Tajna uloga Grčke u balkanskim ratovima
Grčki novinar Takis Mihas u razgovoru za „Blic News“ otkriva da su grčki dobrovoljci pomagali Mladiću da uđe u Srebrenicu, da je Atina dostavljala obaveštajne podatke Palama i da je malo nedostajalo da Milošević postane predsednik zajedničke države Srbije i Grčke
Autor: Milorad Ivanović
Da je, kojim slučajem, nekadašnji grčki šef diplomatije Antonis Samaras prihvatio 1991. godine ponudu Slobodana Miloševića da se Grčka i Srbija ujedine u zajedničku državu, Milošević bi danas sigurno bio predsednik te države jer nema nikakve sumnje da bi gotovo svi Grci na izborima glasali za njega.
Ovo je samo jedan od detalja koje u svojoj knjizi „Nesveti savez: Grčka i Miloševićeva Srbija devedesetih“, koja bi ovih dana trebalo da se pojavi u evropskim knjižarama, iznosi kontroverzni grčki novinar Takis Mihas. On je tokom devedesetih redovno boravio na ovim prostorima odakle je izveštavao za svoj matični list „Eleftherotypia“, kao i za američki „Wall Street Journal“ i „New Republic“.
Grci obožavaju Miloševića
- Grci i dalje obožavaju Miloševića iako je on u zatvoru, ali su Grci, u isto vreme, i jedan veoma pragmatičan narod i uvek idu sa pobednicima, pa nemaju ništa protiv da sarađuju sa Đinđićem, Koštunicom - kaže u razgovoru za „Blic News“ Takis Mihas, navodeći kao dokaz nedavnu posetu grčkog premijera Kostasa Simitisa Beogradu, sa sve vojnim orkestrom zbog koga je čitav dao bio blokiran saobraćaj u Beogradu.
Odmah na početku razgovora, naš sagovornik ističe da u njegovoj knjizi nema ničeg epohalnog što on već nije pisao za svoj list, ali je po prvi put ta građa postala dostupna i čitaocima širom sveta. Za naše građane, koji su proteklih deset godina sankcija i bede imali utisak da je Grčka jedina nacija koja nam nije okrenula leđa kada nam je bilo najteže, ova knjiga može biti udarac, pošto autor zagovara tezu da je takva politika Atine prema Beogradu bila pogrešna sugerišući da je Grčka trebalo da se priključi preostalim zemljama u stezanju omče oko našeg vrata. U svakom slučaju, knjiga obiluje detaljima i anegdotama koje pomažu da se na najbolji način shvati ono što nam se događalo protekle decenije.
Strategija posle večere
Jedan od takvih događaja naveden je na početku našeg teksta. U svojoj knjizi, Mihas citira drugu knjigu autora Aleksandrosa Tarakasa, nekadašnjeg savetnika ministra Samarasa, u kojoj ovaj opisuje Miloševićev i Samarasov susret, 4. septembra 1991. godine. Prema njegovom tvrđenju, Milošević je posle večere odveo grčkog gosta u kancelariju, a potom u jednu manju i tamniju sobu u čijem centru se nalazila mapa Balkana. Milošević je tada objasnio svoju strategiju koja se sastojala iz dva koraka. Prvo, povećati do neslućenih granica broj Srba koji žive u Makedoniji i istovremeno podstaći masovniji priliv civila iz Srbije u Makedoniju. Završni korak bi obuhvatio slanje jugoslovenske vojske da zaštiti srpsku manjinu. To bi rezultiralo rušenjem Makedonije kao nezavisnog entiteta i njenom apsorpcijom u Srbiju. Srbija bi postala sused Grčke i moglo bi doći do ujedinjenja.
- Miloševićev predlog nije mnogo iznenadio njegove grčke prijatelje. Štaviše, slične ideje su kasnije razrađivanje u grčkom ministarstvu spoljnih poslova - objašnjava Mihas koji se u mnogim izveštajima opisuje kao „crna ovca“ grčkog novinarstva. On takva poređenja odbija.
- Nisam nikakva „crna ovca“. Iskreno govoreći, u grčkom novinarstvu ima oko pedeset „crnih ovaca“ koje pišu otvoreno i bez dlake na jeziku - kaže za „Blic News“ autor knjige podvlačeći da je proteklih deset godina bilo dosta pretnji i neprijatnosti.
Sigurno je jedna od najopasnijih priča bila njegovo otkriće da je grčka vlada odavala planove Natoa o bombardovanju položaja Vojske Republike Srpske - direktno generalu Mladiću. Mahis kaže da je za dostavljanje poverljivih informacija služio Aris Musionis, predsednik Udruženja srpsko-grčkog prijateljstva koji je često boravio u Mladićevom štabu. Musionis je priznao da mu je grčki premijer Andreas Papandreu dostavljao zapečaćene koverte koje je on predavao Mladiću, a u kojima su se nalazili planovi Natoa o bombardovanju. Kasnije je Nato saznao da informacije cure, tako da planovi više nisu dostavljani Atini, što je izazvalo silne proteste.
