B I L T E N V E S T I
15. MAJ 2002.
SR JUGOSLAVIJA
Kostunica sa predsednikom Makedonske partije Srba
BEOGRAD, 14. maja 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
susreo se danas sa predsednikom makedonske Demokratske partije Srba
Ivanom
Stankovicem, sa kojim je razgovarao o polozaju srpske zajednice u
Makedoniji.
Kako se navodi u saopstenju iz kabineta predsednika, izrazeno
je
zadovoljstvo zbog ukljucivanja Srba u Ustav Makedonije i naglaseno je
opredeljenje za dalji razvoj dobrosusedskih odnosa SRJ i Makedonije u
kojima ce "srpska manjina biti most koji povezuje dve zemlje i ucvrscuje
zajednicke napore za stabilizaciju prilika u citavom regionu".
Tokom susreta bilo je reci o predstojecim parlamentarnim i
lokalnim izborima u Makedoniji, kao i mogucnosti za adekvantu
zastupljenost
Srba i drugih nacionalnih manjina u predstavnickim telima te zemlje,
navodi
se u saopstenju.
Kostunica odlikovao patrijarha aleksandrijskog Petra VII
BEOGRAD, 15. maja (Tanjug) - Predsednik Savezne Republike
Jugoslavije (SRJ) Vojislav Kostunica odlikovao je ordenom Jugoslovenske
zvezde prvog stepena papu i patrijarha aleksandrijskog i sve Afrike
Petra
VII, za izuzetan doprinos razvoju prijateljskih odnosa i nesebicnu pomoc
i
podrsku SRJ.
Za licni doprinos i zalaganje u razvijanju prijateljskih odnosa
i
uspostavljanju bilateralne saradnje Kostunica je ordenom Jugoslovenske
zvezde prvog stepena odlikovao i dosadasnje ambasadore Argentine,
Meksika,
Brazila, Japana i Kube, Federika Karlosa Bartfelda, Karlosa Ignacija
Gonzalesa Magaljona, Adolfa Liberta Vestfalena, Noriaka Ovadu i Omara
Medina Kintera. Ukazi o odlikovanjima objavljeni su u novom broju
"Sluzbenog glasnika SRJ".
Micunovic i Stoker razgovarali o pomoci MKCK-a SRJ
BEOGRAD, 14. maja 2002. (Beta) Predsednik Veca Gradjana savezne
skupstine Dragoljub Micunovic razgovarao je danas u Beogradu sa sefom
delegacije Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u SRJ Peterom Stokerom o
aktivnostima te organizacije u pruzanju pomoci u oporavku i tranziciji
jugoslovenskog drustva.
Kako je saopsteno iz Informativne sluzbe Skupstine SRJ, Stoker
je
tokom razgovora naglasio da MKCK u saradnji sa UNMIKom i OEBSom radi na
programu pomoci izbeglim i raseljenim licima sa Kosova koja, po njegovoj
oceni, "zive u izuzetno teskim uslovima i sa velikim psiholoskim
posledicama".
"Ta pomoc ipak nije dovoljna, jer sustinsko resavanje problema
lezi u povratku ljudi svojim kucama", rekao je Stoker.
Micunovic je, kako je saopsteno, istakao "veliku i humanu
ulogu"
MKCK u SRJ, ali je naglasio da "nove vlasti na Kosovu ne zele dijalog sa
Beogradom".
"Ako medjunarodna zajednica tezi stvaranju multietnickog
Kosova,
onda je povratak izbeglih i raseljenih lica pretpostavka za to", rekao
je
Micunovic i dodao da su vlasti SRJ zainteresovane za povratak raseljenih
i
"normalizaciju odnosa sa aktuelnom vlascu" u juznoj srpskoj pokrajini.
Uslovi za normalizaciju tih odnosa su, po njegovoj oceni,
uspostavljanje pravnog poretka, pronalazenje nestalih i otetih lica,
postovanje ljudskih prava i zastita kulturnoistorijskih spomenika na
Kosovu.
Zasedanje srpsko-bavarske komisije
BEOGRAD, 14. maja (Tanjug) - Na dvodnevnom zasedanju Srpsko-bavarske
komisije, koje je danas pocelo u Beogradu, bice razmotrene mogucnosti
saradnje izmedju Srbije i nemacke pokrajine Bavarske u vise oblasti i
potpisan novi program saradnje.
Zasedanje su otvorili kopresednici Komisije Hans Majer i Aleksandra
Joksimovic, pomocnik ministra inostranih poslova SRJ, koja je rekla da
je
cilj ovog sastanka da se postigne bliza saradnja izmedju drzavnih
institucija, privrede i nevladinog sektora u Srbiji i Bavarskoj. Ona je
navela primer posete lekara beogradskog Klinickog centra Minhenu kao deo
te
saradnje, a za sutra je najavila posetu delegacije privrednika iz
Bavarske
Beogradu.
