SARGAREPO, TI (NE) RASTES LEPO!
Mi smo narod koji je gurnut u stranu, sto svojom krivicom, sto sticajem istorijskih okolnosti, sto nepravednom politikom zapdnih sila, i o nama se nesto mnogo i ne razmislja, kaze sociolog Aleksa Djilas jedan od sagovornik NS
Pise: Ljubisa OBRADOVIC
KADA jedna drzava dozivi da za samo petnaest dana bude i pohvaljena i opomenuta sa istog mesta za ono sto njeni celni ljudi u prvom slucaju (ne)cine, a u drugom tesko da su odgovorni, onda je to sasvim dobra prilika da se postavi pitanje stvarnog ugleda, ili uopstenije i modernije receno - imidza te zemlje u svetu.Petnaest pomenutih dana odnose se na period izmedju "sertifikacije" o daljoj americkoj finansijskoj pomoci Srbiji i Crnoj Gori (vezanoj uglavnom za odnos prema Haskom tribunalu) i potonje odluke predsednika Dzordza Busa da na jos godinu dana produzi dekret o "vanrednim merama prema Jugoslaviji".
Istina, druga odluka (videti tekst na dnu ove strane) dozivela je naknadno spikersko "peglanje" iz Vasingtona pa je, zanemarivanjem formulacije o "neresenom statusu Kosova", preadresirana samo na sredstva koja u SAD eventualno poseduju Miloseviceva familija i njegovi nekadasnji saradnici, ali oba slucaja neodoljivo podsecaju na staru i zaboravljenu(?) pricu o stapu i sargarepi! Naravno, treba priznati i cinjenicu da srpske/jugoslovenske reforme, pogotovu ekonomski tim koji ih vodi, dobijaju stalne pohvale bas od strane do kojih nam je i najvise stalo (SAD ambasador Montogomeri, njegov kolega iz Velike Britanije, MMF, Svetska banka). Mora se, takodje, reci i da te pohvale umeju na domacem terenu da budu poentirane u jednom prilicno bizarno "kesanju" politicara ko je vise donacija doneo i kome je neki zapadni ambasador lepse (protokolarno) pismo napisao.
Sa druge strane, ako se Srbija (Jugoslavija) pogleda iz nesto izostrenije unutrasnje perspektive, slika koju o sebi emituje u svet opet ne izgleda bas sjajno. Jer, kakav moze biti ugled drzave ako joj je bivsi federalni predsednik utamnicen zbog optuzbi da je pociono genocid, jedan republicki predsednik ceka sudjenje zbog ratnih zlocina, a drugi je, koliko onomad, optuzen za udruzivanje sa mafijom radi sverca duvana. Da i ne govorimo o potpredsedniku Vlade koji je bio prinudjen na ostavku zbog seksualnog zlostavljanja partijskih sapatnica, drugom potpredsedniku koji je osumnjicen za spijunazu (a i dalje redovno prisustvuje sednicama DOS-a), ministru koji je platio ekstaprofit dok mu se bivsi savetnik hvali po svetu da je "pisao knjige" o trosku stranih obavestajnih sluzbi, ili o skupstinskim delatnicima koji su prinudjeni da celnicima OEBS-a objasnjavaju izborni zakon godinu i po dana nakon sto je ta organizacija priznala izbore...
Gurnuti u stranu
Komentarisuci ovaj "spisak" beogradski sociolog Aleksa Djilas, u razgovoru za "Nezavisnu Svetlost", kaze da ga on najvise podseca na crnohumorni americki vic koji je lansiran posle ubistva predsednika Linkolna na pozorisnoj predstavi, odnosno navodno pitanje koje glasi: Gospodjo Linkoln, ako zanemarimo samo taj dogadjaj (ubistvo supruga!) kako vam se, inace, svidela predstava!Nas sagovornik ocenjuje da je ono sto je u poslednje vreme stvarno doprinelo nasem ugledu u svetu smena vlasti u jesen 2000-te godine. "Tada je nasuprot prognozama ogromne vecine zapadnih analiticara opozicija pobedila na izborima, a Milosevic je uz izvesne trikove, koji su se mogli ocekivati, ali bez krvoprolica, ipak na kraju mirno predao vlast", kaze Djilas i nastavlja:
- Taj dogadjaj je pokazao zapadnim zemljama i njihovom javnom mnenju da u Srbiji postoji mnogo veca demokratska svest nego sto su oni pretpostavljali, medjutim, od tada nesto se narocito znacajno nije dogodilo.
