B I L T E N V E S T I
31. MAJ 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA POZVAO POSLANIKE DA USVOJE BEOGRADSKI SPORAZUM
BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Predsednik Jugoslavije Vojislav
Kostunica obavestio je danas poslanike Savezne skupstine da zbog
spoljnopolitickih obaveza nije bio u mogucnosti da prisustvuje
jucerasnjoj
i danasnjoj zajednickoj sednici veca Skupstine SRJ i pozvao ih da usvoje
Beogradski sporazum. "Zao mi je sto zbog spoljnopolitickih obaveza,
odavno
planiranih, nisam u mogucnosti da prisustvujem jucerasnjoj i danasnjoj
zajednickoj sednici oba veca Savezne skupstine", porucio je Kostunica u
pismu isticuci da mu je, pre svega, zao "zato sto celokupan posao oko
usvajanja Polaznih osnova nije zavrsen znatno ranije i sto nije vec
odavno
izabran deo Komisije za izradu Ustavne povelje iz redova poslanika u
Saveznoj skupstini".
"Do zakasnjenja, meni i dalje sasvim nerazumljivog, doslo je
tamo
gde se ono gotovo da nije moglo ocekivati, a jos manje opravdati, a
savezni
parlament se, makar i nevoljno, pretvorio u dodatni teren za vodjenje
republickih stranackih borbi. Bojim se da su stvari time jos vise i
potpuno
nepotrebno iskomplikovane", navodi se u poruci iz Kabineta predsedniak
SRJ.
Isticuci da "vremena ima malo, ali ne i nedovoljno da se posao okonca" i
da
je bitno da postoji politicka volja, Kostunica je jos jednom pozvao
poslanike, kao sto sam to ucinio u ekspozeu, da usvoje Beogradski
sporazum.
"Ponavljam da je sporazum daleko od toga da bude idealan, ali
jeste zaustavio rastakanje drzave. Bio je to jedini kompromis koji se
mogao
postici. Vise se zaista nije moglo u datom trenutku, a vremenom se
stvari,
mogu poboljsavati i treba da se poboljsavaju. Kako vreme bude proticalo
moze se pokazati da postojece funkcije zajednicke drzave nisu dovoljne i
da
ih valja prosiriti", naveo je Kostunica.
Isticuci da pri izboru predstavnika za Ustavnu komisiju treba
voditi racuna "koliko o stranackoj i republickoj, toliko i o regionalnoj
zastupljenosti", on je izrazio uverenje da cemo od danas "uci u novu
fazu i
konacno pristupiti izradi Ustavne povelje, radi dobrobiti svih nasih
gradjana i radi nase zajednicke evropske buducnosti". "Ne zelim da
zvucim
gorko, ali cinjenice su opominjuce: moje jucerasnje i danasnje
spoljnopoliticke obaveze odnose se na Bosnu i Hercegovinu i Sloveniju.
Od
vas zavisi da li ce, ubuduce, Podgorica i Beograd biti u ustoj drzavi,
ili
ce biti glavni gradovi susednih zemalja. Ubedjen sam da je
preovladjujuce
raspolozenje u obema republikama ipak za to da ne uvodimo granicare",
zakljucio je predsednik Kostunica u pismu poslanicima.
SRJ-SAD: BUS PRODUZIO VANREDNE MERE PROTIV SRJ
BEOGRAD, 30. maja 2002. (Beta) Americki predsednik Dzordz Bus
produzio je za godinu dana vanredne mere protiv SRJ koje su na snazi, sa
odredjenim izmenama, od 30. maja 1992. godine, javlja danas Radio B92.
On je kao razloge naveo da "jos nije resena kriza u vezi sa
situacijom na Kosovu, kao i u vezi sa Slobodanom Milosevicem, njegovim
bliskim saradnicima i sledbenicima i ostalim osobama koje je za ratne
zlocine optuzio Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju".
Bus je obavestio Kongres da objavljene vanredne mere prema SRJ
ostaju na snazi zbog preostalih problema na Kosovu, zbog nedovoljne
saradnje Beograda sa Hagom, kao i zbog neresenog statusa blokirane
imovine
u SAD.
Bivsi americki predsednik Bil Klinton (Clinton) je 17. januara
2001. godine ukinuo dotadasnji "spoljni zid" ekonomskih sankcija prema
Srbiji i Crnoj Gori.
On je, medjutim, istim ukazom objavio zabranu izdavanja ulaznih
viza i svih poslovnih transakcija sa jugoslovenskim drzavljanima koji su
optuzeni za ratne zlocine ili bili poslovno ili politicki povezani sa
Milosevicem i njegovim rezimom.
SVILANOVIC OCEKUJE PRIMENU DOGOVORA SA PAUELOM
BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Savezni ministar za inostrane
poslove
Goran Svilanovic izjavio je da, "sve sto u ovom trenutku zna", povodom
saopstenja Bele kuce o jednogodisnjem produzavanju vanrednih mera SAD
protiv Jugoslavije "govori u prilog tome da cemo mi onaj dogovor sto smo
imali sa (drzavnim) sekretarom (Kolinom) Pauelom u potpunosti
primeniti."
"To znaci, svi zapoceti procesi, odmrzavanja sredstava, osim
onih
koji su direktno vezani za Miloseviceve najblize saradnike," objasnio je
ministar Svilanovic u izjavi Tanjugu. Sekretar Paul je pocetkom prosle
nedelje u Vasingtonu, posle razgovora sa predsednikom vlade Srbije
Zoranom
Djindjicem i ministrom Svilanovicem, saopstio odluku o odobravanju
nastavka
pomoci SAD SRJ. Svilanovic je izneo da je ministarstvo spoljnim poslova
u
stalnom kontaktu sa ambasadom SRJ u Vasingtonu i sa ambasadom SAD u
Beogradu, kao i da ocekuje da ce narednih dana raspolagati kompletnom
informacijom "o cemu se radi". Svilanovic ipak nije krio iznenadjenje
"ovim
predsednickim dekretom, ne toliko njegovom sadrzinom, jer, on jeste
usmeren, pre svega, na Miloseviceve najblize saradnike, a ne na bilo
koga
drugoga, nego jezikom koji je upotrebljen u obrazlozenju odluke."
