Izlaganje Vladislava Jovanovi�a, biv�eg
MIP-a SRJ na okruglom stolu Beogradskog foruma odrzanom u
Etnografskom muzeju u Beogradu na temu "Problem izbeglica u SRJ i nestalih
lica sa Kosova i Metohije"
Beograd, 24 maj 2002
O izbeglicama i prognanicima iz Hrvatske i BiH, odnosno sa
Kosova i Metohije, koji su na�li uto�i�te u SRJ, tzv. me|unarodna zajednica
nerado govori, a jo� manje je spremna da adekvatnije u�estvuje u pokrivanju
najnu�nijih tro�kova njihovog golog opstanka. Na njih se gleda kao na izbeglice
drugog reda i stavljaju se na za�elje liste izbeglica koje se nalaze u drugim
biv�im jugoslovenskim republikama. Dvostruki standard koji je tokom
jugoslovenske krize razvijeni deo medjunarodne zajednice sistematski primenjivao
na �tetu srpskog naroda i SRJ, dobio je u slu�aju izbeglica posebno cini�an
prizvuk. Iako su bili nedvosmislene �rtve politike i prakse etni�kog �i��enja u
Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji, izbeglice u Jugoslaviji se diskrimini�u i
tretiraju kao nuz produkt politike SRJ, odnosno Srbije u jugoslovenskoj krizi.
Kao takvima, za njihove patnje i potucanje ima se manje razumevanja i vr�i se
veoma mali pritisak na vlasti u Hrvatskoj i BiH, odnosno na Kosovu i Metohiji da
im se omogu�i �to raniji povratak u garantovanim - bezbednosnim i pristojnim
materijalnim uslovima.
Specifi�nost polo�aja izbeglica u Hrvatskoj i BiH je
u tome �to su oni trostruko diskiminisani:
1. kao �rtve etni�kog �i��enja u
spomenutim biv�im jugoslovenskim republikama,
2. kao �rtve osmogodi�nje
politike sveobuhvatnih ekonomskih sankcija protiv SRJ gde su ih nevolje dovele i
3. kao �rtve tromese�ne agresije NATO na SRJ koja je osetno smanjila i onako
istanjene ekonomske mogu�nosti Jugoslavije da im vi�e poma�e i tokom koje su
pogodjeni i neki centri za kolektivan sme�taj izbeglica.
Specifi�nost i
ironija polo�aja prognanika sa Kosova je u tome �to je do njihovog pogroma i
proterivanja do�lo posle zavr�etka rata, kada je realizovanje rezolucije SB 1244
bilo garantovano od strane UNMIK-a i 50 hiljada do zuba naoru�anih vojnika
NATO-a. Oni nisu �rtve rata, kao �to propaganda NATO-a �eli da predstavi, nego
mira koji je NATO pretvorio u osvetni�ki rat vra�enih pripadnika OVK protiv
nenaoru�anih srpskih i romskih civila. Prvi put u istoriji aktivnosti OUN jedna
njena mirovna operacija je iskori��ena za sprovdjenje politike genocida nad
delom naroda na �ijoj suverenoj teritoriji se operacija ostvaruje.
Zbog
nespre�avanja takvih zlo�ina i selektivnog implementiranja rezolucije1244, nije
preterano konstatovati da su UNMIK i KFOR pristali da budu sau�esnici u
po�injenim zlo�inima nad Srbima i Romima. Paradoksalan je podatak da je SRJ,
odnosno Srbija, najvi�e optu�ivana za nastanak i trajanje ratnih sukoba na tlu
prethodne SFRJ, a da su najbrojnije �rtve etni�kog �i��enja upravo njeni
sunarodnici. To je najre�itiji dokaz neosnovanosti i zlonamernosti takvih
optu�bi. Njihov pravi cilj je da se prikrije i umanji primarna odgovornost onih
stranih krugova koji su raniju SFRJ pustili niz vodu i doprineli njenom
razbijanju, kao i odgovornost separatisti�kih elita u biv�im jugoslovenskim
republikama i na Kosovu i Metohiji koji su projekte oru�ane secesije neposredno
izveli. Posebna odgovornost le�i na UNMIK i KFOR-u �to su dozvolili da u zoni
njihove neposredne odgovornosti dodje do brojnih ubistava i masovnog un�{tavanja
ili prisvajanja imovine prognanih Srba i Roma, kao i do masovnih i sistematskih
otmica preko 1 300 Srba.
