|
Krajnji cilj - uklanjanje granica�irenje evropske petnaestorice doprine�e stabilnosti u Evropi. Takav proces �e fundamentalno izmeniti Evropsku uniju sa krajnjim ciljem uklanjanja granice, istakao je savezni kancelar Austrije Volfgang �isel na konferenciji "Evropa bez granica", koji je ove nedelje u Be�u, uz slovena�kog premijera, okupio ministre finansija i guvernere zemalja Centralne i Isto�ne Evrope. Na va�nost da se zemljama kandidatima ponudi ekonomska perspektiva ukazao je i koordinator Pakta za stabilnost jugoisto�ne Evrope Erhard Busek, zala�u�i se ujedno za saradnju svih zemalja regiona. Deo Evrope "Region jugoisto�ne Evrope je deo Evrope i on mora ponovo biti u nju integrisan", istakao je Busek. On je, me�utim, upozorio da zemlje regiona treba same da re�e unutra�nje probleme jer nestabilnost, kako je upozorio, ne privla�i investitore. �est zemalja, koje bi prve trebalo da se priklju�e EU u 2004. godini, dostigle su GDP po stanovniku iznad dve tre�ine proseka EU, dok ostali kandidati nemaju vi�e od jedne tre�ine. Slovenija, Ma�arska, Poljska i �e�ka se uveliko pripremaju da zakora�e u Evropsku uniju, uz prethodno otklanjanje svih prepreka koje im stoje na tom putu. Slovenija je, po re�ima austrijskog kancelara, najbolji model ostalim kandidatima koji pokazuje �ta je neophodno uraditi za �lanstvo "porodice razvijenih". Na�a zemlja je u grupi sa Hrvatskom, BiH, Rumunijom i Bugarskom, koje �e se kasnije priklju�iti. U izlaganju na okruglom stolu pod nazivom "Potrebni koraci za stabilizaciju jugoisto�ne Evrope" guverner NBJ Mla�an Dinki� je podvukao da je SRJ izgubila deset godina i da to treba sada nadoknaditi. Ukazuju�i na rezultate reformi, on je ocenio da postignuti napredak mo�da iznena�uje me�unarodnu zajednicu, ali da je, ipak, nedovoljan za SRJ. Jugoslaviju �e u Evropu voditi logika profita tako da, naglasio je Dinki�, eventualne politi�ke promene ne�e imati veliki uticaj na ekonomiju. U osvrtu na evropsku integraciju, on je istakao da se najpre mora srediti situacija u SRJ, pre nego �to budemo razmi�ljali o prijemu u EU. Izraziv�i nezadovoljstvo brzinom realizacije projekata u okviru Pakta za stabilnost jugoisto�ne Evrope, Dinki� je dodao da na�a zemlja, koja je poslednja po�ela proces tranzicije, nema vremena za gubljenje. "Zbog toga smo odlu�ili da menjamo strategiju. �elimo da privu�emo strane investitore za projekte obnove i za izgradnju infrastrukture", rekao je guverner i naveo kao primer me�unarodni koridor 10. Da bi naglasio sve ve�u va�nost �itavog podru�ja Srednje i Isto�ne Evrope za EU, potpredsednik Rajfajzen central banke, organizatora skupa, dr Herbert Stepi� je govorio o razvoju regiona od politi�kih promena koje su rezultirale otvaranjem njihovih tr�i�ta 1989. godine. Najzna�ajniji napredak je u doma�em bruto proizvodu, trgovinskim vezama i direktnim stranima investicijama. Gotovo sve zemlje ovog podru�ja pokazuju ve�e stope rasta doma�eg bruto proizvoda nego EU, mada, naravno, sa mnogo ni�eg nivoa, naglasio je on. Trgovinski tokovi izme�u EU i zemalja kandidata pokazuju znatno pobolj�anje u protekloj deceniji. U godinama posle otvaranja, zemlje Srednje i Isto�ne Evrope su u trgovini pomerile svoj fokus na COMEC prema EU. Stepi� je prokomentarisao da su se trgovinske veze znatno izmenile od otvaranja i da je jasno da �e se dalje razvijati sa �irenjem EU, u korist i starih i novih �lanova. Izme�u 1989. i 2004. godine iz inostranstva je u ovo podru�je ulo�eno vi�e od 150 milijardi dolara. Mnogo zainteresovanih Austrija, u susedstvu mnogih zemalja kandidata i sa tradicionalnim vezama, natprose�no je profitirala iz ovog procesa politi�ke i ekonomske liberalizacije svojih suseda. Tako�e, zemlje koje nisu na spisku prvog talasa pristupaju�ih kandidata znatno su napredovale od 1989. godine. Stepi� je uveren da �e njihov dalji razvoj dovesti do daljeg �irenja Unije. Javno mnjenje u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, na primer, veoma je zainteresovano za pristup EU. Dalji razvoj Bosne i Hercegovine, kao i Jugoslavije, tako�e bi profitirao od izgleda na �lanstvo u EU u neko kasnije vreme. Rajfajzen banka sa bankarskom mre�om koja pokriva 12 zemalja ovog regiona organizovala je skup "Evropa bez granica" upravo da bi promovisala njihov potencijal i zna�aj pro�irenja EU. |
vrati.gif
Description: GIF image