Po Svilanovicu, to je "potpuno identicni jezik koji je
koriscen
1999. godine u odnosu na prethodni rezim i daleko odudara od razgovora
koje
smo mi imali u Stejt departmentu i odluke koju je nakon toga doneo
drzavni
sekretar Pauel." "Ovo je ipak ovo jedna neprijatna i vrlo zbunjujuca
okolnost, pogotovo imajuci u vidu obrazlozenje i jezik kojim je ono
napisano," zakljucio je Svilanovic. Vanredne mere su uvedene jos pre
deset
godina u vreme predsednika Dzordza Busa, oca sadasnjeg predsednika SAD,
a
modifikovane pre cetiri godine, u vreme predsednika Bila Klintona.
U saopstenju o odluci, kao obrazlozenje za nastavak vanrednih
mera
navodi se da "jos nije resena kriza u vezi sa Kosovom i u vezi sa
Slobodanom Milosevicem i njegovim najblizim saradnicima i pristalicama i
osobama protiv kojih postoje javne optuznice Haskog tribunala", kao i da
jos nije resen status blokirane imovine SRJ u SAD.
DENIG: SAOPSTENJE BELE KUCE RUTINSKO, IMA OGRANICENO DEJSTVO
BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Savetnik za stampu ambasade
Sjedinjenih Americkih Drzava u Beogradu Pol Denig izjavio je veceras
Tanjugu da saopstenje kojim je predsednik Dzordz Bus produzio za jos
godinu
dana vanredne mere prema Jugoslaviji, "ima ograniceno dejstvo" i "sasvim
je
rutinsko".
"Saopstenje Bele kuce napisano 27. maja, a izdato 29. maja,
uopste
nije toliko velika stvar kao sto se cini na prvi pogled," ukazao je
savetnik Denig u telefonskom razgovoru. Diplomata SAD je objasnio da ovo
saopstenje znaci nastavak blokade racuna i imovine bivseg predsednika
Srbije i SRJ Slobodana Milosevica, njegovih bliskih saradnika, i onih
koji
ga podrzavaju, kao i osoba protiv kojih su podignute optuznice pred
Medjunarodnim sudom za ratne zlocine, pocinjene u bivsoj Jugoslaviji.
Vanredne mere su uvedene jos pre deset godina u vreme
predsednika
Dzordza Busa, oca sadasnjeg predsednika SAD, a modifikovane pre cetiri
godine, u vreme predsednika Bila Klintona. U saopstenju o odluci, kao
obrazlozenje za nastavak vanrednih mera navodi se da "jos nije resena
kriza
u vezi sa Kosovom i u vezi sa Slobodanom Milosevicem i njegovim
najblizim
saradnicima i pristalicama i osobama protiv kojih postoje javne
optuznice
Haskog tribunala", kao i da jos nije resen status blokirane imovine SRJ
u SAD.
BAUCER: MERA SAMO PROTIV MILOSEVICA I SARADNIKA
VASINGTON, 31. maja (Tanjug) - Amerika namerava da dalje
razvija
odnose sa Jugoslavijom, a jucerasnje produzavanje za jos godinu dana
vanrednih mera prema Beogradu ima za cilj samo da se "odrzi kontrola nad
sredstvima koja su pripadala ili su bila pod kontrolom Slobodana
Milosevica
i njegovih bliskih saradnika i pristalica", izjavio je portparol Stejt
departmenta Ricard Baucer.
Na redovnom brifingu za novinare, Baucer je juce u Vasingtonu
rekao da je americki drzavni sekretar Koliun Pauel "veoma jasno"
okarakterisao americku politiku prema Beogradu i da ona podrazumeva
razvijanje odnosa sa Jugoslavijom, pomoc u razvijanju demokratije u
Jugoslaviji, saradnju Beograda sa Haskim tribunalom, ali i sa svetom, "u
naporima Jugoslavije da se prikljuci Evropi i postane deo medjunarodne
zajednice".
Baucer je ocenio da je u tim naporima postignut napredak i kao
primer naveo nedavni dogovor o odmrzavanju jugoslovenskih sredstava u
SAD.
Odgovarajuci na pitanje novinara da to nije u suprotnosti sa jucerasnjom
odlukom predsednika Dzordza Busa o produzenju vanrednih mera, uvedenih
pre
deset godina, Baucer je rekao da su to dve razlicite stvari i da
najnovija
odluka samo daje ministru finansija mogucnost da kontrolise sredstva
koja
bi mogla pripadati Milosevicu, njegovim saradnicima ili ljudima
optuzenim
za ratne zlocine.
"Sankcije su ukinute, pomoc je posle sertifikacije odmrznuta,
cine
se koraci koje smo obecali u oslobadjanju (jugoslovenskih) sredstava, a
korak koji smo juce preduzeli samo je pravni potez koji ce nam omoguciti
da
zadrzimo kontrolu nad vrlo specificnom grupom pojedinaca za koje niko od
nas ne zeli da ponovo dodju do svog neposteno stecenog bogatstva",
objasnio
je Baucer.
ZIVKOVIC: SARADNJA S HAGOM JE MAKSIMALNA
BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Savezni ministar unutrasnjih
poslova
Zoran Zivkovic izjavio je danas, povodom odluke americkog predsednika
Dzordza Busa da produzi vanredne mere prema Jugoslaviji na godinu dana,
da
nasa zemlja maksimalno saradjuje s Haskim tribunalom.
Zivkovic je novinarima uoci zasedanja Savezne skupstine o
obrazlozenju takve odluke - "da je ona doneta zbog navodne nesaradnje s
Tribunalom" - rekao da "nasa drzava potpuno saradjuje i u pogledu
izrucenja
onih koji su se predali dobrovoljno i sto se tice izrucenja onih koji se
hapse". "Sto se tice dokumentacije svaki zahtev je prihvacen", istakao
je
Zivkovic i dodao da "ne vidi sta bi jos mogli da ucinimo da bi ta
saradnja
bila bolja".
