Na� hotel u
Atini
Predsednik Srbije Milan Milutinovi� optu�en je pred Ha�kim tribunalom za ratne zlo�ine. Zvani�ni dr�avni stav je: dok je na toj funkciji, izru�enje ne dolazi u obzir. Sam Milutinovi� je ve� dugo �ovek bez ikakve politi�ke va�nosti, osim u jednom slu�aju � du�ina njegovog mandata odre�uje raspisivanje izbora u Srbiji. U toj senci � Haga i izbora � celokupna je karijera aktuelnog predsednika Srbije. Istra�ivanje "Vremena" nema za cilj da je osvetli iz svih uglova; atinski dani Milana Milutinovi�a zna�ajni su kako zbog svojih posledica, tako i kao nauk sada�njoj vlasti i diplomatama
Plaka se mo�e opisati kao neka vrsta atinske Skadarlije. Pe�a�ka zona s kaldrmom u samom srcu grada, dakle, u podno�ju Akropolja, sa mno�tvom trgovina sa suvenirima, restoranima sa �ivom muzikom, kafanicama, mamiparama svih vrsta � i hotelima.
Jedan od njih je Atos u uskoj ulici Patrou broj tri. Na samom je po�etku Plake i ne odska�e mnogo od ostalih hotela: trospratna zgrada s urednom fasadom, mermernim ulazom i negovanim cve�em u sve�e belo ofarbanim velikim saksijama.
Ranog majskog jutra, pred Atosom, uostalom kao i na celoj Plaki, nije bilo uobi�ajne gomile turista. Niko nije ulazio ni izlazio; tek jedan recepcioner zapo�injao je radni dan. Za�to bi ovaj hotel � a hotela u Atini i Gr�koj bar ne manjka � bio predmet interesa reportera "Vremena"? I u Beogradu i u Atini, naime, govori se ve� dugo da je vlasnik Atosa Milan Milutinovi�, aktuelni predsednik Srbije, nekada�nji ambasador Jugoslavije u Gr�koj i ministar inostranih poslova.
EMBAHADE: Na licu mesta uverili smo se da to, makar formalno, nije ta�no: u knjigama Privredne komore Gr�ke, odeljenju za registrovanje preduze�a, stoji da je Atos registrovan na ime Milo�a Lon�ara, ujedno i ovla��enog da potpisuje papire i rukovodi hotelom. A Milo� Lon�ar je biv�i direktor gra�evinskog preduze�a Novograp iz Novog Sada, ekskluzivnog izvo�a�a radova na na�im diplomatsko-konzularnim objektima u celom svetu, kasnije direktor Diposa, akcionarskog dru�tva kome su bili povereni stanovi i vile iz diplomatskog stambenog fonda i Lon�ar je jo� Milutinovi�ev ro�ak po bo�noj liniji.
Da bi se razumelo za�to je pri�a o "predsednikovom hotelu" zvu�ala uverljivo, treba se vratiti na po�etak u 1989. kada je Milutinovi� imenovan za ambasadora u Gr�koj.
Profesionalni sastav Saveznog ministarstva spoljnih poslova (SMIP) nije bio odu�evljen ovim amaterom ambasadorom bez diplomatskog iskustva; zazirali su i od njegovog li�nog prijateljstva s Milo�evi�em koji ga je po dolasku na �elo partije izgurao do vrha kadrovske liste. Biv�i smipovci ka�u da je Milutinovi� bri�ljivo birao ljude koji �e raditi u njegovom okru�enju, s tim �to je ni�e rangirani kadar � od �ofera do domara � po ustaljenoj praksi "preporu�ivala" dr�avna bezbednost.
"Voza� Mija bio je bog i batina i ambasadorov li�ni poverenik", tvrdi diplomata u sada�njem sastavu jugoslovenske ambasade u Atini.
"Ambasador je mogao u svakom trenutku da za nekoliko sati izdejstvuje da se neko od zaposlenih odmah vrati u Beograd bez ikakvog obrazlo�enja." Mi smo zapravo drhtali od Milo�evi�a", ka�e nekada�nja sekretarica iz na�ih diplomatskih i konzularnih predstavni�tava u Gr�koj.
Milutinovi�a sagovornici opisuju kao �oveka koji je dr�ao pare u jednoj i zveckao klju�evima stanova u drugoj ruci. Za uzvrat je od svojih pot�injenih, kako u ambasadi tako i kasnije kao ministar spoljnih poslova, tra�io bezrezervnu lojalnost i � �utanje.
