Rade Drobac
Beograd, 12 januar
2002
Izlaganje na Beogradskom forumu na temu
"Kosovo i Metohija"
I AKTUELNA SITUACIJA
Ne ulaze�i u velike
analize i obrazlo�enja, u �elji da budem �to koncizniji, nave��u samo neke
osnovne karakteristike aktuelnog stanja na Kosovu i Metohiji. Osnovni okvir na
bazi kojeg bi se svi procesi na KiM morali re�avati, neka vrsta privremenog
ustava, po�to su Republika Srbija i SRJ spre�ene da na osnovu svojih pravnih
akata vr�e vlast na toj njihovoj teritoriji, je Rezolucija 1244 Saveta
Bezbednosti OUN. Medjutim, njene osnovne odredbe se ne po�tuju. Naro�ito ne one
koje garantuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i SRJ, pravo svih
gradjana na miran i bezbedan �ivot, sigurnost-li�nu, politi�ku i pravnu,
povratak atributa dr�ave SRJ na KiM (vojska , policija, sudstvo,
administracija�) i druge odredbe.
Ulaskom medjunarodnih snaga nazvanih KFOR
zapo�elo je sistematsko ubijanje , kidnapovanje i proterivanje Srba i drugog
nealbanskog stanovni�tva sa KiM. I dan danas to nije prestalo. I dalje se Srbi i
nealbanci ubijaju, proganjaju i zastra�uju pred o�ima tih istih medjunarodnih
snaga koje na to ne reaguju, �to je, u s�{tini, politika etni�kog �I��enja
nealbanskog stanovni�tva sa KiM.
Jedan of proklamovanih razloga vojne
intervencije NATO pakta je bio , navodno, da se onemogu�i stvaranje
jednonacionalnog (srpskog) KiM, odnosnosno da se za�titi KiM kao multinacionalna
zajednica. Nakon skoro tri godine od ulaska medjunarodnih vojnih, policijskih i
politi�kih snaga na KiM od multietni�kog dru�tva nema ni�ta. Malobrojno
preoostalo nealbansko stanovni{tvo �ivi u svojevrsnim getoima, izolovano od
sveta i svake komunikacije sa njim, izlo�eno svakodnevnim pretnjama, li�avanjima
i maltretiranjima. Jedan od propagandnih aduta NATO-a da bi se napala SRJ bio je
da na KiM ne postoji pravna dr�ava, da tamo vlada bezakonje, nasilje i haos. Da
li je to tada bilo ta�no neka prosude oni koji su pratili celu krizu, ali da
danas od vladavine prava, zakona, i demokratije nema ni traga vi�e nije tajna ni
za koga. O�ito je da je sve bilo farsa jer je KiM danas centar mr�nje,
kriminala, terorizma, droge, belog roblja, �verca oru�ja i drugih sli�nih
negativnih pojava.
Iako bi trebale da obezbede miran i spokojan �ivot svim
stanovnicima KiM snage pod okriljem OUN sponzori{u etni�ko �I��enje, terorizam i
kriminal i apsolutno ni�ta ne �ine da se on spre�I ili neutrali�e. Ne samo da na
KiM situacija nije ni izbliza privedena normali i onim uslovima koje su na sva
zvona NATO propagandisti najavljivali kao cilj svoje vojne kampanje protiv SRJ,
ve� je sada ugro�ena bezbednost i susedne Makedonije jer sa KIM ide otvorena
agresija na ovu zemlju, uz podr�ku i saglasnost NATO, odnosno pre�utno
sau�esni�tvo OUN.
Iako je rezolucijom 1244 OUN Kosovo potvrdjeno kao
integralni deo teritorije Srbije iSRJ, Srbija i Jugoslavija nemaju nikakav
pristup niti ingerencije na ovom delu njihove suverene teritorije. Kao
ilustracija neka poslu�e �injenice kao �to su : izbore je raspisao UNMIK umesto
organi Srbije, li�ne dokumente izdaje UNMIK, sudstvo je nevezano sa Srbiju, iako
joj pripada i niz sli�nih primera.