Ocenivsi da odluka americkog predsednika nece imati nikakvih
negativnih posledica po nasu zemlju, Zivkovic je kazao da je vazno da se
sredstva nasih firmi odmrznu, da ne bude problema u implementaciji
pomoci
koja nam je obecana i da Amerika ne koci odluke u medjunarodnim
institucijama koje su vazne za nas. Jugoslovenski ministar unutrasnjih
poslova je ocenio da je rec o "trapavoj stvari" i da u toj odluci nema
nekih velikih opasnosti, ali da ona na prvi pogled deluje kao nesto sto
je
drasticna razlika u odnosu na ono sto je Kolin Pauel rekao pre dve
nedelje.
Na pitanje novinara da li se neko iz Italije povodom istrage,
koju
protiv crnogorskog predsednika Mila Djukanovica vodi italijansko
pravosudje, obratio saveznim organima, Zivkovic je odgovorio odrecno
SRJ-SE: MICUNOVIC RAZGOVARAO SA LIPELTOM O PRIJEMU SRJ U SE
BEOGRAD, 30. maja 2002. (Beta) Predsednik Veca gradjana
Skupstine
SRJ Dragoljub Micunovic razgovarao je danas sa izvestiocem Komiteta za
pravna pitanja i ljudska prava Parlamentrane skupstine Saveta Evrope
(SE)
Helmutom Lipeltom o prijemu SRJ u SE.
U saopstenju Sluzbe za informisanje Skupstine SRJ se navodi da
je
Lipelt naglasio da "nema novih uslova za prijem SRJ u SE", kao i da je
pogresno protumacena njegova izjava o otvaranju pitanja statusa Kosova u
kontekstu prijema SRJ u SE.
Micunovic je, navodi se dalje u saopstenju, istakao da je
predstavnicima nove kosovske vlasti otvoren poziv za razgovore o brojnim
vaznim pitanjima, ali da pitanje buduceg statusa Kosova ne treba da
vezivati sa prijemom SRJ u SE.
Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic, koji je juce
razgovarao sa Lipeltom, rekao je nakon susreta da je spreman da podnese
ostavku ako SRJ do kraja godine ne bude primljena u punopravno clanstvo
SE,
kao i da je "politicki nekorektno" da se u kontekstu prijema SRJ u
clanstvo
te evropske organizacije otvara pitanje statusa Kosova.
Micunovic je naglasio da ce prijem Jugoslavije u SE
predstavljati
dobar signal za pocetak procesa integrisanja citavog balkanskog regiona,
a
pretpostavka je i za brze ukljucivanje SRJ u Evropsku uniju, stoji u
saopstenju. On je naveo da je na zasedanju Komiteta za politicka
pitanja
Parlamentarne skupstine SE u Licernu usvojen izvestaj izvestioca Kloda
Freja o politickoj situaciji u SRJ, kao i da je dobio uveravanja
predsednika Parlamentarne skupstine SE Petera Sidera da ce SRJ biti
primljena u SE u septembru 2002. godine.
U saopstenju se navodi da je Micunovic danas razgovarao i sa
francuskim ambasadorom Gabrijelom Kelerom o aktuelnim politickim
pitanjima,
a prvenstveno o realizaciji Beogradskog sporazuma o uredjenju odnosa
izmedju Srbije i Crne Gore.
LIPELT: NEMA NOVIH USLOVA ZA PRIJEM SRJ U SAVET EVROPE
BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Izvestilac Saveta Evrope (SE) za
pravna pitanja Helmut Lipelt je danas odbacio mogucnost postavljanja
novih
uslova za prijem Jugoslavije u tu, najstariju evropsku integracionu
instituciju, ocenjujuci da je realno da SRJ bude primljena u Savet u
septembru ove godine. Lipelt je Tanjugu izjavio da ne mogu da se
postavljaju novi uslovi za prijem SRJ u Savet Evrope, jer su kriterijumi
koje nasa zemlja treba da ispuni jasno definisani vec na pocetku tog
procesa.
Lipelt je rekao da mu nije jasno zasto je jugoslovenski
ministar
inostranih poslova Goran Svilanovic tokom jucerasnjeg susreta s njim u
Beogradu stekao utisak da se pitanje statusa Kosova postavlja kao uslov
za
prijem SRJ u Savet Evrope. On je objasnio da je pitanje statusa Kosova
pokrenuo predsednik pokrajine Ibrahim Rugova, sa kojim se on u utorak
sastao u Pristini. Rugova je izrazio podrsku prijemu SRJ u SE, a onda je
postavio pitanje zasto ne bi parlament Kosova imao status posmatraca u
Parlamentarnoj skupstini Saveta Evrope, rekao je Lipelt
On je objasnio da je bio samo "glasnik koji je preneo tu
poruku"
tokom sastanka sa Svilanovicem. "O ovom pitanju mogu da odluce samo
pravnici Saveta Evrope, na osnovu statuta te organizacije, jer Kosovo,
po
rezoluciji 1244. Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ima ogranicene
institucije samouprave", rekao je Lipelt. Lipelt je precizirao da je
njegov
izvestaj o Jugoslaviji zasnovan na samo dva pitanja - o politickim
zatvorenicima i saradnji Beograda sa Haskim tribunalom. Pitanje
politickih
zatvorenika je delimicno resavano jos za vreme Milosevicevog rezima,
rekao
je on i dodao da mu je, po pitanju saradnje sa Tribunalom, zadatak da
proceni da li je postignut znacajan napredak.
Istakavsi da je "zadovoljan u pogledu ta dva pitanja", Lipelt
je
ocenio da je realno da SRJ bude primljena u Savet Evrope u septembru.
Izvestilac Saveta Evrope je najavio da ce svoj izvestaj o Jugoslaviji
podneti u sledece dve nedelje na sastanku Komiteta za pravna pitanja i
ljudska prava Saveta Evrope. On je rekao da je taj izvestaj "samo
dodatak"
na izvestaj Komiteta za politicka pitanja, koji je vec podneo izvestilac
Klod Frej. Lipelt je precizirao da njegov izvestaj ne moze da spreci
prijem
Jugoslavije u Savet Evrope, ali moze da ga uspori i naveo primer prijema
Bosne i Hercegovine, za koju je Komitet za pravna pitanja, kojem on
predsedava, na samom kraju devetogodisnje procedure postavio pitanje
ovlascenja entiteta.
