B I L T E N V E S T I
27. JUN 2002.
SR JUGOSLAVIJA
Svilanovic: Regionalna saradnja neophodna
OHRID, 26. juna (Tanjug) - Usvajanjem zavrsnog dokumenta u Ohridu je
danas zavrseno zasedanje predstavnika 17 zemalja,
clanica Centralnoevropske inicijative, na kojem je ucestvovao i
sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic.
Svilanovic je, obracajuci se ucesnicima skupa, istakao da se SRJ zalaze
i
podstice regionalnu i svaku drugu saradnju, jer se bez toga ne mogu
resiti
otvrena pitanja. Prema njegovim recima SRJ ocekuje veliku korist od
Pakta
za stabilnost, Jadranske inicijative, Dunavske saradnje i drugih
foruma, sto treba da rezultira poboljsanjem trgovinske razmene
i investicionih ulaganja, unifikacijom zakonske regulative, ali
i poboljsanjem transportnih koridora. Veoma je, kako je istakao, bitna
slobodna trgovinska razmena, zatim regionalno povezivanje u oblasti
energije i telekomunikacija, saradnja privrednih asocijacija i medija,
ali
je najvaznijee da se zajednickim snagama sprece svi vidovi
organizovanog kriminala i terorizma.
Jugoslovenski ministar je posebno govorio o neohodnosti izgradjivanja
civilnog, demokratskog drustva, a posle zavrsetka samita, na
konferenciji
za novinare, odgovarajuci na jedno od pitanja, rekao je da je za
bezbednost regiona veoma znacajno postovanje sporazuma o granici
izmedju
Jugoslavije i Makedonije koji je prosle godine u februaru potpisan u
Skoplju, a zatim i ratifikovan u parlamentima obe drzave. Validnost
dokumenta su potvrdile Ujedinjene nacije i
pitanje jugoslovensko-makedonske granice nije sporno, niti bi trebalo
da bude, rekao je Svilanovic, najavljujuci da ce uskoro
poceti obelezavanje granice od tacke gde se spajaju Jugoslavija,
Makedonija i Bugarska. Juce je u Skoplju trebalo da se sastanu
delegacije
tri drzave i da potpisu dokumenat o pocetku obelezavanju granice, ali
je
susret, na zahtev Bugarske, odlozen za pocetak jula. Veoma je bitno,
prema
recima Svilanovica, da sporazum o granici ne povredjuje prava naroda sa
obe strane medje, da imanja gradjana ostaju njihovo vlastistvo bez
obzira
na to kuda se proteze granicna linija. On je istupe kosovskog lokalnog
rukovodsta, kojim osporavaju medjudrzavni akt o granici, nazvao
tendencioznim, tumaceci ga njihovom zelom da se nametnu kao partner u
razgovorima o pitanjima koja nisu u njihovoj nadleznosti.
Na slican nacin na ovo pitanje odgovorio je i sef makedonske
diplomatije
Slobodan Casule naglasavajuci da demarkacija granice nece ugroziti
niciju
imovinu, ali hoce doprineti da se spreci sverc.
Zavrsni dokumenat skupa, na kojem su pored sefova diplomatija SRJ i
Makedonije ucestvovali i ministri inostranih poslova Hrvatske i
Austrije,
Tonino Picula i Benita Ferero Valdner, a ostale drzave su predstavljali
zaminici ministara, ima 50 tacaka. Uz konstataciju da medju zemljama,
clanicama CEI, prakticno nema otvorenih pitanja, u dokumentu se navodi
da
bi trebalo skratiti proces za evroatlantske integracije i pomoci ga
finansijski. Najveca pretnja miru u ovom delu Evrope su i dalje
organizovani kriminal, korupcija i terorizam, zapisano je u zavrsnom
dokunmentu.
Makedonija ce zavrsiti mandat kao predsavajuca CEI na jesen ove godine,
organizovanjem samita predsednika drzava ili vlada zemalja clanica u
Skoplju.
Zemlje CEI podrzale dogovor Srbije i Crne Gore
OHRID, 26. juna 2002. (Beta)-Ministri CEI su pozdravili dogovor
Srbije i Crne Gore o drzavnom uredjenju i saradnju s institucijama
medjunarodnog prava.
Oni su takodje ocenili da su izbori na Kosovu vazan korak ka
primenjivanju i postovanju Deklaracije 1244 Saveta bezbednosti UN.
U zajednickoj deklaraciji, ministri su ocenili da treba ojacati
saradnju zemalja CEI u oblasti politicke sigurnosti i u borbi protiv
terorizma.
Svilanovic je kazao da se zalaze za poboljsanje veza u regionu
u
oblasti transporta, energije, telekomunikacija. On se zalozio i za
jacanje
ekonomske saradnje i regionalne mreze u oblasti borbe protiv
organizovanog
kriminala i trgovine ljudima, drogom, i za sprecavanje reinvestiranja
tog
profita u terorizam.
Povodom odluke makedonskog vladike Jovana o liturgijskom i
kanonskom jedinstvu vardarskoveleske eparhije Makedonske pravoslavne
crkve,
Svilanovic je, odgovarajuci na pitanje Bete, istakao da ne smatra da se
radi o pripajanju makedonske eprahije Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali je
dodao da ne zeli da se mesa u odnose dveju crkava.
Ohridski susret Svilanovica, Casule i Picule
OHRID, 26. juna (Tanjug) - U Ohridu su se veceras, posle zavrsetka
konferencije ministara inostranih poslova zemalja
clanica Centralnoevropske inicijative (CEI), susreli sefovi
diplomatija Jugoslavije, Makedonije i Hrvatske, Goran Svilanovic,
Slobodan Casule i Tonino Picula. Jednocasovni razgovor bio je posvecen
regionalnoj saradnji i zajednickoj borbi protiv terorizma,
organizovanog
krivinala, pranja novca i sverca droge, oruzja i ljudi. Razmatrane su
i
neke ekonomske teme, posebno oblast energetike i saobracaja. Ministri
su razgovarali i o ukljucivanju ovih drzava u evropske i
evroatlantske strukture, odnosno o vodjenju zajednickih akcija u
procesu
tih integracionih procesa. U zajednickoj izjavi ministri istice
opredeljenje da rade na uspostavljanju stabilnosti, bezbednosti,
ekonomskog prosperiteta i demokratije u jugoistocnoj Evropi.
U posebnoj izjavi posle razgovora Svilanovic je naglasio da o svim
politickim i drugim pitanjima tri zemlje imaju identicna gledista i da
ce
se ove drzave medjusobno pomagati u svim oblastima. Jugoslavija ce
koristiti iskustva Makedonije i Hrvatske o ukljucivanju u evropske
integracije, kazao je ministar Svilanovic.
