http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/05.htm
Prve crnogorske nezavisne elektronske novine (PCNEN)
27.maj, 2002.
Drugi pisu
Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic za "Vijesti":
Ako do kraja godine Crna Gora ne pristane na jednu valutu, Srbija ce
da se odvoji
Beograd - Guverner NBJ Mladjan Dinkic nedavno je izjavio da ocekuje
"pojacani pritisak Evropske unije na crnogorsko rukovodstvo da u
sprovodjenju beogradskog sporazuma prihvati veci stepen integracije, sto
podrazumijeva i jedinstveno trziste, carinu i valutu". Na molbu "Vijesti" da
kaze na cemu bazira takve procjene ako se zna da su upravo ta pitanja
bila glavni kamen spoticanja na relaciji Beograd-Podgorica, Dinkic istice da
beogradski sporazum nije jasno definisan u ekonomskom dijelu, da ce to
stvarati probleme objema stranama i da Srbija ne moze da ceka tri godine
da se harmonizuju odnosi sa Crnom Gorom.
- Taj posao se mora zavrsiti mnogo brze, do kraja ove godine, u
suprotnom, Srbija ce se odvojiti od Crne Gore i to smo stavili do znanja i
Evropskoj uniji - porucuje Dinkic.
- U tom smislu ne ocekujem pritisak EU na crnogorskog predsjednika Mila
Djukanovica zato sto zelim bilo kome zlo, vec rjesenje. Posto Srbija nece
nista da rjesava na silu vec dogovorom, nema drugog nacina nego da se
do racionalnog rjesenja dodje uz posredovanje nekoga sa strane, a to je
svakako EU.
Nije li to previse tvrd stav?
- Mi smo prije nekoliko dana, sa britanskim zvanicnicima u Londonu poslali
poruku EU da smo spremni na sva racionalna rjesenja, jednu drzavu sa
jednim trzistem, kvazi-drzavu ako to nece biti prepreka za ukljucivanje EU
i na razdvajanje. U tom smislu ocekujem pomoc EU da prije donosenja
ustavne povelje definise ekonomske karakteristike nove drzave. Na
pocetku se cinilo da ce sa medjunarodnim institucijama biti moguce
napraviti neko kvazi-rjesenje, jer su pregovaraci vjerovali da ce Solana
moci sve da ubijedi da je moguca jedna drzava sa dva ekonomska sistema,
razlicitim carinama i valutama i bez jedinstvenog trzista, ali se ispostavilo
da to ide jako tesko i da zapravo takva drzava ne moze da funkcionise.
Problemi su se javili vec na prvom koraku jer su za EU zajednicka carina i
jedinstveno trziste uslovi za normalnu i brzu integraciju u njene strukture.
Kada bi EU i Evropska komisija prihvatile "Kvazimodo drzavu" ne bih imao
nista protiv, jer tada to ne bi predstavljalo smetnju za integraciju. No, svi
signali najavljuju da Evropska komisija to nece prihvatiti, jer ima pravila
koja moraju da se postuju i njih ne zanima sta je Solana dogovorio sa
Djukanovicem i Kostunicom. Zato je neophodan razgovor sa Krisom
Patenom i njegovom administracijom da se jasno vidi da li cemo od
Evropske komisije i pored kvazi-rjesenja dobiti povoljnosti, koje bi sigurno
dobili da smo normalna drzava, ali je mnogo vjerovatnije da ce insistirati
na pravilima koja vaze za sve druge drzave. Ukoliko Crna Gora iz politickih
ili bilo kojih drugih razloga odbije stvaranuje uslova za ubrzanu integraciju
u EU, Srbija ce morati da nadje nacin da se zastiti i da se razdvoji od Crne
Gore.
Znaci, jedna drzava ili razlaz?