KUKAN:SLOVACKA PODRZAVA UKLJUCENJE SRJ U SAVET EVROPE
BRATISLAVA, 31. maja (Tanjug) - Slovacki ministar inostranih
poslova Edvard Kukan izjavio je danas, u razgovoru sa jugoslovenskim
kolegom Goranom Svilanovicem, da njegova zemlja smatra nevazecom nedavnu
rezoluciju kosovskog parlamenta o nedeljvosti teritorije pokrajine i
obecao
Jugoslaviji podrsku u ukljucivanu u Savet Evrope.
Na konferenciji za stampu posle razgovora u Bratislavi, Kukan
je
rezoluciju kosovskog parlamenta oznacio kao nevazecu, ocenjujuci je kao
pokusaj Kosova "da se ponasa kao nezavisna drzava", sto je, kako je
ukazao,
"protivno rezoluciji 1244. Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija".
Svilanovic je, na istoj konferenciji, pozdravio odluku vlasti Slovacke o
promeni posebnog viznog rezima prema Jugoslaviji u obicni. Prema ovoj
promeni, drzavljani SRJ od 1. juna mogu da dobiju slovacku vizu u bilo
kojoj slovackoj ambasadi u svetu, i to bez do sada neophodnog garantnog
pisma.
Dvojica ministara su, tokom Svilanoviceve jenodnevne posete
Bratislavi, potpisali bilateralni sporazum o saradnji u oblasti kulture,
obrazovanja i sporta, koji ce, izmedju ostalog, omoguciti osnivanje
katedre
za srpski jezik na Univrzitetu Komenskog u Bratislavi i na Univerzitetu
Mateja Belu u Banskoj Bistrici. Kukan je najavio da ce dve drzave u
skoroj
buducnosti potpisati i nekoliko ekonomskih sporazuma, koji ce pomoci
njihovoj saradnji na polju privrede.
SRAJER: USKORO NOVA TRANSA MAKROEKONOMSKE POMOCI EU
BEOGRAD, 31.maja (Tanjug) - Saveznoj Republici Jugoslaviji
(SRJ)
uskoro ce biti isplacena nova transa makroekonomske pomoci, izjavila je
danas komesar za budzet Evropske unije (EU) Mihaela Srajer . "Evropska
unija je jasno opredeljena za nastavak pomoci SRJ. Nosim u Brisel poruku
da
ce uskoro biti ispunjeni uslovi za isplatu nove transe pomoci i ocekujem
da
ce se to i dogoditi u bliskoj buducnosti", rekla je Srajerova posle
razgovora s potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom.
Potpredsednik Labus je okarakterisao razgovor kao "veoma
otvoren i
koristan" i naznacio da se razgovaralo o "otvorenim i teskim pitanjima
koja
stoje pred nasom drzavom". "Kljucno pitanje od interesa i za Evropsku
uniju
i za nasu zemlju jeste pitanje usvajanja Ustavne povelje i kojom brzinom
mi
mozemo da stvorimo institucije koje ce normalno da pregovaraju s EU",
rekao
je Labus.
Labus je istakao da je u interesu i Srbije i Crne Gore da brzo
bude nadjen put do tog Ustava i da njime budu predvidjene sve
institucije
koje su neophodne da bi bio ostvaren zajednicki cilj - priblizavanje i
kasnije ukljucenje u EU. Pored toga, potpredsednik Labus je obavestio
goscu
o trenutnoj ekonomskoj situaciji u SRJ i rezultatima koji su do sada
postignuti i o teskocama s kojima se zemlja suocava, kao i o potrebi
otvaranja dijaloga Beograda i Pristine o neresenim pitanjima - pre svega
spoljnim dugovima i privatizaciji preduzeca na Kosovu i Metohiji. Labus
je
izrazio zahvalnost EU na "obilnoj" pomoci koju je do sada pruzila SRJ.
Potpredsednik Labus je ponovio stav da je "mnogo vaznije kakvu
cemo da imamo trgovinu i da sami zaradjujemo novac, a ne da cekamo da
nam
neko pomaze sa strane". Potvrdivsi da je sprovodjenje Beogradskog
sporazuma
od najveceg znacaja za dalji proces, Mihaela Srajer je istakla da je
ratifikacija sporazuma u saveznom parlamentu preduslov za napredak
procesa
sklapanja sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Komesar za
budzet
EU izrazila je spremnost Unije da razgovara o ustavnim pitanjima i
pozdravila Labusov stav o neophodnosti sto brze realizacije Sporazuma o
polaznim osnovama Srbije i Crne Gore zakljucenog u Beogradu 14. marta.
ROBERTSON: PRIJEM SRJ U PARTNERSTVO ZA MIR ZAVISI OD USPEHA REFORMI
BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Generalni sekretar NATO Dzordz
Robertson izjavio je da ce odluka o eventualnom clanstvu SR Jugoslavije
u
Partnerstvu za mir biti deo procesa koji ce uzimati u obzir generalni
uspeh
reformi u zemlji, ali je odbio da kaze kada ce to da se dogodi.
On je u intervjuu za sutrasnji broj beogradskog dnevnika
"Danas"
podsetio da su na nedavnom sastanku u Rejkjaviku ministri inostranih
poslova zemalja clanica NATO "pozdravili zainteresovanost SRJ za prijem
u
Partnerstvo za mir i izrazili zelju da saradjuju sa rukovodstvom SRJ na
ostvarivanju napretka neophodnog za prijem u tu organizaciju". "U tom
pogledu su u Rejkjaviku ministri istakli da su nastavak saradnje sa
Medjunarodnim sudom za ratne zlocine pocinjene u bivsoj Jugoslaviji,
demokratska reforma i kontrola vojske, kao i puna i ocigledna
implementacija Dejtonskog mirovnog sporazuma od sustinskog znacaja za
dublje odnose sa NATO. Dokazana namera vlasti u Beogradu da nacini
iskorake
u navedenim oblastima bice ozbiljno razmatrana", naglasio je Robertson.
