"Vikend magazin": DEJAN BULATOVIC - JUNAK NASEG DOBA
Junastvo je kroz vekove slavljeno u narodnom stvaralastvu, opevano kao
putokaz za generacije koje dolaze. Moderno vreme je donelo nove junake,
a jedan od onih ispred cijeg imena je narod stavio tu odrednicu je
svakako Dejan Bulatovic, predsednik Pokreta za Novu Srbiju iz Pariza.
Bio je gotovo golobradi mladic kad je na protestima 96/97., zajedno sa
hiljadama Beogradjana, kao clan koalicije "Zajedno" mesecima trazio
pravdu na ulici, trazio demokratiju u Srbiji. Hrabrost i odlucnost da
otvoreno iznosi svoje stavove su ga odvele i korak dalje, pa je u
protestnu setnju gradom poneo lutku sa likom Slobodana Milosevica,
obucenu u zatvorsku uniformu, pokazavsi time svoje vizionarstvo. Hapsen
je, prebijan u zatvoru i maltretiran, ali nije ustuknuo. Kao visoki
funkcioner Srpskog pokreta obnove, a nakon toga
DOS- a, bio je nezaobilazna figura u opozicionom delovanju sve do
promene vlasti u Srbiji 5. oktobra 2000. Kad je javno izneo svoja
zapazanja i neslaganja sa nekim potezima novih vlastodrzaca, ponovilo se
njegovo iskustvo iz vremena Milosevica i uverilo ga da putevi dolaska na
vlast mogu biti razliciti, ali je odrzavanje na celu drzave uvek isto -
sila i moc, batina i zastrasivanje. Ta spoznaja koju je osetio na svojoj
kozi je bila razlog sto je Dejan Bulatovic zatrazio i dobio politicki
azil u Francuskoj.
U Parizu se gospodin Bulatovic susreo sa problemima srpske dijaspore, pa
je u oktobru prosle godine, zajedno sa grupom mladih srpskih
intelektualaca i poslovnih ljudi, osnovao Pokret za Novu Srbiju. To je
organizacija ciji je osnovni cilj pomoc za otvaranje puteva Srbiji ka
Evropi, ali i stvaranje uslova za uspostavljanje iskrene i partnerske
komunikacije izmedju otadzbine i Srba iz rasejanja. Za pola godine
postojanja Pokret za Novu Srbiju je osnovao Odbore u vise evropskih i
prekomorskih zemalja, uspostavio saradnju sa velikim brojem postojecih
srpskih organizacija i sa pojedincima. Dejan Bulatovic je o svom
angazovanju i planovima govorio sa mnogim zapadnim diplomatama i dobio
njihovu podrsku i pomoc.
U razgovoru za "Vikend magazin" gospodin Bulatovic nam je rekao:
Pokret za Novu Srbiju ne zeli da bude kapa organizacijama koje godinama
na Zapadu postoje. Mi smo svesni da je i do sada puno radjeno, a znamo
da moze i mora jos mnogo vise jer to Srbija i srpski narod treba. Srpska
dijaspora je u svim rezimima bila marginalizovana i bez uticaja na
dogadjanja u Otadzbini, bez prava odlucivanja cak i u elementarnim
stvarima. Sama cinjenica da dijaspora ne moze da glasa u zemljama u
kojima zivi, a ni da bude birana, jasno ukazuje na krsenje gradjanskih
prava gotovo trecine srpske populacije rasute po svetu. Istovremeno,
svedoci smo pljacki i manipulacija tim ljudima - od otimacine devizne
stednje, pa do razlicitih zajmova, taksi i zloupotreba humanitarne
pomoci. Od dijaspore se uvek trazilo, a za uzvrat joj se nista nije
davalo. Pokret za Novu Srbiju se angazuje da se u tim segmentima nesto
promeni, a misljenja smo da to mozemo postici samo zajednickim snagama
jer nam je to i zajednicki interes.
Iz programa PZNS-a se vidi da je jedan od akcenata stavljen na
informativni, kulturni i obrazovni rad u interesu srpske dijaspore. Na
sta se konkretno misli?
- PZNS je na dobrom putu da realizuje emitovanje radio programa na
srpskom jeziku u Francuskoj u trajanju od 24 casa dnevno. Veliki broj
nasih gradjana u ovoj zemlji zasluzuje to. Pored toga, obaveza nam je da
deci i mladima stvorimo uslove za negovanje veze sa tradicionalnom
kulturom i umetnoscu naseg naroda i mi smo u fazi osmisljavanja
ozbiljnih projekata na duze staze, za sta uzivamo veliku podrsku
francuskih vlasti. Francuski politicari uvidjaju da integrativni procesi
ne treba da iskljucuju negovanje razlicitosti jer to obogacuje i siri
vidike. PZNS svojim radom ulaze u buducnost srpske dijaspore jer su
danasnja i ona buduca deca ti koji treba da nastave tamo gde cemo mi
stati.