- Treca opcija dolazi u obzir samo pod uslovom da EU prihvati nenormalnu
drzavu kao partnera i nemam nista ni protiv toga, ali ne vjerujem da je to
moguce. U svim opcijama vazno je da se do rjesenja mora doci mirno, bez
ikakvih sukoba i da niko ne smije u tom procesu da izgubi. Srbija trenutno
gubi, njena tekstilna industrija je zakocena, jer EU nece da zakljuci ugovor
o izvozu po povlascenim carinama uz obrazlozenje da Srbija i Crna Gora
imaju razlicite carinske stope. Najbolje rjesenje je funkcionalna drzava,
koja moze biti i konfederacija, ali sa zajednickim trzistem, carinama i
valutom. Nerijeseno stanje koci Srbiju i mi iz reformskog tima ne mozemo
da prihvatimo da se harmonizacija otegne tri godine. Crna Gora moze da
ceka, nju bas briga da li ce carinska stopa za neke proizvode biti niza ili
visa, jer ona izuzev aluminijuma izvozi samo usluge.
Koliko su realna ocekivanja da ce Crna Gora pristati na jedinstveno trziste,
prije svega zajednicku valutu?
- Ako smo mi pristali da sa Crnom Gorom trgujemo u eurima, zasto ona ne
pristane da sa Srbijom trguje u dinarima, koji je medjunarodno
konvertibilan. Niko Crnu Goru ne tjera da se odrekne eura, a kada bi
omogucila placanja i u dinarima, onda bi jedna valuta vazila na cijeloj
teritoriji. Ima puno posla, ali se neke stvari hitno moraju uraditi, pogotovo
u vezi sa carinama i valutom. Na taj nacin stvorili bi uslove za brzi ulazak u
EU, a Crna Gora ce imati vece koristi od funkcionalne zajednice nego
Srbija. Za desetak godina bice uspostavljen isti odnos snaga kao u bivsoj
SFRJ, gdje je Slovenija bila na prvom mjestu, odmah iza nje Vojvodina, pa
centralna Srbija i Hrvatska, dok je Crna Gora bila pretposljednja i u tom
smislu je za nju na duzi rok mnogo isplativije da se "prikaci" za Srbiju.
Moze li dolazak dinara u Bec i London olaksati put do Crne Gore?
- Komercijalna banka je ponudila da otkupljuje i prodaje dinare za eure
tako da bez obzira na odluke monetarnih vlasti u Beogradu i Podgorici
ocekujem njegov skori povratak i u Crnu Goru. U takvim uslovima ne vidim
nijedan razlog zasto trgovci i hotelijeri u Crnoj Gori ne bi primali ne samo
dinarsku gotovinu, nego i cekove gradjana iz Srbije, jer ce te dinare moci
da prodaju bankama, a one ce od NBJ za njih svakog casa moci da kupe
eure. Za neke ekonomiste i bankare konvertibilnost je "marketinski potez",
a zaboravljaju da je MMF, na koji NBJ ne moze da utice, zvanicno objavio
da je dinar, prvi put od 1946. ispunio sve njihove uslove. Rukovodstvo
Crne Gore, a posebno ljudi ukljuceni u pregovore sa MMF-om, znaju da ovo
nije marketinski potez, vec realnost.
A zasto ste prije nekoliko dana izjavili da NBJ nece ni prstom mrdnuti da
"pogura" taj proces?
- Mi smo dovoljno uradili time sto smo stvorili uslove za medjunarodnu
konvertibilnost i vise nema nikakvih ogranicenja za tekuce transakcije sa
inostranstvom. Iako ce nekima zvucati apsurdno, NBJ je sada u poziciji kao
nekada Bundes banka ili Federalne rezerve u SAD, jer je stranim bankama
isporuceno oko 100 miliona dinara, a u vrijeme hiperinflacije ljudi su
dinarske novc-anice bacali u kontejnere. Znaju to i gospoda iz Crne Gore,
jer je u NBJ, kada se kvarila nasa valuta, bio Bozidar Gazivoda i njegovi se
potpisi nalaze na nekim hiperinflatornim novcanicama. Sada su se vremena
promijenila i ljudi bi trebalo to da shvate i da se racionalno i ponasaju.
Zbog toga sam i rekao da NBJ nece prstom mrdnuti. Ne pada nam na
pamet da sklapamo nekakve aranzmane sa CBCG, a vidjecete da ce se
uskoro javiti i druge banke zainteresovane za dinare.
Zbog cega ste izjavili da ove godine necete ljetovati u Crnoj Gori?