"Sto se tice vremena prijema SRJ u Partnerstvo za mir, ne bih u
ovom trenutku da pravim spekulacije, vec da ohrabrim vase vlasti da
nastave
pozitivne transformacije koje smo svi videli od prosle godine. Nas
zajednicki cilj i dalje ostaje priblizavanje SRJ evroatlantskoj
porodici",
objasnjava prvi covek Severnoatlantskog saveza. Prema njegovim recima,
"znacajne personalne promene u vrhu jugoslovenske armije i demokratska
kontrola (vojske) zaista su od velikog znacaja ne samo za produbljivanje
odnosa izmedju NATO i SRJ vec, ako mogu da primetim, i za buducnost vase
zemlje koja je zapocela istorijski proces integracije i tesnje saradnje
sa
evro-atlantskim institucijama".
Na pitanje da li ce Sfor u BiH, zbog toga sto se suocava sa
velikim problemima pokusavajuci da uhapsi bivseg predsednika bosanskih
Srba
Radovana Karadzica, odustati od ovakvig akcija, generalni sekratar NATO
je
odgovorio odrecno. "Mi smo Karadzicu na tragu, i necemo odustati dok se
posao ne obavi, sto u njegovom slucaju znaci dok se ne nadje pred sudom
u
Hagu kako bi odgovarao za zlocine za koje je optuzen", naglasio je
Robertson. "Svi narodi regiona treba da shvate da dok svi optuzeni za
ratne
zlocine ne budu izvedeni pred lice pravde, ne moze biti trajnog mira.
Svi
osumnjiceni za ratne zlocine, ukljucujuci Karadzica i Mladica, bice
izvedeni pred lice pravde pre ili kasnije.Moj savet im je da se predaju
bez
daljeg odlaganja", izjavio je Robertson u intervjuu "Danasu".
LABUS: SPORAZUM NAJBOLJE RESENJE
BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub
Labus izjavio je danas da je Sporazum o polaznim osnovama za
preuredjenje
odnosa Srbije i Crne Gore u ovom trenutku najbolje i prelazno resenje,
koje
otvara brojne mogucnosti. Labus je novinarima u Saveznoj skupstini rekao
da
bi bilo normalno da se posle usvajanja Ustavne povelje odrze izbori, na
kojima bi bila proverena volja naroda. Crna Gora je podeljena, ali ne
treba
ni jednu ni drugu stranu u toj republici iskluciti iz ovih ustavnih
rasprava, smatra Labus.
"Juce smo imali drugi sastanak sa Evropskom unijom i tamo nam
je
receno vrlo jasno (...) ako hocemo ubrzanje pridruzivanja Evropskoj
uniji
moramo sto pre nase organe da formiramo", rekao je Labus i dodao da zato
mora biti izabrana nova savezna vlada. "Ne mogu ja sutra da trazim da
pocnemo pregovore sa Evropskom unijom, ako nemamo izabranu novu vladu,
koja
bi nastavila ono sto smo mi do sada uradili", rekao je on. Odgovarajuci
na
pitanja novinara, koje se odnosilo na optuzbe iz Italije da je
crnogorski
predsednik Milo Djukanovic umesan u sverc cigareta, Labus je rekao da je
to
pitanje za pravosudje i da ne misli da je rec o politici pritiska.
ODNOSI SRJ I BIH SE RAZVIJAJU U DOBROM PRAVCU
BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Medjudrzavni savet za saradnju
izmedju Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Bosne i Hercegovine (BiH)
ocenio je na danasnjem zasedanju u Beogradu da se unapredjenje
bilateralnih
odnosa i saradnje odvija u dobrom pravcu, tim pre sto SRJ i BiH imaju
diplomatske odnose od 15. decembra 2000. godine.
Na drugom po redu zasedanju Medjudrzavnog saveta kojim su
predsedavali predsednik SRJ Vojislav Kostunica i clanovi Predsednistva
BiH
Beriz Belkic, Jozo Krizanovic i Zivko Radisic, razmotreni su rezulati
ostvareni u periodu izmedju dva zasedanja i obostrano konstatovano da je
postignut znacaj napredak. Ocenjeno je da ce potpisani i ratifikovani
Sporazum o slobodnoj trgovini, kao strateski dokument koji ce biti
primenjivan od 1. juna ove godine, stvoriti uslove za sveukupni razvoj
bilateralnih odnosa i doprineti prosirivanju mogucnosti za jacanje
ekonomske saradnje u citavom regionu, saopstio je Kabinet predsednika
SRJ.
Medjudrzavni savet je konstatovao da su obe zemlje potpisnice
medjunarodnih konvencija o priznavanju javnih isprava i pozdravio
obecanje
BiH da ce u najskorijem vremenu ukloniti postojece pripreke u njihovoj
primeni. Konstatovano je da su usaglaseni i parafirani sporazumi o
dvojnom
drzavljanstvu, o odredjivanju granicnih prelaza i o pogranicnom
saobracaju
i ukazano na potrebu njihovog sto skorijeg potpisivanja.
Ukazano je da je ostvaren napredak u pregovorima o utvrdjivanju
granice. Razmotreni su i ostali bilateralni ugovori i sporazumi koji su
u
pripremi i zakljuceno je da se prioritet da sporazumima iz oblasti
saobracaja, kao i onima u oblastima od znacaja za ostvarivanje osnovnih
prava gradjana dve drzave.
Posebno je istaknut znacaj sto skorijeg zakljucivanja Sporazuma
o
povratku izbeglica, kao veoma vazne pretpostavke za sveukupno
unapredjenje
odnosa SRJ i BiH. Medjudrzavni savet za saradnju pozdravio je
inicijativu o
formiranju Poslovnog saveta izmedju SRJ i BiH i zaduzio privredne komore
dve zemlje da blize urede sva pitanja od znacaja za njenu realizaciju.
Zajednicki je izrazeno opredeljenje za jacanje saradnje na regionalnom
nivou, u okviru Procesa saradnje zemalja jugoistocne Evrope i drugih
regionalnih inicijativa, u cilju unapredjenja saradnje u vise oblasti,
izmedju ostalog u ekonomiji, energetici, saobracaju i borbi protiv
terorizma i organizovanog kriminala.