Iako status KiM ni u �emu nije sporan jer
KiM predstavlja deo suverene teritorije Srbije i SRJ, svojim odlukama i
pona�anjem UNMIK, de fakto, uspostavlja pravne, institucionalne i i druge osnove
za samostalno funkcionisanje KIM kao nezavisnog politi�kog i pravnog entiteta,
bez obzira da li �e KIM formalno dobiti nezavisnost ili �e je u�ivati i bez
toga. Naravno nezavisnost oktroisanu okupacijom NATO u vidu OUN.
Iako je sve
prethodno izneto vi�e nego o�igledno i poznato ne samo dr�avnim organima,
medjunarodnim organizacijama ve� i brojnim medijima, medjunarodne snage i
�inovnici ni�ta ne �ine da sve to spre�e. Ako uporedimo takvo pona�anje sa
neverovatnom revno��u kojom proganjaju Srbe za sve stvarne ili, jo� vi�e ,
iskonstruisane zlo�ine, o�igledno se radi o krajnje lo�im namerama i u najmanju
ruku dvostrukim standardima pona�anja.
II OPASNOSTI
Ovakva situacija i pona�anje
medjunarodnih snaga i njihovih nalogodavaca stvara trajnu nestabilnost na celom
ovom podru�ju a ugro�ava i mir i stabilnost i Evrope u celini. Podr�ka terorizmu
, albanskom nacionalizmu i medjunarodnom kriminalu trajno remeti odnose medju
zemljama ovog regiona, a stvara i duboke pukotine u njima na unutra�njem planu
(kriminal, korupcija i dr.) i preti da ceo region pretvori u haos za du�i niz
godina, sa te�kim i trajnim posledicama za sve zemlje regiona. Ne samo u pogledu
gubitaka �ivota ljudi, nano�enja materijalnih �teta, reme�enja medjusobnih
odnosa, razbijanja svih moralnih, eti�kih i drugih ljudskih pozitivnih
karakteristika naroda na ovom podru�ju, ve� i zaustavljanja ekonomskog razvoja,
finansijskog ozdravljenja i ukupnog privrednog razvoja. Zbog uvek prisutnog
me�anja velikih sila u sudbinu ovog podru�ja ni do sada nisu pravedno re�eni
mnogi problemi u odnosima zemalja regiona, a podsticanja razlika, nacionalizama,
favorizovanje jednih na �tetu drugih, samo dovodi do toga da se ta prigu�ena
krizna pitanja nanova otvaraju (Odnosi Gr�ka-Albanija, Gr�ka-Makedonija,
Bugarska- Makedonija, Jugoslavija-Albanija i dr.). To je otvorena politika
zavadi pa vladaj protivna interesima svih zemalja regiona.
Podsticanje
terorizma, albanskog nacionalizma, kriminala I ubrzano osiroma�enje gradjana u
skoro svim ovim zemljama stvara dukobo nezadovoljstvo u u svim ovim zemljama �to
mo�e dovesti do sukoba �irih razmera.
Ovakvo stanje i, naro�ito, pona�anje
medjunarodnih faktora dalji je korak u eroziji ugleda, zna�aja i efikasnosti
sistema OUN i drugih zna�ajnih medjunarodnih organizacija.
III KRIVCI
Krivac za ovakvo stanje su pre
svega SAD, a potom i nekolicina Zapadnih razvijenih zemalja koje je slede bez
pogovora, a pre svih Velika Britanija. Iako verbalno osudjuju terorizam,
nasilje, netolerancijuiI re�avanje konflikata nametanjem gotovih re�enja po
sistemu "uzmi ili ostavi", upravo se one time najvi�e slu�e. U medjunarodnim
odnosima nametanje svojih sebi�nih interesa kriju iza lepih principa i dobrih
�elja koje su samo providni izgovori za obnovljenu politiku topovnja�a koju u
stvari vode.
Medjutim, krive su i OUN, OEBS, i mnoge druge
medjunarodne organizacije �to se ne bore vi�e za svoju autonomiju, za svoje
izvorne principe i obaveze u odnosu na medjunarodni mir, stabilnost i svoje
�lanice.