- Nikoga drugog nijesam pozvao da to uradi, a ovakvu reakciju izazvale su
izjave pojedinih celnika da dinar najprije dvije-tri godine mora da se potvrdi
na svjetskim trzistima da bi mu se dozvolio pristup na "prefinjeno"
finansijsko trziste Crne Gore. Jos bih i razumio da je Crna Gora napravila
finansijsku Meku, pa da kazu da je dinar kvarljiva roba i da mora prethodno
da se dokaze u Londonu, Becu i Parizu. Za razliku od Srbije, gdje je nova
stednja premasila 1,3 milijarde maraka u crnogorskim bankama skoro niko
ne stedi. To me je isprovociralo i ove godine sigurno necu u Crnu Goru na
ljetovanje, mada sam ranije rado odlazio, posebno u Boku.
S. BOSKOV
Samo politicki tvrdoglavi i ekonomski neracionalni ljudi mogu da
brane povratak dinara
Guverner Centralne banke Crne Gore Ljubisa Krgovic porucuje da nece
dozvoliti povratak dinara?
- Samo politicki tvrdoglavi i ekonomski neracionalni ljudi mogu tako da
govore. Ako banke i firme zele da prihvate dinar, zasto bi se Centralna
banka Crne Gore mijesala u to? Na inicijativu NBJ prije godinu dana je
usvojen privremeni zakon o platnom prometu izmedju Srbije i Crne Gore u
devizama i za godinu dana je u oba smjera ostvaren promet od 300 miliona
dolara. Svaka administrativna zabrana u trzisnoj ekonomiji je uvijek
kontraproduktivna i zato iskreno prepoprucujem rukovodstvu CBCG da
pusti trzistu da samo odredi da li ce i po kojoj cijeni prihvatiti dinar, a
preduzecima da pocnu da prihvataju i ziralna placanja, jer ce sve tako
zaradjene dinare moci da pretvore u eure. U taj proces politicari ne bi
trebalo da se mijesaju, a posebno je apsurdno da ga otezava i sprecava
CBCG.
VIJESTI
Prve crnogorske nezavisne elektronske novine (PCNEN)
27.maj, 2002.
Drugi pisu
Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic za "Vijesti":
Ako do kraja godine Crna Gora ne pristane na jednu valutu, Srbija ce
da se odvoji
Beograd - Guverner NBJ Mladjan Dinkic nedavno je izjavio da ocekuje
"pojacani pritisak Evropske unije na crnogorsko rukovodstvo da u
sprovodjenju beogradskog sporazuma prihvati veci stepen integracije, sto
podrazumijeva i jedinstveno trziste, carinu i valutu". Na molbu "Vijesti" da
kaze na cemu bazira takve procjene ako se zna da su upravo ta pitanja
bila glavni kamen spoticanja na relaciji Beograd-Podgorica, Dinkic istice da
beogradski sporazum nije jasno definisan u ekonomskom dijelu, da ce to
stvarati probleme objema stranama i da Srbija ne moze da ceka tri godine
da se harmonizuju odnosi sa Crnom Gorom.
- Taj posao se mora zavrsiti mnogo brze, do kraja ove godine, u
suprotnom, Srbija ce se odvojiti od Crne Gore i to smo stavili do znanja i
Evropskoj uniji - porucuje Dinkic.
- U tom smislu ne ocekujem pritisak EU na crnogorskog predsjednika Mila
Djukanovica zato sto zelim bilo kome zlo, vec rjesenje. Posto Srbija nece
nista da rjesava na silu vec dogovorom, nema drugog nacina nego da se
do racionalnog rjesenja dodje uz posredovanje nekoga sa strane, a to je
svakako EU.
Nije li to previse tvrd stav?