DRAHME I NEIMARI: Milutinovi� je u Atini zatekao kasu ambasade punu novca na�ih firmi koje su tu ostavljale pare na �uvanje, ali i drahmi u vrednosti od 6.000.000 dolara od napla�ivanja taksi za produ�avanje i izdavanje paso�a, overavanje prepisa i raznih drugih dokumenata. Taj vanbud�etski savezni prihod se godinama talo�io u ambasadi, budu�i da Gr�ka ne dozvoljava izno�enje nacionalne valute van zemlje.
Jedan od prvih Milutinovi�evih poteza bio je pronala�enje re�enje za ovaj mrtvi kapital: ambasador je otvorio ra�un na ime ambasade u izvesnoj gr�koj banci i polo�io drahme u nju; novac su mogli da podi�u samo Milutinovi� i ra�unopolaga� nezavisno jedan od drugog. Obojica su deponovali svoje potpise. Ukoliko bi ambasador ra�unopolaga�u nalo�io isplatu mimo propisa, ovaj je bio du�an da zatra�i pismeno nare�enje.
U leto 1991. krenuo je Milutinovi� s delom tako oslobo�enog kapitala u renoviranje zgrade na�e ambasade u Atini, konzulata u Solunu i Srpske ku�e na Krfu. Celokupni posao je poveren kome drugom nego Novograpu i Milo�u Lon�aru; ponude eventualno zainteresovanih drugih gra�evinskih firmi niti su bile predvi�ene, niti su se prikupljale.
"Nije ba� vidljivo to �to je Novograp uradio na zgradi ambasade u Atini budu�i da se stalno ne�to ponovo poravlja", ka�e za "Vreme" na� nedavno u Atinu postavljeni diplomata. "Sve je nekako zamazano, lo�e ura�eno, cevi neispravne. Ne bi se reklo da su za to date velike pare. Me�utim, po Milutinovi�evom nalogu, od radnog prostora ambasade oduzet je jedan deo i pretvoren u dvosobni stan s ogromnim kupatilom od 30 kvadratnih metara. Stan je superluksuzno ure�en i u njemu je gostovao bra�ni par Milo�evi�-Markovi�."
Ipak, kako ka�u sagovornici iz Gr�ke, ovaj stan je najvi�e koristila Mirjana Markovi� koja je �esto dolazila avionom savezne vlade u Atinu da bi obnovila garderobu i kupovala razne ku�ne potrep�tine.
"Bilo je zanimljivo gledati u centru Atine gospo�u Markovi� u dru�tvu supruge ambasadora Milutinovi�a kako u najekskluzivnijim prodavnicama pazari dok ih s velikim kesama punim kupljene razne robe u rukama �ekaju dvojica grmalja, njihovih telohranitelja. Istovremeno, nekoliko metara od njih stajali su uli�ni svira�i i prosjaci iz Srbije", ka�e gr�ki novinar Leonidas Had�iprodromidis.
Prema kazivanju zaposlenih u SMIP-u, za renoviranje pomenutih objekata u Gr�koj bilo je odobreno 700.000 nema�kih maraka. Mo�e se zamisliti �ok kad je u SMIP-u ispostavljen ra�un na 2.700.000 dolara, kako tvrde tada�nji slu�benici ovg ministarstva. Oni dodaju i da je zamenik �efa finansijske slu�be Stanko Mi�i� bio odmah najuren s posla jer se usprotivio prihvatanju enormnog iznosa.
"Nije Milutinovi� odstranio samo Mi�i�a. Nastojao je da elimini�e i sve one koji se nisu uklapali u njegovu ekipu", tvrde mnogi smipovci.
Nekako posle renovinaranja u Gr�koj, ra�irila se pri�a da je Milutinovi� kupio hotel u Atini. Kako smo ustanovili, Atos nije registrovan na njegovo, ve� na Lon�arevo ime. Me�utim, �avo le�i u detaljima, ka�u gr�ki sagovornici.
"Li�no sam proverio i utvrdio da je Milutinovi� u svojstvu ambasadora intervenisao u na�em ministarstvu inostranih poslova tako da su svi papiri neophodni pri kupoprodaji hotela bili u rekordnom vremenu sre�eni", ka�e Had�iprodromidis.
GR�KI CAR: Kada su 1992. uvedene sankcije Jugoslaviji Milutinovi� je postao krajnje va�an �ovek.