Majer je u uvodnoj reci izjavio da je Bavarska izuzetno zainteresovana
za
saradnju sa Srbijom. On je podsetio da je ovo druga sednice reaktivirane
komisije, ciji je rad bio zamrznut od 1992. godine do demokratskih
promena
u SRJ, oktobra 2000. Majer je podsetio dodao da je ova komisija
formirana
1970. godine kao prva koju je Bavarska osnovala sa nekom drugom zemljom
i
izrazio nadu da ce ona raditi na zadovoljstvo obe strane. Joksimovic i
Majer ce sutra predati beogradskoj Filoloskoj gimnaziji
kompjutere kao donaciju Bavarske.
ZERVUDAKIS: SRJ DOKAZALA DA JE U STANJU DA SPROVEDE POLITIKU MMFA
BEOGRAD, 14. maja 2002. (Beta) Strucnjak Medjunarodnog
monetarnog
fonda (MMF) zaduzen za pracenje jugoslovenske privrede Emanuel
Zervudakis
rekao je da je ta medjunarodna finansijska organizacija odborila
trogodisnji stendbaj aranzman od 825 miliona dolara SR Jugoslaviji jer
je
SRJ dokazala da je u stanju da sprovede politiku MMFa.
"MMF obicno trogodisnje stendbaj aranzmane rezervise za zemlje
clanice koje su prethodnim ponasanjem dokazale da su u stanju da
sprovedu
nasu politiku a istovremeno su im neophodne strukturne reforme i
prestruktuiranje privrede", rekao je Zervudakis u emisiji radija BiBiSi
(BBC) na srpskom jeziku.
On je naglasio da Jugoslavija ispunjava te uslove.
Strucnjak MMFa je rekao da je SRJ "za manje od godinu dana
napravila munjevit pomak od stendbaj aranzmana do takozvanog produzenog
aranzmana", sto je, kako je ocenio, "relativno neuobicajeno".
"Cilj ovog aranzmana je, s jedne strane, ekonomska
stabilizacija,
smanjenje inflacije i povecanje deviznih rezervi Narodne banke, a sa
druge
strane, akcenat je ovog puta stavljen na strukturne reforme. U tom
kontekstu Jugoslavija ce nastaviti dalje reforme fiskalnog sistema,
bankarskog sektora i oblasti preduzetnistva", rekao je Zervudakis.
On je naveo da su dosadasnja dva stendbaj aranzmana bila, prema
pravilima MMFa, koncentrisana na stabilizaciju i kratkorocne privredne
reforme, dok je produzeni aranzman po pravilu trogodisnji, fokusira se
na
dugorocne reforme i salje pozitivan signal ulagacima.
"Ovaj novi produzeni aranzman poslace pozitivan signal
investitorima, narocito zbog okolnosti koje su dovele do pozitivne
odluke
MMF. To su pre svega uspesna primena dosadasnjeg programa ali i dobra
fiskalna politika koja je predvidjena novim sporazumom", rekao je
strucnjak
MMFa.
On je dodao da ulagaci, medjutim, moraju "iz prve ruke da se
uvere
da se fiskalna i privredna reforma primenjuju".
"Jugoslavija je suocena sa ozbiljnim problemima tako da
investotori ocekuju da se reforme odvijaju neprekidno i to ne samo
narednih
meseci vec i godina", naglasio je Zervudakis.
Novi aranzman sa MMFom bio je preduslov za primenu sporazuma o
otpisu duga koji je Jugoslavija postigla sa Pariskim klubom. Pregovori
sa
Londonskim klubom su, medjutim, u zastoju, kao nekada u slucaju
Slovenije,
zbog odbijanja banke "Frans agrikol" da pristane na otpis u procentu
koji
je Beograd trazio.
Upitan o buducnosti otpisa dela jugoslovenskog duga Londonskom
klubu, Zervudakis je rekao: "MMF ne moze da intervenise niti da se mesa
u
pregovore izmedju Jugoslavije i privatnih kreditora. Mozemo samo da damo
svoj profesionalni sud o tome kako reforme teku".
On je dodao da sporazum Jugoslavije i Pariskog kluba poseduje i
klauzulu kojom se preporucuje i drugim kreditorima da slicno tretiraju
Jugoslaviju.
"Mi samo mozemo da ocenimo da je spolja gledano situacija u
Jugoslaviji teska, da njena potreba za servisiranjem duga uveliko
prevazilazi njenu sposobnost da servisira dugove. Zato je za Jugoslaviju
veoma vazno da i Londonski klub otpise dugove pod slicnim uslovima kao i
Pariski klub", rekao je strucnjak MMFa nadlezan za pracenje
jugoslovenske
privrede.
DJELIC: PREUREDJENJEM ODNOSA SRBIJE I CRNE GORE DO USTEDE
BEOGRAD, 14. maja 2002. (Beta) Ministar finanisija Srbije
Bozidar
Djelic procenio je danas da ce preuredjenjem odnosa Srbije i Crne Gore u
narednoj godini Srbija ustedeti oko devet milijardi dinara.
