Denacionalizacija i privatizacija
PI�E: KOSTA �AVO�KI
Ove dve strane re�i otkrivaju ne samo bitan nedostatak zvani�ne ekonomske politike, nego i pogre�an red poteza koji se uskoro vi�e ne�e mo�i popraviti. Na delu je jedna od najve�ih DOS-ovih izbornih prevara.
Jer, umesto sveobuhvatne denacionalizacije, koja bi u isti mah bila i privatizacija dru�tvene privrede, pod vidom privatizacije u nas se sprovodi rasprodaja strancima na�ih najuspe�nijih preduze�a, a da niko i ne pomi�lja da je prethodno valjalo izvr�iti povratak nepravedno oduzete i otete privatne imovine. I, �to je najgore, ovaj pogre�an red poteza posledica je neodoljivog zahteva (da ne ka�emo: diktata) Me�unarodnog monetarnog fonda i drugih stranih �inilaca.
Svima je naravno poznato da je, po�ev od 1944, Titova komunisti�ka vlast sistematski plja�kala vlastite gra�ane tako �to im je, pod razli�itim izgovorima, oduzimala, pa i otimala njihovu privatnu imovinu. To je najpre u�injeno zakonima o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 1945. i 1946. godine i zakonima o nacionalizaciji privatnih preduze�a od 1946. i 1948. godine. Poslednja takva nacionalizacija izvr�ena je 1958. Zakonom o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra�evinskog zemlji�ta, kojim je svako ko je imao vi�e od dva ve�a ili tri manja stana, li�en tog "vi�ka".
Posebno pogan vid otimanja privatne svojine bila je konfiskacija celokupne imovine kao sporedna krivi�na kazna. Dugo posle oslobo�enja Beograda oktobra 1944. bilo je uobi�ajeno da se najugledniji i najbogatiji ljudi krivi�no gone da bi im se konfiskovala celokupna imovina. A potom, kad su ostajali bez igde i�ega, uklju�uju�i i stan ili ku�u u kojoj su �iveli, komunisti�ka vlast im je, naj�e��e velikodu�no, opra�tala izre�enu kaznu zatvora.
Od samog svog po�etka, opozicija Milo�evi�evom re�imu najodlu�nije je zahtevala denacionalizaciju, to jest vra�anje oduzete i otete privatne imovine. �ak joj je pro�lo za rukom da 18. aprila 1991. progura kroz Narodnu skup�tinu Srbije Zakon o vra�anju Srpskoj pravoslavnoj crkvi celokupne oduzete imovine, ali je tada�nji predsednik Srbije Slobodan Milo�evi� taj Zakon suspendovao, i zakon nikada vi�e, pa ni posle 5. oktobra 2000, nije iznet na ponovno glasanje. Dodu�e, kad mu je to bilo preko potrebno, u jesen 1992, Milo�evi� je svoje bira�e na selu "�astio" vra�anjem zemlje oduzete 1953. godine.
U duhu desetogodi�njeg opozicionog programa, po�ev od osnivanja one prve i prave Demokratske stranke novembra 1989, jedan od najubojitijih programskih ciljeva DOS-a uo�i septembarskih i decembarskih izbora 2000. bila je sveop�ta denacionalizacija. I umesto da se ona prvo izvede, pa da se tek potom pristupi tzv. privatizaciji, �in�i�eva vlada je po�ela da samo strancima rasprodaje najuspe�nija preduze�a u dru�tvenoj, odnosno dr�avnoj svojini, ne bi li tako popunila velike manjkove u vlastitom bud�etu.
Pa, zbog �ega je prvo trebalo izvesti denacionalizaciju? Najpre zbog toga da se ne bi, slu�ajno ili namerno, stranim ili doma�im kupcima prodalo dru�tveno preduze�e koje je nekad bilo privatno vlasni�tvo ili je sagra�eno na zemlji�tu koje je bila u privatnoj svojini. Pou�an primer je Beo�inska cementara. Jedan od njenih suvlasnika - akcionara bila je i Srpska pravoslavna crkva, a i zemlji�te na kojem se vadi laporac tako�e je bilo njena svojina. Posle prodaje cementare stranom vlasniku, na�a Crkva �e ostati bez onoga �to je bilo njeno, ba� kao i negda�nji vlasnici privatnih stanova koje su njihovi za�ti�eni stanari u me�uvremenu otkupili.
Kako se, dakle, zbog promene namene i drugih razloga najve�i deo onoga �to je ranije nacionalizovano vi�e ne mo�e vratiti u zate�enom stanju, valjalo bi dati odgovaraju�u nadoknadu u drugom zemlji�tu ili odgovaraju�im nekretninama ili udelu u svojini nad dana�njim preduze�ima. Tako bi, primerice, umesto stanova svaki raniji vlasnik rado primio odgovaraju�i poslovni prostor u centru grada ili postao akcionar-suvlasnik "Telekoma".
�in�i�eva vlada je, me�utim, re�ila da sve �to u privredi iole vredi, u bescenje, a mo�da i uz proviziju, rasproda strancima i doma�im parajlijama, da bi potom biv�im vlasnicima nacionalizovane imovine dala bezvredne obaveznice koje �e dospevati za naplatu kroz 50 ili 150 godina, ba� kao i stara devizna �tednja. To �e biti jo� jedna velika prevara koja upravo zapo�inje pred na�im o�ima.