"Bio je car, ni�ta nije moglo da pro�e iz Gr�ke u Srbiju bez njegovog aminovanja", tvrde poslovni ljudi iz Atine koji su u saradnji s na�im povla��enim trgovcima "razbijali" ekonomsku blokadu i s papirima dobijenim u ambasadi SRJ bez ikakvih smetnji i pla�anja da�bina plasirali na crno tr�i�te raznovrsnu robu � od nafte do cigareta.
"Svaka na�a ambasada predstavlja dr�avu i papiri koje ona izda smatraju se validnim", obja�njavaju carinici. Pojednostavljeno, to zna�i da humanitarna pomo� ili bilo �ta drugo s naznakom "za potrebe zemlje ili vojske" glatko prolazi granicu, bez ikakve kontrole. U tom kontekstu, prime�uju na�i ljudi u Atini, zanimljivo je da su prilikom renoviranja tamo�nje jugoslovenske ambasade dva ili tri kamiona izvo�a�a gra�evinskih radova redovno odlazila puna iz Atine preko granice i vra�ala se tako�e natovrena � kao da su �ut odnosili i pesak dovozili iz Srbije.
U Gr�koj je i javna tajna da je Marko Milo�evi�, pod pokroviteljstvom ambasadora Milutinovi�a, imao najvi�e uspeha u trgovini, pogotovo tokom sankcija. Bio je "ugra�en" u mnoge poslove s naftom i cigaretama.
POT, REPOT � TAPI: Milutinovi� je bio svemo�an u ambasadi u Gr�koj. To je ostao i kada je 1997. postao ministar inostranih poslova. Upravo tada se otkrilo da je ra�unopolaga� Vlada Bo�i� proneverio oko 150.000 maraka. Ovo za SMIP nije bilo ni�ta novo: posle nekoliko pronevera, posebno one kada je iz Indije morao da be�i zbog kockarskih dugova, Bo�i� je bio poslat u Atinu kao ra�unopolaga� ambasade. Na tom mestu ostao je neko vreme i nakon Milutinovi�evog dolaska u Beograd.
Nakon pronevere, kadrovska slu�ba je na kolegijumu SMIP-a zatra�ila da se Bo�i� vrati iz ambasade u Beograd. Milutinovi� je, prema re�ima �lanova kolegijuma, u svom stilu odgovorio: "Ko vas j..., vi ste ga i postavili. Uostalom, on je za mene dobar".
Bo�i� je ipak, po savetu prijatelja, posle dolaska u Beograd oti�ao u Resor dr�avne bezbednosti i priznao proneveru, to jest, da je novac prokockao i da nema na�ina da ga vrati. Njegovo potpisano priznanje bilo je prosle�eno drugom �oveku RDB-a Dragi�i Ristivojevi�u Giletu koji je pot�injenima objasnio: "Ovo nije na�, ve� posao redovne policije. Po�aljite to priznanje SMIP-u, pa nek oni lupaju glavu". Glavu niko nije lupao, sve je bilo zata�kano, Bo�i� je bio upu�en na oporavak, posle dvadesetak dana do�ao u SMIP, uzeo svoju radnu knji�icu i dokumentaciju i ubrzo dobio posao u Carini. (Vidi okvir VIP poktovitelj.)
Ina�e, iako ministar inostranih poslova, Milutinovi� nije bio razre�en zvanja ambasadora u Atini.
UMESTO EPILOGA: U aktuelnom sudskom procesu povodom misterioznog "nestanka" 113 vila i mno�tva stanova iz diplomatsko-stambenog fonda, Milutinovi� se gotovo ne pominje iako je, kako je objavljivano, Milo� Lon�ar do�ao na mesto direktora Diposa, kome su bile poverene vile i stanovi, upravo na Milutinovi�evo insistiranje. Lon�ar je ina�e optu�en s grupom biv�ih funkcionera zbog malverzacija s dr�avnom imovinom.
"Deo tih vila i stanova izdavali smo i to se obavljalo bez konkursa, tako �to bi se zainteresovani nama obratili i mi smo te zahteve prosle�ivali SMIP-u pod �ijom smo ingerencijom i uputstvima sve radili. To ministarstvo je odlu�ivalo kome �e se i pod kojim uslovima izdavati objekti, a ja sam ugovore potpisivao u ime SMIP-a", obja�njavao je Lon�ar pred sudom. Nijednom nije pomenuo Milutinovi�a, bez �ijeg potpisa niko nije mogao da se useli u vilu ili stan. Indikativno je da je Lon�ar na sudu zatra�io da javnost bude isklju�ena kada bude govorio o nekim detaljima koje nisu zabele�ili u istra�nom postupku. Udovoljeno mu je � Lon�arevo izlaganje pred sudom progla�eno je dr�avnom tajnom.