"Slobodna procena je da ce usteda biti jedan odsto bruto
nacionalog proizvoda na osnovu troskova u 2002. godini ili oko devet
milijardi dinara", rekao je Djelic na sednici Skupstine Privredne komore
Jugoslavije (PKJ), govoreci o ekonomskim funkcijama nove drzavne
zajednice.
On je istakao da ce usteda biti ostvarena kroz racionalizaciju
administracije i uklanjanje preklapanja funkcija, kao i kroz prihode
koji
ce stizati iz Crne Gore, a koji do sada nisu uplacivani.
Prema njegovim recima, u saveznoj administraciji, bez vojske,
zaposleno je oko 11.000, sto ce kroz preuredjenje odnosa biti umanjeno
jer
ce uz odbranu i diplomatiju na saveznom nivou ostati svega tri manja
ministarstva.
Djelic je dodao da je formiran tim od predstavnika Ministarstva
finansija i Ministarstva pravde koji rade na nacrtu ustavne povelje, pri
cemu je odlicna saradnja postignuta sa crngorskom vladom.
Ustavna povelja bi trebalo da bude usvojena krajem juna, a
zatim
ce Srbija omnibus zakonom preuzeti nadleznosti kao sto su carine,
poslovi
Narodne banke, platni promet i druge.
Peuredjenjem odnosa Srbija ce moci efikasno da sprovodi svoju
ekonomsku politiku, a bice omoguceno brze prikljucenje Evropskoj uniji,
kazao je Djelic.
Prema njegovim recima, jos nije postignut dogovor da li ce
opstati
Privredna komora Jugoslavije i kako ce ona izgledati.
Djelic je najavio paket podsticajnih mera za investicije za
zaposljavanje, pre svega kroz poreske podsticaje.
Balkan zona slobodne trgovine
NOVI SAD, 14. maja (Tanjug)- Zamenik saveznog ministra za ekonomske
odnose
sa inostranstvom Boran Karadjole najavio je danas da ce Balkan do kraja
ove
godine postati neformalna zona slobodne trgovine.
Na jugoslovensko-madjarskim danima privrede, Karadjole je precizirao da
ce
pored Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Makedonijom, Bosnom i
Hercegovinom
Ruskom Federacijom i Madjarskom do pocetka leta takvi sporazumi biti
potpisani sa Hrvatskom i Slovenijom. U toku su i pregovori o
liberalizaciji
trgovine sa Bugarskom i Rumunijom za koje takodje ocekujemo da ce biti
uspesno okoncani, rekao je Karadjole. Jugoslovensko trziste je prema
njegovoj oceni predugo bilo zasticeno visokim carinskim i van carinskim
barijerama. Savezna vlada je u tom pogledu postigla mnogo,
spoljnotrgovinsko poslovanje je pojednostavnoljeno u najvecoj mogucoj
meri
kako bi smo stvorili sistem komplaktibilan sa Evropom. Osnovni smisao
tih
mera je da domace trziste zastitimo u neophodnoj meri mehamizmima koji
su
svuda u svetu prihvatljivi kao legitimni" istakao je Karadjole.
Govoreci o Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Madjarskom koji stupa na
snagu
1. jula Karadjole je istakao da je rec o istorijskom iskoraku u
unapredjenju ukupnih odnosa dveju zemalja. "Tim Sporazumom na nove
osnove
postavljeni su ne samo ekonomski odnosi, prioritet jugoslovenske spoljne
politike je i izgradnja sto boljih odnosa sa susednim zemljama u cemu
Madjarska zauzima znacajno mesto", naglasio je Karadjole. Posebnu tezinu
tom dokumentu prema njegovoj oceni daje cinjenica da je rec o prvom
Sporazumu o slobodnoj trgovini koji je Madjarska potpisala sa bilo kojom
zemljom na principu asimetricnosti u korist druge drzave. Zona slobodne
trgovine bi prema njegovim recima trebalo da se uspostavi do 2004.
godine a
za neke proizvode do 2006. godine.
Zamenik drzavnog sekretara u Ministarstvu inostranih poslova Madjarske
Istvan Major je kao najvaznije oblasti u razvoju buducih ekonomskih
odnosa
istakao energetiku, elektroprivredu, drumski i zeleznicki saobracaj,
telekomunikaciju, naftnu i hemijsku industriju i posebnu poljoprivredu i
prehrambenu industriju. "Ne treba se plasiti liberalizacije trgovine tri
cetvrtine prometa Madjarske odvija se kroz Sporazume o slobodnoj
trgovini i
oni znatno doprinose konkurentnosti nase privrede . Nasa zemlja je sa EU
npr ostvarila spoljno trgovinski suficit od 3,5 milijardi evra", istakao
je
Major. U okviru priprema za primenu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa
SRJ,
Madjarska je prema njegovim recima, odrzala seminar za oko 300
zainteresovanih privrednika a slican skup bice uskoro organizovan i u
Segedinu uz ucesce i jugoslovenskih privrednika.