Krive su i mnoge zemlje pojedin�no koje svojim egoizmom, odnosno
te�njom da ne padnu pod udar najmo�nijih sila dana�njice u stvari idu naruku
njihovim �eljama, a to je da svaku zemlju ponaosob izoluju i uni�te, a da se
druge zemlje ne bune i ne spre�e takvo delovanje.
Krivi smo ponajvi�e mi
sami na�im unutra�njim sukobima, nedostatkom dr�avni�ke svesti i svesti o
zna�aju istorijskog trenutka u kome se nalazimo i mogu�im posledicama na{ih
dana�njih dela. Krivi smo �to se nismo odbranili i tako dokazali i svetu da je
odbrana od silnika mogu�a. Krivi smo �to smo dozvolili da nas dele, ucenjuju,
potkupljuju i, pre svega, �to su mnogi od nas poverovali u njihove prevare i
la�i.
Osnovno oru�je dana�njeg imperijalizma, pored tradicionalnih atributa-
vojne sile i ekonomske mo�i, izra�enih kroz politi�ke, ekonomske i vojne
pritiske, su manipulacije �injenicama, dogadjajima i ljudima �to stvara haos u
napadnutim zemljama i slabi njihovu odbrambenu mo�. Maskiranje njihovim pravih
ciljeva i slabljenje �rtve obmanama je model napada dana�njih sila. Jedan
engleski analiti�ar Dejvid Ike to opisuje ovako: okupirani se ne bune protiv
okupacije ako ne znaju da su okupirani, zatvorenici se ne bune {to su u zatvoru
ako to ne znaju. Ko ne zna o �emu govorim neka prou�i poslednjih 10 godina ,
pa i aktuelno stanje u zemlji, i vide�e kakve su se sve prevare odigravale i jo�
odigravaju i kakvu to pometnju u narodu stvara. Neka samo pogleda �ta se sve
de�ava na KIM sada pa �e mu biti jasno. Nave��u samo par primera sljudjivanja
Srba i nealbanaca koji tamo i dalje �ive a i na�e javnosti:
- U�estvovati na
izborima UNMIK-a na KIM ili ne (podele bez jasnog i patriotskog stava);
-
U�estvovati u radu novoizabranih ali dubioznog legaliteta organa KIM
(nedoumice);
- Vra�ati se na KIM ili ne (verbalno da ali u praksi nema
uslova);
- Politi�ke podele ne samo u dva jasno definisana kampa , DOS-a i
opozicije, ve� i u samom DOS-u;
- Saradjivaati sa medjunarodnim faktorima
ili ne , itd.
Napokon, krivi smo �to i dalje mirno gledamo kako nam KIM
otimaju ispred nosa i ne �inimo dovoljno da to spre�imo.
IV �TA �INITI
Mnogo toga se mo�e �initi,
malo se toga mo�e u ovom aktuenom momentu u�initi , ali se nipo�to ne sme ni�ta
ne �initi, ili pak to �initi da se zadovolji forma, bez stvarne �elje da se
potigne uspeh ili bar napredak. Medju onim akcijama koje bi svakako trebalo
preduzeti izdvajam slede�e:
- Insistirati na punoj primeni rezolucije 1244 a
naro�ito onih odredbi koji afirmi�u suverenitet Srbije i SRJ nad pokrajinom. Ako
to mi ne budemo �inili , drugi sigurno ne�e. - Tra�iti vra�anje VJ i policije na
KIM
- Tra�iti vra�anje Srba i nealbanaca proteranih posle juna 1999 g., uz
sve garancije za njihovu bezbednost, koja se najbolje mo�e ostvariti povratkom
na�e vojske i policije na KIM
- Tra�iti po�tovanje zakona , propisa, li�nih
i drugih dokumenata i drugih obele�ja pravnog sistema Srbije i SRJ na Kim
-
Vr�iti pritisak i na lokalnom planu na OUN, i druge medjunarodne institucije da
po�tuju i primenju rezoluciju 1244
- Animirati prijateljske zemlje da svojom
diplomatskom aktivno��u stalno dr�e otvorenim ovo pitanje i insistiraju na
njegovom pravednom re�avanju
- U svim pregovorima sa vode�im zemljama
Zapada, koje su i najodgovornije za ovako stanje na KIM insistirati da promenama
pona�anja i ravnopravnog po�tovanja interesa Srbije i SRJ u pogledu KiM
-
Vr�iti pritisak da se nestali i oteti Srbi pronadju a mrtvi izru�e. Jugoslavija
je pustila maltene sve zatvorenike Albance , na pritisak Zapada, a Albanci sa
KIM ni�ta, niti ih ko pritiska �to je sa na�e strane najbla�e re�eno
neodgovorno.