Kakvu to tajnu Lon�ar zna? U koje vile i stanove je instalirana oprema na�ih tajnih slu�bi? Ili, kakva je i �ija oprema ugra�ena u na�a diplomatska predstavni�tva koja je renovirao u Gr�koj, Francuskoj, Engleskoj i nekim drugim dr�avama. Oboje te�ko da ima ikakvu vezu s krivi�nim delima za koje je optu�en, a na mnoga od tih pitanja jedino bi Milutinovi� mogao da odgovori.
Jovan Dulovi�
| Milo�evi� vs. Milutinovi� Prva varni�enja na relaciji Milo�evi�Milutinovi� izbila su kada je Milutinovi� nalo�io Lon�aru da Srpsku ku�u na Krfu, skromnu zgradu s malo eksponata ostalih tokom boravka srpske vojske na tom ostrvu, preuredi i od nje napravi letnjikovac ne bi li fascinirao svog �efa. Me�utim, kada ju je Milo�evi� video, smrknuto mu je naredio da je odmah vrati u prvobitno stanje. Prilikom do�eka jedne Nove godine, Milutinovi� � sad ve� kao ministar inostranih dela � za�eleo je da je proslavi u Atini. Dr�avnim avionom je otputovao i nedugo posle povratka ra�un za kori��enje aviona dostavljen je srpskoj vladi koja nije htela da ga plati. Problem je stigao do Milo�evi�a i onda je usledilo "ribanje" Milutinovi�a. Po dolasku na�e delegacije u Njujork na jedno zasedanje UN, Milutinovi� je zatra�io od Vlatka Jovanovi�a, na�eg posmatra�a u toj organizaciji da mu obezbedi sme�taj u hotelu Nacional u kome su odseli predsednici dr�ava. Jovanovi� mu je odgovorio da nema problema, uz napomenu da je u tom hotelu boravak 2000 dolara dnevno. Milo�evi� je tu poruku pro�itao i zamerio takvo rasipni�tvo Milutinovi�a, koji je potom napao Jovanovi�a prete�i da �e na�u kompletnu misiju u UN vratiti ku�i. Bruka je pukla i kad je general Petar Gra�anin saop�tio Milo�evi�u da Milutinovi� istovremeno prima dve plate: i ambasadorsku i ministarsku. Usledila je nova rasprava. Bruka zbog novinara Gr�ki publicista i novinar istra�iva� Leonidas
Had�iprodromidris objavio je 1991. godine o�tar tekst protiv Milo�evi�eve
politike predvi�aju�i �ta �e se dogoditi narednih godina. "Ambasador Milutinovi� je zbog mog pisanja dobio nervni
slom", ka�e Had�iprodromidris. "Napisao je zvani�no pismo ministrastvu
inostranih poslova Gr�ke zahtevaju�i da budem otpu�ten iz
�Elefterotipije�, lista u kome sam radio, navode�i da ho�u da pokvarim
gr�ko-srpske odnose iako sam u tekstu jasno odvojio srpski narod od
Milo�evi�a i njegove pogubne politike." Milutinovi�evo pismo bilo je objavljeno i ocenjeno kao,
najbla�e re�eno, bezobrazluk neukog diplomate koji se u demokratskoj
zemlji drznuo da zahteva progon novinara u privatnom uglednom listu. Leonidas je, ina�e, u Beogradu proveo 15 godina. Tokom
vladavine vojne hunte bio je osu�en na 20 godina robije, izdr�ao je pet i
bio pu�ten. U Beogradu je diplomirao sociologiju i prevodi na gr�ki dela
na�ih klasika. U interesu dr�ave Valja napomenuti da je SMIP uvek bio dr�ava u dr�avi,
samostalan i odvojen od svake vlasti: nije se doga�alo da neka spoljna
dr�avna kontrola ili revizor pregledaju finansijske knjige ili bilo �ta
drugo kako bi utvrdili da li je, na primer, bilo kr�enja propisa,
pronevera, kra�a, mita, neovla��enog tro�enja novca. Ukoliko bi ne�to i
bilo otkriveno, uvek bi sve ostajalo u okviru ku�e i zata�kavano pod
parolom da se to �ini u interesu dr�ave. Pozama�ni prostor u medijima
davao se jedino kad bi strani mediji objavili da je, primera radi, �ifrant
u na�oj ambasadi u Venecueli uhva�en prilikom poku�aja krijum�arenja 20