BATIC PODNEO OSTAVKU NA MESTO SEFA POSLANICKE GRUPE
BEOGRAD, 30. maja 2002. (Beta) Sef poslanickog kluba DOSa u
Skupstini SRJ Vladan Batic podneo je danas ostavku na tu funkciju i
predlozio jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Kostunici da "ucini
isto".
Batic je pred poslanicima oba veca jugoslovenskog parlamenta
podneo ostavku na mesto sefa poslanicke grupe zbog svog neslaganja sa
odredbama koje predvidja sporazum o uredjenju odnosa Srbije i Crne Gore.
On je poslanicima rekao da izrazava "neslaganje sa Beogradskim
sporazumom koji bi se pre mogao nazvati Beogradskim nesporazumom".
Batic je izneo zamerku jer nije bilo javne rasprave o pomenutom
sporazumu i ocenio da je raspravom o njemu "prekrsena svaka pravna
procedura".
On je jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu pozvao da
podnese ostavku jer "nije odrzao obecanje da cemo zajednicu Srbije i
Crne
Gore uciniti jedinstvenom posto je sada nejnejedinstvenija nego ikada".
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC POZVAO DOMACE PRIVREDNIKE DA UCESTVUJU U PRIVATIZACIJI
BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Srpski premijer Zoran Djindjic
pozvao
je danas domace privrednike da ucestvuju u privatizaciji i porucio da ce
se
njihova ulaganja isplatiti. "Garantujem da ce imovina u Srbiji za godinu
dana vredeti 50 odsto vise, jer cemo biti faktor politicke stabilnosti",
naglasio je Djindjic u razgovoru s ugostiteljima u Privrednoj komori
Beograda.
Djindjic je rekao da vlada Srbije zeli da "nasa privreda ima
svoje
vlasnike, menadzere, a ne da drzava to radi". "Shvatite ovo kao ponudu",
porucio je premijer. "Zasto nas covek ne bi bio vlasnik nekog drustvenog
preduzeca ?" - upitao je Djindjic. Domaca privreda je ugrozena, jer
"nema
vlasnika", ocenio je Djindjic i najavio da ce u septembru biti promenjen
"paket" poreskih zakona, uzimajuci u obzir da su se privrednici zalili
na
visoke poreze.
KOSOVO - METOHIJA
DELEGACIJA SKUPSTINE KOSOVA U LONDONU
LONDON, 31. maja 2002. (BetaAP) Delegacija Skupstine Kosova
sastala se u Londonu sa ministrom u britanskom Forin ofisu Denisom
Maksejnom (Denis MacShane) i apelovala na kosovske azilante da se vrate
kuci.
Kosovska delegacija boravila je prethodno tri dana u Severnoj
Irskoj da bi se upoznala sa nacinima primene demokratije u drustvima
pogodjenim medjuetnickim sukobima.
"Skupstina je do sada dobro napredovala u uspostavljanju organa
samouprave na Kosovu", rekao je Maksejn u cetvrtak, posle susreta sa
kosovskim parlamentarcima.
"Kada smo se jutros sastali, naglasio sam da je za sve strane
neophodno da u skupstini uspostave konstruktivan odnos izmedju sebe" i
sa
sefom UNMIKa Mihaelom Stajnerom, rekao je Maksejn.
On je dodao da je sa delegacijom kosovskog parlamenta
razgovarao i
o povratku izbeglica i borbi protiv kriminala.
Predsednik pokrajinske skupstine Nedzat Daci je, posle sastanka
sa
Maksejnom, apelovao na kosovske azilante u Velikoj Britaniji da se vrate
kuci.
"Nema potrebe da Kosovari nastave da traze azil u Britaniji.
Zahvalni smo za pomoc koju su primili od Britanije tokom sukoba. Ali,
sada
je, uz pomoc britanskih vojnika, na Kosovu mir. Zato Kosovari treba da
se
vrate i pomognu u izgradnji Kosova koristeci svoju strucnost i britansko
iskustvo".
"Romi mogu sada da se vrate na Kosovo", rekao je sef romske
zajednice na Kosovu Zilfi Merdza. "Ima problema, ali ih resavamo sa
Britanijom i medjunarodnom zajednicom da bi im obezbedili sigurnost.
Romi
ne moraju da traze azil u Britaniji i mogu da se vrate kuci".
Skupstina Kosova formirana je posle izbora u novembru 2001.
godine.
POTPISAN MEMORANDUM O SARADNJI KOSOVA I ALBANIJE
PRISTINA, 30. maja 2002. (Beta) Kosovski ministar za trgovinu i
industriju Ali Jakupi i albanska ministarka privrede Ermelinda Meksi
potpisali su danas u Pristini memorandum o ekonomskoj saradnji,
podsticanju
i liberalizaciji trgovine izmedju Kosova i Albanije.
Meksijeva je, nakon potpisivanja sporazuma, rekla novinarima da
je
rec o nastojanju da se institucionalizuju susreti ne samo eksperata vec
i
ministara Kosova i Albanije, u cilju svestranog ekonomskog razvoja.
Jakupi je objasnio da ce memorandum podstaci razvoj trgovinske
razmene u cilju liberalizacije trgovine, sve do formiranja konzorcijuma
i
zajednickih nastupa na trecim trzistima.
Meskijeva je danas zavrsila trodnevnu posetu Kosovu, tokom koje
je
razgovarala sa predstavnicima UNMIKa i kosovskih institucija o
mogucnostima
saradnje Abanije i pokrajine.
UNMIK POTPISAO SPORAZUM SA AMERICKOM INVESTICIONOM AGENCIJOM
PRISTINA, 30. maja (Tanjug) - Sef misije Ujedinjenih Nacija na
Kosovu i Metohiji (UNMIK), Mihael Stajner, potpisao je danas u Pristini
sporazum sa americkom Privatnom prekomorskom investicionom korporacijom
(OPIC), koja ce pruziti osiguranje od politickih rizika i dati
finansijsku
podrsku za americke investicije na Kosmetu, javljaju svetske novinske
agencije.