- Sadašnja vlada premijera Kostasa Simitisa se ne može kriviti za ono što je uradila prethodna vlada i oni zaista žele da se odvoje od tog lošeg balasta Miloševićeve vladavine, ali je problem u tome što oni to ne žele da kažu otvoreno jer znaju da bi im to donelo negativne poene u domaćoj javnosti - objašnjava Mihas, pokazujući to na primeru Srebrenice. Na njegov zahtev vladi da mu se kaže da li su grčki dobrovoljci učestvovali u osvajanju ovog grada, stigao je odgovor: „Nemamo nikakve dokaze o učešću Grka u ratnim zločinima u Bosni“.
Grci u Srebrenici
Mihas, s druge strane, tvrdi da ima dokaze da je marta 1995. godine u Vlasenici, u istočnoj Bosni, formirana jedinica grčkih dobrovoljaca koja je bila pod komandom Ratka Mladića i u potpunosti integrisana u Vojsku Republike Srpske. Po njegovim procenama, oko stotinak Grka je učestvovalo u operacijama oko Srebrenice, a nakon ulaska Mladićevih snaga, iznad grada su se vijorile zavezane srpska i grčka zastava. Kako je tada pisao list „Ethnos“, bio je to simbolični dokaz ljubavi i solidarnosti dva naroda. Mesec dana nakon ove vojne operacije, Karadžić je dao ordene nekolicini grčkih ratnika. Slično je bilo i juna 1997, kada je tadašnja predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić uručila ordenje nekolicini grčkih sveštenika zbog njihovog doprinosa i pomoći srpskom narodu u Bosni.
Mihas u svojoj knjizi posebno kritikuje Grčku pravoslavnu crkvu. Crkveni velikodostojnici su u leto 1993. godine pozvali Radovana Karadžića da dođe u Atinu i za tu prigodu bila je pripremljena masovna svetkovina na stadionu u Pireju - Karadžiću u čast.
Grčki sveštenici su redovno putovali u Bosnu da bi, kako su govorili, davali duhovnu podršku Vojsci Republike Srpske.
Naš sagovornik smatra da je Grčka pravoslavna crkva sada u nešto lošijem položaju, posebno nakon što je vlada Kostasa Simitisa objavila da će poštovati preporuku Evropske unije da se iz ličnih karata i drugih dokumenata izbriše stavka o veroispovesti, koja se sada nalazi gotovo na svakom zvaničnom dokumentu. Grčka crkva se protivi tome, i prošle godine je organizovala velike proteste na kojima je bilo preko pola miliona ljudi. Pre nekoliko meseci, peticiju protiv vlade, ovim povodom, potpisalo je tri miliona ljudi koji su tražili referendum.
- Jedino su peticije kojima se protivilo izručenju Mladića i Karadžića sudu u Hagu imale toliko potpisnika - kaže Mihas.
Ne žale Amerikance
Zbog čega Grčka proteklih decenija vodi politiku koja je u mnogo čemu u koliziji sa Evropskom unijom i Natoom, čiji je član?
- Od sredine sedamdesetih godina, kada zemljom počinju da vladaju mahom levičarske partije, dolazi do stvaranja teorije po kojoj je za ostvarenje grčkih geopolitičkih aspiracija neophodno da se prekinu odnosi sa Amerikom i njenom politikom - objašnjava autor knjige. Tokom osamdesetih, vlada Pasoka pod vođstvom Andreasa Papandreua, nije prezala da satanizuje zapadne zemlje, a pre svega Ameriku. Njegova vlada podržavala je režim generala Jaruzelskog u Poljskoj, protivila se osudi SSSR-a zbog napada na disidente i obaranja korejskog putničkog aviona 1983. godine, davala je utočište na svojoj teritoriji organizacijama koje su na Zapadu smatrane za terorističke, protivila se ideji američkog predsednika Ronalda Regana da se u Evropi postave krstareće rakete. Ova politika nastavila se i devedesetih godina, kada je javnost u Grčkoj stekla utisak da je cilj politike Zapada prema Balkanu - uništenje pravoslavlja.
- Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Grčka je jedina članica Natoa i Evropske unije čiji građani, u velikoj većini, nisu žalili Amerikance zbog onoga što im se desilo 11. septembra i u isto vreme su bili protiv napada na talibane - kaže Mihas. U ispitivanju javnog mnjenja, čije su rezultate nekoliko dana nakon napada na Njujork i Vašington objavili grčki mediji, samo 19 odsto građana imalo je pozitivna osećanja prema SAD. U jednom drugom istraživanju, svaki četvrti Grk rekao je da je zadovoljan onim što se dogodilo jer je „pravda zadovoljena“. Njih 30 odsto smatralo je da je napad bio opravdan i da je usledio kao reakcija na američku politiku. Samo deset odsto Grka smatra da njihova zemlja treba da sarađuje sa SAD u ratu protiv terorizma. Takis Kafecis, koji je radio ova istraživanja, kaže da čak 40 odsto ljudi opravdava napad Al Kaide na Ameriku, ali da to nisu rekli prilikom istraživanja jer su imali na umu „da ipak moraju nekako da kontrolišu svoja osećanja“.
Nedugo nakon napada, Centar za novu politiku „Pavlos Bakojanis“ - koji nosi ime po najpoznatijoj žrtvi grčkih terorista - pozvao je građane da izađu na ulice Atine i protestuju. Na ulicama se pojavilo svega 500 ljudi. Sutradan, više od 5.000 ljudi učestvovalo je u maršu kojim se protestovalo zbog navodne umešanosti CIA u terorističke napade. Mladić bi, tvrdi Mihas, okupio bar pola miliona.