SVIMER:PSE ce dati u septembru pozitivno misljenje o prijemu SRJ
BEOGRAD, 26. juna (Tanjug) - Tokom septembarskog zasedanja
Parlamentarne
skupstine Saveta Evrope (PSE) dace pozitivno misljenje o pristupanju
Jugoslavije, posle cega ce Komitet ministara na prvom zasedanju 7.
novembra doneti odluku da Jugoslavija bude primljena u SE, rekao u
sredu
generalni sekretar Saveta Valter Svimer.
Kako je javio iz Strazbura izvestac "Danasa" za sutrasnje izdanje tog
beogradskog dnevnika, Svimer je to izjavio na na konferenciji za
stampu. Po "Danasu" je, medjutim, Peter Sider, predsednik PSE,
"najavio
mogucnost da komitet ministara potvrdi preporuku Skupstine u istoj
nedelji
kada se odrzava sednica". Politicki komitet Saveta Evrope, od cijeg
izvestaja zavisi ocena o ispunjavanju kriterijuma za clanstvo,
razmatrao
je u sredu amandmane Pravnog komiteta, tako da je izvestaj prakticno
vec sacinjen, a sa njim i lista obaveza Jugoslavije.
EU - 1,15 miliona evra za projekte NVO i medija u SRJ
BEOGRAD, 26. juna 2002. (Beta) Evropska komisija odobrila je
1,15
miliona evra za finandiranje 45 projekata nevladinih organizacija (NVO)
i
medija u SRJ u ovoj i sledecoj godini.
Sef delegacije Evropske komisije u SRJ Dzefri Baret i savetnica
za
razvoj nevladinog sektora Marija Jancic saopstili su na konferenciji za
novinare da je prosle godine Evropska komisija odobrila i sredstva za
sest
makroprojekata u SRJ, koji su vec u toku, te da je time njena pomoc
dostigla 3,6 miliona evra.
Baret je rekao da ce SRJ ostati zemlja od prioritetnog znacaja
prilikom odlucivanja o donacijama Evropske komisije, a naglasio je da je
SRJ, prema broju odobrenih projekata i sredstvima koja su za to
izdvojena,
vec sada svojevrsni presedan.
On je rekao da su razlozi za to izuzetno dobra saradnja sa
nevladinim sektorom, koji je, kako je rekao, pokazao izuzetno iskustvo i
profesionalizam i za vreme vladavine bivseg predsednika SRJ Slobodana
Milosevica.
Predstavnici Evropske komisije precizirali su da je 232
projekta
bilo prijavljeno za donacije u okviru programa za finansiranje
mikroprojekata, pod nazivom "Evropska inicijativa za demokratiju i
ljudska
prava (EIDHR)".
Odobreni projekti 44 NVO i medija podrazumevaju aktivnosti u
oblasti zastite ljudskih prava, afirmaciju vladavine prava, borbu protiv
diskriminacije razlicite vrste, zastitu i unapredjenje prava zena,
razvoj
nevladinog sektora, parlamentarne prakse, borbu protiv krijumcarenja
ljudi,
zastitu decjih prava...
Izmedju ostalih, donacije su dobili Romski informativni centar,
Zenski forum Crne Gore, Udruzenje sudija Srbije, Centar za
liberalnodemokratske studije, SOS telefon i centar za devojke, Centar za
slobodne izbore i demokratiju, Grupa 484, Viktimolosko drustvo Srbije,
Centar za multikulturalnost, Autonomni zenski centar, Prijatelji dece
Srbije, Plavo pozoriste, Centar za monitoring, kao i vise NVO iz Pozege,
Leskovca, Uzica, Smedereva, Valjeva...
Medju dobitinicima donacija za mikproprojekte su i RTS,
beogradski
radio B92, Produkcijska grupa Urbans, agencija Beta, Nezavisno udruzenje
novinara Srbije, Medija centar, Produkcija VIN i podgoricki nedeljnik
"Onogost".
Odobrena su i sredstva za sest makroprojekata, od kojih ce
jedan
biti realizovan na Kosovu, u cilju izmirenja stanovnistva u Djakovici.
Tri makroprojekta realizuju Fond Demokratski centar, Centar za
razvoj neprofitnog sektora i Odbor za gradjanske inicijative iz Nisa, a
po
jedan italijanska organizacija "Kooperacione Italiana Nord Sud"
(Cooperazione) i grcki Razvojni i obrazovni centar Evropske perspektive.
UNHCR: POTREBAN NOVAC ZA POMOC IZBEGLICAMA
ZENEVA, 26. juna 2002. (BetaAFP) Visokom komesarijatu UN za
izbeglice (UNHCR) nedostaju sredstva kako bi pomogao povratak izbeglih
na
Balkanu, 11 godina nakon pocetka ratova u tom regionu.
U saopstenju koje je objavljeno uoci sutrasnjeg sastanka o
humanitarnoj pomoci Balkanu, UNHCR je upozorio da mu nedostaje 38,8
miliona
dolara za programe do kraja godine.
Ako do polovine jula ne bude obezbedjeno cetiri miliona dolara,
UNHCR ce biti primoran da obustavi neke od programa na Kosovu i u
Hrvatskoj, precizira se u saopstenju te agencije UN.
Povratak izbeglih se ubrzava. "Poslednje dve godine se vratio
veliki broj ljudi", istakao je Visoki komesar za izbeglice Rud Lubers .
Ako bude nastavljen aktuelni ritam povratka i bude obezbedjen
neophodan novac, UNHCR smatra da ce se vecina izbeglih i raseljenih
osoba
do kraja 2003. godine vratiti u svoje regione ili ce za stalno ostati u
sadasnjem mestu boravka.
Vise od milion ljudi je, medjutim, i dalje izvan svog regiona.
Nedovoljno finansiranje tih programa bi moglo da blokira napore
UNHCR za eventualni povratak na Kosovo oko 230.000 Srba i Roma koji su
1999. godine pobegli iz pokrajine.
UNHCR takodje upozorava da bi povratak Srba u Hrvatsku mogao da
bude doveden u pitanje.
Dok je krajem 90ih godina situacija bila katastrofalna, sada je
ohrabrujuci broj povratnika.
UNHCR tako navodi da se oko 850.000 ljudi od 1996. godine
vratilo
u BiH, a od toga njih 159.000 se vratilo u regione u kojima sada cine
manjinu.
Oko 150.000 izbeglica vratilo se u Makedoniju, dok se 93.000
Srba
vratilo u Hrvatsku.
Lubers danas predsedava sastankom radne grupe koja je od 1992.
godine zaduzena za operacije UNHCR na Balkanu.
Specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope
Erhard Busek, kao i drugi zvanicnici Pakta, ucestvovace na sutrasnjem
sastanku u Zenevi.
SMENA PAVKOVICA REAGOVANJA
Izvrsena primopredaja u GS VJ, najpre ustav pa izbori
BEOGRAD, 26. juna 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
izjavio je danas da je izvrsena primopredaja na celnoj funkciji u
Generalstabu Vojske Jugoslavije.