- Mi smo prije nekoliko dana, sa britanskim zvanicnicima u Londonu poslali
poruku EU da smo spremni na sva racionalna rjesenja, jednu drzavu sa
jednim trzistem, kvazi-drzavu ako to nece biti prepreka za ukljucivanje EU
i na razdvajanje. U tom smislu ocekujem pomoc EU da prije donosenja
ustavne povelje definise ekonomske karakteristike nove drzave. Na
pocetku se cinilo da ce sa medjunarodnim institucijama biti moguce
napraviti neko kvazi-rjesenje, jer su pregovaraci vjerovali da ce Solana
moci sve da ubijedi da je moguca jedna drzava sa dva ekonomska sistema,
razlicitim carinama i valutama i bez jedinstvenog trzista, ali se ispostavilo
da to ide jako tesko i da zapravo takva drzava ne moze da funkcionise.
Problemi su se javili vec na prvom koraku jer su za EU zajednicka carina i
jedinstveno trziste uslovi za normalnu i brzu integraciju u njene strukture.
Kada bi EU i Evropska komisija prihvatile "Kvazimodo drzavu" ne bih imao
nista protiv, jer tada to ne bi predstavljalo smetnju za integraciju. No, svi
signali najavljuju da Evropska komisija to nece prihvatiti, jer ima pravila
koja moraju da se postuju i njih ne zanima sta je Solana dogovorio sa
Djukanovicem i Kostunicom. Zato je neophodan razgovor sa Krisom
Patenom i njegovom administracijom da se jasno vidi da li cemo od
Evropske komisije i pored kvazi-rjesenja dobiti povoljnosti, koje bi sigurno
dobili da smo normalna drzava, ali je mnogo vjerovatnije da ce insistirati
na pravilima koja vaze za sve druge drzave. Ukoliko Crna Gora iz politickih
ili bilo kojih drugih razloga odbije stvaranuje uslova za ubrzanu integraciju
u EU, Srbija ce morati da nadje nacin da se zastiti i da se razdvoji od Crne
Gore.
Znaci, jedna drzava ili razlaz?
- Treca opcija dolazi u obzir samo pod uslovom da EU prihvati nenormalnu
drzavu kao partnera i nemam nista ni protiv toga, ali ne vjerujem da je to
moguce. U svim opcijama vazno je da se do rjesenja mora doci mirno, bez
ikakvih sukoba i da niko ne smije u tom procesu da izgubi. Srbija trenutno
gubi, njena tekstilna industrija je zakocena, jer EU nece da zakljuci ugovor
o izvozu po povlascenim carinama uz obrazlozenje da Srbija i Crna Gora
imaju razlicite carinske stope. Najbolje rjesenje je funkcionalna drzava,
koja moze biti i konfederacija, ali sa zajednickim trzistem, carinama i
valutom. Nerijeseno stanje koci Srbiju i mi iz reformskog tima ne mozemo
da prihvatimo da se harmonizacija otegne tri godine. Crna Gora moze da
ceka, nju bas briga da li ce carinska stopa za neke proizvode biti niza ili
visa, jer ona izuzev aluminijuma izvozi samo usluge.
Koliko su realna ocekivanja da ce Crna Gora pristati na jedinstveno trziste,
prije svega zajednicku valutu?
- Ako smo mi pristali da sa Crnom Gorom trgujemo u eurima, zasto ona ne
pristane da sa Srbijom trguje u dinarima, koji je medjunarodno
konvertibilan. Niko Crnu Goru ne tjera da se odrekne eura, a kada bi
omogucila placanja i u dinarima, onda bi jedna valuta vazila na cijeloj
teritoriji. Ima puno posla, ali se neke stvari hitno moraju uraditi, pogotovo
u vezi sa carinama i valutom. Na taj nacin stvorili bi uslove za brzi ulazak u
EU, a Crna Gora ce imati vece koristi od funkcionalne zajednice nego
Srbija. Za desetak godina bice uspostavljen isti odnos snaga kao u bivsoj
SFRJ, gdje je Slovenija bila na prvom mjestu, odmah iza nje Vojvodina, pa
centralna Srbija i Hrvatska, dok je Crna Gora bila pretposljednja i u tom
smislu je za nju na duzi rok mnogo isplativije da se "prikaci" za Srbiju.
Moze li dolazak dinara u Bec i London olaksati put do Crne Gore?