Neprihvatljiv je argumenat me|unarodne zajednice da
je to posledica prethodnog sukoba na Kosovu, odnosno da se radi o odmazdi
albanskih terorista zbog gubitaka koje su pretrpeli tokom sukoba sa na�om
vojskom i policijom. Rezolucija SB 1244 je garantovala li�nu, kolektivnu i
imovinsku bezbednost svih stanovnika Kosova i Metohije. KFOR i UNMIK su preuzeli
obavezu da osiguraju primenu te rezolucije u praksi i to bez ikakvog odlaganja.
Oni to jo� nisu sproveli - kada je re� o slobodi i osnovnim ljudskim pravima
Srba i Roma. Ako su o�ekivali krvavu osvetu Albanaca nad Srbima i Romima, nisu
smeli dopustiti da naoru�ana OVK iz Makedonije i Albanije udje na teritoriju
Kosova i Metohije. Takodje, KFOR je morao osigurati da povratak albanskih
izbeglica iz spomenutih zemalja bude kontrolisan i pod njegovim vojnim nadzorom,
kako bi se izbegla stihija i anarhija koji su, odmah posle povla�enja Vojske
Jugoslavije i policije sa Kosova i Metohije, zavladale tom pokrajinom. Klju�ne
zemlje NATO nemaju za takav propust nikakav alibi. Znale su, a ako nisu znale
onda su to morale znati, da se mogu o�ekivati masovni zlo�ini nad Srbima i
Romima. Isto tako, znale su kako se postupa u sli�nim situacijama, ali nisu
preduzele preventivne mere. Morale su se inspirisati primerom iz vlastite
pro�losti, kada su Velika Britanija i Francuska pri kraju Prvog svetskog rata
zabranile pobedni�koj Vojsci Srbije da prodre u Bugarsku, sa obrazlo�enjem da bi
brojni zlo�ini bugarske okupatorske vojske u Srbiji mogli dovesti do osvete
srpske vojske nad bugarskim stanovni�tvom. Iste te zemlje NATO jo� nisu
objasnile za�to ih takvi humanitarni razlozi nisi naveli da spre�e masovne
zlo�ine OVK nad Srbima i Romima. Utoliko pre �to su oni, posle odlaska
jugoslovenske vojske i policije, bili potpuno neza�ti�eni i moglo se predvideti
da �e biti �rtve odmazdi od strane pomahnitalih Albanaca. Ako bi se striktno
primenjivala pravila Statuta Ha�kog tribunala, najvi�i rukovodioci NATO morali
bi se smatrati krivi�no odgovornim zato �to su znali �ta �e se dogoditi na
Kosovu i Metohiji, a nisu ni�ta preduzeli da do toga ne dodje. Kad je do
masovnih albanskih zlo�ina do�lo, oni su otvoreno umanjivali njihov obim, dok
zlo�ine u vezi sa nestalim Srbima do danas prikrivaju ili istinu o njima
saop�tavaju samo u malim dozama i u du�im vremenskim razmacima. Prema podacima
jugoslovenskog Crvenog krsta, SRJ je doma�in oko 600 hiljada izbeglica i
privremeno raseljenih lica iz Hrvatske, BiH i sa Kosova i Metohije. Mogu�e je da
ih ima i vi�e od toga, jer ih je do pre par godina bilo skoro 1 milion. Ali i
ako se zadr�imo samo na podacima jugoslovenskog Crvenog krsta, treba re�i da je
to daleko najve�i broj izbeglica i raseljenih lica koji se u ovom trenutku
nalaze u jednoj evropskoj zemlji.