Kostunica je na konferenciji za novinare rekao da se smatra da
je
primopredaja duznosti nacelnika Generalstaba VJ izvrsena i da stvari u
Vojsci Jugoslavije "funkcionisu normalno".
On je kazao da generalpotpukovnik Branko Krga moze godinu dana
obavljati funkciju zastupnika nacelnika GS VJ i dodao da ce u
medjuvremenu,
nakon usvajanja ustavne povelje Srbije i Crne Gore biti donet novi zakon
o
vojsci i o odbrani.
Kostunica je takodje kazao da ne postoje zakonska ogranicenja
da
se kandiduje za predsednika Srbije, ali je ponovio da ce odluku o tome
da
li ce se kandidovati doneti tek kada izbori budu raspisani.
On je ipak naveo da bi pre raspisivanja izbora trebalo usvojiti
novi Ustav Srbije i po njemu raspisati i predsednicke i parlamentarne
izbore.
Kostunica je kazao da je vec sada moguce zapoceti rad na izradi
novog Ustava Srbije, jer su u beogradskom sporazumu "dati obrisi
institucija" buduce zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.
Jugoslovenski predsednik je izjavio da se na pricu o planiranju
upada vojske u Biro za komunikacije Vlade Srbije "ne obazire" jer deli
misljenje premijera Srbije da je "bizarna".
On je ipak dodao da mu "manje bizarno deluje deo price o
prisluskivanju" predsednika SRJ i Vojske Jugoslavije iz Biroa za
komunikacije.
Kostunica je ocenio da se tom pricom skrece paznja gradjana sa
svakodnevnih problema i optuzio Vladu Srbije da je "mastovitija u
suocavanju sa politickim protivnicima nego sa stvarnim problemima".
Predsednik SRJ je kazao da je general Nebojsa Pavkovic, od koga
je
tvrdnja da je u Kostunicinim kabinetu planira upad u Biro za
komunikacije,
i ranije "pricao price" i podsetio na njegove izjave iz septembra 2000.
godine, kada je govorio o planu za izazivanje nereda u Srbiji, kako bi
se
pruzila pomoc tadasnjoj opoziciji.
"Na tu pricu se nisam obazirao, ni na ovu se ne obazirem, jer
delim misljenje da zvuci bizarno", rekao je Kostunica.
NATO: SMENA PAVKOVICA DOPRINOSI BOLJIM ODNOSIMA SRJ I NATO
BRISEL, 26. juna 2002. (Beta) Atlantski savez "pozdravlja"
smenjivanje generala Nebojse Pavkovica sa polozaja nacelnika
Generalstaba
Vojske Jugoslavije (VJ), kao cin koji ce doprineti uspostavljanju
"tesnjih
odnosa NATOSRJ", izjavio je danas jedan zvanicnik NATO u Briselu.
On je ukazao na da je vlada u Beogradu 29. aprila uputila
generalnom sekretaru NATO Dzordzu Robertsonu "pismo o namerama" u kojem
obavestava Atlantski savez da je SRJ pokrenula postupak uclanjenja u
Partnerstvo za mir.
Taj funkcioner NATO, koji je zeleo da ostane anoniman, istakao
je
da je "odluka jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice da smeni
generala Pavkovica iskljucivo stvar njegove ustavne nadleznosti kao sefa
drzave".
"Sa stanovista NATO", kako je naznacio, "moze se reci da
atlantski
saveznici pozdravljaju tu odluku zato sto je pomenuti gospodin (general
Pavkovic) povezan s nedavnim istorijskim razdobljem, za koje bismo svi
najvise voleli da bude ostavljeno po strani".
"I, s obzirom na to da ulazemo napore da uspostavimo tesnje
odnose
sa Jugoslavijom, uvereni smo da ce ovakva odluka olaksati proces tog
priblizavanja. NATO zato jasno pozdravlja ovaj korak", istakao je
zvanicnik
u sedistu Atlantskog saveza u Briselu.
On je dodao da je "SR Jugoslavija odlucila da pokrene postupak
ulaska u program Partnerstvo za mir". "Time je Atlantskom savezu
poruceno
da SRJ pokrece unutrasnji proces za ukljucivanje zemlje u Partnerstvo za
mir. Proces je, prema tome, upravo poceo i jos nismo dobili zvanican
zahtev
za uclanjenje u taj program. Dokument koji smo dobili iz Beograda je
samo
'pismo o namerama'", kazao je isti izvor.
Zvanicnik NATO je rekao da se "pazljivo prate
unutrasnjepoliticka
zbivanja izazvana smenjivanjem generala Pavkovic", dodajuci, medjutim,
da
je to "iskljucivo stvar samih politickih snaga i vlasti zemlje".
Na opasku novinara da unutar Srbije i SRJ neke politicke snage,
iako nemaju primedbi na odlazak Pavkovica, kritikuju nacin na koji je to
uradjeno i, cak, smatraju da je to ucinjeno da bi se donela korist samo
stranci na cijem je celu predsednik Kostunica, predstavnik NATO je zeleo
da
"ponovo istakne da NATO ni na koji nacin ne zeli da se bilo koji nas
stav
tumaci u funkciji unutrasnjepolitickih zbivanja".
"NATO jedino i iskljucivo smatra da ce smena Pavkovica
doprineti
uspostavljanju tesnjih odnosa sa SRJ", kazao je taj zvanicnik.
Zamoljen da se osvrne na primedbe da je Kostunicin ukaz trebalo
da
obuhvati smenjivanje jos nekih generala, predstavnik Atlantskog saveza
je
istakao da je "to iskljucivo stvar vlasti u Beogradu i, ocigledno,
pitanje
vremena i toka unutrasnjepolitickih zbivanja".
Generalni sekretar NATOa DZordz Robertson je na sinocnjoj
konferenciji za novinare takodje pozdravio smenjivanje Pavkovica. Upitan
o
odluci predsednika SRJ Vojislava Kostunice, Robertson je rekao da je
"siguran da je on imao dobre razloge da to ucini".
PAVKOVIC: TACNA JE PRICA O PLANU ZA UPAD U BIRO
BEOGRAD, 26. juna 2002. (Beta) Penzionisani nacelnik
Generalstaba
Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic izjavio je danas agenciji Beta da je
tacna njegova tvrdnja da je u kabinetu predsednika SRJ Vojislava
Kostunice
u junu prosle godine planiran upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije.
Povodom Kostunicine izjave da je ta prica bizarna koliko i
Pavkoviceva prica iz septembra 2000. godine o planiranom upadu iz
Republike
Srpske, Crne Gore i Kosova kako bi se izazvali neredi u Srbiji, Pavkovic
je
kazao da su obe price tacne.
