Tajna uloga Gr�ke u balkanskim ratovima
Gr�ki novinar Takis Mihas u razgovoru za �Blic News� otkriva da su gr�ki dobrovoljci pomagali Mladi�u da u�e u Srebrenicu, da je Atina dostavljala obave�tajne podatke Palama i da je malo nedostajalo da Milo�evi� postane predsednik zajedni�ke dr�ave Srbije i Gr�ke
Autor: Milorad Ivanovi�
Da je, kojim slu�ajem, nekada�nji gr�ki �ef diplomatije Antonis Samaras prihvatio 1991. godine ponudu Slobodana Milo�evi�a da se Gr�ka i Srbija ujedine u zajedni�ku dr�avu, Milo�evi� bi danas sigurno bio predsednik te dr�ave jer nema nikakve sumnje da bi gotovo svi Grci na izborima glasali za njega.
Ovo je samo jedan od detalja koje u svojoj knjizi �Nesveti savez: Gr�ka i Milo�evi�eva Srbija devedesetih�, koja bi ovih dana trebalo da se pojavi u evropskim knji�arama, iznosi kontroverzni gr�ki novinar Takis Mihas. On je tokom devedesetih redovno boravio na ovim prostorima odakle je izve�tavao za svoj mati�ni list �Eleftherotypia�, kao i za ameri�ki �Wall Street Journal� i �New Republic�.
Grci obo�avaju Milo�evi�a
- Grci i dalje obo�avaju Milo�evi�a iako je on u zatvoru, ali su Grci, u isto vreme, i jedan veoma pragmati�an narod i uvek idu sa pobednicima, pa nemaju ni�ta protiv da sara�uju sa �in�i�em, Ko�tunicom - ka�e u razgovoru za �Blic News� Takis Mihas, navode�i kao dokaz nedavnu posetu gr�kog premijera Kostasa Simitisa Beogradu, sa sve vojnim orkestrom zbog koga je �itav dao bio blokiran saobra�aj u Beogradu.
Odmah na po�etku razgovora, na� sagovornik isti�e da u njegovoj knjizi nema ni�eg epohalnog �to on ve� nije pisao za svoj list, ali je po prvi put ta gra�a postala dostupna i �itaocima �irom sveta. Za na�e gra�ane, koji su proteklih deset godina sankcija i bede imali utisak da je Gr�ka jedina nacija koja nam nije okrenula le�a kada nam je bilo najte�e, ova knjiga mo�e biti udarac, po�to autor zagovara tezu da je takva politika Atine prema Beogradu bila pogre�na sugeri�u�i da je Gr�ka trebalo da se priklju�i preostalim zemljama u stezanju om�e oko na�eg vrata. U svakom slu�aju, knjiga obiluje detaljima i anegdotama koje poma�u da se na najbolji na�in shvati ono �to nam se doga�alo protekle decenije.
Strategija posle ve�ere
Jedan od takvih doga�aja naveden je na po�etku na�eg teksta. U svojoj knjizi, Mihas citira drugu knjigu autora Aleksandrosa Tarakasa, nekada�njeg savetnika ministra Samarasa, u kojoj ovaj opisuje Milo�evi�ev i Samarasov susret, 4. septembra 1991. godine. Prema njegovom tvr�enju, Milo�evi� je posle ve�ere odveo gr�kog gosta u kancelariju, a potom u jednu manju i tamniju sobu u �ijem centru se nalazila mapa Balkana. Milo�evi� je tada objasnio svoju strategiju koja se sastojala iz dva koraka. Prvo, pove�ati do neslu�enih granica broj Srba koji �ive u Makedoniji i istovremeno podsta�i masovniji priliv civila iz Srbije u Makedoniju. Zavr�ni korak bi obuhvatio slanje jugoslovenske vojske da za�titi srpsku manjinu. To bi rezultiralo ru�enjem Makedonije kao nezavisnog entiteta i njenom apsorpcijom u Srbiju. Srbija bi postala sused Gr�ke i moglo bi do�i do ujedinjenja.