kilograma kokaina. Jedan od na�elnika u biv�oj dr�avnoj bezbednosti ka�e da
se ljudi koji po�ine neko krivi�no delo, dok su u diplomatsko-konzularnim
predstavni�tvima u inostranstvu, stavljaju na led sve do eventualnog
otpu�tanja ili penzionisanja i da se tek tada izvode pred sud. Niko se,
me�utim, ne se�a takvih procesa. "U SMIP niko ne sme ni da proviri, a kamoli da zatra�i
neka dokumenta na uvid", ka�u savezni devizni inspektori. Kontrola
finansija u SMIP-u mogu�a je isklju�ivo po nalogu savezne vlade, odnosno,
saveznog ministra finansija i SMIP-a. Bez takvog naloga ne mo�e se dobiti
ni informacija. Sve postaje jasnije ako se zna �injenica da iz dr�avnog
vrha nikad niko nije ni tra�io kontrolu vanbud�etskih prihoda SMIP-a. Ko
zna �ta bi sve izronilo iz arhive. Ukoliko nije biv�i gneralni sekretar
SMIP-a Danilo Panti�, tako�e optu�en za "muvanje" sa Diposovim vilama i
stanovima, uni�tio dokumentaciju o finansijama u SMIP-u, kao �to je pro�le
godine bilo javno objavljeno. Mister Deset Odsto Nije samo Atina budila pa�nju i na�ih i gr�kih trgovaca.
Veoma je bio zanimljiv i konzulat u Solunu �ijeg prvog �oveka, otpravnika
poslova Gojka Risti�a poslovni ljudi znaju vi�e po nadimku Mister Deset
Odsto nego po imenu. Oko osam godina bio je prezaposlen na poslovima uvoza
i izvoza. Njegov dosije u odgovaraju�oj slu�bi krcat je, tvrde u SMIP-u.
Naravno, ukoliko jo� postoji, ka�u u SMIP-u, uz napomenu da je Risti� bio
vra�en iz Soluna upravo zbog nekih nedozvoljenih poslova. Vi�edecenijska
praksa da se sve brljotine � vojne, politi�ke, diplomatske � bri�ljivo
kriju ostala je na snazi bez ikakve �anse da se izmeni. Tako je i
Risti�evo poslovanje ostalo skriveno. "�ta mislite kako bi zvu�alo, na
primer, objavljivanje informacije da je Mi�a Stevovi�, svojevremeno na�
ambasador u Libiji, bio vra�en u Beograd jer je imao primedbu na poku�aj
generala Nikole Ljubi�i�a da vojnim avionom pro�vercuje u Beograd 15
televizora u boji (na� vojni izaslanik upakovao ih je i utovario u
letelicu)? Kome bi to koristilo? �uti i ne talasaj, osnovno je pravilo",
ka�e stari smipovac koji je nekada slu�bovao u Libiji i prisustvovao
skandalu. Bording lista Kad je postao ministar, Milutinovi� je isklju�ivo sam
vodio kadrovsku politiku. Niko nije mogao da bude primljen bez njegovog
odobrenja. Smenjivao je ljude u talasima i zapo�ljavao samo one u koje je
imao puno poverenje. Nije se mnogo obazirao ni na tvrdu struju SPS-a koja
je insistirala da u diplomatiji budu isklju�ivo Srbi. Izazvao je veliko
ogor�enje saradnika kada je ukinuo pla�anje �kolarine deci zaposlenih u
ambasadi, ali tek kad mu je sin zavr�io srednju �kolu u Atini i oti�ao u
London na studije. Upam�en je i po broju izdatih diplomatskih paso�a. "Na Jatovom letu Atina�Beograd dobili smo bording listu na
kojoj je pisalo da imamo VIP (veoma zna�ajna osoba) putnika, odnosno,
ambasadora", ka�u dve stjuardese. "Kad ono, u avion ulazi Milutinovi�ev
sin Veljko, veoma pristojan, s nekoliko odela u rukama, na ve�alicama,
naravno. Na njemu sve vrhunskog kvaliteta, od zlatnog roleksa na ruci do
cipela. Kako smo ga procenile, na sebi je nosio oko 12.000 dolara."
Doma�icama u avionu ina�e treba verovati u proceni, dobro su upu�ene u
cene ekskluzivne robe. Diplomatske paso�e po pravilu dobijaju i svi
�lanovi neke dr�avne delegacije, s tim �to su po povratku u zemlju du�ni
da ih deponuju u SMIP do slede�eg puta, �to se nikada nije
praktikovalo. |