Treba, takodje, kriticki sagledati i sam taj pojam: ugled u svetu. Ja nisam, naravno, cinik i ne smatram da je moral nevazan u politici, ali interesi su mnogo preci. Mislim da Srbi nisu toga svesni, a kada postanu svesni to ce im veoma tesko pasti, posto u poslednjih sto godina mi nikada nismo bili od tako malog znacaja. Nemamo naftu, privreda nam je slaba, jesmo demokratska zemlja - ali nismo bas za uzor drugima, nismo na granici blokova, nismo vazan saveznik kao sto je bila Jugoslavija u vreme hladnog rata ili u Prvom ili Drugom svetskom ratu. Nemamo narocitih naucnih ni kulturnih dostignuca. Dakle, ne postoji nesto zbog cega bi bili narocito vazni Zapadu. Nama su, recimo, sada na istocnim granicama drzave (Rumunija, Bugarska) koje su blize zapadnim integracijama od nas, kaze Djilas navodeci kao primer da na minulim predsednickim izborima u Francuskoj uopste nije bilo spomenuto bombardovanje Srbije kao neka tema o kojoj bi politicari razgovarali.
"Dakle, o Srbiji se u svetskim razmerama vrlo malo govori. Mi smo narod koji je gurnut u stranu sto svojom krivicom, sto sticajem istorijskih okolnosti, sto nepravednom politikom zapadnih sila, i o nama se nesto mnogo i ne razmislja", kaze nas sagovornik.
Podaci protiv ugleda
Dusan Janjic, Djilasov kolega po struci i nas drugi sagovornik, na istu temu
konstatuje da nam je "ugled bolji nego sto su podaci o zemlji".
- Jos uvek
jedan deo medjunarodnog javnog mnjenja za pojam Jugoslavije vezuje neke
pozitivne stvari, i to je ono sto smo dobili u nasledje jos od Kraljevine
Srbije, Kraljevine SHS ili Titove Jugoslavije, kaze Janjic, navodeci da se to
odnosi pre svega na delove javnog mnjenja u Italiji, Francuskoj, zemljama
Istocne Evrope, na neke grupe u Americi.
Sto se tice nekih "novijih"
pokazatelja nas sagovornik je vec skepticniji:
- Po korupciju Jugoslavija je
treca zemlja odozdo. Po riziku ulaganja smatra se da se nalazi na nivou na kome
je bila Rusija 1992/93. godine. Dakle, mi smo vrlo rizicna zemlja za ulaganje
jer postoji organizovani kriminal u koji je upletena i politika. Ako se gleda
bezbednosni rizik, onda se SRJ takodje smatra vrlo problematicnom zemljom jer
ima neresen problem sa Crnom Gorom, neresen status Kosova, prigusenu pobunu na
jugu u Presevu, napete medjuetnicke odnose u Istocnoj Srbiji i Sandzaku, kaze
Janjic, dodajuci:
- Kada je rec o makroekonomskim pokazateljima oni su bolji
nego u vreme Milosevica, ali ovdasnja privreda i gradjani vaze za one koji tek
treba da plate dugove koje su napravili, gradjani preko kartica, firme preko
neplacenih racuna. Smatra se, dakle, da je ovo drzava sa nepostojanjem
finansijske kulture.
Moze se, znaci, govoriti o dvostrukom imidzu, ali na
zalost preovladjuje negativni, pogotovu u sferi politicke odgovornosti i
ekonomije. Naravno, da je rat u kome Srbija nije bila jedina, ali jeste bila
najaktivnija strana, stvorio jednu ozbiljnu distancu prema nama u stranom javnom
mnenju, a neki ratni zlocini, kao sto je onaj u Srebrenici, stvorili su i jednu
prilicno cvrstu antisrpsku predstavu, tako da se imidz Srbije sada lomi izmedju
nekih starih pozitivnih secanja i surovih danasnjih parametara koji su
negativni, ocenjuje je Janjic.