- Milo�evi�ev predlog nije mnogo iznenadio njegove gr�ke prijatelje. �tavi�e, sli�ne ideje su kasnije razra�ivanje u gr�kom ministarstvu spoljnih poslova - obja�njava Mihas koji se u mnogim izve�tajima opisuje kao �crna ovca� gr�kog novinarstva. On takva pore�enja odbija.
- Nisam nikakva �crna ovca�. Iskreno govore�i, u gr�kom novinarstvu ima oko pedeset �crnih ovaca� koje pi�u otvoreno i bez dlake na jeziku - ka�e za �Blic News� autor knjige podvla�e�i da je proteklih deset godina bilo dosta pretnji i neprijatnosti.
Sigurno je jedna od najopasnijih pri�a bila njegovo otkri�e da je gr�ka vlada odavala planove Natoa o bombardovanju polo�aja Vojske Republike Srpske - direktno generalu Mladi�u. Mahis ka�e da je za dostavljanje poverljivih informacija slu�io Aris Musionis, predsednik Udru�enja srpsko-gr�kog prijateljstva koji je �esto boravio u Mladi�evom �tabu. Musionis je priznao da mu je gr�ki premijer Andreas Papandreu dostavljao zape�a�ene koverte koje je on predavao Mladi�u, a u kojima su se nalazili planovi Natoa o bombardovanju. Kasnije je Nato saznao da informacije cure, tako da planovi vi�e nisu dostavljani Atini, �to je izazvalo silne proteste.
- Sada�nja vlada premijera Kostasa Simitisa se ne mo�e kriviti za ono �to je uradila prethodna vlada i oni zaista �ele da se odvoje od tog lo�eg balasta Milo�evi�eve vladavine, ali je problem u tome �to oni to ne �ele da ka�u otvoreno jer znaju da bi im to donelo negativne poene u doma�oj javnosti - obja�njava Mihas, pokazuju�i to na primeru Srebrenice. Na njegov zahtev vladi da mu se ka�e da li su gr�ki dobrovoljci u�estvovali u osvajanju ovog grada, stigao je odgovor: �Nemamo nikakve dokaze o u�e��u Grka u ratnim zlo�inima u Bosni�.
Grci u Srebrenici
Mihas, s druge strane, tvrdi da ima dokaze da je marta 1995. godine u Vlasenici, u isto�noj Bosni, formirana jedinica gr�kih dobrovoljaca koja je bila pod komandom Ratka Mladi�a i u potpunosti integrisana u Vojsku Republike Srpske. Po njegovim procenama, oko stotinak Grka je u�estvovalo u operacijama oko Srebrenice, a nakon ulaska Mladi�evih snaga, iznad grada su se vijorile zavezane srpska i gr�ka zastava. Kako je tada pisao list �Ethnos�, bio je to simboli�ni dokaz ljubavi i solidarnosti dva naroda. Mesec dana nakon ove vojne operacije, Karad�i� je dao ordene nekolicini gr�kih ratnika. Sli�no je bilo i juna 1997, kada je tada�nja predsednica Republike Srpske Biljana Plav�i� uru�ila ordenje nekolicini gr�kih sve�tenika zbog njihovog doprinosa i pomo�i srpskom narodu u Bosni.
Mihas u svojoj knjizi posebno kritikuje Gr�ku pravoslavnu crkvu. Crkveni velikodostojnici su u leto 1993. godine pozvali Radovana Karad�i�a da do�e u Atinu i za tu prigodu bila je pripremljena masovna svetkovina na stadionu u Pireju - Karad�i�u u �ast.
Gr�ki sve�tenici su redovno putovali u Bosnu da bi, kako su govorili, davali duhovnu podr�ku Vojsci Republike Srpske.