Ko jos podrzava i pomaze PZNS?
- Velika nam je sreca sto je Srpska Pravoslavna Crkva na nasoj strani.
Patrijarh je blagoslovio nase napore i programe, a Vladika Luka je nas
cenjeni savetodavac. Duhovni preporod je jedna od najvaznijih komponenti
ocuvanja imena srpskog, Svetosavlje je luca koja nam osvetljava put ka
istinskim vrednostima zivota i neodvojivi je deo naseg nacionalnog bica.
PZNS smatra da srpska dijaspora treba da stvara jaku vezu sa svojom
Crkvom jer je ona, za razliku od politike, imuna na sve potrese, ne
trazi od nas nista, vec nam samo daje.
Pomenuli ste politiku. Koliko se PZNS njome bavi?
- Samo onoliko koliko je to u interesu srpskog naroda i drzave. PZNS se
u prvom redu bavi dijasporom, a Srbi iz rasejanja su, svidjalo se to
nekom ili ne, neodvojivi deo matice. Mi cemo svim raspolozivim
demokratskim sredstvima nastojati da nasim gradjanima u zemljama u
kojima zive pomognemo, koliko je to u nasoj moci, savetom ili prakticno,
da ostvare prava koja im zakon daje jer je i to jedan od vidova
integracije. Ali, PZNS ce paralelno raditi i na ispunjavanju zahteva
dijaspore za prava u Otadzbini. Tek kad nas Srbija, tj. vlast u njoj
prihvati kao ravnopravne gradjane, imacemo motiv vise, a i razlog da se
aktivnije i direktnije ukljucimo u procese ozdravljenja posrnule
privrede. Samo ljudi sa pravima imaju osecaj sigurnosti, a mi smo jos
uvek bez prava. Otvoreni smo za dijalog sa svim subjektima koji
odlucuju, ali sat jako brzo otkucava, a vremena za gubljenje nema.
Previse ga je proslo i previse je zbog toga vozova propusteno.
PZNS nastoji da pokrene investitore i da ih dovede u Srbiju, zar ne?
- PZNS je ostvario izvanredne kontakte sa poslovnim ljudima i privrednim
gigantima u Evropi, i sa njima smo razgovarali o investiranju u Srbiju.
Veliki deo nasih sagovornika otvoreno kaze da zakoni i politicki momenat
ne daju sigurnost za ulozene investicije i da ce radije da sacekaju neko
bolje vreme. Ako to kazu i Srbi iz rasejanja koji su se u vise navrata
okupljali u Beogradu, mislim da bi oni koji nam upravljaju drzavom
trebalo da se zamisle i da nesto menjaju.
Srbi iz rasejanja se okupljaju dosta cesto u Beogradu. Gde je PZNS u
svemu tome?
- PZNS prati sve pokusaje manipulacije dijasporom koji dolaze iz matice.
Nastavljeno je sa starom praksom, tj. ona je prepisana iz nekog
predjasnjeg vremena. Ne znam zasto se izvodi ta farsa i zasto dijaspora
to prihvata. Ne treba Srbe iz rasejanja da organizuju oni koji ne znaju
gotovo nista o funkcionisanju dijaspore, a pogotovu ne po modelu koji ne
moze da zazivi medju vecinom naroda. To je samo gubljenje vremena i
stvaranje magle jer se ne resava osnovni problem - davanje prava glasa
dijaspori. Svesno se to zaobilazi, kao da se ne zna koja je procedura za
realizaciju tog zahteva. Napravila se velika prica oko osnivanja Saveta
i Skupstina dijaspore, da bi se prikrila sustina. Srecom, dijaspora je
naucila sve lekcije proteklih godina, tako da je danas nije lako uvuci u
price bez realnog osnova. Danas dijaspora zahteva, a ne prihvata bez
pogovora ono sto joj se nudi.
Sta porucujete nasim citaocima?
- Braco i sestre, Srbija nam je vaznija od dnevne politike koja je
promenljiva, kao sto smo videli. Postoje trajne vrednosti koje treba
negovati, a to su sloga, tolerancija medju ljudima, bez obzira na
politicku opredeljenost, naciju i veru. Ako volimo svoje i cenimo tudje,
na dobrom smo putu ka demokratiji. Srbi iz rasejanja treba da pomognu da
Srbija zauzme mesto u evropskoj porodici jer joj to pripada, ali treba i
da se izbore za svoje mesto u Otadzbini jer na to imaju pravo. O tome
cemo govoriti na velikom Vidovdanskom saboru u Francuskoj, 28. juna
2002., o cemu mozete da vise informacija dobijete na Internet
prezentaciji PZNS- a (www.pzns.org).
"Vikend magazin"
31.05.2002
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