Demokratska polukolonija
Aleksa Djilas primecuje da je kod nas predstava o medjunarodnoj zajednici prilicno pojednostvljena i redukovana uglavnom na zemlje Zapada, ali se i on slaze da su one u ovom trenutku za nas mnogo vaznije od onog dela sveta koji o Srbiji nema tako izdiferencirano i lose misljenje.Nasi sagovornici ukazuju i na unutrasnje (ne)prilike koje dalje pogorsavaju ne bas sjajan imidz Srbije u svetu. Aleksa Djilas kaze:
- Mi smo postali jedna vrsta satelita Zapada, neka vrsta polukolonijalne drzave. Istina, polukolonija relativno pristojnih drzava. Nismo, dakle, zavisni ni od SSSR-a, ni od nacisticke Nemacke, niti Otomanske imperije - sto nam se sve u istoriji dogadjalo - ali bez obzira sto su te zapadne drzave i same demokratske, njima nije u nekom posebnom interesu da od nas, ni u ekonomskom, ni u politickom smislu, naprave zemlju koja je njima ravna. To, inace, nije samo nas, vec problem cele Istocne Evrope u kojoj su izostale velike zapadne investicije i pomoc, poput one koja je velikodusno pruzena Nemackoj posle Drugog rata. Meni se cini da je taj model bio mnogo bolji, pa su Nemci, bas zahvaljujuci ekonomskoj pomoci uspeli da stvore prosvecenu srednju klasu, jedno generalno drukcije politicko raspolozenje, ucvrstili su demokratske institutcije, a onda su sami mogli da sagledaju tamnije strane svoje proslosti. A nama se sve to postavlja kao preduslov za ulazak u zapadne integracije!
Ali, da se vratimo prvoj tezi. Jedna od posledica naseg polukolonijalnog polozaja je i ta da se citav niz politicara iz oportunizma, videci da Zapad trijumfuje, povezuje sa njim na jedan potuno nezamisliv nacin u demokratskim i suverenim zemljama. Mislim na onu vrstu komunikacija koji nasi politicari imaju, recimo sa americkom ambasadom, sto je potpuno nezamislivo u jednoj Svedskoj ili Holandiji. Naravno, ove domace susrete ja ne smatram spijunazom, ne govorim ovde o slucaju Perisic, ali to je jedan osnovni vid nedostatka solidarnosti i ponosa, pogotovu sto domaci politicari od tih susreta cesto ocekuju podrsku i pomoc u resavanju njihovih unutrasnjih, ponekad i uskostranackih, problema. Naravno da takvi gestovi ne daju bas lepu sliku o nama u svetu, kaze Djilas.
Pogubnost unutrasnjeg sukoba
Dusan Janjic primecuje da je nova srpska politika od 5. oktobra imala nepodeljene simpatije, pogotovu najuticajnijih zapadnih drzava, s obzirom da je to bio kraj Milosevica i da je ova vlast, ma kakva bila, ipak demokrartska.- Taj nepodeljeno pozitivni pristup poceo je da kopni negde od oktobra 2001. godine i na to su pre svega uticali neregulisana saradnja sa Haskim tribunalom, izostanak utuzivanja i hapsenja osumnjicenih za ratne zlocine, tolerisanje korupcionaskih veza i organizovanog kriminala. Zapravo, bilo je sve vise i vise podataka koji su upozoravali da se stari rezim spasio, a da su se promenili vladari dok su centri moci ostali ocuvani.
Takodje, sukobi unutar DOS-a izmedju Kostunice i Djindjica, posebno onaj vezan za kontrolu sluzbi bezbednosti, izazvao je velike nedoumice i distance na Zapadu i prema jednom i prema drugom. Zapravo, sada se procenjuje da je glavni problem taj unutrasnji duel. Srbija ce se zbog toga smatrati rizicnom zemljom sve dok se ne vidi da li su Kostunica i Djindjic sposobni da naprave kompromis ili da neko od njih uspostavi vecinsku kontrolu, kaze Janjic.