Bogojevic: SRJ nije prihvatila avnojevske granice
SOMBOR, 14. maja 2002. (Beta) Pomocnik saveznog ministra
inostranih poslova Rajko Bogojevic demantovao je danas u Apatinu
informacije po kojima su jugoslovenske vlasti u pregovorima sa Hrvatskom
prihvatile "avnojevske granice" i time se odrekle 10.000 hektara
teritorije
SRJ.
Bogojevic je na konferenciji za novinare rekao da su pregovori
zvanicnika dve drzave oko razgranicenja Hrvatske i Jugoslavije u delu ka
Vojvodini "jos uvek u toku".
Novinski napisi o prihvatanju "avnojevskih granica" pojavili su
se
nakon posete sefa hrvatske diplomatije Tonina Picule Beogradu.
Bogojevic je rekao da ce vlasti SRJ insistirati da granica bude
na
Dunavu i dodao da za sada ne ocekuje medjunarodnu arbitrazu po pitanju
razgranicenja Hrvatske i Jugoslavije.
Sporna teritorija pripadala je u vreme bivse SFRJ Republici
Hrvatskoj. Posto pitanje razgranicenja nije reseno, republicke granice
su
postale medjudrzavne, pa se tako 10.000 hektara na levoj jugoslovenskoj
obali Dunava i dalje vodi u hrvatskim katastarskim opstinama.
Tanaskovic prvi ambasador SRJ pri Malteskom redu
RIM, 14. maja (Tanjug) -Jugoslovenski ambasador pri Vatikanu
Darko
Tanaskovic danas je predao akreditivna pisma predsednika SRJ Vojislava
Kostunice Velikom Majstoru Malteskog Viteskog Reda Endrju Bertiju. To je
ujedno i nas prvi ambasador pri Redu od kada je SRJ uspostavila odnose
na
ambasadorskom nivou sa suverenim Malteskim Viteskim Redom maja 2001.
godine. U razgovoru sa nasim ambasadorom, Endrju Berti se narocito
zanimao za
stanje zdravstva u SRJ i za potrebe nasih zdravstvenih ustanova i
izrazio
spremnost Reda da se angazuje u njihovoj revitalizaciji. Na kraju je
Veliki
Majstor Reda uputio najbolje zelje predsedniku Kostunici i
jugoslovenskom
narodu.
Novoimenovani ambasador Tanaskovic je u svom govoru, izmedju ostalog,
podsetio na divnu i tesku zakletvu Reda da su "bolesnici nasi gospodari"
i
na mudrost Reda iskazanu i na nadgrobnoj ploci jednog od njegovih
najzasluznijih Majstora: "Ovde pociva Vrlina koja je trijumfovala nad
bogatstvom". Od svoga osnivanja, krajem XI veka, Red Svetog Jovana
Jerusalimskog, danas poznatog kao Malteski Viteski Red, bavio se
isceliteljskom i humanitarnom radom, lecenjem bolesnika i zbrinjavanjem
stradalnika. I danas je njegova uloga prevashodno vezana za humanitarnu
aktivnost. Red je prisutan u svim delovima sveta gde je potrebna
medicinska
i humanitarna pomoc. Iako clanovi Reda mogu biti samo katolici nikada se
ne
pravi razlika u pruzanju humanitarne pomoci raznim verama i nacijama.
Tako
je Red bio prisutan i na Kosovu, a sada u Avganistanu.
SASTANAK SefovA diplomatija NATO u Rejkjaviku
MINISTRI NATO: ZELIMO JACANJE VEZA SA SRJ
REJKJAVIK, 14.maja 2002 (Beta) Sefovi diplomatija NATO su danas
u
Rejkjaviku "izrazili nadu da ce se odnosi Atlantskog saveza i SR
Jugoslavije jos vise razvijati" i naglasili da ocekuju brzo sprovodjenje
sporazuma Srbije i Crne Gore o preuredjenju odnosa.
Ministri NATO su "pozdravili ispoljeno zanimanje SR Jugoslavije
za
ulazak u clanstvo Partnersta za mir", istakavsi "zadovoljstvo zbog
otvaranja mogucnosti za saradnju sa rukovodiocima ove zemlje, sa ciljem
da
ona ostvari neophodni napredak za ucesce u Partnerstvu za mir".
Kako su, posle prvog dela zasedanja saopstili sefovi
diplomatija
Atlantskog saveza, za produbljivanje odnosa SRJ sa NATO su nuzni potpuna
i
trajna saradnja sa Haskim sudom, preobrazaj i demokratski nadzor nad
vojnim
sektorom, kao i "celovito i javnom uvidu podlozno ostvarivanje
Dejtonskog
sporazuma".