Na� sagovornik smatra da je Gr�ka pravoslavna crkva sada u ne�to lo�ijem polo�aju, posebno nakon �to je vlada Kostasa Simitisa objavila da �e po�tovati preporuku Evropske unije da se iz li�nih karata i drugih dokumenata izbri�e stavka o veroispovesti, koja se sada nalazi gotovo na svakom zvani�nom dokumentu. Gr�ka crkva se protivi tome, i pro�le godine je organizovala velike proteste na kojima je bilo preko pola miliona ljudi. Pre nekoliko meseci, peticiju protiv vlade, ovim povodom, potpisalo je tri miliona ljudi koji su tra�ili referendum.
- Jedino su peticije kojima se protivilo izru�enju Mladi�a i Karad�i�a sudu u Hagu imale toliko potpisnika - ka�e Mihas.
Ne �ale Amerikance
Zbog �ega Gr�ka proteklih decenija vodi politiku koja je u mnogo �emu u koliziji sa Evropskom unijom i Natoom, �iji je �lan?
- Od sredine sedamdesetih godina, kada zemljom po�inju da vladaju mahom levi�arske partije, dolazi do stvaranja teorije po kojoj je za ostvarenje gr�kih geopoliti�kih aspiracija neophodno da se prekinu odnosi sa Amerikom i njenom politikom - obja�njava autor knjige. Tokom osamdesetih, vlada Pasoka pod vo�stvom Andreasa Papandreua, nije prezala da satanizuje zapadne zemlje, a pre svega Ameriku. Njegova vlada podr�avala je re�im generala Jaruzelskog u Poljskoj, protivila se osudi SSSR-a zbog napada na disidente i obaranja korejskog putni�kog aviona 1983. godine, davala je uto�i�te na svojoj teritoriji organizacijama koje su na Zapadu smatrane za teroristi�ke, protivila se ideji ameri�kog predsednika Ronalda Regana da se u Evropi postave krstare�e rakete. Ova politika nastavila se i devedesetih godina, kada je javnost u Gr�koj stekla utisak da je cilj politike Zapada prema Balkanu - uni�tenje pravoslavlja.
- Prema poslednjim istra�ivanjima javnog mnjenja, Gr�ka je jedina �lanica Natoa i Evropske unije �iji gra�ani, u velikoj ve�ini, nisu �alili Amerikance zbog onoga �to im se desilo 11. septembra i u isto vreme su bili protiv napada na talibane - ka�e Mihas. U ispitivanju javnog mnjenja, �ije su rezultate nekoliko dana nakon napada na Njujork i Va�ington objavili gr�ki mediji, samo 19 odsto gra�ana imalo je pozitivna ose�anja prema SAD. U jednom drugom istra�ivanju, svaki �etvrti Grk rekao je da je zadovoljan onim �to se dogodilo jer je �pravda zadovoljena�. Njih 30 odsto smatralo je da je napad bio opravdan i da je usledio kao reakcija na ameri�ku politiku. Samo deset odsto Grka smatra da njihova zemlja treba da sara�uje sa SAD u ratu protiv terorizma. Takis Kafecis, koji je radio ova istra�ivanja, ka�e da �ak 40 odsto ljudi opravdava napad Al Kaide na Ameriku, ali da to nisu rekli prilikom istra�ivanja jer su imali na umu �da ipak moraju nekako da kontroli�u svoja ose�anja�.
Nedugo nakon napada, Centar za novu politiku �Pavlos Bakojanis� - koji nosi ime po najpoznatijoj �rtvi gr�kih terorista - pozvao je gra�ane da iza�u na ulice Atine i protestuju. Na ulicama se pojavilo svega 500 ljudi. Sutradan, vi�e od 5.000 ljudi u�estvovalo je u mar�u kojim se protestovalo zbog navodne ume�anosti CIA u teroristi�ke napade. Mladi� bi, tvrdi Mihas, okupio bar pola miliona.