Ova akcija ima za cilj da dovede na Kosmet privatne investitore
iz
Sjedinjenih Americkih Drzava, koji su do sada nerado sklapali poslove u
regionu, jer konacni status Kosmeta nije jos resen, a privatizacija
bivsih
socijalistickih firmi nije jos pocela, javila je nemacka novinska
agencija
DPA. Ceremoniji potpisivanja sporazuma prisustvovali su kosmetski
premijer
Bajram Redzepi, ministar finansija Ali Sadria, ambasador Vilijam Tejlor,
koordinator za americku pomoc Evropi i Evroaziji, kao i Dzon Menzis ,
sef
americke kancelarije u Pristini.
"Ovo je veoma vazan znak poverenja koje vlada SAD ima u
sposobnost i zelju americkih firmi da investiraju na Kosovu", rekao je
Tejlor posle potpisivanja sporazuma. Kosmetski zvanicnici su izjavili da
angazovanje OPIC oznacava novu fazu u privredi provincije koja je u
procesu
trzisnih reformi. "To nam treba na Kosovu, neko da garantuje za
investicije, jer mnogo stranih zemalja okleva da investira na Kosovu",
rekao je Redzepi, prenela je novinska agencija Asosiejtid Pres (AP).
Ambasador Stajner je ocenio da je ovo veliki dan za kosmetsku privredu i
za
celokupno stanovnistvo pokrajine. OPIC je nezavisna agencija u izvrsnom
sektoru americke vlade.
DACI:KOSOVO MOZE MNOGO DA NAUCI OD IRSKE
LONDON, 30. maja (Tanjug) - Nakon cetvorodnevne posete Londonu
i
Belfastu sestoclane delegacije Skupstine Kosova, njen predsednik Nedzad
Daci ocenio je danas da bi Kosovo moglo mnogo da nauci od Severne Irske
gde
su decenije sukoba konacno zamenjene mirom, premda jos uvek nestabilnim.
On je u untervjuu za Rojters rekao da su mu sastanci sa
poslanicima skupstine Severne Irske u Belfastu pokazali da razgovori sa
bivsim neprijateljima, premda ponekad izuzetno teski, predstavljaju
jedini
put. "Videli smo veoma velike razlike medju etnickim grupama, razlicitim
zajednicama i razlicitim politickim partijama, ali su oni svoje probleme
i
svoja misljenja izrazavali veoma otvoreno", rekao je Daci i dodao da mu
to
daje veru da na Kosovu poslanici imaju "pravilan pristup, jer slusamo
stavove politickih grupa kojima ne pripadamo".
"Ne mogu da kazem da se slazemo u svim stvarima, cak ni u
okviru
jedne zajednice, ali ucimo da budemo dobri slusaoci tudjih problema. Ova
poseta je dokazala da takav pristup uspeva", zakljucio je je Daci u
intervjuu za britanski agenciju. Predstavnik srpske koalicije "Povratak"
u
delegaciji kosovskog parlamenta Oliver Ivanovic ukazao je u izjavi
Rojtersu
da "240.000 Srba, koji su napustili Kosovo, jos zive kao interno
raseljeni
u Srbiji i Crnoj Gori". "Voleo bih da vidim da se svi oni vrate kako bi
mogli da uzmemo puno ucesce u politickim porocesima na Kosovu", rekao je
Ivanovic.
REPUBLIKA CRNA GORA
RIM NEGIRA POVEZANOST SA ISTRAGOM PROTIV DJUKANOVICA
RIM, 30. maja 2002. (BetaAP) Italijansko ministarstvo
inostranih
poslova saopstilo je danas da nije bilo kontaktirano oko istrage
drzavnog
tuzilastva u Bariju protiv crnogorskog predsednika Mila Djukanovica,
zbog
navodne umesanosti u medjunarodni lanac sverca cigareta.
Italijanske vlasti su u proslosti optuzivale Djukanovica za
povezanost sa svercom cigareta, ali je on to demantovao.
Ministarstvo inostranih poslova u Rimu izdalo je saopstenje u
kojem tvrdi da "nije bilo ispitivano u slucaju... Djukanovicevog
imuniteta,
niti je primilo bilo kakav formalan zahtev u vezi navoda tuzilastva
protiv
predsednika Djukanovica".
"Sto se tice njegovog imuniteta, italijanska vlada se rigorozno
pridrzava medjunarodnih konvencija koje regulisu to pitanje", saopstilo
je
italijansko ministarstvo diplomatije.
ITALIJA DA DOSTAVI INFORMACIJE O ISTRAZI ZA DJUKANOVICA
PODGORICA, 30. maja 2002. (Beta) Ministarstvo inostranih
poslova
(MIP) Crne Gore zatrazilo je danas od nadleznih organa Italije "punu
informaciju u vezi navodno pokrenute istrage" protiv crnogorskog
predsednika Mila Djukanovica.
U saopstenju MIPa se navodi da je takva informacija potrebna
kako
bi se uspostavio kontakt izmedju tuzilastva Crne Gore i Italije, "u
cilju
rasvetljavanja svih okolnosti" u vezi sa istraznim postupkom koji je
protiv
Djukanovica za "mafijasko udruzivanje i sverc cigareta", prema
agencijskim
vestima, juce pokrenulo italijansko pravosudje.
MIP navodi da su te vesti primljene sa iznenadjenjem, "tim pre
sto
je 27. maja visoki italijanski funkcioner Adolfo Urso predsedniku
Djukanovicu i Vladi Crne Gore preneo zahvalnost Vlade Italije za
doprinos
koji je Crna Gora dala suzbijanju prekogranicne trgovine i drugih
nelegalnih poslova".
"Izgleda da takav pozitivan odnos i spremnost Vlade Italije
nisu
po volji pojedinih krugova u samoj Italiji", stoji u saopstenju.
MIP navodi da su "i ranije, od strane pojedinih institucija,
medija i licnosti korisceni slicni metodi protiv demokratskih
opredeljenja
i institucija Crne Gore".
U saopstenju se istice "spremnost i resenost drzavnih organa
Crne
Gore da sa Italijom razvijaju svestranu dobrosusedsku saradnju na
nacelima
medjusobnog postovanja, razumevanja i poverenja".
DJUKANOVIC: SA INDIGNACIJOM ODBACUJEM SVE OPTUZBE
PODGORICA, 30. maja 2002. (Beta) Predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic veceras je energicno odbacio optuzbe o navodnoj umesanosti u
sverc cigareta.
