|
Napred - u bolju pro�lostZa nacionaliste sve mora da bude nacionalno - zato se name�e selektivno pam�enje i produbljuje sukob s realnim svetomPo�etkom maja na Adi Ciganliji, u Beogradu, pojavili su se "tvrdi" �etnici sa Dinare da "mekim" Srbima objasne da se u vreme uskr�njeg posta ne mogu dru�iti po kafanama, da ne mogu jesti, piti i slaviti. Pod punom "ratnom opremom", sa odgovaraju�im kostimima i znamenjem, prekinuli su zabavu, upozoravaju�i "zabludele ov�ice", u ime Boga i pravoslavlja, da se samo isposni�kim �ivotom mogu vratiti u nacionalno, svetosavsko jato. Nekoliko dana kasnije, na Ravnoj gori, postrojila se �eta "pravih" �etnika da bi odala po�tu svom �eneralu Dra�i Mihailovi�u i time istakla razliku izme�u sebe i onih poklonika lika i dela ovog �etni�kog vo�e, koji je trebalo tu da se pojave na ve� tradicionalnom zborovanju, koje organizuje Srpski pokret obnove. Sli�na ikonografija se ponovila i 11. maja, na istom mestu, ali tada u mnogo ve�em obimu, uz pe�enje, pevanje i pucanje i ve� poznate pozive na "ustanak". Upori�ta ultradesnice Mo�da ove pojave izliva "srpskog kafanskog nacionalizma" ne bi zavre�ivale pa�nju da nisu pra�ene sve prisutnijim "novim" i��itavanjem istorije, njenim prekrajanjem i njenom revizijom, kako u sredstvima informisanja, tako i kroz istupe pojedinih srpskih intelektualaca, ali i pripadnika aktuelne vladaju�e garniture. Takva pona�anja, umnogome, stvaraju plodno tle za konsolidovanje militantnih snaga starog re�ima, ali i za sve �ire delovanje poznatih ultradesni�arskih organizacija poput "Obraza", "Sv. Justina Filozofa", nekih delova Srpske pravoslavne crkve i sli�nih. Promene 5. oktobra, kako su neki o�ekivali, nisu mogle sa na�e javne
scene da odnesu nagomilani talog pro�losti. Snage starog re�ima su se ili
preobukle ili su na�le nova zakloni�ta da bi ponovo plasirale svoje ideje
i svoje "junake" proizvode�i, kao na traci, "izdajnike", "neprijatelje",
"strane sluge".
Umesto su�eljavanja sa pro�lo��u, sa njenim tamnim stranicama, deo stvarala�ke inteligencije sa "podeljenim biografijama i pocepanim se�anjima" u tome im obilato poma�e, nude�i otvorenu preradu istorije, no�en, navodno, "brigom za ugro�enu naciju", upozorava Todor Kulji�, profesor Filozofskog fakulteta. Lanac gra�anskog rata - Selektivno se�anje i organizovan zaborav bili su va�ni agensi
gra�anskog rata u Jugoslaviji, a revizionisti�ka istoriografija je bila u
slu�bi pravdanja novih nacionalnih interesa - dodaje Kulji�, uz napomenu
da se danas stvara nova antitotalitarna saglasnost: preko antikomunizma se
rastere�uju doma�e kvislin�ke i fa�isti�ke struje iz pro�losti i
predstavljaju kao patriotske i antitotalitarne.
Preispitivanje pro�losti je u prirodi istorijske nauke i zahvatilo je sve zemlje isto�ne Evrope nakon sloma realsocijalizma, podse�a istori�ar Latinka Perovi�. Me�utim, to nije isto �to i njena prerada za dnevnopoliti�ku upotrebu. Umesto stvarnih �injenica nude nam se "mit i �rtvovanje" kao dominantne osobine srpskog naroda, dodaje ona. Pitanje je, me�utim, kako taj lanac prekinuti, ako smo mi ostali jedina
zemlja u Evropi u kojoj promena vlasti podrazumeva i promenu kompletne
istoriografije, upozorava Olivera Milosavljevi�, profesor Filozofskog
fakulteta.