- Komercijalna banka je ponudila da otkupljuje i prodaje dinare za eure
tako da bez obzira na odluke monetarnih vlasti u Beogradu i Podgorici
ocekujem njegov skori povratak i u Crnu Goru. U takvim uslovima ne vidim
nijedan razlog zasto trgovci i hotelijeri u Crnoj Gori ne bi primali ne samo
dinarsku gotovinu, nego i cekove gradjana iz Srbije, jer ce te dinare moci
da prodaju bankama, a one ce od NBJ za njih svakog casa moci da kupe
eure. Za neke ekonomiste i bankare konvertibilnost je "marketinski potez",
a zaboravljaju da je MMF, na koji NBJ ne moze da utice, zvanicno objavio
da je dinar, prvi put od 1946. ispunio sve njihove uslove. Rukovodstvo
Crne Gore, a posebno ljudi ukljuceni u pregovore sa MMF-om, znaju da ovo
nije marketinski potez, vec realnost.
A zasto ste prije nekoliko dana izjavili da NBJ nece ni prstom mrdnuti da
"pogura" taj proces?
- Mi smo dovoljno uradili time sto smo stvorili uslove za medjunarodnu
konvertibilnost i vise nema nikakvih ogranicenja za tekuce transakcije sa
inostranstvom. Iako ce nekima zvucati apsurdno, NBJ je sada u poziciji kao
nekada Bundes banka ili Federalne rezerve u SAD, jer je stranim bankama
isporuceno oko 100 miliona dinara, a u vrijeme hiperinflacije ljudi su
dinarske novc-anice bacali u kontejnere. Znaju to i gospoda iz Crne Gore,
jer je u NBJ, kada se kvarila nasa valuta, bio Bozidar Gazivoda i njegovi se
potpisi nalaze na nekim hiperinflatornim novcanicama. Sada su se vremena
promijenila i ljudi bi trebalo to da shvate i da se racionalno i ponasaju.
Zbog toga sam i rekao da NBJ nece prstom mrdnuti. Ne pada nam na
pamet da sklapamo nekakve aranzmane sa CBCG, a vidjecete da ce se
uskoro javiti i druge banke zainteresovane za dinare.
Zbog cega ste izjavili da ove godine necete ljetovati u Crnoj Gori?
- Nikoga drugog nijesam pozvao da to uradi, a ovakvu reakciju izazvale su
izjave pojedinih celnika da dinar najprije dvije-tri godine mora da se potvrdi
na svjetskim trzistima da bi mu se dozvolio pristup na "prefinjeno"
finansijsko trziste Crne Gore. Jos bih i razumio da je Crna Gora napravila
finansijsku Meku, pa da kazu da je dinar kvarljiva roba i da mora prethodno
da se dokaze u Londonu, Becu i Parizu. Za razliku od Srbije, gdje je nova
stednja premasila 1,3 milijarde maraka u crnogorskim bankama skoro niko
ne stedi. To me je isprovociralo i ove godine sigurno necu u Crnu Goru na
ljetovanje, mada sam ranije rado odlazio, posebno u Boku.
S. BOSKOV
Samo politicki tvrdoglavi i ekonomski neracionalni ljudi mogu da
brane povratak dinara
Guverner Centralne banke Crne Gore Ljubisa Krgovic porucuje da nece
dozvoliti povratak dinara?
- Samo politicki tvrdoglavi i ekonomski neracionalni ljudi mogu tako da
govore. Ako banke i firme zele da prihvate dinar, zasto bi se Centralna
banka Crne Gore mijesala u to? Na inicijativu NBJ prije godinu dana je
usvojen privremeni zakon o platnom prometu izmedju Srbije i Crne Gore u
devizama i za godinu dana je u oba smjera ostvaren promet od 300 miliona
dolara. Svaka administrativna zabrana u trzisnoj ekonomiji je uvijek
kontraproduktivna i zato iskreno prepoprucujem rukovodstvu CBCG da
pusti trzistu da samo odredi da li ce i po kojoj cijeni prihvatiti dinar, a
preduzecima da pocnu da prihvataju i ziralna placanja, jer ce sve tako
zaradjene dinare moci da pretvore u eure. U taj proces politicari ne bi
trebalo da se mijesaju, a posebno je apsurdno da ga otezava i sprecava
CBCG.
VIJESTI