Izvori NATO u Rejkjaviku su agenciji Beta rekli da su
zvanicnici
Atlantskog saveza vrlo zadovoljni prvim tehnickim razgovorima koje su
predstavnici NATO i vlasti SRJ nedavno u Morovicu odrzali u vezi sa
pripremama vlade u Beogradu da zatrazi ulazak u program Partnerstvo za
mir.
REJKJAVIK, 14. maja 2002. (Beta) Ministri inostranih poslova
NATO
istakli su danas u Rejkjaviku "privrzenost miroljubivoj, stabilnoj i
demokratskoj Evropi" i podvukli "podrsku teritorijalnom integritetu i
suverenitetu svih zemalja regiona".
Oni su se zalozili za "celovito sprovodjenje" rezolucije 1244
Saveta bezbednosti UN o Kosovu i pozdravili uspostavljanje "prelaznih
autonomnih institucija, u koje su ukljuceni predstavnici svih
zajednica".
Sefovi diplomatija NATO su pozvali "prelazne ustanove vlasti" i
rukovodioce svih etnickih zajednica da "preuzmu svoje odgovornosti i u
punoj meri saradjuju sa UNMIKom, Kforom i medjunarodnom zajednicom u
cilju
pospesivanja miroljubivog, multietnickog, multikulturnog i demokratskog
Kosova".
U saopstenju posle prvog dela ministarskog zasedanja ukazuje se
da
"ostanak u regionu snaga pod rukovodstvom NATO, opipljivo dokazuje"
resenost Alijanse da se suprostavi "svim oblicima nasilja iz etnickih,
politickih ili kriminalnih pobuda" i da ojaca "mir, trpeljivost, kao i
vladavinu prava i demokratskih institucija u regionu".
Ministri zemalja NATO stavili su do znanja da ce "u saradnji s
partnerima u Sforu i Kforu, nastaviti da unapredjuju pomirenje i
saradnju
na regionalnoj ravni, kao i zastitu prava svih etnickih grupa i manjina,
isto kao i mere poverenja i podsticu trajno resenje problema izbeglica i
raseljenih lica".
"Mi cemo i dalje aktivno ucestvovati u operacijama
obezbedjivanja
granica i suzbijanja sverca, a podvlacimo vaznost regionalnog pristupa
tim
piranjima", rekli su oni.
Sefovi diplomatija NATO su porucili i da "sa interesovanjem
ocekuju lokalne izbore na Kosovu, predvidjene za jesen, koji ce oznaciti
novu vaznu etapu ka stvaranju miroljubivog, multietnickog,
multikulturnog i
demokratskog Kosova".
A na takvom Kosovu ce, kako su istakli ministri Atlantskog
saveza,
"svi, bez obzira na svoje etnicko poreklo ili versku pripadnost, moci da
zive u miru i bezbednosti i da uzivaju u slobodama i univerzalnim
ljudskim
pravima na temelju ravnopravnosti, i to pre svega tako sto ce
ucestvovati u
demokratskim ustanovama".
Ministri NATO odobrili smanjenje snaga Kfora na Balkanu
REJKJAVIK, 14. maja 2002. (Beta) Sefovi diplomatija Nato
ocenili
su danas u Rejkjaviku da je "ostvaren napredak ka trajnom miru" na
Balkanu
i odobrili planove vojnih komandi Atlantskog saveza o preustrojstvu i
smanjenju snaga Kfora za 4.800 vojnika i Sfora za 7.000, do kraja ove
godine.
Konacnu odluku, kojom ce to biti i pokrenuto, donece ministri
odbrane Atlantskog saveza, na zasedanju pocetkom juna u Briselu.
Ministri odbrane NATO ce se, kako je receno, "latiti
preustrojstva
tih snaga, imajuci u vidu snazniji regionalni pristup i racionalizaciju
vojnog prisustva NATO, u meri u kojoj lokalne civilne vlasti budu sve
vise
na sebe preuzimale odgovornost".
Sefovi diplomatija atlantskih saveznika posebno su podvukli da,
u
tom sklopu, "potpuna saradnja s Haskim sudom ostaje prioritet u
regionu. Sva lica optuzena za ratne zlocine moraju biti izvedena
pred
pravdu u Hagu, kazali su oni.
Vojni komitet NATO je nedavno izradio dugorocni plan prisustva
medjunarodnih snaga u Bosni i na Kosovu, prema kojem bi se, u prvoj od
cetiri faze, broj vojnika u obe misije smanjio do kraja ove godine za
oko
dvanaest hiljada.
Na Kosovu bi se medjunarodne trupe reorganizovale sa ciljem da
odgovore na nove bezbednosne zadatke, medju kojima je i pocetak
masovnijeg
povratka izbeglih Srba, i to u prvoj polovini ove i pocetkom iduce
godine,
kao su to agenciji Beta rekli obavesteni izvori u Briselu.