"Kostunica na konferenciji za novinare nije direktno odgovorio
ni
na jedno pitanje, posebno na to (o planiranju upada), a ja sam bio jasan
na
konferenciji za novinare", rekao je Pavkovic Beti i dodao da je u
septembru
2000. iznosio podatke na osnovu zvanicnih obavestajnih informacija
kojima
je VJ raspolagala.
Povodom Kostunicine tvrdnje da je predao duznost, Pavkovic je
rekao "nije nista potpisao i nije primio ukaz (o penzionisanju)". "Nisam
potpisao nista, nisam potpisao akt o razresenju, nisam predao duznost u
smislu predaje dokumenata i stvari koje duzim, nisam potpisao zapisnik o
primopredaji i dokument o primopredaji", rekao je Pavkovic.
On je ipak dodao da "ne dozvoljava da se pravi guzva" oko toga
ko
je na celu GS VJ, jer, kako je rekao, "Krga obavlja duznost a ja
ocekujem
ishod zalbe koju sam uputio" Saveznom ustavnom sudu.
Pavkovic je negirao navode u stampi da nije dobio podrsku
kolegijuma nacelnika GS VJ na sednici u ponedeljak uvece.
"Sazvao sam kolegijum da bih ih upoznao sa zakljuccima Vrhovnog
saveta odbrane i ukazom koji mi je saopsten. Svi clanovi kolegijuma bili
su
jednodusni da se zakoni moraju dosledno sprovoditi, a nezakonite radnje,
posebno u odnosu na generale, ne smeju se sprovoditi", rekao je
Pavkovic.
Upitan kako komentarise podrsku kolegijuma predsedniku SRJ i
zastupniku nacelnika Generalstaba, Pavkovic je rekao da je to dobro za
funkcionisanje VJ, ali je naglasio da niko "nije pozdravljao imenovanje
novog nacelnika".Pavkovic je dodao da njegov takav stav nema nikakve
veze
sa destabilizacijom zemlje i vojske, niti sa stranackim prepucavanjima.
Pavkovic je odbacio tvrdnje da trazi zastitu i podrsku Vlade
Srbije.
On je ponovio da ga je Kostunica smenio pod pritiskom savetnika
i
Zapada i Amerike.
MIcunovic: Smena Pavkovica pozitivno primljena na Zapadu STRAZBUR, 27.
juna (Tanjug) - Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine
Dragoljub Micunovic izjavio je da je "smena generala Pavkovica u
zapadnim
diplomatskim krugovima prihvacena je kao nesto pozitivno." "Za njih je
to
naravno nasa unutrasnja stvar, ali se moze reci da je to i pozitivan
korak
u kontekstu zahteva medjunarodne zajednice za uspostvljanje civilne
kontrole vojske u nasoj zemlji. Pavkovic je za njih simbol Miloseviceve
epohe", izjavio je Micunovic za sutrasnji beogradski dnevnik "Glas
javnosti" iz Strazbura gde prisustvuje zasedanju Parlamentarne
skupstine
Saveta Evrope.
Primedbu da je smena dosadasnjeg nacelnika Generalstaba Vojske
Jugoslavije
(VJ) generala Pavkovica "vaninstitucionalna", Micunovic je ocenio kao
neosnovanu. "Clan 136 naseg ustava jasno kaze da predsednik drzzave
ima
pravo da imenuje i smenjuje generale. Mogu se postaviti neka druga
pitanja
kao na primer: zasto do smene nije doslo ranije ili zasto niiko drugi
nije
smenjen osim Pavkovica," primetio je Micunovic.
Micunovic je dodao da po njegovom misljenju nema opasnosti da dodje do
raskola u VJ, konstatujuci da su "nasi oficiri ozbiljni ljudi, da je
general (Branko) Krga (zastupnik nacelnika Generalstaba VJ) ozbiljan
general I ozbiljan covek". Micunovic je takodje ocenio da jacanje
civilne
kontrole VJ znaci snazenje moci parlamenta I stabilizaciju zemlje, kako
na unutrasnjem planu, tako I u medjunarodnim kontekstu.
RADOJEVIC: NE MOGU DA DOSTAVIM MATERIJALE VSO MICUNOVICU
BEOGRAD, 26. juna 2002. (Beta) Jugoslovenski ministar za
odbranu
Velimir Radojevic rekao je danas da nece moci da dostavi Saveznoj
skupstini
materijale sa sednice Vrhovnog saveta odbrane odrzane u ponedeljak posto
nije clan tog tela.
Radojevic je, medjutim, za Radioteleviziju Srbije kazao da se
predsednici Srbije I Crne Gore Milan Milutinovic I Milo Djukanovic na
sednici Vrhovnog saveta odbrane nisu izjasnili o smeni generala Nebojse
Pavkovica, ali da je predsednik SRJ Vojislav Kostunica najavio da ce
"iskoristiti svoje ustavno pravo".
Clanovi VSO su predsednici SRJ, Srbije I Crne Gore. Sednici u
ponedeljak, na kojoj se raspravljalo o smeni Pavkovica, prisustvovali su
I
Velimir Radojevic, jugoslovenski premijer Dragisa Pesic I general
Pavkovic.
Radojevic je veceras kazao da se Milo Djukanovic nije izjasnio
o
predlogu za smenu nacelnika Generalstaba, obrazlazuci to oprecnim
podacima
koje su na sednici VSO izneli Kostunica I Pavkovic.
Jugoslovenski ministar za odbranu je dodao da je Kostunica,
nakon
takvog stava Milutinovica I Djukanovica, rekao da ce "iskoristiti svoje
ustavno pravo, sto je na neki nacin impliciralo" da ce doneti odluku o
smeni nacelnika Generalstaba.
Radojevic je za BK Televiziju kazao da je Kostunica imao
zakonsko
I ustavno pravo da smeni Pavkovica.
DJINDJIC: PAVKOVICEVE OPTUZBE SE NE MOGU ZATASKATI
BEOGRAD, 26. juna 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic
rekao je veceras da se ne mogu zataskati optuzbe smenjenog nacelnika
Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojse Pavkovica da su mu savetnici
jugoslovenskog predsednika naredjivali da izvrsi prepad na Biro za
komunikacije Vlade Srbije, odakle se, navodno, prisluskivao Kabinet
Kostunice.
Djindjic je za Radioteleviziju Srbije kazao da jugoslovenski
predsednik Vojislav Kostunica nije na danasnjoj konferenciji za novinare
direktno odgovorio na te optuzbe.
Premijer Srbije je rekao da se mora sprovesti istraga o
Pavkovicevim optuzbama, jer je "tesko krivicno delo, ako se neko spremao
da
izvrsi upad u Vladu Srbije sa komandosima".
"Ja se nadam da te optuzbe nisu tacne, jer bi to bilo dobro za
zemlju. Ali, ne mozemo ostaviti to da visi u vazduhu. Vlada Srbije nije
izmislila tu aferu. Ona je mozda izmisljena, ali Kostunica danas nije
rekao
da jeste", izjavio je Djindjic.
