Broz.
Date:
Sun, 26 May 2002 06:48:39 +0200
From:
"Milan Tepavac" <[EMAIL PROTECTED]>
Valjda prva objektivnija Tanjugova informacija o "najvecem sinu nasih naroda i narodnosti" data u jucerasnjem biltenu "Na danasnji dan".
To da je "cvrstom rukom suzbijao separatizam" siguran sam da ne stoji. On je podmuklo radio na razbijanju Jugoslavije i stvaranju nezavisnih
drzava od njenih republika, ustvari podmuklo sledio antisrpsku politiku Kominterne i KPJ iz dvadesetih i prve polovine tridesetih godina.
Srpske dzukele oko njega to jednostavno ili nisu videle ili su se pravile da ne vide...
--------------------------------------
1892. - Ro�en je Josip Broz (Tito), do�ivotni predsednik SFR Jugoslavije i Saveza komunista Jugoslavije, koji je
neograni�enom li�nom vla��u upravljao Jugoslavijom 35 godina. U biv�oj SFRJ 25. maj je pompezno proslavljan - uz centralni
slet na stadionu JNA i predavanje slavljeniku �tafetne palice, koja je prethodno danima no�ena �irom zemlje. Kao austrougarski
feldvebel (kaplar) u Prvom svetskom ratu je u�estvovao u vojnom pohodu na Srbiju, u sastavu 25. puka 42. hrvatske
domobranske divizije, jedinice koja je po�inila najstra�nije ratne zlo�ine nad desetinama hiljada srpskih civila u Ma�vi u jesen
1914. Ubrzo potom unapre�en je u �in cugsfirera (vodnik) i odlikovan je srebrnom medaljom za hrabrost, a 1915. je zarobljen na
Isto�nom frontu. �lan Komunisti�ke partije Jugoslavije je postao 1920, a 1937. njen generalni sekretar, voljom sovjetskog
diktatora Josifa Staljina, posle smenjivanja i streljanja Josipa �i�inskog (Milan Gorki�). Radio je 1936. i 1937. u Kominterni u
Moskvi u vreme naj�e��ih �istki, u kojima su likvidirani i mnogi jugoslovenski komunisti�ki prvaci. Kao vo�a KPJ vodio je u
Drugom svetskom ratu ustanak protiv Nemaca od 1941, a 1943. je uspeo da izoluje rivalski �etni�ki pokret kojem su saveznici
uskratili podr�ku. Po ulasku u Srbiju snage pod njegovom komandom su 1944. i 1945. likvidirale bez su�enja desetine hiljada
ljudi, samo u Beogradu najmanje 12.000. Odoleo je sna�nom Staljinovom pritisku 1948, �ime je zadivio svet, ali se pritom
obra�unao s pristalicama Moskve tipi�no staljinisti�kim metodama. Bio je jedan od osniva�a i istaknutih lidera pokreta
nesvrstavanja. Proglassen je ustavom iz 1974. za do�ivotnog predsednika i iste godine za �efa SKJ bez ograni�enja mandata.
�vrstom rukom je suzbijao separatizam, ali je u ustav iz 1974. ugradio sistemske faktore dezintegracije zemlje, �to je doprinelo
njenom krvavom razbijanju po�etkom devedesetih godina 20. veka.