Clanice NATO zele da smanjenjem trupa i teskog naoruzanja u
Bosni
i na Kosovu dobiju i dodatne snage za bitku protiv terorizma u drugim
delovima sveta.
Sada snage Kfora broje 38 hiljada vojnika, dok Sfor raspolaze
sa
19 hiljada pripadnika.
Plan NATO predvidja da se snage na Balkanu postepeno smanjuju,
u
meri u kojoj se popravlja opsta bezbednosna, politicka i ekonomska
situacija, tako da bi medjunarodne trupe i naoruzanje bili svedeni na
ulogu
"odvracanja", a konacno bi ostali u "minimalnom prisustvu" na
neodredjeno
vreme.
Posto se pozadinske snage Kfora za logistiku i komunikacije u
Makedoniji, Albaniji i Grckoj ukidaju, u centralama Atlantskog saveza se
razmislja o sporazumu sa vlastima u Beogradu za linije snabdevanja Kfora
koje bi isle preko jugoslovenske teritorije.
Jedan pravac logistike za Kfor bi isao od Madjarske, preko
Beograda, a drugi iz Bosne.
Uz perspektivu tesnje saradnje sa SR Jugoslavijom kroz programa
Partnerstvo za mir, kao i prihvatanje Hrvatske za kandidata za
uclanjivanje
u NATO, u zapadnom vojnom savezu se smatra da bi obostrano bilo korisno
da
se u Beogradu i Zagrebu uspostave NATO centri za vezu.
Zvanicnici NATO u Briselu su potvrdili da se planira smanjenje
i
"preuredjenje" vojnih misija na Kosovu i u Bosni, ukljucujuci povlacenje
teskog naoruzanja, artiljerije i borbenih helikoptera.
Odlicno obavesteni diplomatski izvori kazali su Beti da je
kljucna
procena, na koje je plan zasnovan, to da ne postoji vise nikakva
"spoljna
pretnja" po Bosnu i Kosovo.
Prema toj proceni, na tim podrucijima sada glavne bezbednosne
probleme predstavljaju organizovani kriminal, korupcija, opsti slab nivo
ekonomske razvijenosti kao i slabosti u delovanju pravne drzave i
demokratskih ustanova.
Sve to obeshrabruje dolazak privatnih investicija u Bosnu i na
Kosovo, sto je jedini nacin da se ta podrucja izvuku iz tekucih nevolja,
jer se na medjunarodnu pomoc vise ne moze racunati.
Ovaj opasni zacarani krug, kako to vide analiticari NATO, mogao
bi
dovesti i do socijalnih, pa i medjuetnickih tenzija, i zato je nuzno da
se
nivo medjunarodnih snaga u Bosni i na Kosovu zadrzi na takvom nivou i
snazi
da moze da zajamci bezbedne prilike.
Trupe ce, medjutim, biti reorganizovane tako da budu mnogo
pokretljivije a narocita paznja ce biti data jacanju medjunarodnih
policijskih snaga, specijalnih jedinica MSU u Bosni i, narocito,
obucavanju
lokalnih policijskih snaga koje, zajedno sa sudskim i drugim domacim
snagama u mnogo vecoj meri treba da preuzmu brigu i odgovornost za
bezbednost, kao i celokupni politickoekonomski zivot.
Na Kosovu se planira objedinjavanje brigada centar, pod
britanskim
zapovednistvom, i sever pod francuskom komandom koje bi imale kljucni
zadatak da se pobrinu za bezbedan i uredan masovniji povratak Srba.
Brigada zapad, kojom komanduju Italijani, i jug, pod
zapovednistvom Nemaca takodje bi bile objedinjene, dok bi americke snage
zadrzale komandu nad sadasnjom visenacionalnom brigadom Istok.
Amerikanci bi, kako se navodi, i dalje pazili na "potencijalno
ponovno izbijanje albanskog ekstremizma na prostoru Makedonije i
Preseva,
na jugu Srbije".
Treci strategijski zadatak s kojim buduca italijanskonemacka
brigada treba da se uhvati u kostac jeste "potpuno propustljiva granica
izmedju Albanije i Crne Gore, preko koje se uveliko odvija krijumcarenje
droge, oruzja, prostitutki i svakojaki drugi sverc".
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC: KRUPNE REFORME POSLE POBOLJSANJA ODNOSA SA SAD
SABAC, 14. maja 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic
izrazio je danas nadu da ce SRJ uspeti da dobije status najpovlascenije
nacije u SAD i ocenio da ce, posle prevazilazenja sadasnje krize u
odnosima
sa tom zemljom, biti omoguceni veliki koraci u pravcu reformi.