On je dodao da je "bizarno" misliti da se u Birou za
komunikacije
Vlade Srbije vrsilo prisluskivanje kabineta predsednika SRJ I da bi
svako,
ko bi izvrsio prepad na Biro, doziveo blamazu.
Premijer Srbije je odbacio tvrdnje da se Pavkovic za napad na
Kostunicu I njegove savetnike odlucio jer je dobio podrsku Vlade Srbije
Djindjic je kazao da Pavkovic nije mogao da dobije nikakvu presudnu
podrsku
republicke vlade, jer je u iskljucivoj nadleznosti predsednika SRJ.
Na pitanje zasto je cekao nekoliko dana da u javnost iznese
optuzbe na racun Kabineta jugoslovenskog predsednika, kada ga je
Pavkovic o
tome izvestio pismom 21. juna, premijer Srbije je kazao da je zeleo da
se
sve zavrsi na sednici Vrhovnog saveta odbrane, bez stete po zemlju.
Djindjic je dodao da je, nakon sto je Pavkovic javno izneo
optuzbe, Vlada Srbije morala javno da reaguje kako se gradjani ne bi
upitali zasto republicka vlast ne brani svoje ustavne ingerencije.
On je naveo da Vlada Srbije nije zelele da izaziva skandale I
da
time "tera" potencijalne strane investitore.
Predsednik Vlade Srbije je podrzao ideju da aferu, u sto kracem
roku, resi nezavisna komisija. Dodao je da ce se slucajem Pavkovic, po
nadleznosti, baviti jugoslovenski parlament.
On je ocenio da je I nacelnik vojne obavestajne sluzbe general
Aco
Tomic trebalo da bude smenjen na sednici VSO. Djindjic je naveo da je
Tomic
"stozer problema" u Vojsci Jugoslavije I "veza sa" Kabinetom predsednika
SRJ.
REPUBLIKA SRBIJA
Sanino i Mihajlovic promovisu klasu multietnicke policije
BEOGRAD, 26. jun 2002. (Beta) Sef Misije OEBS u Jugoslaviji
Stefano Sanino prisustvovace sutra u Mitrovom Polju kraj Kraljeva
svecanosti dodele diploma cetvrtoj grupi multietnicke policije za
podrucje
opstina Presevo, Bujanovac I Medvedja, saopsteno je iz Kancelarije OEBSa
u
Beogradu.
Ceremoniji ce pored Sanina prisustvovati I republicki ministar
unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic I gradonacelnik Preseva Riza
Halimi.
Nakon ceremonije dodeljivanja diploma bice odrzana demonstracija vestina
buducih policajaca, nakon cega ce biti organozovana konferencija za
novinare.
Pitic: Do sada potroseno 1,2 milijardi evra
BEOGRAD, 26. juna 2002. (Beta) Srbija je od oktobra 2000.
godine
do danas potrosila ukupno 1,2 milijardi evra dobijenih donacijama,
izjavio
je danas republicki ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran
Pitic.
Na konferenciji za novinare, on je rekao da su sve donacije,
"koja
su isla preko vlade, stigle do korisnika" I istakao da "nije zabelezena
ni
jedna malverzacija".
Pitic je istakao da je "najveci deo sredstava iskoriscen u
skladu
sa zahtevima" srpske strane I dodao da je "efektivnost donacija mnogo
vaznije, nego da li je bilo jos 50 miliona ili 100, cime bi stigli na
nivo
koji bi I po kvantitetu bio zadovoljavajuci".
On je naveo da se u ovoj godini ocekuje da ce iz donacija
ukupno
biti potroseno oko 900 miliona evra, od cega je 550 miliona dobijenih na
Briselskoj donatorskoj konferenciji 2001. godine.
Pitic je istakao da ce ta sredstva biti ulozena u
infrastrukturne
projekte, privatni sektor I projekte na opstinskom nivou.
Pitic je naveo da ce mala I srednja preduzece dobiti 65 miliona
evra donacija za obrtni kapital I 10 miliona evra u obliku kredita.
On je naveo da se donacije koje su stizale u obliku poklona
smanjuju I da sve dominatniji postaju "meki krediti", dobijeni pod
povoljni
uslovima. Ove godine pokloni jos zauzimaju nesto malo vise od polovine,
dok
ce naredne godine manje od jedne trecine donacija biti poklonjeno, rekao
je
Pitic.
Prema njegovim recima, ocekuje se da ce u 2002. godini za
strukturalno prilagodjavanje I rekonstrukciju infrastrukture u Srbiji
ukupno stoci 390 miliona evra. Za narednu godinu je, prema njegovim
recima,
ugovoreno vise od 800 miliona evra donacija.
On je istakao da ce se u ovoj I narednoj godini biti forsirane
donacije za struktirnu reformu sistema.
On je rekao da je od sredstava dobijenih donatorskoj
konferenciji
u Briselu, prosle godine potroseno 300 miliona evra, ove je planirano
550
miliona, za narednu godinu 390 miliona, a ocekuje se da ce ukupna suma
biti
potrosena 2005. godine, kada bude potroseno I poslednjih 170 miliona
evra.
Pitic je rekao da medjunarodna zajednica krajem septembra ili
pocetkom oktobra namerava da organizuje novu donatorsku konferenciju,
slicnu briselskoj.
Djindjic:nemam ambicija da budem predsednik
BEOGRAD, 26. juna (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je
veceras da "nema ambicija da bude predsednik" i ocenio da nije realno
da
se Ustav Srbije "napise u roku od mesec - dva" dana. Uslov za donosenje
Ustava Srbije jeste konstituisanje zajednicke drzave Srbije i Crne
Gore,
kazao je Djindjic. "Ako neko misli da je moguce - veliki je optimista.
Ja
ne mislim da je to moguce", istakao je Djindjic u
emisiji Radio-televizije Srbije.
Prema recima Djindjica, realno je da do kraja godine imamo drzavu
Srbije i
Crne Gore i novog predsednika Srbije. Djindjic je ocenio da se izbori
za
srpski parlament mogu raspisati samo ako vlada ne bude imala vecinu u
njemu, dodavsi da su zahtevi za izbore u nekoj zemlji opravdani ako se
pruzi alternativa vladajucem programu. "Ne bih rekao da je to slucaj u
Srbiji", rekao je Djindjic.
SRBIJA CRNA GORA
Ekonomski odnosi Srbije i Crne Gore tesko resivi
BUDVA, 26. juna 2002. (Beta) Predsednik Saveza ekonomista
Jugoslavije Boris Marovic ocenio je danas da od zajednicke drzave Srbije
I
Crne Gore, po svemu sudeci, nece biti nista.
"Ekonomski odnosi izmedju Srbije I Crne Gore teze ce biti
reseni
nego politicki", rekao je Marovic na kraju drugog dana 14. savetovanja
jugoslovenskih ekonomista u Budvi.