S obzirom na toliki broj izbeglica i bitno
umanjene ekonomske mogu�nosti SRJ usled sankcija i agresije, mo�emo polo�aj
najve�eg broja izbeglica ozna�iti kao trenutno najve�u humanitarnu katastrofu u
Evropi. Ogroman broj izbeglica �ivi u nemogu�im fizi�kim i materijalnim
uslovima. Bez trajnog posla, oni nemaju nikakvu porodi�nu imovinu, a bez realnih
nada da �e se u dogledno vreme vratiti u nekada�nje domove, oni nemaju ni
elementarnu �ivotnu perspektivu. Objektivno gledano, prepu�teni su sami sebi.
Me|unarodna zajednica ih tretira sa sve ve�om ravnodu�no��u i smanjuje i
dosada�nju skromnu finansijsku pomo�. Zaokupljena brojnim vlastitim, politi�kim
i materijalnim problemima, SRJ nije u stanju ili nije previ�e voljna da prema
njima ispolji ve�u solidarnost i pru�i im adekvatniju za�titu.
Posebno je
tragi�na i optu�uju�a situacija u vezi sa 1 300 nestalih Srba na Kosovu i
Metohiji. Njihovi najbli�i srodnici nemaju �ak ni osnovno pravo na informaciju
�ta se sa njima desilo. Pravo na informaciju je preduslov za kori��enje svakog
drugog ljudskog prava. �ampioni odbrane ljudskih prava ne �ine ni�ta efektivno
da se istina o nestalim Srbima utvrdi i prava njihovih porodica da je saznaju
za�titi. Organi UNMIK i KFOR guraju to neprijatno pitanje pod tepih, jer im je
va�nije da sa ve�inskim Albancima na Kosovu i Metohiji ostanu u dobrim odnosima,
nego da otkrivaju i gone njihove zlo�ine nad Srbima. Zvani�ne vlasti u SRJ i
Srbiji vode o tome ra�una, ali je njihova aktivnost vi�e deklarativna nego
su�tinska. Revnosno ispunjavaju sve zahteve razvijenog dela medjunarodne
zajednice koji se odnose na albanske zatvorenike i osudjenike u Srbiji, ali se
ne usdj|uju da njihovo pu�tanje uslove oslobadjanjem nestalih Srba ili bar
dobijanjem pune i istinite informacije o njihovoj sudbini.
Inferiorni polo�aj
zvani�nih vlasti prema zapadnom delu me|unarodne zajednice ne pru�a nadu da �e
se njihova efikasnost u pitanju nestalih Srba bitnije pove�ati. Re�enje se
nalazi u dramati�nom poja�avanju nacionalnog i medjunarodnog pritiska na UNMIK,
KFOR i one faktore koji ih �tite i usmeravaju, radi naterivanja da �to pre
podnesu potpuni izve�taj o sudbini nestalih Srba i preduzetim merama za gonjenje
i ka�njavanje albanskih krivaca za te zlo�ine. Za sada�nji te�ak i
bezperspektivni polo�aj najve�eg broja izbeglica i raseljenih lica u SRJ glavnu
krivicu snosi medjunarodna zajednica koja je me�anjem u jugoslovensku krizu
ubrzala razbijanje SFRJ i pristrasno��u u korist Hrvatske, BiH i kosovskih
Albanaca pre�utno opstruisala masovniji povratak izbeglica svojim rodnim
mestima. Medjutim, deo krivice snosi i prethodna vlast koja je izbeglice dugo
dr�ala u neizvesnosti u pogledu njihove realne budu�nosti, kao i sada�nja vlast
DOS-a koja nastavlja sa istom politikom. U oba slu�aja, interesi i izborne
ra�unice politi�kih partija na vlasti su bili i ostali iznad elementarnih
nacionalnih interesa kada je re� o problemima izbeglica i raseljenih lica.
