Ruska informativna agencija RIA “Novosti”
Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA “Novosti”
(Moskva, RIA “Novosti” – 27. maja 2002 - specijalno za ARTEL)
Uporedo sa problemima strateske stabilnosti i razvoja novih
strateskih odnosa izmedju Rusije i Sjedinjenih Drzava, predsednici Vladimr Putin
i Dzordz Buss su u toku moskovskog samita poklonili veliku paznju borbi protiv
medjunarodnog terorizma.
U zajednickoj izjavi predsednika o
antiteroristickoj saradnji potvrdjena je privrzenost borbi protiv terorizma u
svim oblicima nkjegovog ispoljavanja. Moskva i Vasington su ponovo izjavili, da
su saveznici u borbi protiv medjunarodnog terorizma i da ce umnozavati
zajednicke napore u suprostavljanju tom globalnom izazovu, koji predstavlja
posebnu opasnost po medjunarodnu stabilnost.
Na samitu su strane preduzele i
konkretni korak u tom pravcu. Olduceno je da formirana 2000. godine
rusko-americka radna grupa za Avganistan dobije nova ovlascenja. Kao sto je
poznato, ranije se ona bavila pitanjima borbe protiv terorizma samo u kontekstu
sredjivanja avganistanskog problema.
Sada je taj organ transformisan u
rusko-americku Radnu grupu za borbu protiv terorizma, koja ce raditi na citavom
kompleksu pitanja skopcanih sa suprostavljanjem medjunarodnom teroru u
razlicitim regionima sveta, pored ostalog na Bliskom Istoku i na Balkanu, ali ce
se isto tako baviti i analizom eventualnih opasnosti od nuklearnog, bioloskog i
hemijskog terorizma.
Ruski politicki posmatraci skrenuli su paznju na izjavu
Dzordza Bussa o situaciji u Ceceniji. Americki predsednik je otvoreno kazao da
je neophodno “dokrajciti terorizam” u toj ruskoj severnokavkaskoj republici.
Ovako ostra i jasna izjava mogla bi se osnovano tretirati kao senzacija. Jer u
toku niza poslednjih godina u Vasingtonu su konstantno kritikovani potezi
Moskve, koja je izvodila antiteroristicku operaciju u Ceceniji, a cecenske
teroriste nazivali su nikako drugacije nego “borcima za slobodu”.
Pri tom su
uporno ignorisani svi dokazi koje je dostavljala Moskva o pokusajima Aslana
Mashadova i njegovog okruzenja da na Severnom Kavkazu stvori mostobran za
medjunarodni terorizam, o tesnim vezama cecenskih bandita sa mnogobrojnim
ekstremistickim organizacijama, pa i onom na cijem celu je Osama bin Laden –
“Al-Kaidom”.
Ignorisane su i izjave Moskve o tome, da aktivizirani
medjunarodni terorizam predstavlja opasnost ne samo po Moskvu, nego se fakticki
transformisao u globalnu opasnost po celokupnu svetsku zajednicu.
I tek posle
tragicnih dogadjaja 11. septembra u Sjedinjenim Drzavama postali su svesni da su
te izjave bile osnovane. Za jedan jedini dan razvejan je mit o neranjivosti
Amerike. Postalo je jasno da jedna tako mocna u ekonomskom i vojnom pogledu
zemlja nije u stanju da se samostalno suprostavi medjunarodnom terorizmu i da je
otpor novim izazovima medjunarodnoj bezbednosti moguc jedino udruzivanjem napora
celokupnog civilizovanog sveta.
U Vasingtonu se na recima slazu sa tom
ociglednom cinjenicom. Pa i pored toga, analiza poteza americke administracije u
toku poslednjih nekoliko meseci mora nas navesti na oprez.
Stvara se utisak,
da su posle sprovodjenja operacije u Avganistanu uz minimalne po Amerikance
gubitke, Sjedinjene Drzave poverovale u efikasnost “udara odmazde” i ne
iskljucuju njihovo izvodjenje “u slucaju neophodnosti” u svakom regionu planete.
Tojest, nameravaju da se u borbi protiv medjunarodnog terorizma uzdaju
iskljucivo u vojnu silu. Pri tom u Vasingtonu dopustaju izvodjenje akcija bez
usaglasavanja sa OUN, tojest, bez uzimanja u obzir normi medjunarodnog prava i
Povelje te organizacije. A to je, nesumnjivo, bremenito miniranjem jedinstva
uspostavljene antiteroristicke koalicije, a kao posledica toga – slabljenjem
efikasnosti njenog delovanja.
Svakako da uznemirenost mora izazvati i teznja
Sjedinjenih Drzava da pod plastom izjava o neophdonosti borbe protiv
medjunarodnog terorizma bez dokaza optuzi za podrsku tom terorizmu citav niz
drzava, cija politika se iz ovih ili onih razloga ne dopada americkoj
administraciji. I na tom osnovu rezervise sebi pravo na primenu protiv njih
politickih, ekonomskih ili vojnih sankcija. Kao sto je poznato, na tom crnom
spisku Vasingtona nalaze se Iran, Irak, Sirija, Libija, Sudan, Liban i Severna
Koreja.
Mora se svakako nametnuti i pitanje, ne nameravaju li Sjedinjene
Drzave da borbu protiv medjunarodnog terorizma iskoriste za postizanje svojih
strateskih ciljeva u nekim regionima i uspostavlnanje nad njima svoje kontrole?
Pored ostalog, to se odnosi na postsovjetski prostor u Centralnoj Aziji, gde
Amerikanci nastavljaju da sire svoje vojno prisustvo. Istina, u Vasingtonu
izjavljuju da ce to prisustvo trajati samo do okoncanja operacije u Avganistanu.
Istovremeno, nije tajna da se neki visokopostavljeni cinovnici americke
administracije i neki visoki cinovi u Pentagonu zalazu za uspostavljanje
“stabilnog” americkog uticaja u regionu. I to ne samo vojnog, nego i poliitckog,
i ekonomskog.
Razume se, u toku moskovskog samita Vladimir Putin je sva ta
pitanja postavio svom americkom kolegi. Da li je na njih dobio i iskrene
odgovore?