On je dodao da su ekonomisti posle dva dana savetovanja bez
odgovora na kljucna ekonomska pitanja zajednicke drzave.
"Mozda bi dilema bila manja da nismo juce culi ministre
finansija
Srbije I Crne Gore koji su nas obavestili da su se dogovorili da se nisu
dogovorili nista", rekao je Marovic. On je ocenio da "ono sto su se
dogovorila dvojica ministara ne znaci nista".
Ljiljana Stanisic iz Saveznog ministarstva finansija rekla je
da
se jos ne zna da li ce finansiranje funkcija zajednicke drzave zavisiti
od
volje republika ili ce se uspostaviti sistem finansiranja koji ce
funkcionisati nezavisno od bilo cije volje.
"Finansiranje mora biti institucionalizovano ako zelimo da
zajednica Srbije I Crne Gore bude drzava", rekla je Stanisiceva.
Ona je dodala da nepostojanje ministarstva finansija zajednicke
drzave svedoci o tome da ce njeno finansiranje biti prepusteno volji
republika.
"Zar neko misli da finansiranje vojske, ministarstva inostranih
poslova ili ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom moze
zavisiti
od necije personalne volje", rekla je Stanisiceva.
Srpski I crnogorski ministri finansija Bozidar Djelic I
Miroslav
Ivanisevic juce su na savetovanju rekli da je dogovoreno da Crna Gora
ponovo pocne da uplacuje svoj doprinos u budzet zajednicke drzave.
Djelic je izrazio nadu da ce Podgorica sa uplatama poceti od
2003.
godine I procenio godisnju obavezu te republike na 40 miliona evra.
Ivanisevic je rekao da ce finansiranje zajednicke funkcije za
Crnu
Goru predstavljati novi trosak.
"Zato je vazno da se zajednicki troskovi dele pod jasno
definisanim uslovima I da budu pod strogom kontrolom Srbije I Crne Gore,
da
placanja idu preko republickih trezora I da se cak I kontrola koriscenja
obavlja takodje kroz republicke organe", rekao je Ivanisevic.
U svom referatu za savetovanje, ekonomista Nikola Vukicevic
naveo
je da nije jasno iz kojih izvora ce Crna Gora finansirati funkcije
zajednicke drzave, s obzirom na to da ovogodisnji budzetski deficit
iznosi
115 miliona maraka.
DJUKANOVIC Bicu posvecen sprovodjenju beogradskog sporazuma
BEOGRAD, 26. juna 2002. (Beta) Crnogorski predsednik Milo
Djukanovic izjavio je da ce biti iskreno posvecen sprovodjenju
beogradskog
sporazuma o buducim odnosima Srbije I Crne Gore, dok god budu postojale
sanse da njihova drzavna zajednica zazivi.
Djukanovic je, u intervjuu za najnoviji broj "Nedeljnog
telegrafa", rekao da najveca opasnost po sprovodjenje tog sporazuma
preti
od unitarista u Beogradu I Podgorici I dela administracije Evropske
unije.
Prema njegovim recima, unitaristicki politicki krugovi "ne mogu
da
prezale sto drzava vise nije centralizovana" a administraciji u Briselu
bi
vise odgovarala cvrsca zajednica Srbije I Crne Gore.
"Naredne tri godine nece biti izgubljene. Kompromis je moguc
ako
se svi budu pridrzavali onog sto je precizno dogovoreno. Polazimo od
zatecenih razlika, krecemo ka Evropi, harmonizujemo I jedan I drugi
sistem
sa evropskim I, neminovno, u nekoj tacki cemo se sresti", rekao je
predsednik Crne Gore.
Djukanovic je na pitanje ko bi bio najbolji predsednik
zajednicke
drzave odgovorio ocenom da bi na tu funkciju mogao stupiti svako ko ima
legitimitet politicke vecine u Srbiji I Crnoj Gori.
Prema njegovoj oceni, Ustavna povelja drzavne zajednice Srbije
I
Crne Gore mogla bi biti usvojena vec u julu, ukoliko na njoj "budu
radili
kompetentni ljudi I ako taj posao bude postedjen politickih igara".
"Ako se dogodi da se zajednica uopste ne konstituise I da
beogradski sporazum ostane mrtvo slovo na papiru, bilo bi besmisleno
insistirati na roku od tri godine, koji bi, u tom slucaju, znacio vreme
daljeg propadanja", naveo je Djukanovic.
DJUKANOVIC: NISAM BIO PROTIV SMENJIVANJA PAVKOVICA
BUDVA, 26. juna 2002. (Beta) Crnogorski predsednik Milo
Djukanovic
izjavio je veceras agenciji Beta da na sednici Vrhovnog saveta odbrane
(VSO) nije bio protiv smenjivanja generala Nebojse Pavkovica sa mesta
nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ).
"O tome se na sednici VSO nije izjasnjavalo, ali se
razgovoralo.
Ni u razgovoru nisam bio protiv smenjivanja Pavkovica", rekao je
Djukanovic
na koktelu povodom 14. savetovanja jugoslovenskih ekonomista u Budvi.
On je izrazio nezadovoljstvo sto se ne preduzima nista
radikalno
na dimenzioniranju VJ prema realnim mogucnostima I potrebama I njenom
obskrbljivanju onim sto treba za clanstvo u Partnerstvu za mir, nego se,
kako je rekao, "stvar vise odvija spontano". Djukanovic je dodao da
ucesce
Crne Gore nikad nije bilo sporno kada je vojska u pitanju.
"Kada smo dosli u sukob sa (Slobodanom) Milosevicem, vise nismo
hteli da finansiramo saveznu administraciju koju je on nakaradno
konstituisao na bazi: vlast Srbije, opozicija Crne Gore", rekao je
Djukanovic.
"Ali, s obzirom da je vojska jedan specifican sistem, mi smo u
njenom finansiranju participirali tako sto je godinama svakog meseca na
ziro racun ministarstva finansija Crna Gora izdvajala tacno onolika
sredstva koliko je trebalo da uplati I iz tih sredstava su finansirane
odredjene funkcije vojske, dogovorene izmedju crnogorskog ministarstva
finansija I glavnog finansijera VJ", kazao je Djukanovic.
Govoreci o Sporazumu Srbije I Crne Gore, on je novinarima kazao
da
je taj Sporazum "realno moguci kompromis u domacim I medjunarodnim
politickim I bezbednosnim okolnostima".
"Kao realni ljudi vise se ne osvrcemo na to sta je ko predlagao
u
pocetnoj fazi, dosli smo do sporazuma I sad nam valja raditi na njegovoj
implementaciji", rekao je Djukanovic I dodao da je Crna Gora tom poslu
sasvim posvecena.
