
vodecih
crnogorskih politicara, pisanje Ustavne povelja, koja treba da se izradi
na
osnovu sporazuma, bice teze nego postizanje sporazuma, osim ako se opet
ne
umesa Evropska unija (EU), koja je vise puta isticala da sporazum mora
da
bude primenjen u dogovorenim rokovima.
Crnogorski predsednik Milo Djukanovic izjavio je da je sporazum
"jasan i precizan" i odbacio ideju o odrzavanju neposrednih izbora za
poslanike buduce Skupstine Srbije i Crne Gore.
Upravo je odrzavanje tih izbora jedan od osnovnih zahteva
opozicione SNP, koja ne pristaje na usvajanje sporazuma, dok se to
precizno
ne dogovori i utvrdi.
Podgoricki mediji prenose Djukanoviceve reci da je "sporazum
neumoljiv, jasan i precizan sa konkretnim sadrzajem koji ne ostavlja
prostor za razlicita tumacenja".
U intervjuu danasnjem podgorickom dnevniku "Publika",
Djukanovic
je naveo da ne vidi koji bi bio interes SNPa da se organizuju neposredni
izbori za parlament buduce drzavne zajednice. "Sto se tice nacina izbora
za
Parlament drzavne zajednice, u Sporazumu jasno pise da je to stvar
zakonodavstava drzava clanica. Sporazum niko naknadno ne moze menjati,
pa
ni SNP", rekao je Djukanovic.
On je podvukao da ce to pitanje biti regulisano zakonom Crne
Gore.
"Duh Sporazuma je takav da upucuje na sasvim drugaciji nacin izbora
poslanika za Skupstinu Srbije i Crne Gore. Zajednicke funkcije su
projektovane da do kraja budu u funkciji ostvarenja interesa drzava
clanica", rekao je Djukanovic.
On je istakao i da Sporazum otvara "realne sanse za punu obnovu
crnogorske drzavnosti" i naglasio da ce "vreme pokazati da je to bio
jedini
put za ostvarenje datog projekta u datim okolnostima".
Sa druge strane, lider SNP Predrag Bulatovic optuzuje
Djukanovica
i njegovu Demokratsku partiju socijalista da zele da "izigraju duh
sporazuma" i ocenjuje da je neophodno da EU "utice na Djukanovica da
odustane od svojih nesuvislih zahteva". On je rekao da je u
nedavnom
razgovoru sa specijalnim izaslanikom EU Havijerom Solanom dobio potvrdu
da
EU stoji na stanovistu da ce se Ustavna povelja usvajati u Saveznoj
skupstini, sto je jedan od zahteva SNPa.
"Takodje, insistiramo na neposrednim saveznim izborima, kako bi
se
jacala veza izmedju gradjana i zajednicke drzave. Ako EU moze putem
telefona da utice na Djukanovica da odustane od svojih nesuvislih
zahteva,
to je dobro, ali ako ne moze, ja se ne bih libio da Solana ucini
jasnijim
beogradski sporazum, ali ne samo usmenim putem, vec ako je potrebno i
neki
dodatak", rekao je Bulatovic.
On je precizirao da "taj dodatak" moze da bude u zakljuccima
skupstina republika ili saveznoj skupstini.