"Odbijam sve optuzbe sa indignacijom", rekao je Djukanovic u
intervjuu za italijansku TV stanicu "Kanal pet".
Kako je prenela Televizija Crne Gore, on je ocenio da je rec "o
neosnovanim i proizvoljnim optuzbama" koje "godinama slusa".
Agencija AFP javila je juce da je tuzilastvo u Bariju pokrenulo
istragu protiv crnogorskog predsednika zbog "mafijaskog udruzivanja i
sverca cigareta".
Djukanovic je rekao da se takve optuzbe u Italiji ponavljaju
"po
istoj matrici prvo se pojave u nekom italijanskom listu, a onda ih
preuzimaju beogradski mediji, a uvijek kad se Crna Gora nalazi uoci
nekog
vaznog politickog posla".
"Sada se Crna Gora nalazi uoci konstituisanja nove vlade i
primene
sporazuma (o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore), pa je i ova
optuzba
sracunata na dezavuisanje drzavne politike Crne Gore", rekao je
crnogorski
predsednik.
On je pozvao tuzioca u Bariju da iznese "svaku cinjenicu koja
bi
mogla posluziti kao pravni osnov za pokretanje odgovornosti" protiv
njega
ili bilo kog njegovog saradnika.
Takvim optuzbama u Italiji, kazao je Djukanovic, "pokusava se
baciti prasina italijanskoj javnosti" zbog nemoci italijanskih organa da
sprece sverc cigareta i druge nelegalne poslove.
Na pitanje da li ce pristati da ga ispitaju italijanske sudije,
on
je odgovorio da je "nezahvalno odgovoriti na jedno takvo hipoteticko
pitanje", ali je izrazio spremnost da da "sve neophopdne izjave i
italijanskim zvanicnicima i svim medjunarodnim zvanicnicima", ako se
pokaze
bilo kakav pravni osnov za optuzbe protiv njega.
On je naveo i da je crnogorskom drzavnom tuziocu Bozidaru
Vukcevicu sugerisao da "vec danas" stupi u kontakt sa svojim
italijanskim
kolegom i pribavi sve neophodne informacije u vezi s navodnim
pokretanjem
ove istrage u Italiji.
Crnogorski predsednik kazao je da je odlucan da u ovom slucaju
odbrani "dostojanstvo svoje zemlje, dostojanstvo funkcije predsednika
Crne
Gore i licno dostojanstvo".
On je podsetio i na dosadasnju dobru saradnju Crne Gore i
Italije,
kao i pozitivne ocene italijanskih zvanicnika za doprinos Crne Gore u
suzbijanju prekogranicnog kriminala.
Crnogorski predsednik ocenio je da bi Italija, kao sused Crne
Gore, morala imati mnogo vise senzibiliteta "pre nego se udje u ovakve
avanturisticke optuzbe".
Drzavni tuzilac i ministarstvo pravde Crne Gore zatrazili su od
nadleznih italijanskih organa sve informacije u vezi sa navodno
pokrenutom
istragom protiv Djukanovica, ali, kako je saopsteno u Podgorici, iz
Italije
jos nije stigla nikakva zvanicna informacija o tome. Isti zahtev
italijanskim organima uputilo je i crnogorsko ministarstvo inostranih
poslova.
MAROVIC:PRED ZAKONOM SVI JEDNAKI
PODGORICA, 30.maja(Tanjug)-Potpredsednik Demokratske partije
socijalista(DPS) Svetozar Marovic izjavio je danas da informaciju da je
italijansko pravosudje pokrenulo istragu protiv crnogorskog predsednika
Mila Djukanovica zbog mafijaskog udruzivanja radi sverca cigareta "prvo
treba proveriti", jer "niko ne moze biti optuzen bez dokaza", ali i da
"nista ne treba skrivati".
Marovic je u izjavi radiju "Slobodna Evropa" naglasio da niko
ne
moze biti optuzen bez dokaza, "kao sto niko ne moze biti izvan ili iznad
zakona". "Posto smo mi zemlja koja hoce da ide u evropske integracije,
moramo pristati i na evropska pravila", ukazao je ovaj funkcioner
Djukanoviceve partije, koji je i jedan od njegovih najblizih saradnika.
On je ponovio da "ipak, prethodno treba proveriti da li je
tacno
ono sto prenose mediji".
Greko: Italija ce od Crne Gore traziti odstetu
RIM, 30. maja (Tanjug) - Predsednik italijanskog Veca Senata za
evropske spoljne poslove i pomocnik predsednika Komisije za antimafiju
Mario Greko izjavio je danas da ce Italija, nakon rasvetljavanja svih
cinjenica od strane Tuzilastva, u vezi sa istragom protiv crnogorskog
predsednika Mila Djukanovica zbog navodne umesanosti u sverc cigareta,
zatraziti odstetu od Crne Gore, jer je Italija ostecena za enormnu svotu
novca iz poreza koji se nije slio u drzavnu kasu.
Pored podataka iz optuznice da je sve do 2000. godine mesecno
svercovano najmanje 1.000 tona cigareta, rimski dnevnik blizak vladi "Il
Tempo" u clanku pod naslovom "Crna Gora:zemlja gde zivi mafija" prenosi
i
Grekove reci da ce pisati Romano Prodiju, predsedniku Evropske komisije,
i
dati predlog da se zaustavi dostavljanje pomocni Crnoj Gori, kao i da se
"eventualno prekinu ekonomski odnosi sa Crnom Gorom".
Greko je u intervjuu za rimski dnevnik rekao i to da je "jos u
vreme Milosevicevog rezima Crna Gora imala jednu paralelnu ekonomiju,
baziranu na svercu". "Svi su to znali, ali niko se zbog toga nije
brinuo,
jer je u tom momentu Crna Gora sluzila da "zakoci" Srbiju. Zavrsen je
rat i
sada je izbio skandal sa Crnom Gorom", rekao je italijanski senator i
zakljucio da je Crna Gora drzava "koju je sada tesko kontrolisati, jedna
opasnost za zemlju kao sto je Italija".
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