On je priznao da su ekonomska pitanja u Sporazumu definisana na
"originalan nacin", ali je ocenio da su realna I sprovodiva, ako se oni
koji ga budu sprovodili, budu pridrzavali realno postignutog kompromisa.
"Ako nesto preti implementaciji Sporazuma, onda preti njegovo
naknadno preispitivanje I pokusaj njegovog naknadnog prekrajanja", rekao
je
Djukanovic I dodao da mu se cini da postoje odredjeni krugovi I u
domacoj,
ali pre svega u medjunarodnoj javnosti "I pre svega u Briselu" koji sada
identifikuju odredjene probleme u tome da je takvu zajednicu, sa dva
razlicita ekonomska sistema tesko uklopiti u klise procesa asocijacije I
stabilizacije kojim se drzave iz ovog regiona vode do Evropske unije
(EU).
On je takodje kazao da je tacno da se radi o atipicnoj drzavnoj
zajednici do koje se, medjutim, doslo uz teske politicke kompromise.
"Smatram da to sad svi moramo ispostovati I da to mora
ispostovati
EU. Ona mora malo poremetiti svoj komfor I vec pripremljeni klise
primeniti
na ovakvu drzavnu zajednicu", rekao je Djukanovic.
On je pozvao EU da bude imagitivnija I kreativnija I da kreira
poseban proces asocijacije I stabilizacije koji ce obezbediti da
ekonomski
sistemi Srbije I Crne Gore idu u susret evropskim standardima.
"To neminovno znaci da ce se u odredjenom trenutku nase putanje
preseci I da cemo odatle nastaviti potpuno sinhronizovano sledecim
deonicama puta do evropskih I evroatlantskih struktura", kazao je
crnogorski predsednik.
On je rekao da je implementacija Sporazuma u dodatnim teskocama
zbog politicke nestabilnosti I u Srbiji I u Crnoj Gori, kao I da te
teskoce
mogu uticati na usporavanje njegove primene.
"I u Srbiji I u Crnoj Gori smo tek u procesu formiranja
kriticne
mase reformskih demokratskih I proevropskih snaga", rekao je Djukanovic
I
dodao da "kriticna masa za reforme ni u Srbiji ni u Crnoj Gori jos nije
stvorena".
Niti je dobar deo javnosti, kako je kazao crnogorski
predsednik,
upoznat sa stvarnom sustinom I posledicama koje reforme nose, kao ni sa
perspektivama koje otvaraju.
PREDLOG STRUKTURE I NACELA POVELJE DO 3. JULA
PODGORICA, 26. juna 2002. (Beta) Komisija za izradu ustavne
povelje buduce zajednicke drzave Srbije I Crne Gore izabrala je danas
potkomisiju ciji je zadatak da do srede, 3. jula utvrdi predlog
strukture,
osnovnih opredeljenja I nacela ustavne povelje. "Ocenili smo da bi za
efikasan I kvalitetan rad Komisije trebalo izabrati potkomisiju ciji ce
zadatak biti da pripremi predlog strukture povelje I utvrdi predlog
njenih
osnovnih opredeljenja, resenja I nacela", kazao je novinarima
predsedavajuci danasnje sednice Komisije Srdja Bozovic.
On je kazao da ce potkomisija raditi po paritetnom principu I
da
je cine po tri predstavnika srpskog, crnogorskog I jugoslovenskog
parlamemta.
Komisiju cini po devet predstavnika iz republickih I saveznog
parlamenta.
Clanovi potkomisije iz Skupstine Srbije su Dragor Hiber, Bosko
Ristic I Dragan Jocic, iz crnogorske skupstine Miodrag Vukovic, Zoran
Zizic
I Ferhat Dinosa, dok su iz Savezne skupstine u potkomisiji Slobodan
Gavrilovic, Velizar Kaludjerovic I Zoran Sami.
Bozovic je kazao da je rad potkomisije "orocen do 3. jula" do
kada
ona treba da podnese izvestaj I utvrdi predlog strukture I nacela
ustavne
povelje.
Predsedavajuci danasnjeg sastanaka je, takodje, naveo da prema
danas postignutom dogovoru clanovi potkomisije mogu angazovati I "jedan
broj strucnih ljudi koji ce im pomoci u pripremi povelje".
Naredna sednica Ustavne komisije odrzace se u Podgorici 4.
jula, a
predsedavajuci ce tada biti potpredsednik opozicione crnogorske
Socijalisticke narodne partije Zoran Zizic.
Kopredsedavajuci Komisije iz crnogorskog parlamenta Dragan
Kujovic
je kazao da je Demokratska stranka Srbije vec utvrdila predlog nacela
ustavne povelje koji je podelila ucesnicima sastanka.
On nije mogao da precizira sta sadrzi taj predlog, ali je naveo
da
ce ga potkomisija razmatrati, kao I "moguci" predlog crnogorskog
parlamenta.
kosovo metohija
Vilijamson na Kosovu
PRISTINA, 26. juna (Tanjug) - U Pristini je danas boravio ambasador
Sjedinjenih Americkih Drzava pri Ujedinjenim nacijama Ricard Vilijamson
koji je razgovarao sa premijerom Kosova Bajramom Redzepijem . Premijer
Redzepi je posle razgovora rekao da je ambasadora Vilijamsona
informisao o
naporima prelaznih kosovkih institucija, a pre svega o procesu
integracije
manjinskih zajendica u sve drustvene tokove. Redzepi je zatrazio da UN
i
SAD nastave da pomazu razvoj demokratske pokrajine.
Ambasador Vilijamson je istakao da je zadovoljan stepenom saradnje
UNMIK-a
i prelaznih pokrajinskih institucija uz napomenu da SAD u potpunosti
podrzavaju napore sefa UNMIK-a Mihaela Stajnera, te da to nije samo
njegov
stav, vec stav svih ambasadora u UN. Na pitnaje novinara da li se moze
ocekivati da UNMIK uskoro prenese veca ovlascenja na prelazne
institucije
i kosovske lidere, ambasador SAD pri UN je istakao da to prvenstveno
zavisi od brzine integracije manina u institucije i uspesne realizacije
povratka raseljenih Srba.
O nezavisnosti Kosova rano razgovarati
PRISTINA, 26.juna (Tanjug) - Sef nemacke kancelarije u Pristini
ambasador
Mihael Smunk na kraju svoje diplomatske misije na Kosovu, koja je
trajala
dve godine, izjavio je da je jos rano razgovarati o konacnom statusu
Kosova. Treba raditi mnogo vise da se stvore povoljni uslovi dok
se status Kosova sam ne definise, istakao je Smunk i ocenio da je
opste
stanje tokom protekle dve godine na Kosovu bilo uspesno, naglasavajuci
da
je bilo i znacajnih dogadjaja za Kosovare i za celu medjunarodnu
zajednicu. Smunk se zalozio za sto brzu integraciju manjina i za to da
Srbi i ostali nealbanci imaju sva prava kao i vecinsko albansko
stanovnistvo.