Medjutim, problemi tih lica su tako veliki i jedinstveni da moraju biti
posmatrani i re�avani iznad interesa bilo koje politi�ke stranke ili koalicije
na vlasti. Na izgon skoro jednog miliona na�ih sunarodnika iz doju�era�njih
delova jedinstvene dr�ave mora se gledati kao na elementarnu nesre�u nevidjenih
razmera. Takva vanredna nesre�a zahteva preduzimanje vanrednih mera, ne manjih
od onih koje je SFRJ preduzimala posle velikih zemljotresa u Skoplju, Banjaluci
i Crnoj Gori. Polaze�i od toga, predla�em da ovaj okrugli sto usvoji slede�e
zaklju�ke i s njima upozna Saveznu i obe republi�ke vlade i javnost na�e zemlje:
1. Da sva lica srpske i crnogorske narodnosti automatski postaju
jugoslovenski dr�avljani �im stupe na teritoriju SRJ sa namerom da u njoj dobiju
za�titu od progona u drugoj dr�avi ili da u njoj �ive. Sva takva lica koja
godinama imaju status izbeglica automatski �e se smatrati jugoslovenskim
dr�avljanima. Kao inspiracija i primer za takvo postupanje mogu da slu�e Izrael
i S.R. Nema�ka koje pravo na automatsko sticanje dr�avljanstva Izraela odnosno,
Nema�ke priznaju svim licima svog etnikuma �im stupe na tle Izraela, odnosno
Nema�ke, sa namerom da tamo ostanu. Argumenat koji je do sada kori��en da bi
lako sticanje jugoslovenskog dr�avljanstva destimulisalo izbeglice na povratak u
Hrvatsku ili BiH nije odr�iv, jer ih na�e dr�avljanstvo ne spre�ava da zadr�e i
dr�avljanstvo Hrvatske ili BiH. S druge strane, to ne bi oslobodilo Hrvatsku i
BiH obaveze da im osiguraju uslove za povratak, jer se ne bi moglo tuma�iti kao
opcija izbeglica, ve� samo kao pobolj�avanje njihovog polo�aja.
2. Da se, u
cilju pru�anja trajne i potpune za�tite izbeglica, njihove maloletne dece,
invalida rata i ratnih siro�adi, donese odluka (zakon) o osnivanju Fondacije
solidarnosti za period od 20 godina, u koju bi se redovno slivala sredstva iz
obavezne solidarnosti svih plate�no sposobnih gradjana SRJ, redovni doprinosi
preduze�a, redovni prilozi na�e dijaspore i donacije zemalja koje najvi�e
u�estvuju u pru�anju humanitarne pomo�i, kao i onih koje su u�estvovale u
bombardovanju SRJ. Fondacija bi bila pod najstro�im finansijskim re�imom, njeno
poslovanje bi bilo redovno kontrolisano i potpuno transparentno.
3. Da Vlada
SRJ, preko Generalne skup�tine OUN, zatra�i od Stalnog medjunarodnog suda pravde
u Hagu, kao organa OUN, zvani�no tuma�enje da li rezolucija SB 1244 treba da
bude sveobuhvatno, a ne selektivno implementirana i da li OUN, koja vr�i
privremenu administrativnu i policijsku vlast, i NATO, koji dr�i Kosovo i
Metohiju pod svojom neposrednom vojnom kontrolom, imaju obavezu da, zbog
propu�tanja da im osiguraju li�nu i imovinsku bezbednost, prognanim Srbima i
Romima, kao i porodicama nestalih Srba, isplate odgovaraju�u finansijsku
nadoknadu zbog izgubljenih �ivota i imovine, kao i pretrpljene patnje i du�evnog
bola.