- Politika dr�avnih organa Srbije i SRJ mora biti verifikovana
u parlamentima i njeni pravci dostupni sudu javnosti . Sada�nje stanje
netransparentnosti je nedopustivno kada je re� o tako zna�ajnom pitanju kao �to
je opstanak KIM u Srbiji i SRJ, odnosno opstanak i SRJ i Srbije jer to vezano i
medjusobno uslovljeno.
Pri svemu iznetom najva�nije su akcije koje bi dr�ava
morala preduzeti jer je jedino ona medjunarodni subjekt ijedino ona mo�e sa
odgovaraju�oim te�inom tra�iri re�avanja odredjenih pitanja. Pored dr�ave,
naravno, i mnoge druge institucije i pojedinci mogu pomo�i.
Zadatak
dr�ave: O ovom pitanju bi se moglo vi�e re�i ali je su�tina da su
legalitet, zakonitost i pravda na na�oj strani, da je sve vi�e o�igledno i u
medjunarodnim okvirima da je KIM okupirani deo teritorije Srbije i SRJ od strane
NATO, pod la�nim i iskonstruisanim izgovorima i na osnovu prevara i manipulacija
, �to je takodje sve o�iglednije, i da takvo stanje , koje ugro�ava ne samo
vitalne interese Srbije i SRJ, ve� koje preti i da trajno destabilizuje i ceo
Balkan , pa i Evropu, mora hitno da se menja u pravcu objektiviziranja i
razumevanja stvarne situacije,pa samim tim i mogu�ih i istorijski i pravno
zasnovanih re�enja.
Pored toga, Jugoslavija svojim ukupnim pona�anjem mora
da svima stavi do znanja da stanje na KIM osudjuje, smatra ga prvremenim ,
insistira na njegovom hitnom menjanju u skladu sa na�im zahtevima i interesima ,
kao i da jasno stavi do znanja da se KIM nikada, ni po koju cenu, ne�e odre�i
niti prihvatiti njegovo otudjenje pod bilo kojim izgovorom, zadr�avaju�i sebi
pravo da svoje pravo ostvari kada medjunarodne okonosti budu pogodnije.
Propaganda mora biti jedan od najsna�nijih sektora dr�avnog rada. Ovaj je
segment bio zanemaren i u prethodnom periodu a sada je potpuno naiskori��en. U
na�oj javnosti su prisutne sve teme koje interesuju druge, nema samo onih koje
su od na�eg vitalnog interesa. U inostranoj javnosti je jo� i gore. Ako smo u
vreme konfrontacije bili onemogu�avani da istinom prodiremo u svet, sada bi to
mogli i morali �initi svim silama. Pri tome osnova moraju biti na�i interesi i
ciljevi a ne tudji.
Zadatak Beogradskog Foruma, kao
uostalom i drugih nevladinih organizacija patritske orijentacije je da uka�e na
ove i verovatno druge �injenice, na neodr�ivo stanje na KIM, i zahteva i od
na�ih vlasti, a i medjunarodnih faktora , da po�nu da ovaj problem re�avaju u
skladu sa istorijskim pravom, medjunarodnim pravom, potpisanim dokumentima,
pravdom i uva�avaju�i pre svega na�e interese, odnosno interese dr�ave o �ijoj
se teritoriji i gradjanima radi.