LABUS:Kosovo je utociste za organizovani kriminal
MADRID, 27. juna 2002. (Beta) Kosovo je utociste za
organizovani
kriminal, a to nije samo problem Srbije vec i citavog Balkana, izjavio
je
za spanski dnevnik "El Pais" potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub
Labus.
U intervjuu tom listu, Labus je rekao da gradjani Kosova sada
imaju svoje institucije u kojima ucestvuju i Srbi, ali da ostaju
nereseni
problemi povratka izbeglih i njihove bezbednosti.
Potpredsednik savezne vlade kritikovao je adminstraciju UN zbog
toga sto nije adekvatno izvela privatizaciju u pokrajini i sto nema uvid
u
stanje spoljnog duga Kosova koja je pod njihovom kontrolom od 1999.
godine.
"Civilna kontrola vojske je prioritet jugoslovenske vlade, ali
je
to proces koji ide zajedno sa demokratskim promenama", prokomentarisao
je
Labus smenu nacelnika Generalstaba Nebojse Pavkovica.
"Uspostavljamo mehanizme civilne kontrole vojske koja mora da
se
demokratizuje i ostaju jos samo neki ljudi na vrhu koje treba
promeniti",
rekao je Labus u intevjuu za "El Pais".
Ambasador Sahovic : Jugoslavija zeli da vidi rezultate
VASINGTON, 27. juna (Tanjug) - Jugoslovenski ambasador u UN
Dejan
Sahovic pozitivno je ocenio stav Saveta bezbednosti, izrecen na
sinocnjoj
redovnoj sednici,da ce kosovska vlada raditi u interesu svih stanovnika
pokrajine, ali je naglasio da Jugoslavija ocekuje da "vidi rezultate
tih
obecanja". Sednica Saveta je bila posvecena situaciji na Kosovu i na
njoj
je odato priznanje sefu UNMIK Mihaelu Stajneru.
Sahovic je u intervjuu "Glasu Amerike" danas izdvojio jasan,
pozitivan stav svih clanova Saveta bezbednosti da "nema dilema u
pogledu
medjunarodnog predstavljanja Kosova, koje je u iskljucivoj nadleznosti
UNMIK i specijalnog predstavnika generalnog sekretara Mihaela
Stajnera".
Time se, dodao je on, "otklanjaju sve eventualne dileme nakon izbora
privremenih organa vlasti o tome ko ce predstavljati Kosovo i Metohiju
na
medjunarodnoj sceni."
Ambasador Jugoslavije je takodje izrazio zadovoljstvo
povodom stava clanova Saveta koji su podrzali Stajnera koji ne zeli
da tolerise kriminal na Kosovu i najavu skorih hapsenja nekih
bivsih pripadnika tzv. OVK. Za tvrdnje da je doslo do
"dramaticnog smanjenja stope kriminala na Kosovu i da je poboljsana
bezbednost manjinskih zajednica" jugoslovenski ambasador je rekao da
"ne odslikavaju realno stanje u pokrajini". "Dve trecine svih ubistava
i
otmica predstavnika srpske i drugih manjinskih zajednica pocinjeno od
dolaska snaga Kfora na Kosovo", podsetio je on. Sahovic je rekao i da
se
do sada samo nekoliko stotina od ukupno 226.000 srpskih izbeglica
vratilo
svojim kucama i da "cinjenice govore da povratka (izbeglica) do sada
zapravo nije ni bilo".
U pogledu Kosovske Mitrovice Sahovic je podsetio da
postoje "prilicno velike razlike" buduci da se u UNMIK stalno insistira
na tome da se "grad ujedini i da ne smeju da postoje
paralelne administrativne strukture". "Mi naglasavamo da je Mitrovica,
narocito severna Mitrovica jedini multietnicki grad na Kosovu dok je u
svim ostalim urbanim sredinama potpuno monoetnicki sastav. Mislim da ce
vremenom uspeti da se dodje do nekog zajednickog resenja, a i danas je
na
sastanku Saveta bezbednosti istaknuto da treba izbeci sve nagle i
pogotovo nasilne metode da se resi problem Kosovske Mitrovice",
naglasio
je jugoslovenski ambasador.
Na pitanje novinara " Glasa Amerike"o primedbama Jugoslavije i
Srbije na sprovodjenje privatizacije na Kosovu, Sahovic ukazuje na to
da
se tu postavlja pitanje zastite sadasnjih vlasnika i poverilaca
preduzeca
koja treba da udju u privatizaciju. "Prema onome sto je UNMIK predlozio
kao koncept, nama se cini da poverioci u procesu kako ga je zamislio
UNMIK
(...) nisu zasticeni i to je ono na cemu moramo da radimo - da
zastitimo poverioce i sadasnje vlasnike preduzeca koja ce uci
u privatizaciju", naglasio je jugoslovenski ambasador.
Povratak na Kosmet u okviru projekta Pakta za stabilnost ZENEVA, 26.
juna (Tanjug) - Republicki komesar za
izbeglice Sanda-Raskovic-Ivic izjavila je da je na sastanku Komiteta
Pakta za stabilnost u Zenevi danas prihvaceno da povratak Srba i
drugog nealbanskog stanovnistva na Kosovo i Metohiju udje u
regionalni projekat za povratak Pakta za stabilnost jugoistocne
Evrope. "Kandidovali smo Kosovo u regionalni projekat za povratak
u okviru Pakta za stabilnost, sto je prihvaceno", potvrdila je Tanjugu
Sanda Raskovic-Ivic i dodala da je clanovima Komiteta predstavljena
ukratko i nacionalna strategija za resavanje pitanja izbeglica i
raseljenih. Delegaciju Sabezne Republike Jugoslavije (SRJ), koja danas i
sutra boravi
u Zenevi, cine potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic, ministar za
socijalna pitanja Gordana Matkovic i Sanda Raskovic-Ivic, a Crnu Goru
komesar za raseljene Djodjije Scepanovic. Jugoslovenska dalegacija je
danas imala susret i sa predsednikom Medjunarodnog komiteta Crvenog
krsta
(MKCK) Jakovom Kelembengerom, a kako je naglasila Sanda Raskovic-Ivic,
zatrazeno je da MKCK produzi projekat pomoci za raseljene sa Kosmeta
koji
se zavrsava u martu 2003. "Zatrazili smo i vece angazovanje MKCK oko
pitanja nestalih lica na Kosovu i srpskih zatvorenika koji se nalaze
u kosovskim zatvorima", istakla je Sanda Raskovic-Ivic.
Prema komesaru za izbeglice, od predstavnika medjunarodne zajednice i
Pakta za stabilnost zatrazeno je da kancelarija za podnosenje zahteva
za
povracaj uzurpiranih stanova i kuca na Kosovu (HPD) produzi mandat i
posle
decembra 2002. godine, sto je podrzano.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