"Potvrda uspesnih reformi je i aranzman sa Svetskom bankom i
Medjunarodnim monetarnim fondom, a nadam se i dobijanje statusa
najpovlascenije nacije u SAD. Trenutno radimo na tome da malu krizu u
odnosima sa SAD resimo i mislim da posle toga mozemo velikim koracima u
reforme", rekao je Djindjic na konferenciji za novinare tokom posete
Macvanskom okrugu.
On je rekao da se reforme, koje su vec pokrenute, "mozda ne
vide u
svakodnevnom zivotu, ali se vide po stanju budzeta, javne potrosnje i
javnih finansija".
Povodom rekonstrukcije Vlade Srbije, Djindjic je demantovao da
postoji kriza vlade, a rekao je da nema ni "ucena malih stranaka".
"Ne mislim da je stvar tako dramaticna i nisam ucenjen ni sa
jedne
strane uslovljavanjem glasanja u parlamentu za pojedina ministarska
mesta.
Radi se o prirodnoj zelji da se ima sto vise uticaja u politickom zivotu
i
to je dobro", rekao je Djindjic.
On je ponovio da je lideru Nove Srbije i gradonacelniku Cacka
Velimiru Ilicu otvoreno potpredsednicko mesto u vladi.
Premijer Srbije naveo je kao prioritete vlade u Macvanskom
okrugu
razvoj poljoprivrede i resavanje problema deficita u preradjivackoj
industriji.
On je ocenio da su se "poljoprivrednici vec dovoljno snasli u
novoj situaciji" i dodao da je "zadatak vlade da ne otezava rad, vec da
kreditiranjem pospesi primarnu poljoprivrednu proizvodnju".
Djindjic je boravio u Sapcu u okviru vladine kampanje "Srbija
na
dobrom putu".
Covic primio lidera Srba iz Makedonije
BEOGRAD, 14. maja 2002. (Beta) Demokratska partija Srba u
Makedoniji pokrenula je inicijativu da se novim izbornim zakonima,
manjinama u toj zemlji garantuje sedam od ukupno 120 poslanickih mesta u
makedonskom Sobranju, izjavio je danas u Beogradu predsednik DPSM Ivan
Stojiljkovic.
Stojiljkovic je novinarima u Vladi Srbije rekao da bi, prema
toj
inicijativi, dva od sedam mesta za manjine pripalo Srbima, kojih u
Makedoniji ima oko 45.000, ili 2,5 odsto.
Lider DPSM je danas u Beogradu razgovarao sa potpredsednikom
Vlade
Srbije Nebojsom Covicem. Stojiljkovic je izrazio zadovoljstvo sto su
vlasti u Beogradu pokazale interesovanje za srpsku nacionalnu zajednicu
u
Makedoniji i spremnost da pomogne pripadnicima te zajednice da "ostvare
svoje drustvene i nacionalne ciljeve".
Covic je rekao da su "Srbi posle vise godina, po novom Ustavu
Makedonije postali potpuno ravnopravni" i da je to "velika pohvala za
rukovodstvo Makedonije, predsednika Makedonije i predsednika Vlade
Makedonije". On je izrazio ocekivanje da ce nakon septembarskih izbora
Srbi
"prvi put imati poslanike srpske nacionalne zajednice u Sobranju
Makedonije".
On je kazao da Srbi u Makedoniji "potpuno u svakom elementu
postuju drzavu Makedoniju i doprinose njenom razvoju".
KOSOVO METOHIJA
Ceska trazi da Hag sudi i kosovskim Albancima
PRAG, 15. maja 2002. (Beta) Sef ceske diplomatije Jan Kavan
predlozio je na ministarskom sastanku NATOa u Rejkjaviku da jedna od
mera
za smirivanje tenzija na Kosovu bude i to da se pripadnici Oslobodilacke
vojske Kosova osumnjiceni za ratne zlocine izvedu pred sud u Hagu,
javila
je ceska novinska agencija CTK.
Kavan je preneo stav svoje zemlje da bi osumnjicenima za ratne
zlocine iz redova OVK trebalo da sudi Medjunarodni sud za bivsu
Jugoslaviju
u Hagu, isto kao i optuzenim Srbima.
To bi pomoglo da se smanje etnicke tenzije na Kosovu i da se
poveca ugled samog Haskog tribunala, kazao je Kavan.
Ceski ministar je u Rejkjaviku izrazio sumnju u mogucnosti i
zelje
da se Kosovo vrati u buducnosti multietnickom drustvu.
Prema njegovom misljenju, bez garancija za bezbednost, bez
etnickog poverenja i verske tolerancije nealbanske manjine se nece
vratiti
na Kosovo, a one koje su jos tamo, bice prinudjene da odu.
Ceska je, prema recima sefa svoje diplomatije, pozdravila
produbljivanje saradnje Alijanse sa SR Jugoslavijom, jer je to logican
potez. Kavan je izrazio spremnost da Ceska kao clanica NATO pruzi pomoc
Jugoslaviji u saradnji sa Alijansom. Jan Kavan je takodje u izjavi
ceskim
izvestacima u Rejkjaviku sinoc potvrdio da na predstojecem samitu NATOa
u
novembru u Pragu pozivnicu za punopravno clanstvo moze da ocekuje cak
sedam
drzava, ukljucujuci tu i nekadasnje sovjetske balticke republike.