Partija koja osvoji vlast sve menja - nazive ulica, trgova, spomenike, dr�avna znamenja i sli�no, okupira televiziju i��itavanjem novih "�itanki"... Posebno je uo�ljivo, isti�e profesorka Milosavljevi�, izvrtanje, brisanje, pre�utkivanje istorije Drugog svetskog rata. Zasuti smo selekcijom pro�losti, istupanjem s nacionalisti�kih pozicija, rehabilitacijom nacionalizma. Ideje socijaldemokratije i liberalizma su izmanipulisane nacionalisti�kim idejama. Sujeverje, kletva i rasne prozivke postaju legitimno politi�ko pona�anje. Proizvodnja "mitova" Manjkavosti demokratije i strah od masa kompenzuju se, izgleda, na taj
na�in. Za nacionaliste sve mora da bude nacionalno - zato se istorija i
prepravlja, kako bi se nametnulo selektivno pam�enje - �ime se sukob s
realnim svetom samo produbljuje, upozorava doktor Milosavljevi�.
Sa njenim ocenama se sla�e i Olga Popovi�-Obradovi�, profesor Pravnog fakulteta, uz napomenu da pro�lost optere�uje samo ako se ne suo�avamo sa njom - u suprotnom ona osloba�a. Problem dana�nje Srbije je upravo u tome �to se umesto suo�avanja sa istinom pribegava stvaranju novih mitova, be�i se u revizionizam i rehabilitaciju �etni�tva, dok ceo slobodoumni svet slavi antifa�iste. Izgubljeni u prostoru i vremenu, doju�era�nji "vernici" komunizma i pripadnici nekada�nje partijske elite, "peru�i" biografije, danas, neretko, ma�u zastavama radikalne, nacionalisti�ke desnice, zara�ene virusom totalitarizma nasle�enog i prenetog iz Milo�evi�evog vremena. "Povratak korenima" postao je krilatica pojedinih pisaca i istori�ara koji svesno prepravljaju vlastite biografije, preska�u�i poslednjih pedeset godina i "osavremenjuju�i" svoje radove izvori�tima iz tih vremena. Umesto kompjuterizacije, izlaz pronalaze u sve�ama lojanicama, mitovima i mu�eni�tvu, oblikuju�i realnost prema zami�ljenom idealu patrijarhalne, pravoslavne Srbije. Suo�avanje sa istinom - Ugro�enost nacije je osnova pravdanja procesa poja�anog nacionalnog osve��enja u kojem se potiskuju, pre�utkuju ili relativizuju tamne strane vlastite pro�losti. Organizovano se neguju samo ona se�anja koja idu naruku ja�anju nacionalnog identiteta (svetla imperijalna pro�lost, stradanja vlastitog naroda, preuzno�enje i veli�anje kulta nacionalnih vladara i kulturnih poslenika i dr.). Iz se�anja se potiskuju genocid i fa�izam vlastite nacije, provincijalna zaostalost, politi�ka kratkovidost agresivne �ovinisti�ke politike i sli�no - podvla�i Todor Kulji�, iznose�i pojavne oblike prerade istorije na jugoslovenskim prostorima. Javni interes novih generacija nije prerada pro�losti, ve� su�eljavanje
sa tamnim poglavljima vlastite nacionalne istorije, jer se samo tako mo�e
utvrditi �ta je od porazne tradicije jo� �ivo, a �ta treba izmeniti.
Predstoji nam dug proces u�enja kako da izdr�imo su�eljavanje sa senkama
pro�losti i odolimo primamljivim opsesijama da je na�a nacija uvek u
pravu, jer je uvek bila �rtva. To je i preduslov kako hladne
istoriografije, tako i su�ivota u etni�ki izme�anom prostoru, zaklju�uje
Kulji� Nacionalni e�eloni Nije slu�ajno �to u vremenima nacionalne euforije prvo trpi istorija, kada u nacionalnom e�elonu njenih tuma�a slo�no stupaju istori�ari, knji�evnici i pesnici. To su vremena u kojima pesnici "pi�u" istoriju po meri svoje razbaru�ene umetnosti, knji�evnici po meri svog stvarala�tva, legitimno me�aju�i stvarnost i imaginaciju, a istori�ari po meri svog "patriotizma" koji, sadr�avaju�i pristrasnost i elimini�u�i kriti�nost, uz pomo� selekcije, pre�utkivanja, predimenzioniranja i minimiziranja, omogu�avaju svaku manipulaciju, �ak i bez upotrebe direktnih falsifikata. Ali, i oni koji im se ne pridru�e, ali �ute i "bave se svojim poslom", u takvim vremenima dele odgovornost, jer dozvoljavaju uzurpaciju i pokazuju ravnodu�nost prema manipulaciji, ka�e Olivera Milosavljevi�. Radmilo Kljaji� |
<<01_18a.jpg>>
<<01_18b.jpg>>
<<01_18c.jpg>>
<<01_18d.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