Ovakve slike srpskih (ne)prilika ne daju preterano optimisticku viziju, ni o popravci postojeceg, ni o izgradnji novog povoljnijeg imidza Srbije u svetu, koji se, kako rekosmo, cesto izjednacava samo sa Zapadom. Aleksa Djilas kaze, medjutim, da su katastroficni scenariji nekih domacih intelektualaca ipak preterani.
"Nista se strasno narednih godina nece dogoditi, ali zato ni narocito dobro", kaze nas sagovornik, dodajuci da Srbija, ipak, korak po korak moze postati pristojna pravna i parlamentarna drzava, ma koliko to danas izgledalo daleko. Kao i sto samo par dana pre mirne okotobarske smene vlasti ni taj scenario nije izgledao preterano realistican. Naravno, potrebno je jos samo(!) i da srpski politicari, kako je jednom davno govorio njihov kolega, "shvate" gde je Srbija, u kakvom se okruzenju nalazi i sta realno moze, a ne da, kako kaze Janjic, o nasem ulasku u Savet Evrope vise brine vrh te organizacije od Velje Ilica ili Vladana Batica koji u jednom delikatnom drzavnom trenutku prednost daju stranackoj promociji.
STARA LISTA "SANKCIONISTA"
ODLUKOM predsednika SAD od 27. maja jedan deo pomoci Jugoslaviji, kao i deo jugoslovenskih sredstava u americkim bankama, ostace i dalje zamrznuti i pored prethodne odluke americkog drzavnog sekretara Kolina Pauela.Bus je, naime, produzio vaznost, za jos jednu godinu, "Dekretu o vanrednoj situaciji u Jugoslaviji" koji je njegov otac Bus stariji doneo jos 1992. kao reakciju na "ugrozavanje nacionalne bezbednosti, spoljne politike i ekonomije Sjedinjenih Drzava" zbog politike vlade SRJ.
Na temelju tog dekreta, Bus stariji uveo je blokadu celokupne jugoslovenske imovine u SAD, i zabranio trgovinske i druge odnose sa SRJ. Zajedno s tim dokumentom produzen je na godinu i predsednicki dekret iz 1998. godine, usvojen za vreme predsednika Bila Klintona zbog jugoslovenske politike na Kosovu, kao i jedan raniji dekret koji je donet zbog politike bosanskih Srba.
U dekretu sadasnjeg predsednika Dzordza Busa istice se da je, buduci da situacija na Kosovu i oko Milosevica i njegovih optuzenih saradnika jos uvek nije resena i da status celokupne ranije blokirane imovine tek treba da bude resen, doneta odluka da se vaznost ranije usvojenih mera produzi.
Medjutim, u naknadnom saopstenju Ambasade SAD u Beogradu objasnjava se da su "sankcije nametnute Jugoslaviji ukinute su januara 2001. godine". Dalje se kaze:
"Radili smo sto smo brze mogli na normalizaciji odnosa izmedju nase dve zemlje. SAD su resene da pomognu narodu Jugoslavije tokom teskog procesa politicke i ekonomske tranzicije. Nedavno saopstenje Bele kuce treba shvatiti u tom kontekstu. Ono ne ukljucuje nikakve nove sankcije, vec sprecava Milosevica i njegove saradnike da eventualno ne dodju do neposteno stecenog bogatstva iz vremena njihove korupcionaske vladavine", kaze se u saopstenju americke ambasade.
Inace, u dokumentu koji je datira od 3. oktobra 2001. godine na "crnoj listi" nalazi se 81 ime, sto ne znaci da svi pobrojani imaju i otvorene racune u SAD.
Pored clanova Miloseviceve uze familije, zatim optuzenih za ratne zlocine pred Haskim tribunalom nalavedeni su i nekada kljucnih ljudi iz vojske, policije i privrede. Interesantno je da se na ovoj "crnoj listi" nalaze i dva biznismena i medijska magnata, Bogoljub Karic i Zeljko Mitrovic, koji su navodno vidjeni na prijemima u - americkoj ambasadi!
Content: © 1996-2002 Nezavisna Svetlost •
c.gif
Description: GIF image