NOVICKI: NAJPRE POTREBNO STVORITI USLOVE ZA POVRATAK SRBA
KRALJEVO, 14. maja 2002. (Beta) Ombudsman za Kosovo i Metohiju
Marek Novicki rekao je danas da je za povratak Srba u Pokrajinu najpre
potrebno stvoriti bezbednosne uslove, ne zeleci da precizira u kom
vremenskom periodu bi raseljeni mogli da se vrate kucama.
Novicki je juce u Nisu kazao da jos ne postoje uslovi za
povratak
Srba na Kosovo.
U hotelu "Zica" u Mataruskoj banji, Novicki je danas razgovarao
sa
raseljenim licima sa Kosova smestenim u izbeglickom centru vila
"Maricic".
Pedesetak izbeglica iz tog centra, koji su razgovarali sa
kosovskim ombudsmanom, izrazili su spremnost za povratak na Kosovo, ali
su
izneli mnostvo zamerki na delovanje Kfora.
SRJ HASKI TRIBUNAL
NACIONALNI SAVET ZA SARADNJU SA HAGOM O PREDAJI OKRIVLJENIH
BEOGRAD, 14. maja 2002. (Beta) Na danasnjoj sednici Nacionalnog
saveta za saradnju sa Haskim tribunalom raspravljano je o radnjama koje
se
preduzimaju i koje ce biti preduzete radi predaje okrivljenih lica tom
sudu.
Kako se navodi u saopstenju, na sednici je razmotreno i stanje
u
vezi sa dobrovoljnom predajom okrivljenih, posebno u vezi sa ocekivanom
dobrovoljnom predajom lica, pri cemu je zakljuceno da se saveznoj i
republickoj vladi predlozi da daju garancije licima koja su se
dobrovoljno
predala tom sudu, u skladu sa Zakonom o saradnji.
Na sednici su usvojeni zakljucci o postupku saradnje u vezi sa
zahtevima Tribunala za pristup arhivskoj gradji i pruzanje drugih
informacija, posebno je naglasena obaveza hitne saradnje u toj oblasti
koju
propisuje Zakon o saradnji i odredjeni su zahtevi po kojima se moze
postupati bez odlaganja, dodaje se u saopstenju.
Sednicom je predsedavao savezni ministar za inostrane poslove
Goran Svilanovic, a prisustvovali potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa
Covic,
savezni ministar za unutrasnje psolove Zoran Zivkovic, republicki
ministar
za unutrasnje poslove Dusan Mihajlovic i pomocnik saveznog ministra
pravde
Nebojsa Sarkic.
U cetvrtak garancije za dobrovoljce
BEOGRAD, 14. maja (Tanjug) - Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s
Haskim tribunalom Goran Svilanovic izjavio je veceras Tanjugu da ocekuje
da
ce Savezna vlada na sednici u cetvrtak dati garancije osobama koje su se
dobrovoljno predale i vec se nalaze u Hagu.
Svilanovic je izrazio nadu da ce to isto uskoro uciniti i republicka
vlada.
Komentarisuci izjavu supruge bivseg nacelnika Generalstaba Vojske
Jugoslavije Dragoljuba Ojdanica, koji se dobrovoljno predao Hagu,
Ljubinke
da "drzava izgleda nije spremna da snosi troskove advokata njenog
supruga",
Svilanovic je rekao da Haski sud placa advokate. "Sud ga (advokata)
bolje
placa nego bilo koja drzava", rekao je Svilanovic, dodavsi da postoji
budzet u Haskom sudu iz kojeg se izdvajaju sredstva za placanje
advokata.
Martic i Mrksic krenuli u Hag
BEOGRAD, 15. maja 2002. (Beta) Haski optuzenici Milan Martic i
Mile Mrksic krenuli su jutros u Hag. Martic, bivsi predsednik
Republike
Srpske Krajine, porucio je okupljenim novinarima i gradjanima koji su ga
ispratili sa beogradskog aerodroma da u Hagu nece svedociti protiv bilo
koga vec ce dokazati sta je ucinjeno Krajisnicima u Hrvatskoj.
"Borim se za istinu. Ja ne idem tamo da me neko zlouptrebi da
protiv nekoga svedocim. To doziveti necete, to vam dajem casnu rec",
rekao
je on.
General JNA i bivsi komandant Vojske Republike Srpske Krajine
Mile
Mrksic, optuzen za zlocine u Vukovaru, nije se pojavio pred novinarima,
ali
je advokat Toma Fila potvrdio da je i on u JATovom avionu na redovnoj
liniji za Amsterdam.
